недеља, 23. јул 2017.

Lažna predviđanja omladine 21. veka



Da, mislim da smo svi već dovoljno svesni i upućeni u to da je Alia zaplovila u ozbiljnost ovih zadnjih dana na blogu, a to nikako nije dobro, jer se tada unutar nje budi neki instikt hejtanja i bolne iskrenosti.. što nije tako dobro, jer kome je dođavola stalo do isterivanja pravde i ispravnih stavova u sred letnjih dana i ove lagane atmosfere..nikome! Međutim, inspiracija je inspiracija a ja sam tek sad uvidela, tačnije shvatila da je činjenica da inspiraciju ne treba siliti, ispravna..jednostavno, kad vam do pisanja bude bilo, vi tada pišite. I nije bitno koliko će vam redovni postovi biti, naravno u ovo ne računam pisanje jednom mesečno, jer je to stvarno neodgovorno, a praveći tolike pauze, samo ljude udaljavate od sopstvenog bloga, što zaista nije potrebno, ali pisanje tipa jednom nedeljno je okej, jer se na kraju, svakako gleda kvalitet pre svega. Uglavnom, ne pitajte kako, ali meni je trebalo više od dve godine blogovanja da takvo neśto shvatim, međutim sada sam tu i planiram pisati samo onda kad mi do pisanja bude, a i na listi su mi svi ozbiljniji i postovi u čijem pisanju uživam, tako da, da..iako za takvo nešto nije leto, ja imam dosta vremena za razmišljanje i razrađivanje ovakvih tema, tako da ću to svakako iskoristiti najbolje što mogu. Skrolujte dole, na predlog jedne divne devojke, ovde ukoliko imate neku ideju koju bih mogla pretočiti u tekst, koja je od mene zahtevala pisanje o takozvanoj današnjoj omladini, tačnije omladini 21. veka kojoj i same pripadamo, donosim vam moj lični stav prema čitavoj temi, ali i laži koje koje možete čuti o nama i istina koja iza njih stoji..uživajte!

Neki gledaju na nas kao na generaciju crvenih očiju i ispranih mozgova, dok smo drugima samo masa koja više ne zna šta će od sopstvenih života. I jedni i drugi, zapravo jesu, ali i nisu u pravu. Istina, mnogi od nas telefon/ tablet ne ispuštaju iz ruku i dobar deo dana provode upravo za njima..od čitave te tehnologije, raznih budalaština kojima prisustvujemo, naši mozgovi možda nisu u najblistavijem stanju, ali svakako nisu isprani. Među čitavim likovima koji od svog života tripuju pozornicu za koji film ili seriju, te glumataju neśto okolo, postoje i oni iskreni, oni retki sa sopstvenim stavovima, mišljenjima, oni koji odolevaju pritiscima okoline ! A..da, ako većina osim buljenja u telefon i jela ne vidi ništa više, ne znači da su svi takvi. I iako, oni koji mene prate od početka dobro znaju čitav moj stav prema 21. veku i svemu što se okolo dešava, moram priznati da dolazi do ogromnog preuveličavanja, a u nastavku možete videti istine i laži, o mladoj populaciji ovog trośnjavog veka.

   Oko telefona nam se vrti čitav život.
Naravno da ne! Svako od nas, većina, poseduje život i van virtuelne stvarnosti i iako je naśim roditeljima i starijim generacijama nemoguće za shvatiti, svi smo mi, baš poput njih nekada davno, 'visili' po parkovima, ulicama, smejali se glasno, igrali košarku, jurcali okolo..to radimo i dan danas i da, vrlo je moguće.



     Mislimo da je sve ono što viđamo po TV-u i Internetu normalno.
Opet, ne! Jer, podrazumeva se da smo i mi osobe koje redovno pohađaju školu, obrazuju se kako tamo, tako i svuda gde im noga ide, pa tako, u skladu sa tim, znamo,poprilično dobro, razlikovati prokleto, šta je to lośe, a šta dobro za nas. I dragi roditelji, njihovi prijatelji i svi vi koji zabadate nos tamo gde mu nije mesto, ako vidimo devojku koja radi nešto na netu, nećemo i mi to isto, verujte mi. Jer, baš poput vas, i mi imamo logiku, zdrav način razmišljanja i poprilično smo svega svesni. Hvala!


     Devojke 21. veka se oblače kao prostitutke.
Izvinite na izrazu, ali svaki put kad se pokrene neka slična tema negde u mojoj blizini i svaki put kad se dođe do sličnog zaključka, dođe mi da povraćam kao luda. Prokleto nije istina. Jer pod pojmom ' devojke' ti ubrajaš sve pripadnice ženskog pola koje su van granica braka, i dodeljuješ im činjenicu da se oblače poput kakvih žena koje nude svoje telo? Pa dobro, ako to radi neka, ne rade to sve. Ja, lično, preferiram odeću koja je u nekom nedefinisano-retardiranom stilu, sa sve śirokim komadima, ali je meni prijatno. Tako da..da, svi se mi oblačimo sa ciljem da se lepo i prijatno osećamo u sopstvenoj koži, a komentarisanje tuđeg stila daleko je od našeg posla. 


