субота, 27. мај 2017.

Zahvalnost !



2015, bila sam uplašena devojčica, skroz neoriginalnih naslova, besmislenih rečenica i malih postova. 2016, dosta hrabrija, uspešnija, upornija u ovome.. i sada, 2017.. ko sam zapravo ja ? Kako to moj život izgleda nakon pune dve godine provedene u pisanju postova za ovaj moj mali svet ? Promenilo li se stvarno nešto osim stalne navike i potrebe za pisanjem ? Ja odgovore nisam sigurna da znam, al' ću se svim silama potruditi da ih bar približno predstavim u tekstu koji sledi ispod.. pa, skrolujte dragi moji, na ovaj predivan dan, pročitajte ovo malo zbunjeno delo jedne skroz srećne tinejdžerke..

Ko sam ja ?

Većina vas zna me kao Aliju, devojčicu koja je pre mesec i kusur dana napuni četrnaest godina. Znate me i kao štreberku koja planira upisati gimnaziju, o kojoj vam toliko kuka, jer je već sad ubeđena da će zaglibiti na samom početku. Međutim, pored svega toga.. poznajete i razna moja unutrašnja osećanja. Mali milion puta, kad god sam se kidala od bola, rintala u nemiru, ja bih pisala za vas, jer sam sigurna bila da tamo negde iza ekrana, postoje osobe koje će to pročitati, bila sam sigurna da tamo postoji neko koji sve to razume. I niste me izneverili, nikad. Iako, priznajem.. znala sam smarat' do bola.. Ali vi ste  bili tu, kao podrška, ona virtuelna, ono što mi je nedostajalo u stvarnom životu, dobijala sam putem vaśih komentara istkanih podrśkom.. Samo, mnogo je toga ostalo zarobljenog, među četiri zida sobe moje, tamo gde sam vrištala od bola i skakala od sreće.. tamo gde su se osećanja menjala i gde sam ja sebe jednostavno uspela promeniti I sada, dok iznova i iznova u glavi postavljam gore navedeno pitanje i ovde duglavim kako bih nekako i iskopala odgovor, jedino śto znam jeste da zapravo nemam pojma o sebi. Ne, ne znam ko sam ja, nemam neko posebno miśljenje, jer sam se zaklela da ću u budućnost gledati ne tako daleko, nego dovoljno da vidim sutraśnji dan, i onaj nakon tog. Bez preterivanja, jer živeti u sanjarenju i planiranju, ravno je ne żiviti uopšte. Pa u skladu sa trenutnim raspoloženjem, da.. Alija je devojčica koja je odlučiila čvrsto stojit na zemlji, nikad se ne odreći pisanja, zauvek sačuvati retardirano zarazan smeh koji poseduje, ne obrisati ono detence koje ćuči u meni.. biti pozitivna, biti uvek korak ispred svojih problema, jer umesto da ja jurim njih, nek prokleto oni jure mene !


Moj napredak tokom blogovanja..

Pa i nema ga. Mislim vi ga verovatno i ne vidite, jer gotovo svaki bloger na ovim prostorima ima pređenu cifru od 100 čitaoca i par hiljada pregleda.. međutim, ja ga vidim. Jer ja sam ovo sama stvorila, u trenucima kad mi ni do čega nije bilo i u trenucima kad smo postojali samo ovaj mali svet i ja, negde daleko izolovani.. u trenucima kad sam ja znala da pišem i da se obraćam samo vama, kad sam od vas tražila savete i preporuke.. jer za bolje nisam znala, a i nisam ni htela. Bili ste mi dovoljni, bili su mi i više nego dovoljni vaśi iskreni komentari, dovoljan znak da bar tamo neko uživa u ovim glupostima.. i nema napretka jednostavno. U vašim očima, ne, ali u mojim on je jednostavno i više nego velik' i, i viśe nego poseban i ogroman. Jer ja, mala, krhka i stidljiva devojčica, izrasla sam u tinejdžerku koja čvrsto stoji na zemlji, bori se za svoja prava, bori se za svoje stavove i štiti ih i glavom ako treba. To, sve to, ja nikada ne bih uspela , da uvek među vama nije postojao neko ko je bio tu, kao putokaz na putu prekrivenom maglom, da mi pokaže pravac, onda kad ga ja vidila nisam. I hvala vam na tome, još jednom. Moj je napredak poseban, upravo zbog toga jer nije vidljiv svima, ali naravno, za par godina hoće, jer iako sam intenzitet pisanja smanjila, ovo nikada neće stati, jer je ovo vodilja ka svetlosti, moje malo blago, neśto što sam ja lično stvorila, satkano mojim trudom, kapljicama znoja i jadikovanja.. nešto original moje i ne dam ga nikome, a kamoli ne zaboravu !

