субота, 12. август 2017.

20. ili 21. vek ? | mentalitet osoba na Kosovu i Metohiji



Juče, provela sam sate i sate kuckajući post, međutim nakon čitanja tog stori tajma koji mi je i više nego teško pao kako tokom pisanja, tako i tokom čitanja, odlučila sam da ga ipak zadržim za sebe i sprečim ga da ugleda danak ovde. Jednostavno je..tu priču koju sam vam ispričala ni sama ne mogu svariti, ne mogu je prihvatiti, tako da, kao i u privatnom životu, želim neke detalje učiniti svojima, prisvojiti ih i sahraniti negde duboko među zidinama srca..skloniti ih daleko od pogleda i bilo kakvog osuđivanja, da zauvek ostanu moje sitnice, sitnice koje su me probole kroz srce i povredile me, ali i sitnice koje želim sačuvati, ostaviti ih na miru, da počivaju i budu ono što su i tad bile. Suze koje su napustile moje oči bile su dokaz da su te napisane reči bile nešto i suviše teško za podneti, nisam bila spremna jednostavno da opet čujem tu priču, da je pročitam i probudim one uspavane emocije, čak i mesec dana kasnije bolelo je na isti, na prokleto isti način..međutim, danas sam ovde sa vama. Danas je sa vama ona vedra, u granicama normale ozbiljna Alia, koja je spremna da kuca i da piše o bilo čemu, jer je pisanje kao i uvek, bilo i ostalo, njena jedina slamka spasa! U tekstu koji sledi, kao nastavak posta u kom sam vam iznela istine i laži o omladini 21. veka, bavim se tematikom, filozofijom psihe prosečnog čoveka u 2017. godini, ali..stanovnika Kosova i Metohije, tačnije južnog dela ove pokrajine, na granici međ' tri države, pa nastavite sa čitanjem i upoznajte zastarelost mentaliteta i zavere u kojima ljudi i dan danas ovde žive!

Kao što sam u nekoliko navrata i sama spomenula, a kako i vi polovinu znate iz medija, život na Kosovu nije idiličan i svakako da nije na zavidnom nivou, ali ume biti prijatan i lep..trenutak kad posmatrate planine oko sebe, ali i ravna polja..kad među cvećem ugledate crveno čudo i setite se priča o Kosovskom boju, setite se te davne 1389. godine i pomislite na krv ranjenika od koje su i ti božuri postali crveni, naježite se od te tamne, jezivo crvene boje. Trenutak kad vam jeza krene od straha, od pomisli na kojoj se teritoriji nalazite, ali i trenutak kad dobijete neku određenu dozu hrabrosti, pa se šetajući ulicama Prištine opustite i glasno zapevate neke od najlepśih stihova srpske estrade, dok vas ljudi nemo i sa prezirom gledaju, a vama lepo, čak i pored doze straha u venama! Ili dok vam se kosa na glavi diže na samu melodiju stihova o Gračanici, celoj toj polemici.. Sve to, čitav taj skup, jeste dragocen i ja mogu pisati o tome danima, ali dok vi i sami ne osetite takvo nešto, nemoguće je razumeti tu ljubav prema takvoj teritoriji, otimanoj i svojoj, jezivoj i prelepoj..na tuđi način ali opet i na svoj, savršenoj. Međutim, pored Albanaca kojima smo na stalnoj meti, ovi naši ljudi, na samom jugu, kako zbog ratnih posledica, tako i zbog svega, i dalje možda žive daleko u svojoj prošlosti. Kako moj drug voli kazati ponekad, rođeni su u 20. veku, i iako su izašli iz njega, on iz njih neće nikada..i to je, na moju veliku i iskrenu žalost, istina. Ono što su vaši roditelji, majke i bake, očevi i dede prolazili nekada davno, u minulim godinama njihove mladosti, ja i čitavo moje društvo, šira omladina ovog područja, prolazimo sada. Pa se nadam da će vam primeri na jedan zanimljiv način pokazati zablude njihove, neke stavove ali i moje lično mišljenje o svemu tome, uživajte !


   •Osnovna škola je obavezna, srednja nije, tako da nju, obavezno, upisuju momci, a i devojke međutim postoji par njih koji jednostavno ostanu kućama, nađu momka i kud koji mili moji ( ne dao lepi Bog, pu..pu, daleko bilo )..a fakultet je već špansko selo, ali bukvalno. Njega ne upisuju ni momci, koji se većina odluče za građevinu i dane mladosti provedu po podu skupljajuću one odsjaje dečijih snova, dok u baricama kiše i po najvećoj žegi dižu cigle i razmišljaju o svemu onome što su hteli, a zbog svega, nisu dobili.. dok se devojke, uglavnom udaju ( opet, ne dao lepi Bog ) nakon srednje.. A ja sedim i dok kucam ovo upravo razmišljam, kakav retard moraš biti da prihvatiš sve što ti sredina diktira i uništiś sebi žživot tako što ćeš se udati sa samo 20, u godinama kad ti najviše avantura i života sledi ?

    •Naravno kad smo kod braka, to je već poosebna polemika..jer dolazimo do toga da žene sede kod kuće, spremaju ručak i čuvaju decu, ne izlaze iz kuće bez muža, ni do prodavnice čak, niti igde..dok joj muž radi šta god mu padne na pamet, jer ima sigurnu luku kod kuće ( povraćam, zanemarite to ).

