субота, 03. децембар 2016.

Značaj roditelja u mom životu | Collab !




Neopisivo mi je drago, prvo jer ispunjavam prvu stavku sa moje to do liste za kraj ove godine, a drugo jer radim zajednički post sa jednom od boljih blogerki na ovim prostorima. Ovom prilikom, zahvalila bih se Ani na ovoj saradnji i na svakom komentaru koji mi svakodnevno upućuje tokom blogovanja, ali bih i zamolila vas da trknete do njenog bloga i takođe pročitate njen post na ovoj temi, jer ne sumnjam u to da će biti sjajan. Što se uopšteno teme tiče, mislim da se radi o sjajnoj ideji i potrudiću se da je što bolje odradim, tako da slobodno nastavite čitati. 


Sticajem okolnosti, problema i sudbine, imala sam tu sreću ili nesreću, da živim sa samo jednim roditeljem. Ni godinu dana nisam živela u toj nekoj zajednici, jer se moja majka rano razvela, zbog brojnih problema koje je imala ali i nakon čega je shvatila da jednostavno tamo nema hleba i da mi bolji život može pružiti na drugom mestu. To je i uradila, te tako mene najranija sećanja vežu za kuću dede i babe, u kojoj sam živela sa njima, ujakom i majkom. Kao takvo dete, sa samo jednim roditeljem, mnogi su od mene očekivali da postanem prava mamina princeza koja će do tolike mere biti razmažena da to neće biti normalno. Međutim, kako je vreme polako prolazilo i kako sam ja odrastala, oni su  uvideli da sam ja zapravo jako tiho, mirno i poslušno dete i ovom prilikom orden dajem mojoj majci koja me je načinila takvom. Nikad mi sve nije bilo nabijano u nos, nisam dobijala ono što sam požela, ali sam i jako rano shvatila da jednostavno to nije moguće, da se ne može pružiti ono što želimo i da se moj život u mnogome razlikuje od bajkovitih crtića koje sam obožavala. 




Nerazmažena i totalno nezainteresovana za spoljašnji svet, u mom je životu postojalo samo tih pet osoba i virtuelni likovi iz crtaća. Nisam marila za ništa što se van sobe dešavalo, nije me ni zanimalo. Obožavala sam one duge razgovore koje sam vodila sa majkom, jer je ona meni bila sve. I otac i majka, i brat i sestra, i drug i drugarica. Bila je sve ono što sačinjava jedan normalan život, tačnije detinjstvo, deteta. Od malih nogu, od jednostavno perioda kad sam počela razlikovati porodicu, razlikovati zlo od dobrog, bila sam bombardirana brojnim savetima. U početku ih nisam uvažavala, jer za dete čije su se godine još nisu mogle pomnožiti sa četiri a da se dobije nešto bez ostatka, to je sve ličilo na neku bajku koja joj je pričana bila da bi lakše noću zaspala. Međutim, kako sam odrastala, menjala se i sazrevala, ti saveti nisu ni izbliza ličili na bajku već na nešto što sam morala poštovati kako bi moj život ličio upravo na to,bajku. 


Reči koje su napuštale usta moje majke, a gde su se smenjivali saveti o ljubavi, poštenju, sreći, polako su u mom srcu pronalazile mesta. Pokušavala sam da ih primenim u svakodnevnom životu, međutim ponekad je ono što je moja majka govorila nije imalo smisla. Nekad se dešavalo da nisam mogla ni primeniti takvo nešto, a onda se desio potpuni kolaps. Završila sam u bolnici, te su onda, posle svega  strah i nervoza bili bukvalno zabranjeni za mene. I opet razmazivanja nije bilo, ničega nije bilo ! A saveti koji su do tada zvučali besmisleno, zapravo počeli su imati smisla. Saveti da se držim uspravno posle svega, da nikad ne obraćam pažnju na ljude koji će uvek upirati prstom u mene, da mi glava bude visoko podignuta i u najkriznijim situacijama. Saveti da moram izdržati sve i da moram živeti uprkos svemu, da se moram moliti Bogu uvek jer je on nešto daleko iznad nas i da je u njegovim rukama moj život, da se uvek ponosim sobom. Svi silni saveti dobili su smisla, a meni su poslužili kao putokazi za ono što je sledilo. Bili su ti jasni znakovi pored puta, koji su neophodni bili, koje sam morala pročitati, da bih prešla tu deonicu puta. 