      Psovke su nam bliže od komplimenata!
Pa, skoro svaki prosečni tinejdžer koristi psovke, to radim i ja, tako da, iskreno, ponekad se i njima izražavaju emocije..a činjenica da su nam pre psovke nego komplimenti svakako je daleko od istine. Svakome po zasluzi, zna se da nećeš psovati osobu koja je zaslužila kompliment ili obrnuto. I da, opet se vama obraćam, iskusnija i starija gardo, znamo kazati hvala, molim, izvinite..ali i dobar dan/jutro/veče, lepo ste se obukli, lepo vam je kosa ispala.. Iako ste vi ubeđeni u suprotno!
       Svi momci 21. devojke osvajaju skupim automobilima i raznim krpicama.
    Od ovoga mi se više povraća nego na raniji stav o oblačenju devojaka. Iskreno, najiskrenije vam govorim, iako znam da postoje momci sa ovakvom logikom i, nažalost, cure koje na to padaju, tako isto znam da postoje iskreni i nežni, dobri..iako još nisam srela nekoga, verujem da ipak tamo negde nešto slično postoji!
    
Naravno, ovakvih stavova,  pogrešnih ima joś milion, međutim zadržaću za sebe sve što mi se nakupilo, jer ne bih da toliku negativnu energiju śirim. Kako sam i sama pomenula, 21. vek po mnogome je čisti užas, međutim mora se razgraničiti dobro i ispravno, od lošeg i pogreśnog. Toliko od mene za danas, čitamo se u narednim postovima.

Vaša Alia❤

уторак, 18. јул 2017.

Mini Q&A| odgovori na pitanja !



Baš kao što sam i obećala, nedelju dana nakon postavljene, objavljene najave za Q&A, gde sam vam rekla da postavljate kreativna pitanja, ja pišem ovaj post. Međutim, ovo nije jedini Q&A koji planiram raditi, tako da će sredinom ili početkom avgusta izaći drugi, u kom ću se malo više baviti tematikom, tačnije imaćete određeni segment o čemu da mi postavljate pitanja. Nadam se da ćete uživatu, skrolujte dole i nastavite sa čitanjem !



Omiljeni brend za patike ?

Patike su, kako vi, ali i svi koji poznaju Aliju iza kompjutera, ekrana i svega ovoga, znate jedino što ja pristajem obući i bukvalno ih guram uz sve i svašta, bilo da se radi o haljinama ili skroz ležernim, kako ih ja nazivam, klošarskim kombinacijama. Teško je odlučiti se za omiljenog brenda, jer je baš svaki poseban po određnim modelima, međutim ja uvek radije biram Nike, nego bilo šta drugo..od prošlog leta, kad sam napokon dobila svoje Air Force ljubimice, nisam ni pogledala ka drugim patikama, tako da..moj izbor definitivno pada na Nike!


Kada se budiš ujutro, a kada odlaziš na spavanje ?

Pa, ovo je jako škakljivo, jer iskreno, ni ja ne znam odgovoriti..moj odlazak na spavanje varira. Tokom školskih dana, ležem oko jedan ( znam, jako lepo!), a ustajem u pola sedam, dok sada kad smo svi bukvalno k'o sa lanca pušteni, ne biram..ako imam šta raditi, često dočekam svitanje, a ovako legnem oko tri, dok se nikad ne budim pre jedan.

Kakav je tvoj stav prema polasku u srednju školu ?


Ove godine i ja krećem u istu, tako da ne znam, mislim da će ovo pitanje ostati neodgovoreno.

Šta je ono śto te najviše raduje ovog leta ?

Na samom početku, najviše sam se radovala odlasku u Beograd, i sada u Prištinu, međutim Beograd je sada za mnom, a u Prištini sam joś najviśe dva/tri dana, tako da..ne postoji nešto što me baš raduje tokom ostatka letnjih dana.

Najlepśi svet/biljka ?

Definitivno, jedan, od po meni najlepših cvetova, jeste Čokoladni kosmos,posebna vrsta kosmosa, koja kako po mirisu, tako i po boji, podseća na..čokoladu, a da li na ovom svetu postoji osoba koja ne voli istu ? Naravno da ne. Iako je u prirodi izumrla vrsta tokom 20. veka, i dalje se u nekim krajevima može naći, pa je i zbog toga, posebno nekako volim, jer je retka..a opet tako lepa!

Šta te čini najsrećnijom ?

Mnogo toga, ali zaista. Dobro napisani tekst. Trenuci kada posmatram osobu koju volim toliko da je rečima neopisivo. Razne slatke poruke. Ali definitivno, definitivno sam najsrećnija kada nakon jako puno vremena zagrlim pojedine osobe, koje nažalost ne gledam onda kad hoću, nego kad nam mogućnosti dozvoljavaju. To se ne da opisati rečima, jače je od bilo kakve emocije.
         detaljnije, klik ovde


Koji bi jezik volela naučiti ?

Pored toga što želim usavršiti engleski, jako bih volela naučiti nemački jezik..ne postoji razlog, jednostavno, volela bih samo!

Poslednja knjiga koju si pročitala ?

