среда, 10. мај 2017.

Osvrnimo se na april | Monthly post | April 2017




Iskreno, nisam raspoložena za tipično nabrajanje svega što me zadesilo aprilskih, promenljivih dana, te je to verovatno i razlog što ovaj post gleda danak tek toliko dana kasnije, ali je ta neka želja da svoj omiljeni mesec pogledam unazad još jednom, prevagnula te ja ležim i kuckam ovaj post, umesto da učim za sutrašnje odgovaranje, ali koga briga.. Kao i obično, da opet ne bih kukala previše i smarala većinu vas, mogu vam unapred reći da mi april nije bio neštoo vau mesec, tako da će ovaj kratak pregled biti malo dosadan, malo kukajuće raspoložen, pa ako vam se čita, skrolujte dole, a ako ne.. čekajte neki ozbiljniji tekst, koji će nadam se uslediti vrlo brzo.

Sam početak ovog meseca, kao i ti neki prvi dani, bili su obeleženi kako sivilom i tugom, tako i veseljem, i u određenim trenucima zbunjeno sam posmatrala situacije, ne znajući kako da definišem te nagle promene. Ostala sam bez rođaka za kog sam jako bila vezana, i ja a i moja cela porodica, samo dva - tri dana pre rođendana, tako da me je to jako potreslo. Teško iskustvo, ako mene pitate. Smrti sam se oduvek bojala, čak sam je i okarakterisala kao jedinu stvar koje se ježim, ali verovatno je to nešto što dolazi na kraju, a mi nemamo šta drugo uraditi, nego priviknuti se jednostavno.. na kraju, smrt je nešto što moramo prihvatiti, ma koliko god nam ona teško padala. Međutim, činjenica da je taj rođak otišao tek tako, bila je potresna, te sam odlučila rođendan proslaviti u krugu najbližih. Dve sestre od tetke, školska drugarica i obližnja picerija, bili su zaista dovoljni da se to ne samo obeleži, nego i proslavi na valjan način. Činjenica da je sestra prosula sok čim smo seli, blam kad sam se ja vraćala nazad po jaknu koju sam bila zaboravila, lajvovi na Instagramu, koji da se ne lažemo nisu bili ispraćeni od više od osam osoba, ali i ta je cifra dovoljna da se ne pojavljujem više ispred njih zbog blama. Međutim, bilo je odlično, da se ne lažemo sad.



Prodavala sam obećanja da ću april provesti nad zbirkama za zavrśni ispit, međutim mislim da je svima jasno da to ipak nisam uradila. Ne mogu se latit tih knjižurina, čak ih u širokom luku i izbegavam, ali moram priznati da se i toj igri mačke i miśa bliži kraj, jer imam oko tridesetak dana do svog tog haosa. Ah, ironija života mog. Ali priznajem, dopisivanje na Instagramu, lajvovi i sve te nebitne stvari na koje sam spucala svoje aprilske dane, bili su zanimljiviji od učenja i bubanja svega. Nije da sam ocene pokvarila, ali knjigu nisam takla. Tako sam se nekako provlačila, što mi je iskreno drago, jer u suprotnom, sad svakako ne bih imala snage baviti se time.

Zaboravićemo na te dane obojene sivilom, jer na kraju, ispod jednog mesečnog posta, u komentarima stojilo je da se sve negativno na kraju zaboravi, a i to je delimično i istina. Jer iskreno, znam da sam plakala tako bezbroj puta, ali se ne mogu setiti ni zbog koga ni zbog čega. Da, opet sam dożivela emocionalni slom zbog totalno nebitnih osoba, izgubila kontakt sa par njih, zbog čega mi je iskreno i drago, jer je verujte mi činjenica koja glasi da nešto stalno vučete i pokuśate održiti u životu, gora od toga da to jednostavno možete pustiti i oslobodite se bespotrebnog tereta.


Ono što sam ja naučila, svakako ću podeliti sa vama, a to je.. ljudi moji, nikada, ama stvarno nikada nemojte vucarati nekog i na sve načine pokušavati vezati ga za sebe, ako vas ta ista osoba gura ka ponoru stalno. Jer tako, ne samo da ponižavate sebe, već padate sve dublje i dublje u pakao zvani, bukvalno ga nije briga. Ako u početku shvatite da vas ta osoba nije vredna, da vas ona ne gleda na način na koji je vi gledate, rešite je se, jer će posle biti prekasno za sve. Ja sam onaj tip koji se lako vezuje, bukvalno je jedan dan dopisivanja dovoljan da ja osetim nešto prema nekome, ali je isto tako i jedan minut dovoljan da nakon par grešaka, istu osobu i zaboravim. Da, razočaralo me je njih mnogo, ali kako ovaj post izlazi dosta kasnije, zaustaviću se ovde, a nastavak ove priče čućete tamo na kraju maja, ako ja uspem preživit od silnog učenja. Puno pozdrava, ljubavi i sreće tokom učenja, Alija. ❤

2 коментара:

  1. Očito mnogo kasnim,ali SRETAN ROĐENDAN! Jako mi je žao što si izgubila rođaka, smrt je doista ono od čega ne možemo pobjeći. Nadam se da ćeš poćeti malo više vremena provoditi sa zbirkama,haha :)

    Minnah's Life

    ОдговориИзбриши
  2. Sa velikim zakasnjenjem srecan rodjendan.
    Ja sam izgubioa brata, i zaosta te razumem, gubitak nekog je zaista tezak! ❤
    Ali, ides dalie zbog tih koje si volela. ❤


    https://aandymm.blogspot.rs

    ОдговориИзбриши