  •Ogrooomne razlike što se polova tiče..dok su muškarci svetinje, kako ste gore i mogli primetiti, devojke su neśto što je od malih nogu savetovano, učeno, ma toliko bubano da je jedva izdržala da odraste. Ako kojim slučajem žena rodi samo žensku decu, ona je nesposobna, dok postoje bolesni umovi koji nalon vesti da bračni par čeka muško dete, naruče tortu pa mljackaju jedući to, dok ja sedim u ćošku i molim Boga da se zagrcnu tako jako da im creva izlete kroz usta!

  •U slučaju da te neko viidi kako sa drugom, podvlačim, drugom, odeš u šetnju, nasamo, on ti viśe nije drug, nego ste vi u vezi, ovo ono..sve što im padne na pamet. 

   •Šetnja samo sa svojim mislima ne postoji, jer opet, ko god da te sretne, okrenuće se za tobom, i pomoliti se par puta, ubeđen da jednostavno sa tobom nešto nije u redu..


   • Ne dao vam Bog da furate, da se tako izrazim, fazon poput mog, koji uključuje śiroku odeću, neke rep pesme i momke koje niko ne podnosi u društvu, jer vam se tek tad ne smeši sunce, a jedino što dobijate od okoline jesu pogledi osuđivanja..jer naravno da su ona likuša tamo u šorcu iz kog viri pola zadnjice i ova ovde sa haljinom koja joj jedva grudi čuva, poštenije i bolje od mene sa nekim momkom pored. 

    • A tek to što se vesti brzo šire, au, to vam je posebna polemika..

     •Momak i devojka, kad god se nađu, pozdrave se rukovanjem, jer je grljenje, ili, pu, ljubljenje, špansko selo za sve ove ljude ovde..pa nemojte tako, ako se neko žvalavi po vama sada, posle niko neće hteti da vas pipne posle njega ( žalite me! )

   •Mržnja prema osobama druge vere jeste obavezna i time se truju deca, bukvalno od rođenja..nakon uspavanki, deca nauče da ne vole nikoga, osim njih sami, jer im i ovi ovde a i oni preko granice seju samo probleme..i tako, odrastamo ubeđeni da je sve oko nas samo svet crn i siv, a zapravo i nije..I kao što sam i par puta pomenula, nikad, ali nikad neću biti deo toga, jer su i meni ljudi koji ne veruju u istog Boga kao i ja, kojima vera nije Islam, isto ljudi baš poput mene. Upravo iz toga, očarana prizorom, uslikala sam sliku ispod tokom boravka u Prištini!


    
I tako, kako moja glava ne bi eksplodirala zbog nervoze koja kola u mojim venama dok i pišem ovde, mislim da je najbolje stati sada, a vaše komentare u kojima, verujem, da će stajati da me iskreno žalite, možete ostaviti izpod, hvala!

                                 Alia♡
      

6 коментара:

  1. Jaooo, kad god procitam neki tvoj post ja se najezim. Pratim te dugo i sasvim dobro te poznajem. Ti znas da ces uvek imati moju podrsku ali ovog puta imam jasnu podrsku za tebe...I ja zivim u centru Srbije pa je stvar gotovo ista. Ali mene to ni najmanje ne dotice. Dan kada sam odlucila da prestanem da slusam kometnare ljudi koji poticu iz vremena Isusa Hrista, bio je dan kada je moj zivot postao bolji, Isto savetujem i tebi. Ljudi ne komentarisu zato sto ti zele dobro, vec suprotno! Pokusavaju da te spuste i ismeju! Ne dozvoli to!

    Visit me, and follow. See you soon. Maleficent

    ОдговориИзбриши
  2. Isto tako sa Srbijom i Hrvatskom... Mi se mrzimo, od rođenja nam ljudi pričaju o Domovinskom ratu i Vukovaru... Neke stvari je najbolje ostaviti u prošlosti, gdje i pripadaju. Naravno, ima ljudi koji žive u prošlosti, ali ja nisam jedna od njih. Svi smo mi ljudi.

    Tea time! - 4 blogger struggles: moonstears

    ОдговориИзбриши
  3. Ne želim da pišem kako te žalim, jer ti nisi ona koja je za žaljenje već ovi ljudi o kojima si pisala. Naš narod, država, nacija, određeni delovi zemlje su tri svetlosne godine iza razvijenijih delova sveta. Jako tužno, ali opet i jako realno. Nadam se da će ti se ukazati prilika i da ćeš pobeći odatle, drago mi je što si ti normalna i zdrave pameti, naći ćeš svoj izlaz odatle ako budeš to dovoljno želela!

    One day escape | Instagram

    ОдговориИзбриши
  4. Kako živimo u istom selu, znam o čemu se radi. Potpuno se slažem sa tobom, draga.

    laAdda | Top 5 Wattpad Stories - Action & Adventure

    ОдговориИзбриши
  5. Joooj, vjeruj mi nazivcirala sam se dok sam citala haha. Ali naravno ne zbog tebe vev zbog toga sto su ljudi nekada bili, a na zalost mnogi i danas, jako zaostali haha. Ne zivim u Kosovu, ali vjeruj mi i obdje je slicna situacija ☺

    myfirsttextvm.blogspot.com

    ОдговориИзбриши
  6. Stvarno odličan post! Nemogu da ti opišem koliko mi je drago što si to na ovakav način podjelila s nama,nisam iskreno znala da je situacija ondje takva,mislim i u Hrvatskoj ima uvijek problem tog nekog mentaliteta ,ali ne u tim razmjerima,ali mi je stvarno super što si ti iako si odrasla u takvom okruženju opstala sa nekim drugačijim mišljenjem i stavovima-uvijek ostani takva ! <3

    novi post je na blogu:https://katysblogblogger.blogspot.hr/2017/08/putovanje-u-split-i-trogir.html

    ОдговориИзбриши