Najgori komentar koji sam dobila

Pa, u ovih, oko 730 dana provedenih ovde, sa vama i uz vas, nisam bila nešto pretežno bombardovana hejt komentarima, tu da se ne lažemo. Prvi sam komentar u kom su me
su me proglasili za dno dna i izvređali me do bola, dobila početkom ove godine.. i nije me iznenadio, jer sam naprosto znala da će doći i do toga. Sve u svoje vreme, što kaže mama moja. I onda ? Pa nisam bila preterano uzbuđena, jer prvo, hrabra osoba koja je stajala iza ekrana, nije imala hrabrosti da se predstavi, tačnije da otkrije svoj identitet, već se krila iza maske anonimnosti. A drugo, pa sve śto je ona rekla, jednostavno bio je odraz jedne velike slabosti, nedostatka inteligentnosti i svega negativnog na ovom svetu. Preśla sam preko toga, jednostavno spomenula u narednom postu da je to to, da se neću ni obazirati na takve gluposti, što sam na kraju i uradila. Neću ga objaviti ovde, jednostavno ne zaslužuje mesto u ovom postu.

Najbolji komentar koji sam dobila..
Na blogu, statistika kaže da je objavljeno malo viśe od 1000 komentara, tako da da.. svi oni jesu moji omiljeni. Jer znam da je neko izdvojio vreme, uśao, pročitao i svoje miśljenje ostavio, što realno nije bio u obavezi da učini. I beskrajno sam zahvalna svakoj osobi koja je ušla, ne, bez razlike da li je neśto pročitala ili ne ili da li joj se to isto svidelo ili ne, hvala vam.. jer ste tako, skroz nesvesno, postavili joś jednu ciglicu u izgradnji ovog sveta, dali mi razlog više da sutra ustanem i napiśem joś par tekstova.. I da, svi su ti komentari, objavljeni, moji omiljeni, jer su posvećeni meni, mojim tekstovima, atomima moje duše..

Najgora lekcija koju sam naučila tokom blogovanja
Pa to bi verovatno bio dan kad sam shvatila da se sve, čak i ovde, vrti oko interesa. Ja ti komentarišem, kako bi ti meni komentarisala.. ja te hvalim, da bi i ti mene kasnije hvalila i tako.. međutim i to je okej, jer jednostavno tako je i u životu, od toga ne možemo pobeći, ma koliko se god trudili.


Najbolje iskustvo na blogu


Proślogodiśnji Q&A koji sam uradila povodom prve godine provedene ovde, zajedno sa sestrom od tetke, proklinjući internet i činjenicu da sam tako mnogo kasnila sa objavom.. post je izašao samo par minuta pre nego śto su se kazaljke poklopile i ozvaničile da je godišnjica stvarno prošla, iako sva nervozna, to je definitivno neśto śto ću pamtiti dugo..

Poruka svima vama
.

Budite ono što jeste. Pre svega, radite ono što volite. Jer, ja nisam ove dve godine progurala tek tako, naravno, bilo je momenata kad mi je najmanje bilo stalo do bloga, te sam baś u takvim trenucima pravila pauze, kako duže tako i kraće, svesna da se bloga ne mogu odreći tako lako. I iskreno, ni ne planiram. Radite ono do čega vam je stalo. Imate, taćnije živite samo jedan život, ovaj sada, prestanite se ponašati kao da ih je beskrajno mnogo.. razočaraćete se, bez ikakve potrebe. Tako je malo vrmena, krenite odmah.

Hvala vam. Hvala što ste bili deo ovih prekrasnih dana. Čitamo se i dalje, do sledeće godine na istom ovom mestu i u isto vreme, pa i one tamo nakon ove koja nam sad sledi. Još mnogoo ću vas vremena davit' ovako, ne idem nikuda, samo da znate. Sreća je moja ogromna danas, neopisiva. I vi ste deo nje. I da, ovaj je post trebao izaći 25. maja, međutim iskreno zaboravila sam. Tog dana sam maturu imala i malo sam u haosu bila, ali eto, nastavljam valjda tu tradiciju koja podrazumeva kaśnjenje prilikom objave ovih postova.  Ljubim vas sve ! ❤

10 коментара:

  1. Do sada nisam citala ni jedan post na slicnu temu, te mi je drago da sam nesto tako jedinstvecno procitala upravo na tvom blogu. Ti i sama znas da te ja pratim od svog pocetka (jer si starija blogerka od mene, ne po godinama, vec pos tazu blgoovanja), znas da sam se trudila, da procitam svaki tvoj post, koliko god mi okolnosti to dozvoljavale, i takodje moras znati da ces moju podrsku uvek imati. Kako blog poraste zaista ponestane vremena za citanje drugih postova, ali znas da uvek mozes na mene da racunas iako se ne oglasavam tako cesto! Drago mi je zbog tvog uspeha, nije tacno da se ne primecuje, vidljiv je itekako, dosta si se i usavrsila, zbog cega mi jet akodje jako drago, i aj ti zelim jos bolju karijeru u ovoj blogsferi!