Pa je i to prošlo. A vera u Boga, saveti koje sam morala primenjivati da bih uspela, samo su olakšali sve to. Međutim, nakon bolnice i tih sivih dana, usledile su posledice koje sam ja morala trpeti a koje su bile jasno vidjive čak i na prvom pogledu. A znate, ako se na bilo koji način razlikujete,svako će upirati prstom u vas, svako će vas gledati nekim drugačijim pogledom i na neki način vas osuđivati, a ja opet nisam bila izuzetak. Međutim, naučila sam i da se smejem, naučila sam da ne obraćam pažnju, naučila sam da stojim na svojim nogama.

Škola je onda došla a ljudi koje sam upoznala i po pravilu bi ih trbala zvati drugarima, nisu bili blagonakloni prema meni. Opet sam plakala, a naravno to je onda sve prošlo ne tako dobro po moje zdravlje. Opet sam morala posetiti brdo novih doktora i probati milion lekova, a majka je opet bila tu. Izdržljiva kao stena,hladna kao da se  to zapravo i ne dešava. Bila je tu, tu da mi da ruku, ruku koja me je svakog dana dizala sa dna.


Kako se sve više događaja smenjivalo, ja sam od nje sve više učila, više se trudila i uspevala da izađem iz kriznih situacija. Njen značaj u mom životu, njena podrška u mnogim trenucima, jednostavno se ne može opisati. Morala sam malo i lutati među događajima, jer neke nisam ni mogla spomenuti, a neke su jednostavno bile zatrpane zaboravom i nisam ih se htela prisetiti. Svoju majku volim najviše na svetu, te se nadam da ću joj uspeti vratiti sve ono što je ona za mene uradila.


Hvala vam na čitanju ovog posta, hvala vam što se zapravo stigli do ovde. Nadam se da sam vam rečima uspela stvoriti u glavu sliku koju sam htela. Ljubim vas sve puno :) 

5 коментара:

  1. Divno! Slazem se u potpunost. Roditelji , sestra , rodjaci i jos par bliskih prijatelja. To je sve sto mi treba , a na nevazne ljude koje upiru prstom u svakog ko je drugaciji se ne obazirem. Tebi i tvojoj majci svaka cast. Na svemu!
    http://mojnacindaletim.blogspot.rs/

    ОдговориИзбриши
  2. Ne mogu da verujem da neko može da piše sa ovoliko emocija. Nemam šta da kažem osim svaka čast tebi, i tvojoj majci, što ste uspele da prebrodite sve što vas je zadesilo!

    ОдговориИзбриши
  3. Stvarno si me dirnula ovim postom! Vidi se da si ovo pisala sa puno emocija i zaista je prelepo. Ogromno poštovanje za tvoju majku, koja je uvek bila, a uvek će i biti uz tebe. A i svaka čast tebi! Verujem da je tvoja majka, ali i cela porodica ponosna što ima nekoga tako zahvalnog i izdržljivog kao što si ti. Bravo :))

    ОдговориИзбриши
  4. Alija, ti si tokiji duvna i oredivno pises. Mnoho si me odusevila, pre svega opisim koji si mi pruzila, a zatim i iskrenoscu kojom si prodrmaka citavu pricu koju si nam pisala. Tvoju pricu,za koju si se osetila hrabrom da nam predstavis. Hvala ti na tome, zaista neman reci vise. Odusevljnena sam, i dirnuta. Svaka cast i tebi i mami na onime sto ste prebrodile, zelim vam da uvek imate tako puno hrabrosti i volje. Mnogo mii je drago sto smo saradjivale ♡

    ОдговориИзбриши
  5. Ti si jedna zaista predivna devojka koja u mene apsolutno uliva nadu u bolje sutra! saka ti čast na divnim rečima i inspiraciji koju deliš sa nama. Oduševljavaš me lepotice moja <33

    Marsyly

    ОдговориИзбриши