петак, 10. март 2017.

Sa osmehom se u poraz gleda




Pala si. Znam, boli. Znam, povređena si. Stisni zube. Ne plači. Ne dozvoli da te gledaju takvu, ne dozvoli da ti se smeju odozgo, je svakako tu privilegiju nikad nisu ni zaslužili. Samo stisni zube, zaklopi oči i reci sebi. Reci sebi : Mogu ja to, ma dovraga, mogu ja to. I stvarno, ako samo dovoljno zamisliš, shvatićeš da uistinu možeš. Samo polako, uveri se da možeš i probaj. Ustani. Stani čvrsto na svojim nogama. Pogledaj na mesto gde si pala, pogledaj ga i dobro ga zapamti, jer takvih će rupa na putu biti, takvih će grana biti i kamenja, pa da se opet ne zezneš na istom ili sličnom mestu. Nasmej se, nasmej se i zamisli samo. Malopre si tu ležela, pa sedela i sad stojiš. Napredak ! Zar ne ? Naravno da jeste ! I kreni dalje. Teraj dalje, ti biraš hoćeš li hodati, trčati, ali dalje moraš krenuti. To je jedino bitno. I polako, ne gazi nikoga na tom putu, pazi i gledaj svoju stranu. Ne posmatraj okolo i ni slučajno ne kukaj za osobama koje su ispred tebe, jer znaj. I oni su morali proći mesto koje ti trenutno prolaziš da bi se tamo našli. I oni su tom stazom hodali, pa su se tamo našli. Ne budi samouverena toliko i ne misli da je sve ono što boli iza tebe. Staza života je to, lutko. Naravno da sve loše nije prošlo i sve dok si sposobna podneti bol, sve dok život udara svom snagom na tebe a ti i dalje stojiš i smeješ se, ti si živa. Živa si. I opet će pada biti. Bezbroj njih. Neke će povrede biti lakše, nekim će vreme trebati da zacele ali bitno je da će i jedna i druga na kraju izbledeti, nestati i da ćeš na njih pre ili kasnije zaboraviti. Čovek si, živo biće vrele krvi, naravno da pravo imaš na greške. I gluposti, nije poenta u tome da poraz ne trebaš priznati veç ga smatrati kao lekciju. Lekcija jeste, ali jeste i borba koju smo izgubili. I sa osmehom treba pogledati u boljeg igrača, u onaj život koji nas je opet nadjačao. Sa osmehom treba pogledati u njega, potapšati njega po ramenu a samu sebe ohrabriti, jer niko večno ne pobeđuje.. i niko večno ne gubi..



Ako si se pronašla u opisu gore, to je dobro. Znači da si i sama svedočila padovima, ali i da si se iz istih i sama podigla, jer logično da ne bi sedela tamo za tim telefonom/računarom i čitala ovo da si još tamo i da žališ zbog samo sitnog saplitanja na omanji problem, na tu prepreku koja se nepozvana našla na tvom putu. Ali, ako nisi, ako smatraš da je opis previše depresivan za tebe i da pola od toga je samo ciljanje u prazno, to je isto dobro. Budi srećna zbog toga, znači da si dovoljno hrabra da je svaki pokušaj života da te stavi u takvu poziciju izrastao u neuspeh i ja ti ovim putem čestitam na tome. Bravo ! Ali, mi smo ovog puta tu za onu prvu grupu, onu grupu hrabrih i upornih, mi smo tu kako bi njima dokazali da su na pravom putu uspeha. I ja, ja sam na sebe ponosna što imam šansu da takvim ljudima podelim savete, da takve ljude motiviram i da takvim ljudima pišem.


Koliko padova, toliko naučenih stvari. Jer setite se rečenice iz uvoda, da na svako mesto na koje padnemo treba obratiti pažnju, dobro ga analizirati kako bi se na istom mestu opet ne bismo sapleli. I znači, ako padneš desetak puta, naučićeš otprilike deset lekcija. Deset manje problema, deset manje opasnosti. I sve tako. Postojaće sve gore i gore. Jer svaki je sledeći pad bolniji, svaki, jer sledeći otvara onu ranu i obe rane tada bole. I tako, borba će trajati. Desetak, dvadesetak ozbiljnijih padova. Pravi pakao na zemlji. Pakao kroz koji ćeš ti hodati ! Sve,pa sve dok se i sam život ne umori. Sve dok ne postane gore od najgoreg, sve dok ne postane nezamislivo teško. Jer setite se, kad više ne bude moglo biti gore, sve će krenuti na bolje. Sve će krenuti uzlaznom putanjom. I tada, zaista na svojoj ćeš koži osetiti da zapravo nakon svakog mraka, dolazi svetlost, nakon svake noći ipak svane jutro, nakon svakog poraza sledi pobeda i da, ono najbitnije, nakon pravog pakla sledi raj, a nakon svih suza, iskreni osmeh.. iz sveg srca..