Sidni Šeldon - Sutra je novi dan..ali kako planiram pisati poseban post o ovoj knjizi, zadržaću sve to i reći vam samo, da je ovo definitivno jedna od boljih knjiga koje sam ja pročitala !

Najdraži praznik ?

Bajram. Jednostavno, samo jutro, a i čitav dan budu u nekom laganom fazonu, miris hrane ( ne mogu protiv sebe! ) je svuda, a ljudi su, bar tada, milosni jedni prema drugima, śto verujte mi, nije slučaj uvek, bar ne u našem selu..


Ima li neśto što će ti nedostajati iz osnovne škole ?

Nema, definitivno, ni sad, ni bilo kad. Do neba mi je i nazad drago što sam napokon stavila tačku na to poglavlje!
       post o tome zašto, klik ovde

Da li treniraš neśto ?

Ne. Uglavnom jer nemam gde, ali i da imam, ja nisam osoba za takvo nešto..iako imam visinu od čitavih 178cm i samo 14 godina, nije trening nešto čime bih se ja mogla brćkati.

Je l se raduješ polasku u srednju školu ?


Pa ne puno, radoznala sam samo da vidim kako će sve to izgledati, jer i da je nešto najgore, gore od moje osnovne ne može, tako da sam skroz opuštena, kako po pitanju društva, tako po pitanju svega ostalog.

Šta je ono što te inspiriśe za pisanje postova ?

Činjenica da me prati 174 blogera, i da postoje ljudi koji vole čitati gluposti koje ja lupam ovde svakodnevno. Nema boljeg osećaja, potpisujem!

Moć letenja ili moć čitanja misli ?

Čitanja misli, definitivno, zamislite vi samo kako bi to izgledalo ? Staneš ispred simpatije i umesto da razbijaś glavu oko toga da li se on loži na tebe ili ne, samo mu pročitaš misli i sve ti bude lakše, idila..prokleta idila!

Top pet omiljenih knjiga ?

Jako teśko izdvojiti, bar za jednog knjiškog moljca, ali ostaću verna mojim omiljenim piscima kojima se rado vraćam uvek, tako da, moje top pet omiljene knjige :

Džon Grin - Krive su Zvezde ( post klikom ovde  )

Džon Grin - U potrazi za Aljaskom

Simonida Milojković - Ljubav u doba kokaina ( post klikom ovde  )

Nikolas Sparks - Belježnica

Justejn Gorder - Sofijin Svet ( post klikom ovde  )


Koliko si puta razmišljala da ugasiś blog ( i da li si uopšte ) ?

Jesam, mnogo puta u ove dve godine, međutim odmah bih sklonila takve misli i napravila neku pauzu..to se uglavnom dešavalo tokom prošle godine, kad je moj ćitav život bio jedna velika zbrka i frka, međutim, sve sam to uspešno prevazišla i nameravam vas još smarati i pametovati ovde!

Slano ili slatko ?

Zavisi, ali ipak slatko.

Omiljeni filmovi ?

Često gledam filmove, ali imam samo par omiljenih :

Nebeska udica

Okay, friend ?

Creed

A walk to remember


Nekoliko saveta za sve blogere.

Jedan je dovoljan..samo budite istrajni i verujte u ono śto radite, čak i ako niko iz okoline ne radi to, ovo je vaše i samo vi polažete pravo na to, upamtite !

Postovi na ovu temu :
  o brisanju starih postova, klik ovde
  o manju komentara, klik ovde
  o cakama ozbiljnih postova, klik ovde
  kako do savršenog bloga, klik ovde
  o balansu između škole i bloga, klik ovde

Kakvo je tvoje mišljenje o feminizmu ?

Feministkinja sam od rođenja. Zapravo, pogotovo za mesto u kom ja živim, ovakav stav prema čitavoj temi bio je neophodan još od malih nogu, tako da se poprilično dobro osećam sa svojim mišljenjima da muškarci i žene imaju jednaka prava, što je realno istina, i da je bar 2017. i u 21. veku skroz nebitno da li si pripadnik jednog ili drugog pola, jer sve što može prvi, može isto i drugi.

Šta bi volela da ostvariś u naredne tri godine ?

Iskreno, moji jedini, sadašnji planovi, za naredne tri godine, jesu da što boljim uspesima završavam godine srednje škole, da lepo napredujem kako i na tom polju, tako i na blogu i da što manje vremena trošim na negativne i nepotrebne stvari, jer sam baš juče shvatila, da je svaka osoba nešto skroz drugo od onoga što mi mislimo i očekujemo. Mislite o ovome, ljudi, uvek.

Da li si ponosna na sebe i svoj blog ?

Naravno. Jesam i uvek ću biti ponosna na svaku napisanu reč, jer samo ja znam u kakvom sam bolu i u kakvom stanju pisala neke od njih..blog je sada, a i ne daj ti Bože, kad se sve ovo završi, jedna od mojih najboljih odluka!

Najbolji savet za one koji čitaju blogove a nemaju svoj ?
Hmm..da zamisle sebe u ovom svetlu, ako se dobro i jasno vide, neka iskušaju sreću, jer ovo nije bauk. Mogu pisati i anonimno, ili ne, kako god..međutim, sve u životu vredi probati!

