недеља, 11. децембар 2016.

Dear Santa..


Dragi Deda..

   Možda će se ovogodišnje pismo dosta razlikovati od svih prošlih, a razlog tome je, moram priznati, veoma prost. Sva prethodna pisma pisala je devojčica koja je živela u nekom svom svetu, savršenom svetu, tamo gde su jednostavno materijalne stvari bile jedine važne i to nešto jedino što je ona htela posedovati. Ove godine, po prvi put, tebi se obraća jedna, pa hajmo reći, zrela tinejdžerka koja nema posebne prohteve i zahteve od tebe. Zapravo, tinejdžerka koja ne želi ništa za Novu Godinu. Verovatno sada tvojim mislima igra pitanje : Što si onda i pisala ovo i što mi dovraga trošiš vreme ? Zar ne znaš koliko još dece postoji, koja za razliku od tebe  prepoznaju čar poklona i čar Nove Godine ? Znam, upravu si. Nisam ni htela da napišem ovo pismo, ali mi je jednostavno nešto u glavi govorilo da ću napraviti grešku ako to ne uradim, pa iz tog razloga i pišem. Radovala bih se tvojoj poseti i znaj da će te na stolu, odmah do jelke, dočekati čuveni kolatčići ( koje sam po prvi put ja spremila ! ) i toplo mleko, koje se nadam se neće ohladiti do tvog dolaska (ako uopšte i dođeš ).  
      Kako odrastamo, postajemo zreliji i upućeniji u sve cake i igre koje nam život priprema, jednostavno shvatamo da materijalne stvari nisu ono jedino važno, kao što smo ranije mislili. Shvatamo polako da ne moramo imati onu haljinu koju već duže vreme posmatramo, najnoviji Kylie ruž za usne, telefon koji smo tek malopre videli na Internetu, jer jednostavno to nije ono što će vas ispuniti. Da, naravno, niko ne usporava činjenicu da je Nova Godina posebna po tom deljenju poklona i ja ne kvarim vašu radost prilikom primanja istog, već vam samo želim otvoriti oči. Devojčica sam koja je određeni period provela, da kažemo, zavezanih očiju. Provela tako, jer je jednostavno sve ostale ljude posmatrala očima koje je ona birala, pogledom koji je vrištao da svi imaju upravo to što ona nema. Jadnije ne može, znam. Međutim, jako sam se dugo vremena borila sa određenim problemima ( što se i do dana današnjeg nastavilo ), te mi je to nekako i skinulo taj povez sa očiju i ubedilo me da ako neko poseduje znatno skuplji telefon ili brendiranu odeću, zapravo ne znači da je bolji a niti gori od mene. Dok sam dane provodila u jednom sivilu, u jednim krajnje neljudskim uslovima i problemima, jedno mi je stalno bilo na pameti : Eh, da postoji neko ko može lišiti sve moje probleme za tili čas.  Tada sam, dragi moj Deda, često puta pomišljala na tebe i jednostavno pokušavala da verujem da ti negde stvarno postojiš i da, ako ti se obratim, da će svi moji problemi ispariti. I oh, pisala sam. Pisala brdo pisama, plakala nad njima, trošila zadnje atome snage da to izgleda onako kako sam ja htela. Međutim, ti napisani listovi bez broja, nikada nisu poslati, nisu ni pocepani iz mog dnevnika. Opet, konkretnih razloga nema, osim možda činjenice da sam i kao malo dete, negde u podsvesti, znala da mi ti ne možeš pomoći onako kako sam ja naumila. I bila sam upravu, ne bi mogao. Ono što sam ja htela, bilo je nešto nadrealno i teško,nešto śto niko ne bi mogao ostvariti. Niko, osim mene same..
    Ono za što sam ja plakala i ono o čemu sam žudila,krilo se ispod same moje kože, duboko u meni. Krilo se u mestima, za koja ja nisam znala. U načinu mog života, načinu na koji sam pristupila problemima i načinu na koji se branim od njih. I onda se sve promenilo. Polako je svaka kockica dolazila na svoje mesto i svaka puzla našla mesto u slagalici mog života. A promenila sam svoje navike i dobila poklon koji sam dugo htela. Život kakav sam sanjala..
    Dragi Deda, dragi svi vi koji ste u ovim trenucima sa njim ali i vi koji čitate ovo pismo, jedna krajnje prelepa knjiga stoji ispred vas. Knjiga koja još nije otvorena i knjiga koju vredi pročitati. Punih 365 listova stoji pred vama, a vi birate hoćete li je i kako pročitati. Ljudi moji, čitava godina je pred nama. Godina za koju znam da će biti jedna od boljih i jedna od onih koje ćemo dugo pamtiti. Pre nego što i sami zgrabite papir i olovku i krenete ispisivati ono što želite, razmislite da li je to ono za ćim stvarno žudite. Razmislite da li vam nečeg stvarno jačeg od najnovije igračke,albuma, telefona ili kompjutera, fali. Poželite nešto što morate sami sebi dokazati i ispuniti svoje srce tim osećajem.
    Veliki čoveče,klanjam se tvom postojanju i samoj pomisli da si ti onaj koji dodaje čar praznicima. Žao mi je što sam protraćila tvoje dragoceno vreme i ježim se od pomisli da sam nekom maliśanu ukrala tajming ( nadam se da nisam ), ali sam jednostavno osećala potrebu da ispričam sve ovo. Razlog što sam spomenula da će te i ove godine dočekati tvoj obrok i da se radujem tvojoj poseti, jeste što bi stvarno volela upoznati takvog čoveka poput tebe. Eto, ovo uračunaj u moju novogodiśnju želju. Želela bih samo da zagrlim čoveka u kog sam kao mala polagala veliku nadu i tako zadovoljim onu malu, salomljivu devojčicu koja idalje postoji u meni. Velike pozdrave ti šalje osoba koja veruje i koja će uvek verovati u tvoje postojanje, iz razloga što znam da magija postoji pa makar se krila i u samom tebi.
      Mnoštvo poljubaca i veliki zagrljaj. Alia.








Instagramaliaslittleworld
Wattpad : olovkaosecanja


6 коментара:

  1. Ovo je najbolje pismo Djedu Mrazu koje sam ikada pročitala (a pročitala sam ih mnogo!). Stvarno si najbolja, Alia.

    ОдговориИзбриши
  2. Ajmee... preslatkooo *-* Najbolje pismo ikada, stvarno svaka ti čast!
    Ako imaš vremena pročitaj moj novi post - This is my life

    ОдговориИзбриши
  3. Ne mogu da verujem koliko je ovo divno... Znaš ono kada ostaneš bez komentara? Stvarno ne znam šta da kažem posle ovako zrelog razmišljanja jedne devojčice osim SVAKA ČAST! :)

    ОдговориИзбриши
  4. Prelepo! Zaista si jako zrela (bogami i skromna) za svoje godine, stvarno svaka čast na tome :D

    ОдговориИзбриши
  5. Oh draga moja, Alijice, pa ti si stvarno genijalna, zaista sam uživala čitajući, a definitivno mislim da nam je svima ovaj post jako, jako prijao. Svakako, jako si zrea i imaš divan stav, svaka čast na tome, zaista <33

    Marsyly

    ОдговориИзбриши