петак, 18. новембар 2016.

Trud i volja kao ključevi uspeha ? | STOGGER


Ti ne možeš postati ono što želiš. Izađi iz te sobe više, ljudi su počeli zaboravljati kako zapravo izgledaš. Ostavi se tih knjiga, više ! Ne budi luda, Alia, zar misliś da ćeś uspeti ? Ostavi se bre tih gluposti, smejaće se ljudi ako čuju za te gluposti koje piśeš. Ti si bre dete i ti ćeš da mi savetuješ nekoga ! Ma daaj, od toga ti hleba nema, uzmi i uči. Šta će ti bre srpski toliko, ne zasmejavaj me. Uzmi se ti nekih predmeta koji ti mogu doneti novca, od srpskog jezika i tih tvojih snova, nemamo vajde. Alia pobogu imaś 13 godina, misliš li ostaviti te knjige više. Koliko si knjiga kupila ?! Jesi ti bre normalna, ceo život provodiš u učenju i među tim glupostima. 


Depresija. Reč koja mnogo znači, pojava koja vas zarobi u svojim mračnim okovima i ne pušta vas. Natera vas da utuvite u glavi da ste beskorisni, da nemate talenta za ono što radite i što je najgore polako iz vas počinje crpiti želju za tim, a kasnije i kompletnu želju za životom. Zarobi vas u svom mraku, natera da samo buljite u strop i samo preispitujete svoje misli. Gdnie grešite ? Kada i zašto? Jesu li oni u pravu ? Ako jesu, to zapravo znači da vi postojite na ovom svetu samo da bi jeli i spavali. Totalno ste lenji. Totalno ste beskorisni. I Onda krećete polako da se ostavljate onoga što volite. Ne radite to više, ne razmišljate o tome. Ne želite da opet slušate pridike i da opet čujete iste komentare. Polako gubite volju za tim. Nesrećni ste, nemate više ono što vas je ispunjavalo..

Резултат слика за just keep dreaming


Kada je ovakva situacija pokucala na moja vrata, nažalost moj je oklop pukao i pustila sam te nedefinisane sile da upravljaju mojim mislima. Kako sam dosta vremena provodila na svom telefonu i kompjuteru i pokušala napisati što više postova za decembar jer znamo da je on svima jako naporan, moji su umislili da sam ja jedna jako neorganizovana osoba koja knjigu u ruke ne uzima i koja je zaboravila školu. Naravno da su me ti komentari ozledili, jer me oni nisu videli kad sam u subotu  u 3 noću izašla iz sobe kako bi se umila, jer mi se spavalo a planirala sam da učim cele noći, sa podočnjacima do poda i polovinom istorije koju sam napamet znala. Nisu to videli, a nisu ni videli da sam samo dan pre uradila čitavih šezdeset zadataka u dva dana, samo kako bi savladala određenu oblast. Nisu, pa na njima je da osuđuju, zar ne ? Ljudi uvek to rade. Ne traže razloge, ne daju šansu za objašnjenje, samo osuđuju. A izgleda da sam i ja pala na to. 


Odustala sam od pisanja novih postova, skroz se isključila sa Instagrama. Pobrisala sve pesme, nažalost u naleti besa obrisala i par postova. Proškrabala beleške za srpski jezik. Samo otišla u sobu i plakala. Povređivali su me, povređivali moja osećanja. Plakala sam dugo, samo sedila u mraku i plakala. Razmišljala o svemu. Odlučila da ne pišem neko vreme, odlučila da odustanem od pisanja i sastava i knjige, i svega. A onda je kao metak u leđa, došao zadatak nastavnika srpskog za sastav i verovali ili ne,na temi : U srcu nosim domovinu svoju. Ne znam da li sam bila besna,tužna ili uništena ali donela sam odluku da ne pišem taj domaći. Nedelju nam je dana bilo dato, a ja sam se čvrsto držala te ideje da neću pisati. Teško je bilo. Imala sam osećaj da u glavi zapisujem sve rečenice, da se moj sastav stvara negde u mojoj glavi i čak protiv moje volje. Onda su komentari opet počeli, iako mi je telefon bio na spratu, knjiga u rukama, opet su počeli. Tada sam shvatila jedno. Ljudi će osuđivati uvek, a ako to ne rade,verovatno radiš nešto pogrešno