Da nemaš blog, da li bi se bavila fotigrafijom, ili ti je oba samo usputno ?
Mislim da ne bih, jer je fotografija došla tek kasnije..pisanje na prvom mestu, uvek!


Omiljeni slatkiš ?

Nemam. Imala do skoro, međutim zajedno sa tom osobom, otišao i on dođavola. Čudo je pravo kako ljudi prosto, kada odu, ponesu sve ostalo sa sobom, bez ikakve dozvole, iako su vam se, da izvinete, posrali na taj deo života, posle vas bukvalno i prokleti Bueno podseća na njih..živote tugo najveća..

Najbolji savet za blogere ?

Ostanite svoji. Pišite samo kada imate inspiracije, jer se u drugom slučaju to primeti jako. Uživajte u ovome śto radite, jer jednog dana, kad vam ovo više ne bude izmamljivalo osmeh, znajte da je gotovo.

Voliš li da eksperimentiśeś u kuhinji ?

Ja i kuhinja, ko zemlja i nebo. Ali zaista, jedno jaje jedva ispržim a da ne zapalim polovinu imovine, ne samo kuhinje, nego čitave kuće, tako da radije se čuvam iza tih vrata..za moju, ali i svačiju bezbednost.. Šalu na stranu, kuhinja nije moje omiljeno mesto za posetiti, osim kada nemam gotovu hranu koju samo treba pojesti, njam.

Je l ćeś biti kroz deset godina ponosna na sebe kakva si sada ?
Ne verujem, ne znam. Možda hoću, a možda i ne. Jer, i dalje sam ista ona stara, mala ja, koja dopušta svima da uđu kroz vrata mog srca, pa je posle lome na svaki mogući način. Prethodni mesec ću definitivno upamtiti kao najgore protraćeno vreme na jednu osobu, koja nije zaslužila ni da se prstom makne za nju. Mali, hvala ti što si me slomio na hiljadu delova, jer sam izgubila prijatelja kakvog sam samo sanjala.. A što se ponosa tiče, na blog i na pojedine stvari hoću, ali na vreme koje traćim..ne verujem.

Kako vidiš sebe za deset godina ?

Kao uglednu osobu, i dalje malo ludu za provodom i za svime što asocira na momke i zabavu, ali osobu sa završenim fakultetom, možda na master ili doktor studijama, ne znam, ali vidim se kao jako uspešnu i prizemnu ženu.

Mišljenje o balkanskim trendovima ?
Napusala sam detaljni post o ovoj temi, biće vani za par dana, tako da..sačekaj njega.

I to bi bilo to, hvala svima koji su izdvojili svoje vreme i postavili mi par pitanja. Zadivoljstvo je bilo odgovarati na njih. Kao što sam gore rekla, očekuje nas još jedan Q&A, a do tada, čitamo se u postovima karakterističnim za Aliju. Ljubim vas i volim sve puno!

уторак, 11. јул 2017.

11. jul 1995. | Ćutite, ljudi !


Ćutite, ljudi, samo ćutite danas. Stanite. Bar na trenutak samo stanite. Ostavite sve što radite i samo stanite. Pomislite. Razmislite. Dajem vam jedan, dva, ali i 8372 razloga za to. Stanite, bilo da ste planirali raditi kućne poslove, jesti, ma šta god..stanite i sedite, predstavljam vam tekst o danu kad je izbrisan jedan grad..i ćutite, ćutite..samo ćutite, danas nije dan za mrżnju, danas je dan za ćutnju i molitvu, saosećanje i tišinu. Danas je dan za sećanje, za tiho proklinjanje pravde, ali tiho, bez vređanja i bez ičega..nije u redu, nije u redu zanemariti 8372 srca koja su kucala baś poput naśih i staviti ih u drugi plan, nije u redu svađati se, nek se ova polemika zaustavi ovde, bar nek' na ova 24h zamre, ugasi se..ne treba nam to, ne danas. Ne na ovaj dan, ne na dan kad su oni uzimali zadnji gram vazduha..Ne na dan kad im se u mislima zadnji put pojavila slika devojke/žene koja ih je čekala i molila se. Ne na dan kad im je srce iskucalo zadnji otkucaj. Ne na dan kad su pali u zagrljaj smrti, bez ikakve krivice. Ne na ovaj prokleti dan! Samo stanite. O molim vas, stanite !

