четвртак, 22. јун 2017.

Da li se ja sviđam tom momku ?




Jeste li se ikada zapitali, da se ja, možda ne sviđam onom momku iz śkole ? Da li mu se ja sviđam..tako je savrśen ! Bože, kako da to saznam, a da ne pitam njega ili nekog njegovog druga ? Večita dilema koja je ikada postojala i koja će postojati sve dok je sveta i veka... nažalost. Međutim, Alia je danas tu, da vas uvede malo u čitav taj svet muške psihe i razmišljanja, khm khm, to i nije baš nešto složeni proces..skrolujte dole i nastavite sa čitanjem.

Momci se ne javljaju ako nisu zainteresovani. Dok ženski mozak, kad je zaljubljen, radi pod parolom : javljam se sve ređe, da me ne iskulira, jer ludim za njim..muški to malo drugačije radi i uglavnom, kod njih je suprotno i poprilično jednostavno..rekoh ja, nema složenosti, komplikovanja, te zato i ne mogu skontati jednu jedinu facu koju napraviš, pa umesto da pretpostave da si ljuta, umisle da ti je skroz svejedno..prosto, ako mu se sviđaš ili ako ga bar malo zanimaš, javljaće se, u suprotnom, neće.

Ne zanimaju ih priče o bivšim momcima,drugaricama i ako  na tvoju kilometarsku poruku sledi odgovor koji se sastoji od 'HAHAHAAHAHAHAHAHA', iako se u toj poruci uopšte i ne radi o nečemu što je za 'HAHHAHAHAHAH' postoji ogromna verovatnoća da nije ni pročitao, nego je samo pokušao ispasti pristojan, na taj glupotupi način. I ako se sada verovatno pitate, kakve dovraga veze ovakva ispala ima sa tim procesom zaključivanja da li je ili nije zaljubljen u mene..oh, verujte, ima. U suprotnom, da si ti za njega samo neka obična devojka, jedna od milion, ne bi ni odgovorio..tako da, to 'pucanje od smeha' nije ispala, nego znak da njega ta priča ne zanima, ali da vas poštuje i da mu je lepo bar toliko, da ne želi da vas ispali na skroz morbidni način.


U slučaju da počinje da vam govori o porodici, prijateljima, bivšim devojkama i priča vam o svemu što mu se deśava, kako pozitivinom tako i negativnom, to je svakako..nešto ? Jer u tako prosto građenom mozgu i razmišljanju tipičnog momka, verujte, pokušava se sve pojednostaviti, te vas on..na opet kažem glupotup način pokušava uvući u taj svoj svet, život jednostavno. I ma koliko god neverovatno zvučalo, to jeste neki malecni znak da je njemu stalo do vas.

Ako vam krene slati određene skrinšotove od razgovora sa drugaricama, u početku, ako se radi o normalnim porukama, jednostavno vam veruje..međutim, ako se radi o slatkastim porukicama, razmenjivanju određenih nadimaka..šta ? Pokušava iskopati vašu reakciju, želi videti kako vi reagujete na takve stvari..sviđate mu se.

U toku dopisivanja, ne ljutite se na njega ako vas malo više, da kažem tako, sprda..jer još jednom, moj drug tvrdi da je to jedan od načina da vam stavi do znanja da je zaljubljen u vas..gluposti Božje, majko moja.

I to bi,nekako otprilike bilo to, u slučaju da želite čitati još nešto o momcima i sličnom, unajmiću druga na još po koji put i smarati ga, zbog vas. Tako da,ne zaboravite da ispod ostavite svoje mišljenje!


среда, 21. јун 2017.

Završni ispiti | Story time




Nedelju dana od početka istih, bukvalno sam tek sad došla sebi i nekako se otarasila nervoze, te odlučila da vam iskuckam post o tome śta se to dešavalo tokom ta tri dana i koji je utisak na mene čitava ta frka i zbrka ostavila, tako da skrolujte dole i nastavite sa čitanjem ovog posta !