    Visit me, Gothic

    ОдговориИзбриши
  2. Srećan blogorođendan, draga. Kad neko slavi blogorođendan obično organizuje Giveaway, Q&A i slično. ALi kod tebe je drugačije. Ti si nam za svoj blogorođendan dala nešto drugačije. Drago mi je zbog tvog uspeha, želim ti da dostigneš još više, i nadam se da te srednja škola neće sputavati da pišeš na blogu. Ja mislim da škola nije razlog što neko ne piše. Ako ja, sa mojom užasnom organizacijom, uspevam napisati post tokom školske godine - svako može. Još jednom, jako mi je drago zbog tebe. Ti kažeš da se tvoj uspeh ne primećuje, ali se on mnogo primećuje.

    Top 5 Alisha Marie Videos | laAdda​​

    ОдговориИзбриши
  3. Toliko emocije je uneto u ovaj post. Naprosto ti se divim!
    U toku posta, napisala si da se sve svodi na interese. Imala sam jedan blog pre ovog. Dobro je krenulo i prestala sam da pišem upravo zbog toga. Sada sam shvatila da iako će takvih ljudi uvek biti, biće i onih iskrenih. Drago mi je što i ti nisi odustala zbog toga. :) Puno sreće ti želim nadalje. :)

    anasbloggerlife.blogspot.rs

    ОдговориИзбриши
  4. Toliko emocije je uneto u ovaj post. Naprosto ti se divim!
    U toku posta, napisala si da se sve svodi na interese. Imala sam jedan blog pre ovog. Dobro je krenulo i prestala sam da pišem upravo zbog toga. Sada sam shvatila da iako će takvih ljudi uvek biti, biće i onih iskrenih. Drago mi je što i ti nisi odustala zbog toga. :) Puno sreće ti želim nadalje. :)

    anasbloggerlife.blogspot.rs

    ОдговориИзбриши
  5. Jako emotivno i lepo napisano.
    Ono što mi se kod tebe oduvek dopadalo jeste to što si jako emotivna i iskrena u svojim postovima, ovo je prava odlika toga.

    ОдговориИзбриши
  6. Zaista divan post. Baš sam se uživila u čitanje. Ne mogu da vjerujem da neko sa 14 godina tako zralo razmišlja, a opet ne žuri da odraste. Nadam se da ti gimnazija neće zadavati velike probleme i da ćeš je uspješno jednog dana završiti.Tvom blogu sretan rođendan! :)

    Minnah's Life

    ОдговориИзбриши
  7. Emocije koje si unela u ovaj post su me naprosto odusevile.Stvarno,nikada nemoj odustati od pisanja.Pisanje ti ide tako divno,kao da si rodjena sa blogom.Iskreno,citajuci mnoge postove na tvojem blogu,shvatila sam koliko imamo zajednickog.Pogotovo to sto si napisala da se uglavnom sve svodi a interese.To stvarno i jeste tako.Ali,od toga se ne moze pobeci.Nemoj a brines o postovima koje si pisala pre,jer to je proslost,zar ne?Nece se ponoviti,a ti si stalno sve bolja i bolja.Nadam se da ces jednom doziveti bas veliki uspeh.Sjajno pises,i imas divne teme koje rado citam.Nije sve u uzajamnom komentarisanju ako to nije istina.Poruka je divna.I samo tako nastavi,divim ti se.

    http://ellalavomg.blogspot.com/

    ОдговориИзбриши
  8. Kako emotivan i poučan post. Tvoje emocije koje uneseš u post se naprosto osjete. Srećan ti blogorođendan, nadam se da ćeš još dugooo da bloguješ jer obožavam tebe i tvoj način pisanja.

    mysweetlandd.blogspot.com

    ОдговориИзбриши
  9. Divan post draga <3
    Pogledaj moj blog . Pišem o fashion,beauty i lifestyle temama .Bilo bi mi drago da zapratimo jedna drugu i uživamo u novim postovima ♥

    http://herecomesajla.blogspot.ba/

    ОдговориИзбриши
  10. Zaista sam sebe pronašla u ovim riječima kada si opisivala sebe kao štreberku koja kuka za gimnazijom, i mnogo te razumijem jer sam potputno ista što se tiče toga.
    Vidim da je ovo jedan veoma emotivan post i napisan od srca, i meni je mnogo drago zbog tvog napretka na blogu, i iznenadila sam se načinom na kojem ti vidiš svoj uspjeh na blogu. Odlično napisano. <3

    Chanceuse

    ОдговориИзбриши