Ne mržnji, ne osveti, ne ponavljanju sličnog. Ne, ne i ne. Nikada više. Dosta je jedna, o ne dosta..previše je jedna. Previše je zagušljiva ova atmosfera, ovaj zrak koji je pretežak za sve nas, za sve ljude, za sve one iskrene..za svako dete kome je danas knedla zastala u grlu kad je prvi put čulo tu priču, čudnovatu i nikad dovršenu.. za svaku osobu na ovoj planeti koja ima i malo ljudskosti u sebi..Previše su 8372. života koja su nestala, i 8372. porodice koje i dalje plaču za voljenima.  I da vas pitam nešto ? Čemu to ? Čemu taj prećutani vrisak ? Te suze koje niko nije hteo videti, te molitve koje niko nije čuo, ti uzdasi, ta vrištanja, to proklinjanje koje su svi ignorisali  ? Zar nisu bili ljudi samo zato što su nosili imena koja su nosili i zato što su bili ono što jesu ? Zar njihovi životi nisu bili životi samo zbog toga što su pripadali i verovali u nešto skroz drugo ? Zar nisu ? Zar mirno spavate svi vi, svi koji ste na taj dan, pre 22 godine potegli ruku, jaču i snažniju, na slabijeg i bespomoćnijeg od sebe ? Zar vam se u snovima ne pojavi dete kome majka objašnjava da mu se tata neće vratiti više nikada ? Zar vam u mislima ne sedi ona devojčica koja pada na kolena dok gleda u očeva pogrbljena leđa i sagnutu glavu koju odvode ? Zar ne čujete vrisak one mlade devojke koja ljubi verenički prsten ? Zar ih ne osećate ? Zar ne osećate tu patnju, zar ih ne osećate ? Ona majka tamo, i ovaj otac ovde..izgubili su nekoga ! Ona devojka tamo izgubila je brata..a ovo dete ovde nikad nije upoznalo rođenog oca. Grize li vas savest ? O ćutite ljudi, ako Boga znate,ćutite..Samo ćutite, neka taj vrisak koji se tada nije čuo, čuje sada. Decenijama kasnije, neka se čuje..zasluži su to..o molim vas neka se čuje. Ćutite, samo ćutite!



A to je bio grad. Mesto gde se stvarao život. Mesto gde su sklapani brakovi, gde su se isti rastavljali..mesto gde su se rađala deca, mesto gde je boravio život. O pevale su ptice. Sve dok ljudska potreba za krvlju nije prevlada, sve dok hladnokvnost nije zaigrala. O, sve dok sve nije utihnulo. Ćutite ljudi, o samo ćutite. Mirno je bilo tad, nek mirno bude opet. Samo stanite, pogledajte ka nebu, možda vidite odsjaj Fatimine duše..dečji osmeh koji je samo tako izbledeo. O ne oprašta se! Ne oprašta se, ljudi, ne oprašta, a i ne zaboravlja. Samo stanite. Razmislite. Dajem vam 8372 razloga za takvo nešto.

Majka plače, sestra jeca. Da vidiš, moraš da vidiš. Moraš da znaš. To sveto mesto, to mesto gde kosti nemirne borave, to mesto gde su pokopane nade, nečije nade za bolje sutra, nečije jedine ljubavi, nečije patnje i boli, morate znati za to mesto ! Moraš da pamtiš. I da nikad ne zaboraviš. Da nikad ne zaboraviš. Tvoje je hoćeš li oprostiti, samo tvoje, ali ne gazi po tuđim nadama i snovima..ne gazi po tim mladim ljudima, ne gazi po nečijim snovima, ne gazi, ne ismevaj tuđi bol. O ćutite ljudi, nek vas je sramota, nek je sramota svake osobe koja danas nije stala i nije razmislila o tome. Nek je sramota bolesnika koji čestitaju oslobođenje Srebrenice, o nek je sve nas sramota. Sramota što živimo na Balkanu, sramota što živimo u svetu gde se takvo nešto desilo te 1995. i sramota što se tamo negde u Siriji to opet dešava, a mi ćutimo. Lekciju iz istorije nismo naučili. O ćutite ljudi, za Boga miloga, samo ćutite. Danas nije dan za priču.



Kosti se oplakuju. Uspomene nadolaze. Neko tamo u crno se opet zavija. Neko tamo dete sahranjuje..nekome se tamo danas sve skuplja i neko tamo plače. O ljudi ne vređajte, danas zanemarite svoje bolesne potrebe. Danas nije dan za to. Samo ćutite.

Oh ljudi, neka tuga bude nada. Neka osveta bude pravda. Oh ljudi, neka majčina suza bude molitva, da se nikad i nikome ne ponovi Srebrenica.

                Ćutite, samo ćutite! 


понедељак, 10. јул 2017.

Najava za Q&A !




Mučim se sastaviti i jednu rečenicu i iako imam temu, jednostavno ne ide sa pisanjem, tako da sam odlučila javiti vam se ovim putem, obavestiti vas da organizujem Q&A nakon sto godina, jeeeej..znam da ste svi ovo čekali (aha).

Pitanja postavljajte dole u komentarima, pokušajte biti kreativni, jer sam na pitanja : omiljena hrana, koji telefon koristiš i slična, odgovorila mali milion puta, tako da..pustite mašti mesto i smislite nešto kreativno.




Odgovaram na bilo šta, bukvalno sve, za nedelju dana, te postavljajte, a mi se vidimo u nekom složenijem postu, ako mi se ova inspiracija vrati uskoro, a i čitamo odgovore zajedno naravno..Ljubim vas sve puno!

петак, 07. јул 2017.

Par filmskih preporuka !



Čim su školske obaveze ostale za nama, dala sam sebi zadatak da u roku od par dana, odgledam što viśe filmova, kako bi na blogu, nakon punopuno vremena, izašao post sa ponekim filmskim preporukama..uspešno sam isti obavila, tako da, skrolujte dole i pronađite savršeni predlog za večerašnju dozu filmske atmosfere!

