петак, 30. децембар 2016.

Story time || O Bože !




Ovako, prvi put sam ovaj post radila, letos čini mi se, i nekako su mi se komentari činili zanimljivim a i ja sama sve više volim čitati postove na ovu temu a i gledati videe, tako da sam odlučila da vam u današnjem postu predstavim događaj koji me je oborio sa nogu i prestravio za sva vremena. Nadam se da će vam se post svideti, ali i da ćete izvući pouku iz njega..


Leto je bilo i ja i sestra od tetke smo upravo bili dobili poziv da odemo do rođaka, jer su oni tada nešto stigli iz Beograda a i naša porodica je kompletno bila već tamo. Hoćemo, nećemo, hoćemo, nećemo. Na kraju ispade da ćemo ipak da idemo, pa smo se sve ono sredile, obukle i bile spremne da krenemo. Međutim, ja živim na selu, a poznato je da su sela ispresecana putevima i da bukvalno do jedne kuće možeš stići na pedeset različitih načina. Eh, tako je i ovde bio isti slučaj,odnosno postojala su dva načina da se do kuće naših rođaka stigne. Jedan put je bio gotovo osvetljen, bilo je puno ljudi( leto i ta neka sezona ) i stizalo se za nepunih pet minuta, ali postojao je i taj drugi put, koji je vodio u potpuni mrak i na kom jednostavno čoveka nisi mogao videti a stizalo se za oko petnaestak minuta. I sad, opšte je poznato da su tinejdžeri osobe sa mentalnim problemima i stalnom željom za dokazivanjem,a mi nismo bile izuzetak i lepo se mi držimo tog nekog fazona : Ma daj, vidi na šta ličim ?! Kako ću ja ovakva pred ljude, još da sretnem njega, pa da se pokopem živa. Ajmo lepo mi ovim putem, taman ćemo prošetati i odmoriti se lepo od svega, a i stići ćemo na vreme za večeru..


I krenemo mi u potpuni mrak  i ja sam nešto sva bila uznemirena i ponavljala te neke rečenice da se bojim i da je idealno da se vratimodok još imamo vremena za to, međutim moja sestra je poznatija po svojoj opuštenosti i hladnokrvnosti i o tome nije htela ni slušati. I lepo se mi tim putem spustimo do glavnog, koji prolazi kroz selo  i pripremimo se da krenemo levo, kad jednostavno poče lajati bukvalno svaki pas u selu. Ja se odmah uspaničim, napad panike jer se uglavnom bojim pasa a i jezivo je bilo ! Sestra,i ona isto,te nas dve jurnemo i otrčimo do prve obližnje kuće. Nekako se i taj lavež smiri i mi mirnije nastavimo dalje. Obe smo bile uključile svetlo na telefonu i obe smo koračale opušteno, mada znatno umornije zbog trčanja. Bile smo ispred sledeće kuće, kad sam ja upozorila sestru na agresivnog psa koji živi tu i zamolila je da ugasi blic,jer sam i ja uradila to. Bilo je oko devet sati,znači nije bilo potpunog mraka, ali je vidljivost bila otežana. I mi ugasimo blic i polako nastojimo da pređemo put ispred te kuće, kad do mojih ušiju dopre lupanje i pogled mi se fiksira za čoveka koji je dosta bio udaljen od nas, na jednom zidiću i on je, verovali ili ne, pokušavao otvoriti zaključana vrata jedne napuštene kuće. Noge su mi se odsekle u momentu.

Prepala sam se bila i taman kad sam krenula da upozorim sestru i da se mi neprimetno vratimo, ona upali svetlo na telefonu i tačno obasja tog čoveka koji kao oparen skoči sa tog zidića. Mi smo se zbile jedna uz drugu i tako nastavile. Užasno je bilo i iako sam očekivala da on pobegne odmah, on je naprosto skočio i krenuo ka nama skroz opuštenim hodom. Idemo mi tako jedno drugome u susret i taman kad smo se dovoljno približili,čujem sestrin glas i jedno : zdravo. Bože mili, htela sam je ubiti ! I ja stanem kraj nje, stane i taj čovek. Prvo, smešno je i jezivo bilo što nam je postavio pitanje : Vraćate li se sa fakulteta sad?  Nije nas poznavao,  nije imao pojma o nama, a i iz aviona se videlo da se radi o devojčicama iz osnovne škole. Sestra mu odgovori i onda on kreće raspitivanje o porodici,gde smo se uputile i mi tako hodamo i pričamo, a on sedi iza nas i idalje pita. I u jednom trenutku, postavi nam pitanje kako smo i kad mu sestra odgovori, on izgovori rečenicu :  Između dobrog i lošeg, mala je granica..


E tad su mi noge poletele i trčala sam ko nikad u životu. Bila je tu kao neka krivina, pa se put nastavljao u drugom smeru a ja i se sestra smo trčale bukvalno uzbrdo i preko strašnog puta. Lajanje pasapotpuni mrak i stalno okretanje iza sebe. Njega nije bilo. Stignemo mi do centra sela, sednemo na stepenicama i jednostavno umiremo. Krv mi je na usta pošla,tresla sam se i noge su mi klecale. I ne znam kako, ne znam način, ali neki m neobjašnjivim silama on se stvorio tada i tu i prošao kraj nas ! Načina nije bilo da tako brzo stigne, a na kraju svega tu je i činjenica da drugog puta osim onog kojim smo išle do centra nije bilo a mi smo se okretale i nismo ga videle. On je samo prošetao a iz džepova su mu virila neka zvonca. Bože mili, kakav je to osećaj bio !

