субота, 18. март 2017.

Prednosti i mane mesta u kome živim




Dotakla sam sve i svaśta, raspravljala o svemu i svačemu, došla do te neke tačke kada ste vi više znali o meni i mom razmišljanju nego neke moje bliže osobe koje me i uživo znaju. Pričala sam o svemu, delila svoje rutine, navike, razmišljanja, događaje. Znali ste mnogo toga i i sada znate, međutim listajući prethodne postove shvatila sam da sam se najmanje bavila mestom, odnosno selom u kom živim. Upućeni ste u to da životarim na Kosovu, odnosno na samom jugu Kosova, na desetak minuta peśice od granice sa Albanijom, u jednom malom selu koje nikako ne obožavam ali u kom eto, igrom slučaja i živim. Ali, znate samo to. Kako bih vas ja što bolje upoznala sa ovim krajem, sa jednostavno dešavanjima ovde, u nastavku testa možete pročitati prednosti i mane tog života. Uživajte !

                        PREDNOSTI 

- Letnje večeri su prava oaza mira i tišine i san snova svih knjiških moljaca, odnosno osoba koje su totalno nalik meni i koje u knjizi pronalaze lek, pronalaze beg od stvarnosti. Vi jednostavno sedite na terasi, čujete svoje disanje i i najmanje šumove, čitate i gubite se..utapate se u tu tamu oko vas i tada nestaje svaka granica koja vas drži tu, svaka granica koja vas povezuje sa stvarnošću.

-Duge šetnje i stvarno sjajna priroda, opustiće vas do maksimuma. I ja mogu pljuvati na sve to što se dešava, mogu pljuvati i na činjenicu da živim ovde, ali eto. Priznajem. Prirodu volim, volim se utopiti u te boje, u taj pejzaž i nestati. Samo nestati. Za sve umetnike, bilo slikare, fotografe ili pisce, kojima nedostaje inspiracije i nadhnuća, pronaći će ga tu.

-Na 1200+ metara nadmorske visine, sneg možete očekivati u aprilu ili maju, tako da ako želite svedočiti krajnje nemogućim pojavama, samo navratite !

-Prijatni ljudi. Dobro, ne baš svi. Ne ni polovina, ali jedan solidan broj ljudi može vas oduševiti prisnoću i tom nekom toplinom u samom govoru i prilazu.

-Ako ste pak ogromni fan skijanja, pentranja i svega onoga śto ja svarit' ne mogu a za šta me ubeđuju da je skroz ludo i zabavno, onda sve što tražite, nalazi se upravo u ovim zabačenim krajevima.



                               MANE

-Da, spomenula sam dobru i skroz pozitivnu osobinu ljudi u ovom kraju, međutim iza mire sto đavola vire, tako da, naravno da ništa nije sjajno i da sve to ima i negativnu stranu. Dok je, pretpostavljam, u vašim gradovima/selima skroz normalno da ljudi izađu sami, prošetaju, sa slušalicama u ušima ili kako god već, ovde to malo drugačije ide. Prva pomisao koja će prohujati njihovim glavama, čim vas vide jeste da ste malo skrenuli sa puta, odnosno da niste baś svoji. Odmah nakon nje uslediće da vas možda tamo negde čeka neko i prizivanje Boga i kletve upućene sadašnjoj omladini i stvarima koje se istoj vrte u glavu.  A odmah nakon toga, došaptavanje. Cela ta priča o vašoj skroz  mogućoj mentalnoj nestabilnosti, lepo će prohujati kroz celo selo i stići do vaśe majke, koja će u tren oka smisliti da je vas tamo negde čekao ujak/stric/stric vašeg ujaka/ujak vašeg strica ili Bog zna ko i da ste vi morali otići kako bi ste uzeli nešto, a onda će kad se budete vratili ubiti svu energiju koju ste sakupili i iscrpiti vam istu za narednih deset godina.