1na1 ili Jedan na jedan jeste, za promenu, domaći film, videćete u nastavku, odgledala sam ih dosta ovog puta, u režiji Mladena Matičevića. Iskreno, znatiželjna sam bila jer su se slike, delovi ovog filma provlačile svuda a i određenu sam simpatiju bila osetila prema glavnom glumcu, pa sam se vodila logikom da nemam šta izgubiti, ali..oduvek od domaćih filmova nisam ništa puno očekivala, osim traljave radnje i dosta vulgarnih reči ili scena, međutim baš kao što sam se opekla sa mišljenjem  o poeziji i kako mi ga je jedna knjiga promenila ( post klikom ovde ), tako su i ovi filmovi uradili slično. 1na1 jeste priča o mladom momku, Mačku, čiji su roditelji poginuli..koji živi sa dedom a čija je najveća strastbasket, tačnije sama ta igra jedan na jedan. U blokovima Novog Beograda, nema igrača koji mu može parirati, međutim njegovi drugovi Ćime i Slavko, sitni reperi sa malenim dosijeom što se kriminala tiče, uvlače ga u skroz drugu realnost koju je on pokušavao ignorisati. Koma jeste lokalni kriminalac koji živi tu, a kako mu Ćimetov brat duguje dosta veliku svotu novca, on nasrće i presreta Ćimeta da mu istu vrati, takođe i devojka koja kasnije osvaja Mačkovo srce, Sonja je takođe i igračica u Kominom noćnom klubu..tako da je susret između Mačka i Kome neizbežan.. Međutim, šta ako nakon toga dođe do mnogo opasnije igre 1na1..ko zna! Opasne preporuke za ovo, kvalitet nije na zavidnom nivou, međutim, jednostavno pored svega, film će vas ubediti u činjenicu koliko je samo mladih talenata propadalo zarad kriminala u ovoj državi i koliko ih još uvek i propada zarad sličnih stvari..



Nebeska udica, prvi film koji sam pogledala u toku ovog mini filmskog maratona, takođe domaći, ali i jedan od onih koji me je nakon kraja ostavio bez teksta, suznih očiju i ruke preko usana..Nebeska udica jeste priča o ljudima koji se na sve moguće načine trude nositi sa posledicama rata. U ruševinama zgrada, u haosu tadašnje Srbije, njima nije cilj samo da preguraju rat i prežive, no i da to urade na što normalniji način. Kaja, koji je inače bivši košarkaš, dane rata provodi sa majkom i sinom Jovanom..od žene Tijane se bio razveo, međutim njih dvoje muče isti problemi : hoće li im sin napokon progovoriti ? Bombe koje neprekidno padaju i čitav taj strah, samo pogoršavaju stvari.. dok Kaja i čitava družina pokušavaju pročistiti teren za košarku i provesti koliko-toliko normalno leto, da li će rat samo tako proći pored njih ? Dirljva, ma ne dirljiva..priča koja je me ostavila bez teksta. Ako nešto trebate pogledati sa ovog spiska, onda je to ovaj film, definitivno!



Kad porastem biću Kengur, joś jedaan i zadnji domaći film sa ove liste..priča koja prati tri priče. Prva prati Bracu, studenta, koji pokušava da smuva mladu i lepu manekenku Iris.. iako iz dva različita sveta, oboje se trude ne pokazati to i skopčati se na prvu. U drugoj, Šomi i Duje, prate fudbalski meč između Mančester Junajteda i Istviča, kladili su se na Istvič, jer tamo brani njihov drug iz detinjstva- Kengur. A treća se odvija na krovu solitera, gde Avaks i Hibrid dangube i čekaju da im se nešto desi.. međutim, ono što je interesantno jeste do se sve tri priče, na kraju, ukrštaju na tom istom soliteru.. i pošto sumnjam da niste gledali ovaj film, koji bukvalno spada među našim najpoznatijim, da vas pitam nešto..da ste na vrhu tog solitera, u Kenguru, čije bi ste ime vrištali na kraju ?



The Thinning je, za promenu, američki film, čija je radnja zasnovana u dalekoj budućnosti. Kako se populacija širila nekontrolisanom brzinom, resursa bilo sve manje i manje, Američka vlada došla je do zaključka da svoje studente svake godine, od prvog do dvanaestog razreda testira jednim skroz čudnim testom. Svrha testa jeste da oni koji ga padnu, najgore urade, bivaju ubijeni.. a ostatak čeka sledeću godinu i nova polaganja. Međutim, kada dvoje učenika otkrije da se test lažira, uradiće sve da isto dokažu.. Šta je sa učenicima koji padaju test, da li njih stvarno čeka smrt nakon svega ? Tople preporuke!


I za kraj, Before I Fall jeste film kog sam završila pre sat vremena. Reč je o devojci, Samanti, koja naprosto živi savršen život. Sa trima drugaricama, spada u najpopularnije cure srednje śkole..ima predivnu porodicu i savršenog momka. Međutim, sve se to menja, kad nastupi 12. februar, njen zadnji dan.. Ona, ima jedan dan da promeni apsolutno sve i sedam šansi.. iznova se i iznova budi, čitavu sedmicu, tog 12. februara, petka inače, ima šansu da otkrije misteriju svoje smrti i svega onoga što bi mogla da izgubi..