Nakon tog događaja, tim putem nisam išla a i ne nameravam u skorije vreme izvoditi takve eksperimente. Ljudi moji, ne pravite se heroji i naučite nešto iz ove priče. Mi smo imale ogromnu sreću jer nam ništa nije uradio, a možda neko drugi neće. Noć je čudo a tama prekriva mnoga dela čiji vi neplanirani svedoci možete biti i jednostavno manite se toga. Ljubim vas i volim, zato se pazite :)

26 коментара:

  1. Wow.. Verujem da ste se uplašile, mislim da bi svako da je na vašem mestu.
    Ja inače uživam u istraživanju i tako tik stvarima pa imam ogromnu želju da učinim nešto slično kao vas dve, ali niko drugi baš i nema, tako da ostajem na bezbednom haha. Odličan Story time, nadam se da ćeš još pisati ovakvih postova. :))

    introvertna-holandjanka.blogspot.com novi post

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Jao, Kaćo, i ja sam isto imala tada želju za istraživanjem a i sama vidiš da nije ispalo onako kako sam ja sama htela, pa ti je moj savet da se pridružiš ostalima i ne upuštaš se u takve pustolovine. Planiram ih pisati još, a tebi hvala na divnim rečima :)

      Избриши
  2. Zaista je jezivo. Ja ne znam šta bih radila da a na vašem mestu. Sigurno bih počela da paničim. Volela bih kad bi ti pisala još uvakvih postova, jer su zaista zanimljivi.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. I mi smo paničile :D Pisaću ih naravno, drago mi je što ti se dopadaju :)

      Избриши
  3. Ajme koja prica... Uzasno stvarno. Ne znam stvarno sto bih napravila u toj situaciji. Mislim da bih se prezvarala da mi je neka kuca u blizini kuca(kako glupa recenica). Strasno stvarno.

    MMara moj blog

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Jaoo, nije glupo, i mi smo slično htele uraditi, ali kako na selu svaka kuća ima ogromno dvorište, a taj lik se već pribliźavao nama, odustale smo od takvih namera. :)

      Избриши
  4. Jojj , uzasno! Ja volim opasnosti! Nekako me taj osecaj rizika i adrenalina ispunjava , ali ovo je zaista jezivo. Ne bih da sam vam bila u kozi...
    http://mojnacindaletim.blogspot.rs/

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Eh, zbog tih nedostataka adrenalina i rizika, ja sam ovako prošla. Šalim se, znam kako je to ! Hvala ti :)

      Избриши
  5. Draga,odlicno napisan post. Veoma strasno !

    ОдговориИзбриши
  6. Uh, dobro je što se vama ništa nije desilo, a stvarno je bilo strašno i jezivo...
    Inače, ovakvi postovi ti stvarno odlično idu, slobodno ih nastavi pisati. :)

    http://introverted-dreamer.blogspot.rs/

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala ti, Danice. Jezivo jeste bilo i obe smo se blagorečeno prepale, no kako i sama kažeš, dobro da nama ništa bilo nije. :)

      Избриши
  7. Uh, mislim da bi se meni potkresale kad bi on tako lagano prošao pokraj mene, jer ako netko od cura u mom selu trči brzo to sam ja. Imala sam jedno slično iskustvo, u kojem sam bila gurnuta u prvi red jer se kolegica bojala, u pitanju je zapravo bila jedna napuštena kuća usred sela, bilo je negdje oko ponoći. Mi istraživamo, a on se stvori pred nama. Isto sam sretna jer nas nije povrijedio, ali se više u takve priče ne upuštam. ;) <3

    Fantastiko World

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Znači da se razumemo ! Tvoje iskustvo je zaista jezivo, ali i poučno, jer si barem naučila da takva istraživanja nisu uvek sigurna. Radi se o napuštenoj kući, i nebitna je činjenica da se nalazi na selu, nikad ne znate šta se unutra nalazi. Budite oprezne sledeći put i ako opet odlučite raditi takvo nešto, barem radite tokom dana, sigurnije je ! :)

      Избриши
  8. Akia, posdrav! Nisam ti dugo pisala i kimentarisala postove, ali znaj da dan svaki procitala. Moran ti recida su slike divne, ali ti moram takodje i priznati da sam naprosto idusevljena i svaki tvoj post u meni budi buru emocija, i ja prosto ne znan kako ti to uspeva svaki put. Ti si naprosto predivna i mnogo mi je dragi sto te imam u svojim citaocima, kao i sto ja imams priliku da tebe cutam. Najsrecniju novu godinu do sada ti zelim! ♡
    novi post:Teen Queen

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Jao, Ana , znaš me kako oduševiti svakog puta ! Hvala ti do neba na ovako divnim rečima. Tvoj blog je moje mesto za opuštenje i uvek će to biti a drago mi je što i ti deliš moje mišljenje. Ljubim te i takođe čestitam 2017. godinu. Sve najbolje, draga moja. Zaslužila si :)

      Избриши
  9. Wow! Kakva priča.. verujem da ste se uplašile i da vam nije bilo lako u tom trenutku.. :-)
    http://xsparkleistax.blogspot.rs/

    ОдговориИзбриши
  10. Divan post draga <3
    Pogledaj moj blog : http://herecomesajla.blogspot.ba/

    ОдговориИзбриши
  11. Uhh, stranša priča. Vjerujem da ste se baš uplašile, mislim i ja bih, heh. Post je fenomenalan, želim da čitam još ovakvih postova!♥

    http://sosihappylife.blogspot.ba/

    ОдговориИзбриши
  12. Great blog.

    http://shizasblog.blogspot.com/

    Would you like to follow???Please follow me on GFC ll back to you.

    ОдговориИзбриши