Od tamo negde februara ili marta, ne sećam se tačno, kad sam i dobila zbirke, u mojoj je glavi postojala pomisao da jednostavno ima vremena, tako da..jesam se spremala, ali je to uglavnom bilo vikendom, po sat/dva najviše. Jednostavno, u početku, nisam toliko marila oko toga, jer sam poprilično svesna bila svojih 70 bodova, a ubeđena sam bila da ću još dvadesetak dobiti na lagan način. Tek sredinom maja krenula sam sa jačim pripremama, uglavnom iz kombinovanog,tačnije iz istorije i biologije najviše, i iz matematike..srpski nisam bila ni otvorila, jer sam poprilično ubeđena bila da sve to znam, tako da..jednostavno osećala sam da nema potrebe da se  bakćem i ponavljam, bubam ono što već znam. Međutim, kako se vreme tih testova približavalo, u meni je rasla misao da nemam pojma, nisam bila niti malo sigurna u sebe i jednostavno, htela sam vratiti vreme i spremati se mnogo više nego što jesam.



Proślog utorka, tačnije dan pre testa iz srpskog, ne znam ni kako sam se držala na nogama. Plakala sam, drhtila..bila ubeđena da ću napraviti ogromni kiks, da ne znam ništa, jednostavno..znala sam da sam napravila ogromnu glupost ! Preklinjala sam svo protraćeno vreme koje sam provodila na Instagramu, u gledanju TV-a, čak i u spavanju..ali je tog dana jednostavno bilo prekasno za sve. Mama mi je stalno bila pričala o rođacima i navodila primere kako je moj ujak ovaj isti test polagao u Novom Pazaru, sam samcat i da do trenutka kada je seo da polaže, nije video ikada niti poznavao tu decu, a bio je među prvima na kraju..pričala mi je i o tome kako je to jednostavno niśta, da ja sve znam, da sam se godinama trudila i da sam sve to odlično usvojila..Međutim, sve to meni i nije bilo baś od neke koristi, i sam upis i ti testovi, predstavljali su..pa poprilični stres za mene.

U sredu sam bila ustala sat i nešto pre dogovorenog vremena, tačnije do trenutka kad sam trebala sići dole do puta i čekati direktora i drugaricu, kako bi nas odvezao do dogovorenog mesta za polaganje..Jela sam, plakala joś malo, potrudila se da bar neśto pročitam i sišla dole. Sećam se da smo oko 08.30 bili već unutra i da su nas upoznavali sa pravilima, da se ne okrećemo, da ne prepisujemo, da sve potvrdimo hemijskom na kraju, i tako dalje.. Popila sam polovinu vode iz  flašice pre samog početka, toliko ću samo reći. Ali, čim sam dobila taj test i otvorila ga, osetila sam se dosta opuštenije i samo sam se isključila i krenula sa radnjom.

Matematika je, bar po meni, bila dosta lakša, iako neočekivano. Zadaci su bili prosti i očekivala sam dosta više poena nego što sam zapravo dobila, ali eto..žurba je odradila svoje valjda, dok je kombinovani bio sve samo ne lak. Mučila sam se i mučila, plakala malo..dobro, malo viśe, proklinjala i sebe i svu tu decu tu, kao i dežurne nastavnike i supervizora, ma sve redom! Međutim, i tome je na kraju došao kraj..a ja sam jedva dočeala kraj dana kako bi se obratila direktoru za rezultate, jer ih je, naravno on već imao.

Tako da..ispalo je da iz srpskog imam, na moju veliku žalost, samk 15.5, baj d vej, na probnom sam iz srpskog bolje prošla, iz matematke 14 * šmrc* a iz kombinovanog samo 9. Da, da, definitivno petak nije bio moj dan.. međutim, kad se sve to sabere imam oko 89 poena, što je i više nego dovoljno i čime sam i više nego zadovoljna, tako da.. da, hvala dragom Bogu što se sve na kraju završilo ovako i što ću najverovatnije i upasti u gimnaziju, tako da..jeeeeej!


Hvala na čitanju. U slučaju da smo prošle nedelje delili istu sudbinu, napišite mi vaše utiske u komentarima i takođe, koji vam je to test bio najteži ? Čitamo se u nekom od narednih postova!

Ne zaboravite da mi u komentarima ispod prethodnog, ali i ovog posta možete pisati teme o kojima biste voleli čitati na ovom blogu!



субота, 17. јун 2017.

Pričam vam/savetujem vas o..





Kao spektakularni povratak na ovu scenu, koga su svi čekali, jer je moja neredovnost smetala svima..ma gluposti, zanemarite moje blebetanje.. Zdravo svima i dobrodošli  u moj novi post ! Bože kako mi je ovo samo nedostajalo iako me na kratko vreme nije bilo, tokom zavrśnih testova sam za brdo naslova znala, ali jednostavno vremena nije bilo, zbog užasnih zbirki koje su, iskreno, ostale poluprazne.. no, to svakako nije priča koja treba ovde da se ispriča, skrolujte dole kako bi videli šta vas to novo očekuje na mom blogu !