Za tebe možda postoji sutra. Možda je njih na hiljade ili samo deset. Ali, za neke od nas.. postoji samo ovaj dan. I ni ja nisam znala, sve dok nisam pala..    Preporuka !




To bi bilo to, ukoliko želite još ovakvih postova, slobodno komentariśite ispod..uskoro treba izaći jedan sa knjigama, tako da..jedva čekam objaviti sve što sam napisala.  Ljubim vas sve i volim puno, vaša Alija. 

среда, 05. јул 2017.

LGBT populacija | #nemržnji



Ovako, u postu u kom sam najavila neki mini serijal u kome ću, kao, pisati neka svoja mišljenja ili vas savetovati o određenim temama, klik ovde ukoliko imate neku ideju, lupila sam kao primer da bih rado pričala o samoj LGBT populaciji, a Marsa me je u tome podržala putem komentara, tako da, eto..skrolujte dole i nastavite čitati ovaj post, u kom, opet napominjem, nema mržnje, ovo je samo moje lično mišljenje, a hteli ste da ga čujete, ja se ne bojim da ga ispričam, te slobodno nastavite!


LGBT jeste seksualno opredeljenje jednog dela populacije, koje, pogotovo ovde na Balkanu, privlači i osvaja ogromni prostor u javnosti, ali i ovako. Jako su česta tema medija, međusobnih razgovora i baś poput svake stvari oko koje se diže prašina, postoje ljudi koji ih vole, ali i oni kojima nisu baš na skali omiljenog, tako da, i oko toga, javljaju se ogromne svađe i večite polemike. Moje mišljenje je zaista mnogo puta menjano i ćesto sam bila u situacijama da samo sednem i razmišljam o tome, te tako nekako uvek promenim određeni stav prema čitavoj temi. Nikad ih nešto preterano nisam veličala ili podržavala, jer sam smatrala, a i dan danas smatram da je takvo nešto krajnje nepotrebno i beskorisno, te sam se uvek držala po strani i svoje mišljenje čuvala unutar svoje glave, ubeđena u to da će uvek postojati ljudi suprotnih stavova i razmišljanja.



Svako ima pravo na svoj život, i lično svoje izbore, to znam i time se i vodim, imaju sve to i oni sami. Smatram da je bespotrebno odbacivati ih iz društva, nešto kao lumpovati preterano oko njih, jer jednostavno, i oni su ljudi i samim tim, imaju skroz prokleto ista prava baš poput mene ili tebe, ili svih nas na ovom svetu koji nisu deo te populacije. Međutim, lično ih ne volim. Ne hejtam ih, samo ne gajim neke simpatije prema njima. Ne bih ih nikad vređala, odbacila zbog onoga što jesu, ali ih ne volim. Držim se toga da trebaju shvatiti da žive na Balkanu i da je svaka parada koju organizuju potpuno bespotrebna i da tako neće prikupiti simpatije drugih ljudi. Nije mi jasno, prokleto čemu sve to ? Zašto bi neko imao potrebu da paradira, hoda gradom, uz obezbeđenje policije, idući pravo na oči onima koji ih smisliti ne mogu, usput stavljajući sebe i sve prisutne u opasnost, zarad onoga što on i jeste ? Svi smo mi drugačiji. Dok se neki bave  pisanjem, neki u tome ne vide poentu. Nekima je pevanje beg od stvarnosti, dok je nekima to isto bavljenje sportom. Pa tako su i oni, na neki način drugačiji. Ali, da li ste videli da pevači paradiraju, jer su pevači i jer žele da svi znaju da su oni pevači, ili da turisti, Turci na primer, paradiraju u Beogradu, jer su bi lajk, oni Turci i to treba svi da znaju ? Jeste li ? Naravno da niste. E kakve li potrebe oni imaju za tim ?

Shvatam ja sve. Međutim, ništa ne postižu tim šetnjama, osim toga da ih neki huligani mogu snimiti, bar određenu grupu njih i kasnije ih napasti kad najmanje budu očekivali, polomiti im kosti i, i vredi li ? Naravno da ne. Tako da, prvo što svi ljudi koji su deo toga trebaju uraditi jeste da prihvate sami sebe. Jasno kažu, ali ne u centru grada ili pred skupinom ljudi...ne, nego sebi ispred ogledala. Ja sam pripadnik LGBT populacije, ja sam to i volim sebe onakvog kakav ja i jesam. Da, to. Na taj način, ovim postupkom, dobiće ljubav od njih samih, jer im to i treba. Nikome na ovom svetu ne treba ljubav čitave planete niti neko od iste može komotno i srećno živeti, nikome nisu potrebni lajkovi ako ih nema od sebe samog.