-Uglavnom kad počnem pričati o zaostalosti koja vlada, svi me ili ućutkaju ili opet, proglase ludom, ali to je dragi moji, istina. Jednostavno, nije se i neće se roditi neko ko će mene ubediti u to da u 21. veku ja trebam podviti glavu pred nekim, slušati nečije naredbe i jednostavno bili uzor na svakom koraku. Ma dajte, pa nismo se teleportovali u 18. veku !


-Sam položaj nam nije sjajan, nit bajan nit vala dobar. Hem što je jug, hem što je granica, hem što... znate i sami !

-Osnovnu školu ''5 Oktobar'', nikada, ali nikada nemojte ni izbliza pogledati, a kamoli je posetiti, jer stoji da je ta ustanova sve, osim škole.. Jedna skroz prosta činjenica koja može poslužiti kao primer, koristimo kartu na kojoj ogromnim slovima stoji natpis : Savezna Republika Jugoslavija. Lupite me nečim...

-Ja kontam da svi nemaju privilegiju jesti skroz dobar burek ali se ljudi moji, bar malo potrudite da ono što jedem ne liči na praznu testeninu, odnosno da nema ukus na sve osim na burek. O hamburgerima odbijam da govorim uopšte.

- To što se nalazim Bogu iza nogu, da samo znate, dragi moj trgovče, ne znači da artikal koji dobijate po najnižnoj ceni možete meni prodati po najvećnoj. Taj film, drugome.

-Psi lutalice su brojnije nego u gradovima. Ako ikada banete, viśe ćete pasa sresti, nego ljudi, te ako vas neko pojuri vi slobodno trčite i nikako ih ne dodirujte, to od rođenja nije okupano a niti vakcinisano.



Sve ima svoju tamnu stranu, ali svaka tamna strana samo je priprema za onu svetlu koja nas čeka. Naravno, mogla sam ja pisati i pisati, ali jednostavno nekada treba dati oduška i sebi i ne opterećivati sebe u ovim lepim danima, političkim stavkama, jer ostavimo politiku onima koji se njom i bave. Kroz jedan sarkastičan i u pokuśaju humorističan način, potrudila sam se da vam što bolje dočaram i predstavim taj odvojeni, izolovani i retarditani kraj. Pa, na vama je da shvatite ovo kako god želite, ako sam nekoga i nasmejala, drago mi je, ako pak nisam, verovatno se radi o osobi sličnoj meni kojoj apsolutno nijedna stavka gore nije ni blizu humora, ali Bože moj, to ti je što ti je. Nadam se da ste uživali, a mi se čitamo uskoro. Ljubim vas sve i volim puno! 

11 коментара:

  1. Ovaj zadnji dio gdje opisuješ mane, doslovno djelomice predstavljaš i moje mjesto. I da, nisi jedina što se tiče lutalica. Kod mene, svaki dan neki drugi pas dođe i pred školom (gdje ih je najviše), kao da neprestano održavaju nekakva natjecanja u borbi, ali doslovno, čisti užas xD. No, ipak, sjajan post ♥♥

    Chanceux <- Novi post

    ОдговориИзбриши
  2. Ovaj post mi se jako dopada, zaista iskreno si rekla, zaista volim tvoj blog i redovno ga pratim!♥
    Pogledaj moj blog ako zelis: majalivinglife

    ОдговориИзбриши
  3. Joj, potpuno te razumijem. Ja živim u selu na istoku RH-a, u općini koja je proglašena najsiromašnijom u čitavoj državi. U zadnje vrijeme se je dosta toga popravilo, uključujući i oprema u školi. Što se tiče društva, imate da birate babe i dede tračare, umišljene saljačine i seljanke i 0,0003% nas donekle normalnih. Što se tiče zabave, lijepo otputujte u mali gradić oko 15 minuta udaljen, ili "Uživajte" u gledanju nogometa, trčanju po brdu, i visenju po parku koji je rasturen do daske. Naravno, iako smo na selu, držanje krava svima smeta "jer jako smrdi". Ako želite trenirati, na izboru imate muški nogometni klub i odbojku koja je u sklopu škole, a ako želite nešto više opet otputujte u 15 minuta udaljen gradić sa odabirom gimnastike, karatea, rukometa, dva muška nogometna kluba, odbojke i glazbene škole. No, od svega toga jedino što je donekle kvalitetno su gimnastika i glazbena škola. Ili ako imate sreće putujte kao ja pola sata do mjesta gdje trenirati karate znači to i naučiti, a ne gađati u prazno. Uz sve to, kada gledate selo udaljeno samo 30 minuta shvaćate da su oni po modernizaciji 1000 godina ispred vas. No, to su sve razlozi da se doselite u naše prelijepo mjesto puno zabave!! P.S Nadam se da si skontala sarkazam u nekim djelovima, inače odlično napisan post. ;)