Došla sam do ideje da na jedno nedelju dana, tačnije svake srede, izlazi post sa gore pomenutim naslovom. Dakle, o čemu se radi ? Vi, ne svi naravno, nego oni koji žele ovde čitati određene stori tajmove o nekim događajima ili pak čuti moje savete/mišljenje o nečemu, ispod ovog posta možete komentirati kako i šta ! Dovoljno je da samo napišete stori tajm o tome ili tvoje mišljenje o, lupam, LGBT-populaciji.. kako kreativno, zar ne ? ( sarkazam )



No, mislim da će nam ovo pomoći da se što bolje upoznamo a i vi imate priliku da čitate samo ono što vas zanima. Naravno, ovo nije jedini post ispod kog možete pisati ideje, možete ih ispod svakog ovakve tematike..prvi će izaći sledeće srede i ova ''rubrika'' će trajati tokom čitavog leta !


Iskreno, jedva čekam vaśe predloge i reakciju na ovo. Ljubim vas sve puno!



недеља, 11. јун 2017.

Zašto ljudi imaju stalnu potrebu da omalovažavaju tuđi trud ?




Zgrožena postupcima ljudi, u strahu da polako propadamo u stalnoj težnji da spustimo druge ljude mnogo ispod naših nivoa kako bi uzdugli sami sebe i uveličali sopstveni rad i trud, jednostavno imam potrebu da sa vama podelim svoja trenutna osećanja i bes koji kola mojim venama..neću vam poželiti da uživate u ovom postu, jer ovo nije stvar koja je napisana sa ljubavlju, niti sa nekom strašću, već jedva da sama nekako i izvlačim ovo..

Ja imam prijemni za tri dana. Ti imaš prijemni za tri dana. Ja vežbam od februara tamo. Ti si zadnjih dana pročeprkala po zbirkama, i da ne zaboravim, obavezno opalila mali milion fotografija za instastory, uz skroz patetične opise kako si se napokon vratila u realnost i kako mrziś život koji provodiś nad tim papirima. U miru sam i tišini naučila sva pravila, tri dana nisam spavala. Vežbaš, najviše, trideset minuta i za to si vreme objavila najmanje trista objava kako ne želiś živeti više. Vukovac sam, samo ja znam kako sam se kroz godine i godine provlačila i sa kojom sam mukom pravila i sagradila put koji je delio privatni život od školskog, te kako sam ga i sa kolikim bolom u grudima održavala da ostane takav, da se ne sruši.. Ti si jedva prelazila godinu, oduvek ti je bitnije bilo da putem do śkole ne slomiš nokat, nego da spremna odeś na odgovaranje iz geografije. Kako znam ? Znam, jer te poznajem, znam..jer smo se dopisivali u tim periodima, znam jer sam sve ono što sam trebala videla, znam jer sam dok sam ti ja kukala da mi fizika uopśte ne ide, ti si pričala o nekom frajeru kog planiraś smuvati u subotu u tom i tom klubu.  I sada ?


Sada, ti, ista ona ti..dođeš sa pričom da ću ja sigurno upasti u śkolu, jer bi lajk, ja živim na selu, dok ti živiś u Beogradu i kako je meni mesto u śkoli zagarantovano. Bez ikakvog poštovanja, smejeś se na moju izjavu da sam uspela stići do kraja i da uzimam Vukovu diplomu verovatno, jer ti prokleto znaš da mi je to poklonjeno, da niko nije gledao moje znanje, već da sam iz razreda u razred prelazila na osnovu toga što su mi nastavnici rodbina ( śto je apsurd ogromni ). Smejeś mi se, ismejavaš me dok ti pričam da se plašim i da mi fizika i hemija ne idu tako dobro kako sam se nadala.. jer je to sve mačji kaśalj za tebe, i jer je tebi ne trebaju sati i sati učenja.. a i ako ne upadneš, naravno da ti nije ni stalo, jer si ti ona riba koja se tripuje da je neko i nešto i koja glumi prosečnog huligančića sa Beogradskih ulica.. i da te pitam sad nešto, istripovana i iskompleksirana osobo, što si ti koji vrag dobila sa tim śto si moj rad spustila ispod svačijih nivoa, što si ponizila moj rad, kako bi zamaskirala svoje blejanje po praznim ulicama i izlaske, i kako bi ispalo da si se ti trudila milijardu puta viśe od mene ? Da te pitam samo šta si postigla ?