Protiv sam, ne sklapanju brakova, već usvajanja dece, jer smatram da pogotovo deca, ne zaslužuju da odrastaju u porodici, gde će imati tatu i tatu, ili mamu i mamu. To je jednostavno bolesno i u čovekovoj prirodi jeste to da od malih nogu odrasta uz ljubav oba roditelja, majke i oca. Volite se vi, sklapajte brakove, ali ne uništavajte živote random deci, jednostavno..ne zaslužuju to.

Parade nisu način, jer nikada ne možete postići da vas svi na ovom svetu vole. Postojaće ljudi koji će vas mrziti, postojaće i oni poput mene, koji vas jednostavno neće povrediti ali vas neće ni voliti, a postojaće i oni koji će vas beskrajno mnogo podržavati. To je żivot. I to je moje mišljenje o ovoj temi. Hvala.

недеља, 02. јул 2017.

Jesu one mene upravo slikale ? | Story time




U nekoliko ste mi navrata rekli da vam se moji stori tajm postovi dopadaju, te da bih mogla pisati češće nešto nalik tome, tako da.. da, danas vam donosim jednu jako blamantnu priču koja se odigrala pre dve/tri a meni je pre par sekundi pala na pamet, pa dok je nisam zaboravila, skrolujte dole i nastavite sa čitanjem krajnje blamantne i sramotne priče. Trebalo je hrabrosti, hah..


Sredina je negde leta bila, a kako sam ja jednostavno ja i kako se na svakih minut vremena zaljubim u nekog skroz drugog lika i zamenim onog prethodnog sa njim u mislima, nije moglo proći bez određene simpatije, od koje bi sklanjala glavu u stranu kad god bi se sreli. I tako je i bilo. Razigrana Alia, od 12/11 godina, nemam pojma iskreno, zaljubila se u momka koji je, negde, bio mnogo stariji od nje, ali kako je tada bila zaluđena savršenim Wattpad pričama i Disney romansama sa TV-a, njegova ped..(khm,khm) slatkasta frizura koja je tada bila u trendu i retardirani stil oblačenja(spuštene farmerke i neke nedefinisane majice ) zavele su je na prvi pogled i naterale njeno majušno srce da kuca istim ritmom k'o pred odgovaranja u školi. Toliko o tadaśnjoj ljubavi.



Skrivala pogled kad god bih ga videla, tripovala da je možda i on zaljubljen u mene, bežala na skroz suprotne strane i okretala se kako bih videla da li se slučajno osvrnuo da bi me video.. oooh mladosti ludosti. Okej, ispalo je kao da imam negde 30 godina, zanemarite..da nastavimo. Tako je to prolazilo, međutim sećam se da sam sa sestrom od tetke sedela kraj jednog zidića, naspram koje se nalazila plejstejsn igraonica i sve one gluposti za kojima momci lude. Neśto smo razgovarali bili o njemu, njegovom izgledu i ja sam, sećam se, pričala i ubeđivala nju da je on najsavrśeniji dečko koji hoda ovom planetom (dajte jednu kesu, hvala ! ). U tom trenutku kad sam se ja okrenula ka vratima od te kuće, igraonice tačnije, na njima je bio sedeo njegov tadašnji drug. Brzopleto sam pokazala sestri.. bolje da nisam.

I tako sam ja, kao zadnja budala na ovom svetu, stajala i buljila u ta vrata, čekajući njega da izađe. Ali, naravno, Alia ne bi bila Alia, da je samo mirno sedela, naslonjena na taj zid, i sa vremana na vreme pogledala ka njima..ma jok. Znate šta je ona, prokleto, uradila ? Zgrabila telefon, čekala da se približe i htela da ih slika ! Aplauz za ovo, molim vas.. i minut ćutnje. Hvala. Sa telefonom na gotovs, i to ne samo ja nego i moja sestra, kako bi kasnije mogle upoređivati slike, jer who knows, moja će možda biti mutna, pa šta ću ja posle.. čekale smo da se oni napokon udostoje da izađu  i približe nam se. Oni krenuśe, mi dižemo telefone, fokus.. bam.



Blic, jednom za fokus.. i kasnije za fotografiju. Njegovo lice biva osvetljeno, mi brzinski pokrivamo telefone rukama i wtf, śta sada.. jer oni, naravno, gledaju u nas, jer bi lajk nije bilo drugih debila u okolini. I znate šta smo mi uradile ? Da, dale se u beg, i to na skroz suprotnu stranu od one za koju smo mislile da on tuda prolazi. Međutim, naravno,kad krene krene, tako da smo opet naletile na njih. I u trenutku kad smo bile prolazile, drug ga udara i kaže jedno : brate, ove te slikale malopre. Nikad veći blam u životu nisam doživela.


Savet ? Hm..NE SLIKAJTE SIMPATIJU ILI KOGA VEĆ TELEFONOM. NIKAKO. Jer, u tim trenucima, kad vam je pamut pomućen, spustite to čudo i setite se fejsa i Instagrama i činjenice da ni taj momak ne živi u praistorijskom vremenu, tako da..da, Alia i svi vi, i on se isto slika i te slike deli sa ljudima..pa zar prokleto nije bilo lakše pronaći ga na društvenim mrežama i balaviti nad tim slikama..nego izblamirati se do bola na ovakav način? Uuuuf..