недеља, 30. април 2017.

Dajmo šansu poeziji


Ne, nikad nisam bila zainteresovana. Ne, nikad je nisam ni čitala ni pokušala pisat. Ne, nisam smatrala piscima ljude koji se bave pisanjem poezije, jer nisam niti razumela suštinu, a niti videla tu neku lepotu u nabacanim stihovima. I da, naravno da sam napravila ogromnu grešku.



Svi ste vi upoznati sa činjenicom da sam ja jedna od onih osoba koja se muči sa lektirom i vucara jednu najmanje dva tri meseca. Ne krivite me. Ne zavisi od mene. Da, normalno da Alia misli da je prerasla to glupo štivo koje žive veze nema i da, naravno da je krivica nastavnika i ostalih sporednih ulogica, jer da.. zaśto bih se ja vucarala sa tim glupostima i traćila vreme na te praśnjave knjižurine ( ko zna u čijim su rukama sve bile, ako uzmemo u obzir činjenicu da je naša škola na ''zavidnom'' mestu što se svežine i  čistoće tiče, a i vidim da je izdanje iz 1957. ) kad me iz ormara molećivo posmatras najnovija knjiga Nikolas Sparksa ? Nema logike da bih radije uzela i čitala kojekakve stihove, kod kojih je jedina poenta činjenica da se rimuju i pričaju o tim nekim slatkasim stvarima koje sam davno i sama prerasla,  kad se mogu isključiti iz realnosti uz neodoljivo savršeni stil Nikolasa. To je tako lako zaključiti. Bože moj, kako se i taj čovek od 64 godine, jednom zauvek ne oslobodi nervoze i prekine ređati najmanje desetak lektira za prvo polugođe, i napokon shvati da u tom razredu postoje osobe koje se zanimaju čitanjem iz hobija.. Naravno da znam da je tih desetak knjiga mačji kašalj, ali jeste vi svesni da upravo5 čitate post osobe koja u svom ormaru ima izmiśljenu nagradu za najvećeg lenjivca 2016. godine, a ako ovako nastavim mislim da ću odbraniti titulu i ove godine.. Mislim da niste, tako da, da probudite se.


Međutim, kako nisam imala kud i kako se moja ocena iz srpskog ( omiljenog predmeta, inače ) nalazila na kranje klimavim nogama ( što večito iznervirana seda budala każe : klimava, nadrogirana, jedva održiva ocena ), nisam imala drugih izbora nego da prosto zamolim nastavnika da mi da koju lektiru. Šlogirana činjenicom da se u hodnik u kom sam ga bila i čekala, vratio sa dve knjižurine, nisam imala izbora nego da se latim posla.. Kako se sa rečnikom nisam htela uhvatiti u koštac odmah, odabrala sam poeziju. I promenila svoje mišljenje u njoj zauvek, bar ja tako mislim.

Sa nadom da ćete i sami promeniti svoje mišljenje, predstavljam vam stihove vredne pažnje :
  
Teško ustajem iz kreveta
mada sam već rano budan.
Zvezde pokleknu pred suncem
a sunce pred mesecom.
polako sam naučio da vidim sve to
i to da moja samoća nije jedina.

          Oto Horvat ( Pesme o slomljenost, III )


Ponovo sam sam.
Prostor je uzeo vazduh
i uronio u vreme.
Oko mene sve stoji.

                 Miloš Komadina ( Sam )


Bolje je iz svoga mraka
da posmatraš svetla u daljini
nego osvetljen biti
a oko tebe mrak

            Duško Trifunović ( Cela lepa pesma )

Okružen mnoštvom jezika koje ne razumem,
okružen rogovima, repovima i krilima,
krznima, krljuštima i perjem, kljunovima i
surlama, kandžama, šapama i perajama, shvatam
da čovek nije jedina mogućnost !

Ali ne shvatam zašto sve ostale mogućnosti
držimo u kavezima !

   Ljubomir Simović ( Dete u zooloskom vrtu )



Pa, promeniste li mišljenje, bivši moji istomišljenici ?



8 коментара:

  1. Moram da priznam da sam takođe osoba koja nije ljubitelj poezije. O njoj nemam nikakvo oskrnavljeno mišljenje, ali opet, nikada se nisam pronašla kako u njoj uživam. Ipak, smatram da vredi dati šansu stvarima koje naizgled nisu tvoj 'cup of tea', jer ko zna šta sve može da proistekne iz toga. Ovim postom si me samo podstakla na to. :)

    Introverted dreamer

    ОдговориИзбриши
  2. Naši pesnici, malo je reći, stvaraju magiju-rav magiju! :)
    Nism neko ko često čita poeziju, više sam za ona dela u čiju se analizu neću upuštati i koja ću čitati isključivo da bih se odmorila. Ipak, imam i ja svojih momenata kada volim d auzmem čitanku i analiziram svaku pesmu ponaosob tražeći skrivene motive u svakom stihu, definitivno je to osećaj koji oplemenjuje na sebi svojstven način. :)

    ОдговориИзбриши
  3. Definitivno promenih misljenje! Predivna ideja!

    ОдговориИзбриши
  4. Nisam niti ja ljubiteljica poezije, ali kao što tvoj post ima naslov, trebamo dati šansu poeziji. To su stvarno preljepi stihovi koji mogu zaista navesti na razmišljanje :D
    Ako imaš vremena posjeti moj blog ->This Is My Life

    ОдговориИзбриши
  5. Alia moja draga, pa ti si mene odusevila ovim postom. Zaista nisam ljubitelj poezije ali ti si sad uspela da promenis moje misljenje. I ovi stihovi koje si izdvojila, su zaista prekrasni! Sjajan post.

    Gotičarka

    ОдговориИзбриши
  6. Ne volim poezije ali mi se sviđaju ovove koje si napisla,najviše mi se sviđa ova četvrta . Dobra ideja za post :)
    Nigdje ovako nešto nisam pročitala do danas. Predivno si napisala post :) Pratim te :)

    sweet-girls-em.blogspot.ba

    ОдговориИзбриши
  7. Divan post draga <3
    Pogledaj moj blog . Pišem o fashion,beauty i lifestyle temama .Bilo bi mi drago da zapratimo jedna drugu i uživamo u novim postovima ♥

    http://herecomesajla.blogspot.ba/

    ОдговориИзбриши
  8. Najezila sam se citajuci neke od ovih stihova... malo je reci da su me ocarali. Poezija je divna koliko i proza, samo je treba razumeti i uzivati u onoj koja nam odgovara. Sjajna tema, odlican post! :D
    "Teen Queen"

    ОдговориИзбриши