Niśta. Prokleto niśta nisi postigla, osim toga što si dokazala da je tvoje seljačko ponašanje koje prikazuješ na Instagramu jedna ogromna nula naspram ovoga u realnosti. I da, ispala si debil ipo, debilčina na kvadrat. Ali, za sve vas, za nju i za osobe poput nje, imam samo nešto reći. U najjeftinjoj sobi sanjaju se najskuplji snovi. I  najsvetliji umovi rađaju se na najtamnijim mestima. Toliko od mene. 

уторак, 06. јун 2017.

Kako prepoznati osobu koja se lažno predstavlja ?




Pre par nedelja na mom je blogu osvanuo post, tačnije storitajm u kom sam pričala o nekim mojim malim pustolovinama na Internetu, fejk profilima i tom lažnom svetu u kom sam se bila upustila i na moje iznenađenje u komentarima je dosta veliki broj vas potvrdio, tačnije ispričao neku svoju verziju slične priče..no, juče mi je nešto palo na pamet i poprilično je, nemam pojma ni ja sama, straśno ? Zamislimo da samo zamenimo mesta ? Da sam ja bila ono što zapravo i jesam, śto je realno bilo nemoguće, jer se on ne bi dopisivao sa detetom koje još nije imalo ni deset godina, ali samo zamislimo.. da sam ja bila ovo što ja jesam, a da se on krio iza te neke maske lepog momka, dok je zapravo tamo negde iza kompjutera sedio koji gadljivi starac koji je na taj način odlučio lečiti svoje komplekse iz mladosti, dok mu u sobi pored spavaju unuci..pu, pu, daleko bilo i ne ponovilo se nikada. No, kako ni ja, a niti niko drugi ne bi dośao do situacije da se uhvati u koštac sa lažnim profilima, kao ekspert za lovljenje istih, ja vam u ovom postu donosim par načina kako da se na vreme izvučete iz tog sveta.. pa skrolujte dole i uživajte u čitanju !

Ako primetite znakove koji jasno ukazuju na to da osoba koja se nalazi iza ekrana možda nije neśto za šta se sama i predstavlja, potražite od njega, ili u suprotnom slučaju od nje.. sliku, selfi. Međutim, ne običan, jer je naravno lako pronaći takvu sliku u folderima od onog nesretnika od koga isti uzima slike predstavljajući ih kao svoje, već mu tražite neku na kojoj će na primer, držati papir sa napisanim vašim imenom, ili tako nešto u tom fazonu..ako krene sa izgovorima da ne može trenutno, da je mrak, da nema papir i olovku kod sebe ili slične gluposti koje se čak kose i sa pameću, znajte da to hleba ne jede..





Pamtite pojedinosti. Jer se laž lako uhvati, tačnije, postoji poslovica koja glasi : zaklela se crna zemlja raju, da će sve tajne da se odaju. I to je istina. Niśta na ovom svetu ne može ostati večito pod velom tajnosti, skrivanja ili sličnog. Pa tako ni ta osoba koja se krije iza tuđih slika, jer kako je čitav 'njen' život jedna ogromna laž, desiće se ispadi da lupi da je na primer jednom '98, a nekoliko dana nakon toga '97 godište ili da je do pre par minuta imala momka u kog je bila zaljubljena do uśiju a već u ovom, nema nikoga već godinu dana. Tako da, da.. obratite pažnju na pojedinosti tokom razgovora, biće puno propusta.

Slike govore više od hiljadu reči. Obratite pažnju, ne na bukvalno sliku, nego na komentare ispod. Jer lajkovi su lajkovi.. to svako može postići, jer su Azerbejdžanci i Irani, koje prikupljanu po stranim profilima, uvek raspoloženi za lajkanje..nah, glupostima 21. veka nikada kraja, ali stvarno. No, da se vratimo na komentarisanje. Ako osoba ispod niti jedne slike nema komentara, sumnja ! Jer svaka živa osoba na ovoj planeti ima bar jednog normalnog prijatelja, sestru koji će bar jednu sliku komentirati. Ili u slučaju da je osoba pametna poput moje sestre i mene i u isto vreme napravi dva fejk profila, kako bi u isto vreme štitila leđa, onda samo obratite pažnju na to koja se to osoba stalno taguje na slikama i ako se radi o jednoj te istoj, batalite odmah.