I biće lakše, možda malo manje zanimljivo ali svakako lakše. Jer znamo da je sve interesantno kad je skroz neizvesno, kad nemamo pojma šta nas čeka i dok sve postaje očiglednije i laše i samo se interesovanje gubi. Sve dok ta borba vas, borba da konačno izađete iz tog vrtloga boli i patnje traje i sve dok zube pokazujete životu i samoj sudbini, vi ste živi ! Vi se borite i vaša je pobeda zagarantovana.


Zato ne kukaj. Neka ti ja uzor nikada ne budem, jer ja to radim. Jer ja satima davim sestru, prijatelje i porodicu. I neka ti niko uzor ne bude ! Budi sam svoj,  budi sama sebi idol. Ugledaj se na sebe, na onu viziju sebe koju u mislima čuvaš. Neka ti ta slika bude zvezda vodilja, neka ti ta slika bude motivacija u onim tmurnim danima, neka ti ta slika bude i inspiracija. Budi posebna. Gledaj životu hrabro u oči. Rizikuj. Živi na ivici. Uvek živi kao da sutra ne postoji, kao da već sledeće sekunde umiremo svi.. a možda je to stvarno tako. Jer nikad se ne zna i u tome je čar. Ljubim vas sve, a mi se čitamo uskoro sa još jednim skroz divnim tekstom !

6 коментара:

  1. Alia, ja više nemam riječi kojom bih mogla opisati sve tvoje postove. Tako su presavršeno napisani i ti zaslužuješ milion čitaoca. ❤

    mysweetlandd.blogspot.com

    ОдговориИзбриши
  2. Анониман10. март 2017. 08:05

    Šta god da sada napišem biće suvišno. Oduvala si nas sve ovim tvojim tekstom. Ne postoji tačna reč koju bih sada mogla da iskoristim da bih mogla da iskažem moju zahvalnost tebi, što me uvek sve motivišeš i teraš da ustanem čak i tada kada je najteže. Uprkos svemu što se tebi dešava, ti si tu gde jesi, uvek spremna za borbu protiv ovog surovog pokvarenog sveta. Poznavati tebe je velika stvar, jer ti si ta koja ljudima ulivaš nadu i motivišeš ih. Ma bravo!!! Hvala ti, hvala ti na svemu. Hvala ti što me svakim tvojim postom usrećiš i budeš uvek ta koja pomaže ljudima. Ako nastavim da opisujem moje divljenje prema tebi, mogla bih napisati jedan ceo roman. Uvek ostani takva kakva jesi, jer uopše nemaš potrebu da se menjaš, ostani dobra i velikodušna. Budi ono što jesi! Ne znam šta da ti drugo kažem sem BRAVO. ❤❤❤❤

    ОдговориИзбриши
  3. PREDIVNO, to nije reč koja bi mogla da opiše ovaj post. Potrebno je nešto mnogo više od toga da se opiše ovaj predivan post. Slažem se sa tim da sami sebi trebamo da budemo idoli. Ne treba da se osvrćemo na druge i da živimo samo da bi smo bili kao nji. Treba da živimo svojim životom i da sami sebi budemo idoli.

    laAdda

    ОдговориИзбриши
  4. Šta god rekla, biće premalo. I OVOG PUTA SI ME ODUŠEVILAA ALO! Predivan post zaista, uzivala sam citajuci. Jako mi je drago sto vidim ove slicice u postu, rpedivne su, a ti preslatka, iako ti ne vidimo facu :/

    Gotičarka

    ОдговориИзбриши
  5. Odavno nisam pročitala ništa bolje,puno motivacije,želje za pomoći..
    Ovo je predivno,i samoj mi se u zadnje vrijeme dešavaju loše stvari,i baš danas razmišljam da krenem dalje,a ovo mi je odično došlo kao savjeti šta dalje i kako dalje.Definitivno imaš moju svu podršku i zapratila sam te za još divnih tekstova!♥


    http://bellafashiondiary.blogspot.ba/

    ОдговориИзбриши
  6. Ja se trudim svaki put da komentar koji osravim bude dostojan teksta koji sam procitala. Ali, Alia, ja stvarno ne znam vise sta da ti komentarisem, ti si takvo cudo od deteta i ponekad mislim da je svaki komentar suvisan. Bukvalno iscrpis iz mene sve lepi sto se moze reci, u jednom postu, i ja onda ne zna sta da komentarisem u sledecem, koji je jos bolji od prethodnog! A ne zelim da de ponavljam svaki put. Da, upravi i sada na mene ostabila takav utisak. ♡
    "Teen Queen"

    ОдговориИзбриши