    Fantastiko World

    ОдговориИзбриши
  4. Odlican post! Mnogo mi se dopada! Uclani se i javi mi da ti uzvratim! *-*
    Imam novi post o teorijama zavere, poseti moj blog ako mozes, znacilo bi mi mnogo : http://darkdiaryd.blogspot.com

    ОдговориИзбриши
  5. Također živim u malo manjem mjestu, mogu ti reći da je najgore to što svatko sve zna. Jednostavno ne možeš proći "nekažnjen" kada se nešto dogodi. Taj mentalitet ponekad zaista umara i nije nimalo ugodno kad ne želiš biti takav i onda te cijelo selo gleda kao da si poludio... Inače, prvi put sam na tvom blogu i učlanila sam se! Veseilm se tvojim novim postovima!

    kalxpsia.blogspot.com

    ОдговориИзбриши
  6. Živim u nečemu što nije ni selo, a ni varošica. Kod nas svi sve poznaju, ali ipak ne spadamo u ,,male" krajeve, kao što su planinska sela. A ovo što ti kažeš da su tračevi, ajaaooo, pa to je neverovatno čega sve kod mene ima. Samo te gledaju, traže šta da zamere... Ali, ja 90% svog vremena provodim u gradu, jedino što sam ovde upisana u školu i to je sve. Iskreno, da mogu da biram, roditelje bih nagovorila da me upišu u školu u gradu.

    katieslittlecorner.blogspot.com

    ОдговориИзбриши
  7. Анониман20. март 2017. 07:27

    Zivim u selu takodje, i slobodno mogu reci da je situacija slicna, ako ne i gora. Najgore je to sto svi znaju sta ko radi, i naravno odmah nastaju tracevi. Ljudi u mom selu ni ne znaju sta znaci rec 'kultura', a kamoli da znaju da se ponasaju lepo i kulturno. A sto se tice psa lutalica, njih ima koliko ih hoces, i uvek nas cekaju ispred skole. Slike su fenomenalne, svaka ti cast, predivno si ih uslikala. :*

    ОдговориИзбриши
  8. Prvi put sam na tvom blogu i ovaj post me je oduseviooo.. Ostala sam bez teksta, predivno pises!
    Svaka cast, ne znam sta da kazem. Mnogo mi se dopada kako pises, prvi put vidim post na ovoj temi tako da mi je bas ovo privuklo paznju i nnateralo me je da sve procitam..
    Slike su ti divne! :)


    Pratim te.
    http://broken55.blogspot.rs/

    ОдговориИзбриши
  9. Ja sam upucena kako i gde zivis, ali bih ti ipak preporucila da sacekas jos malo pre nego promenis svoju sredinu zivljenja (zbog skole i posla, naravno). A do tada, zanemari ove lose stvari, ne daj da ti kvare zivot. Uzivaj u prirodi i toj lepoti, neko bi dao sve za istu.

    Gotičarka

    ОдговориИзбриши
  10. Odlična ideja za post. Ne bi ti bio problem ako je ukradem? Svakako ću te spomenuti. I ja živim 'bogu iza nogu' tako da će mi biti teško pronaći neke vrline.

    my-world-hanna.blogspot.hr

    ОдговориИзбриши
  11. Alia, ne znam sta bih ti rekla. Post je sjajan, u svakom smislu. Mogu ti samk reci da si ti jaka i hrabra devojvica, i da verujem da mozes da se fokudiras na ono stp je dobro, uz tebe sam
    Slike su predivne
    "Teen Queen"

    ОдговориИзбриши