Obratite pažnju na pisanje. Verujem da ste svi vi upućenu u činjenicu kako i koliko je vremena roditeljima/rođacima i tako starijim osobama, bilo potrebno samo da bi shvatili kako se telefon gasi i pali, a kamoli da bi naučili osnove neke aplikacije i njenog koriśćenja. Da ne pričam uopšte o pisanju, hiljaditim greškama i svim tim glupostima..Oni nisu jedini, tako da.. obratite pažnju na određene gramatičke greške, brzinu odgovaranja, brzinu kucanja..

Ako se, ili mislite da, se dopisujete sa momkom koji je, lupam, '98 godište, obratite pažnju na njegov rečnik. Ako u rečenicama, porukama, ne bude ubacivao skraćenice koje su sada In ( nmg, nmvz, vtp, lkn) ili koristio psovke, reči poput tebra ili smora, onda se verovatno ne radi o tom i takvom momku, nego o nekom matorcu koji je verovatno godište vaśih roditelja.

To bi bilo to, jedina i jedna namena svega ovoga jeste da svi mi budemo bezbedni na internetu. Jer uvek biva tako, ako neko pazi, drugi baś i ne. Svi mi možemo zapnut u slične kandže, ko zna kome.. pa kako ćemo posle iz  istih izaći na jedan miran i bezbedan način ? Jako teśko. Tako da razmišljajte, obratite pažnju na ove pojedinosti..budite oprezni. Jer u ovom svetu, u ovom veku i u ovo doba, svega ima, osim bezbednosti i lepih namera. Ljubim vas sve i volim, pa mi se zato čuvajte. Vaša Alija.❤

недеља, 04. јун 2017.

Prizren - drevni carski grad



Da, da.. Alija je iznenada postala redovna sa pisanjem na blogu i ne mogu verovati da sam juče ostala skoro pa do 4, kako bih napisala zalihe za vreme testova i spremanja za iste, koje mi se polako približava. Stara motivacija je iznenada ugledala danak ponovo i ja nemam reči da adekvatno opiśem sreću koju osećam dok sam iznutra puna ideja koje se uspešno pretvaraju u zaista divne tesktove, kvalitetne i dugačke, k'o u starim danima. Ovoga puta, na redu jeste neki mini storitajm, sa ekskurzije koju smo imali pre par dana, u ponedeljak. Ideju sam videla na Marsinom blogu, ona je bila pisala o Somboru, a kako sam i ja imala par kvalitetnih fotografija, odlučila sam joj posuditi i iskuckati nešto slično njenoj ideji. Skrolujte dole i uživajte !

Ekskurzija je bila planirana za petak, dan nakon mature odmah, međutim zbog užasno lošeg vremena, magle i kiše koja je lila kao luda, to jednostavno nije bilo moguće sprovesti po planu, te je sve pomereno za ponedeljak, śto se pokazalo kao zaista divna ideja, jer je vreme ponedeljkom bilo i više nego odlično ! Kao śto sam pričala za maturu, i od ekskurzije nisam oćekivala ništa preterano, jer bi lajk, Prizren je grad kog sam posetila jako puno puta i stvarno se nisam nadala nekom vau iskustvu. ali je ipak u meni postajala mala nada, nakon uspešne mature, i to se malo svetlo pokazalo kao ispravno. Bilo je divno.

Čim smo stigli, otisnuli smo se na penjanje do Kaljaje, tačnije do jednog jako posebnog i istorijski značajnog mesta za sam grad.
Radi se o srednjovekovnom utvrđenju u Prizrenu, u kome se određeno vreme nalazila prestonica Srpskog carstva. Podignuto je na na brdu, iznad Bistrice.


Prvo utvrđenje su podigli Vizantinci, da bi ga Dušan Silni, kasnije proširio, posle čega su ga i Turci, tačnije Osmanlije popravljale tokom svoje vladavine, davši današnji izgled.
Tvrđava je danas u ruševinama, ali je za videti jako čarobno i posebno mesto, jer vam je sa vrha gotovo čitav grad pod nogama, a i svi ti obrisi nečega što se davno deśavalo jesu vidljivi i duhovi prošlosti osećaju se, zaglavljeni među porušenim kulama, zidinama.. 
Napomenula sam da sam dosta puta bila, tačnije posetila ovaj grad, međutim ovo jeste prvi put da sam ja bila do Kaljaje gore i zaista mi se jako puno svidelo..


