субота, 04. март 2017.

Monthly post - February 2017


Ljudi, pa evo me plačem. Kad pre, Bože moj, kad pre prođe ovaj mesec ?! Mislim da sam bar pola sata jutros trljala oči i jednostavno iznova i iznova proveravala datume, kako na kalendaru tako i na telefonu i sve sam samu sebe čekala i skroz sigurna bila da sam nešto skroz pobrkala. Međutim, izgleda da ispada da nisam i da smo mi zapolovili u mart. Koliko god da mi je januar brzo prošao, februar je duplo brže i možda sam najtužnija što je tako, jer se radi o mesecu kog ću definitivno pamtiti jako dugo. Za razliku od svih prethodnih mesečnih postova, u ovom ste bar zaštićeni od mog kukanja kog nakon ko zna koliko vremena neće biti, tako da, kome je sve to dojadilo ( baš poput mene ), može uživati u čitanju teksta koji sledi !

Dobru polovinu februara provela sam u Crnoj Gori, odnosno na tom nekom putovanju tokom drugog  dzimskog raspusta, a ako çemo iskreno, ako mi je išta bilo potrebno, to je onda bilo to. Većina vas zna koliko mi je samo krajem decembra i tom početku januara bilo teško, koliko sam se jednostavno puta borila sa tim nekim demonima prošlosti i protiv sopstvene volje širila negativnu energiju, kako kući tako i na blogu. Nisam to htela, ali je jednostavno malo toga imao pubertet u rukama, malo i sama moja slabost da se oči u oči susretnem sa problemima i pokuşam pronaći način za njihovo rešenje a ostatak krivice je verovatno snosila i činjenica da se to trebalo desiti, a ja sam po ko zna koji put u životu čisti svedok bila da posle svakog mraka dolazi svanuće i to kakvo ! Prošavši granicu između Kosova i Crne Gore, do koje sam se sva pribojavala jer mi dokumenti nešto nisu bili u redu, ali koju sam na svu sreću prošla, jednostavno osetila sam tu moć, znate kao da sve probleme i sve što vas je do tog trenutka pratilo ostavljate negde iza sebe, u prašini. Osetila sam se nekako slobodnom, nakon toliko vremena osetila sam se živom. Kao da sve one stare rane, prošlost, probleme ostavljam na Kosovu i da je Crna Gora ono śto mi je trebalo. Predstavljala je mir.






Punih 18 dana mira i tišine. Ako vam u glavi kruži pitanje zaśto baš toliko, jer očito da je raspust trajao duplo kraće, pa ja sam ono malo, produžila sve to. Ali ozbiljno, uživam produživati te raspuste, i uvek ama uvek to uradim. Niko me ne može kontrolisati ! Šalim se, naravno da može, ali se jednostavno trudim skratiti to vreme koje još moram provesti u toj školi. Nikšić je zaista predivan grad, ama ozbiljno. Sve što sam tamo posetila ostavilo me je zabezeknutom i koliko god moj brat imao tvrdnju da je sve čisti smor, da se sve raspada i da je sve to davno propalo, mene je baš sve to oduševilo !

Bilo je trenutaka kad bih jednostavno stala na semaforu, uhvatila sebe da zapravo mislim kako ne mislim ni o čemu. Da, da. Dobro ste pročitali. Samo  bih preturala po mislima u kojima ničeg nije  bilo i iznenađivala sebe iznova i iznova. Pa moje su misli bile pretrpane,   noćima ne bih spavala već bih  vreme provodila tamo negde u skroz drugom svetu, tamo negde  a zapravo ko zna gde, a tad.. tad je sve to bilo.. pa čudno. Čudno, da bilo je čudno. Ali izrazito lepo. Duge šetnje gradom, prvi lajv na Instagramu kog sam prvo dobro ispljuvala, a kasnije i sama sela i snimila ga, zapravo samo stala ispred kamere i kidala se od smeha, tetkini obroci koji će mi dugo ostati u sećanju, kupovine koje su me, moram priznati izmorile a i smorile na kraju, ali kad moja mama navali, čik pa ne idi sa njom u svet plastike i svih tih gluposti. Pa onda, kupovina novog telefona, knjige koje su me oduševile, činjenica da sam se zbog silne hrane dosta i udebljala, ali bitno da je meni lepo bilo a sa tim ćemo lako. I sve tako, svi ti neki mali trenuci sreće, svi neki nedefinisani i skroz besmisleni momenti koji će se dugo pamtiti..



Užas što se samog čitanja i pisanja tiče, jako sam malo vremena potrošila na to. Jedino, da, knjigu Sare Desen - Istina o večnosti, pročitala sam za samo dva dana, jer je iz ruku pustiti mogla nisam a oduševila me je ! Mislim da sam opet napravila pravi izbor. Za pisanje  vremena imala nisam, a i kad jesam, nedostatak inspiracije je bio prisutan. Malo sam se i odvikla od učenja i da, i mene čudi da je to moguće za samo dvadesetak dana pauze, ali izgleda da jeste. Malo su me ovi inicijalni testovi šlogirali, ali valjda će se sve vratiti u normalu, mislim mora ! Tako da, to je to, sve što se meni izdešavalo tokom prethodnog meseca. Ostaje nam da učinimo da ovaj mart bude bolji, da što više uživamo u ovom toplom vremenu, samom proleću koje nam uskoro stiže i budemo što pozitivniji i bolji u svemu. Ljubim vas, a mi se ćitamo opet uskoro !

4 коментара:

  1. Kako divan post Alia, drago mi je da si otputovala u Crnu Goru i da si se riješila negativnosti. Uživala sam čitajući. :)

    Anja's world

    ОдговориИзбриши
  2. Joj predivan post! Ti zaista prelijepo pises. Hahah ja cak zivim u Crnoj Gori i zaista ima mnogo nekakvih zanimljivih stvari po gradovima. <3
    P.S. Slike su prelijepe! <3 *__*

    leylaslifee.blogspot.com

    ОдговориИзбриши
  3. Post je odličan, baš opuštajuć. Želim ti da ti mart bude još bolji, da ostaneš pozitivna i, naravno, da nastaviš da pišeš ovako divno. :)

    The Fashion Spell | Instagram

    ОдговориИзбриши
  4. Veoma lep post, draga. Jako mi je drago što ti je februar bio jedan od nezaboravnih meseca. Nadam se da će ti mart biti još bolji.

    Novi post je na mom blogu: laAdda

    ОдговориИзбриши