 
Putem koji vodi dole, nizbrdicom, svratili smo i do crkve Svetog Spasa.

Građevina podignuta u 14. veku, oko 1330. godine, nalazi se na jugozapadnom delu grada, spomenula sam, odmah ispod tvrđave, u delu gde je nekada bila srpska četvrt.



Sam pogled iz dvorišta je nešto neverovatno, nešto što se rečima ne da opisati lepo.. crkva jeste porušena, od nje nije ostala niti približno lepota koja je nekada vladala, međutim imala sam priliku da uđem unutra.. i iako ni pola posebna kao što je, bar po mom miśljenju, nekada  bila, zaista jeste mesto koje vredi posetiti.


Nisam mnogo fotografisala, jer se nisam osećala prijatno da toliko koristim telefon unutra, što je delom i realno, jer..jednostavno nisam htela, te nismo mnogo vremena proveli tu, zbog vrućine ali i sledećih stanica koje smo morali obići. Kupivši po flašicu vode, kako bi se rashladili, nastavili smo svoje silaženje ( kako glupo zvuči ) dalje do Sinan-pašine džamije.


Sinan-paśina džamija jeste islamski objekat u Prizrenu, podignuta je oko 1615. godine i spada u najpoznatije znamenitosti tog grada.
Nismo ulazili unutra, iako nam je razredni bio pričao da je zaista i više nego lepo, a po spoljaśnem izgledu, njegova priča ima dakakve temelje. 



U dvoriśtu ispred džamije, nalazi se neka imitacija Baščaršije, Sarajevske, i ja sam očarana bila dok sam prolazila kroz nju.. pronašla sam, videla a i kupila jako zanimljive predmete, koje će mi poslužiti kao uspomena na ovo divno iskustvo. 



Nakon svega toga, naravno, odlučili smo se za predah u dvorištu jednog kafića. Mali nesporazum sa konobarom, jer sam bila naručila dve kugle, ni spomenula nisam jagodu, a dobila četiri i to od jagode.

No, to su ti problemi prilikom sporazumevanja.. Divan ostatak vremena u zabavnom parku.
Zaista je to bilo poput krune svemu što lepom što smo proživeli na maturi, ali i na ekskurziji. Ismejali smo se, vriśtali i zaista se sjajno proveli.

Nasmejani, sa osmehom od uha do uha, uputili smo se ka supermarketu, tu neśto pokupovali i na kraju otišli do restorana, jeli.. i vratili se do automobila, te se zaputili ka kućama. U autu smo ja i drugarica prepričavale jedna drugoj sopstvena iskustva, razmenjivale slike.. i složile se da smo provele jedno jako lepo vreme skupa !



To bi bilo to, čitamo se uskoro ponovo.. a do tada, voli vas i ljubi vaša Alija. ❤

петак, 02. јун 2017.

Matura | Story time



Tačno nedelju dana nakon iste, Alija skuplja svu moguću inspiraciju i odlučuje se iskuckati svoje iskustvo, tačnije svoje iznenađujuće pozitivno iskustvo sa mature. Da, da. Dobro ste pročitali i zapišite negde, jer vam ista ona blogerka koja uglavnom kuka o propalim, negativnim i depresivnim noćima/danima/mesecima, piśe o dakako savršenoj večeri, čak i na njeno sopstveno iznenađenje. Bilo je lepo, bilo je i viśe od toga i kad smo se bili vratili, ja sam samo ušla u sobu, i krenula da skačem kao luda.. jer bi lajk, očekivala sam veče koje ću provesti u ćošku restorana, za telefonom, uplatila sam megabajte jer nisam bila sigurna da ću se uspeti povezati na Internet zbog količine gostiju, uglavnom prelistavajući Instagram i objavljujući poneku objavu kako bi ljudi videli da sam i ja imala čuvenu maturu, tačnije kako bih podsetila da i ja imam neki socijalni život..  i da, primećujete već sada da su moja očekivanja bila ravna nuli, jer ne moram vas podsećati na sva ona kukanja o mojoj osnovnoj, drugarima iz razreda i nastavnicima, mislim da sam vam se na glavu popela sa tim. Ali, dogodilo se čudo i nekom magijom moje veče je bilo..toliko posebno da sam ja čak nakon dolaska kući, sela i bukvalno se rasplakala śto se sve tako brzo zavrśilo, što nije trajalo bar mrvicu više.

Dogovor je bio da smo u 18.00 ispred restorana i ne moram ni pisati o tome da sam ustala rano, spremala se bukvalno celog dana, i sve okončala sat ranije pa to vreme protraćila na slikanje. Haljina mi je bila zaista i viśe nego jednostavna, jer sam se vodila tim nekim pravilnikom da imam samo 14. godina i trudila sam se izgledati śto jednostavnije, opuštenije..mala čipka na ramenima i da..bila je crna ! Kako nije dolazilo, padalo na pamet to da bih ja na malu maturu otiśla u visokim potpeticama, odmah sam od početka svoju pažnju usmerila ka ravnoj obući, te je moj izbor pao na jednostavne, crvene, duboke starke koje su osvojile moje srce na prvi pogled. Ispočetka sam bila uverena da se neću ni šminkati, jer već sam vam moja očekivanja predstavila gore, ali kako mi je majka sve to sredila, zamolila jednu devojku da dođe, nisam imala srca da je odbijem, pa sam na jedvite jade pristala na to. Mejkap od crvenog ruža, pudera, ajlajnera i joś malih dodataka, jednostavan izgled i kosa u loknama.. nije da sam bila zadovoljna, no sam bukvalna bila očarana i mislim da sam tada po prvi put i osetila to da za par sati idem na sopstvenu maturu.



Vreme me nije poslužilo, na moju veliku żalost, napolju je lilo k'o iz kabla, tako da sam se morala zadovoljiti slikanjem unutar kuće. To mi je u početku pokvarilo raspoloženje, jer sam već imala predstavu kako su savrśene slike sa mature trebale izgledati, ali se sve to sredilo i sestra je odradila divan posao na jednostavnom belom zidu moje sobe. Hvala joj na tome, jer su zaista potrebni živci k'o konopci da se ispune moji prohtevi i moje želje! I tako, sve je to prolazilo u spremanju, slikanju ovako, slikanju sa porodicom.. bilo je prijatno i iznenađujuće, lepo. Tek me je par minuta pre dogovorenog vremena počela hvatati trema, jer..pa, ja sam bila skroz aut of tač o činjenice da mi je tog dana to neko veče koje se godinama čeka.


Sišla sam dole, do restorana, u društvu porodice. Ispred je bilo krcato, no iznenadile su me devojke, jer mi inače pravimo to neko veče sa joś par śkola ( znate situaciju, tačnije broj đaka u školama na Kosmetu ), koje su mi odmah poletile u zagrljaj. To je bio neki mali podznak da ipak sve nije tako crno kako sam ja bila zamislila, međutim ja sam se i dalje držala po strani, jer nisam baś bila sto posto sigurna u činjenicu da znam śta bih trebala raditi. No, vremenom.. kako se oko mene okupljalo sve viśe ljudi, jednostavno.. osetila sam se lepo ! Igrala sam, opustila se. Slavila. Provodila jedno divno veče sa tim istim ljudima sa kojima sam jedva progurala tih osam godina. Atmosfera je bila divna. Sve je bilo nekako iznenađujuće prijatno, toplo i savrśeno.

Vreme je prolazilo ko ludo. Slikali smo se. Jeli, pili. Ludovali. Tako da, moj je Instagram ostao bez iti jedne objave, moj telefon napunjen slikama sa raznoraznim ljudima. Ja sam ostala sa jednim preslatkim sećanjima, bez žaljenja za iti jednom stvari koju sam tog dana napravila. Ostala sam sa jednom prelepom slikom naśeg druženja, koje mi godine ne mogu oduzeti i večno sam na tome zahvalna svima koji su to veće učinili onakvim kakvim ga ja i pamtim.


Moj vam je savet, ne očekujte previše. Zapravo, ne njegujte nikakva oćekivanja, jer sam ja upravo zbog toga dobila ovakvo veče. Opustite se. Radite śto vam je volja. Ne dozvolite nebitnim osobama da vam upropaste taj dan. On je vaś. Učinite ga posebnim. Ljubim vas sve puno. Alija.❤