Резултат слика за just keep dreaming we heart it



Vođena tom idejom, vođena inatom i nekom neobjašnjivom energijom, samo sam se popela gore, zgrabila telefon, otvorila belešku i samo pisala. Ne znam koliko, ne znam ni kako, samo sam pisala. Otvarala nove beleške, kucala nekontrolisanom brznimom. Kao da je vreme stalo, a samo sam ja bila tu, samo sam ja stajala i sve te rečenice su samo izlazile iz mene. Koji je to osećaj bio ! Pisala sam posle više od nedelju dana, pisala sam sa osmehom na licu, pisala sam sa nekom energijom koja je besnila iz mene. Kao kad vidite neku osobu posle dugo vremena pa je jako zagrlite i ne puštate,tako ja nisam puštala svoj telefon dok sve nije stalo, a ja sam ispred sebe imala sastav kakav u životu nisam napisala. Zgrabila sam svesku,a on je napisan tu, iznosio punih osam ipo stranica. Tek sam ga tada sa pažnjom pročitala. Plakala i čitala. Plakala i samo nemo posmatrala delo koje sam ja napisala a prosto je savršeno bilo.


Došao je i dan predaje. Dok sam ustajala sa svoje stolice, dok su mi kolena klecala i dok sam počinjela čitati prve redove mog rada, u meni se mešalo bezbroj osećaja. Redovi su mi izmicali, nastavnik me nije prekidao. Nije se čak pomerio sa mesta, samo je nemo gledao u mene i slušao moj glas. Glas koji je svakog trenutka pretio da će se raspući, pretio da će se prelomiti. Glas koji je drhtio, osećaji koji su se borili i osam stranica koje su se čitale. Dok sam izgovarala zadnju rečenicu, zadnju zapisanu rečenicu , mnogo toga je prepuklo u meni i suze su navrle na moje oči.

Резултат слика за just keep dreamin we heart it



Pohvala nastavnika, nastavnika koji u 40 godina svog rada nije pohvalio niti jednog učenika,bila je puno više od same pohvale. Bila je nešto neznano, nešto što me je promenilo. Pričao je 30 minuta, punih 30 minuta pričao je. Samo o mom radu. U jednom trenutku je samo stao, obrisao suze i rekao :Ti si devojčice rođena u pogrešno vreme i u porešnom mestu. Utisak koji je na njega  ostavio moj rad,bilo je nešto neopisivo. Stalno je ponavljao da to nije rad za ovu školu, za tu decu. Da je to rad učenika gimnazije, da je to na takvom i tolikom nivou. Ponavljao je da sam ja talenat, da je to nešto što on nije video. I na kraju, na samom kraju zamolio me je da mu odštampam ili prepišem taj sastav i dam mu ga, kako bi ga čuvao. Ne mogu vam opisati to.


Sledećeg dana sam mu predala to, potapšao me je po ramenu i rekao da samo nastavim. Motivisalo me je to i došavši kući rekla sam im sve. Počele su priče da su oni verovali u mene, a nisu. Samo je majka verovala. I verovala sam ja. Ljudi moji, poruka svega ovoga jeste da nikad ne odustajete od svojih snova, čak i kad vam neko iz porodice daje razloge da to uradite. Ne odustaje se od onoga što vas ispunjava, nikada ! Na samom kraju, hvala mojoj divnoj Katarini, našoj Introventnoj Holanđanki na nominaciji, a vi slobodno pogledajte i njen post koji takođe pršti od motivacije i koji je i mene samu motivisao jednom jako lepom pričom. Volim vas, ljudi, puno i iako sam do sada ubacivala postove,sve je to napisano bilo mesecima unapred,ovo je jedan jedini pravi post nakon više od mesec dana. Hvala vam na neizmernoj podršci, na svemu vam puno hvala. :) 

7 коментара:

  1. Jako zanimljiv post.Bravo!♥

    Clan sam tvog bloga ako zelis uzvrati:
    aleksandrascorner.blogspot.ba

    ОдговориИзбриши
  2. Zanimljiv post jako,uzivala sam citajuci <3
    http://beautyworld830.blogspot.ba/

    ОдговориИзбриши
  3. Ti si stvarno majstor za ovakve postove. Ne znam je li ova prica istinita , ali ako jeste imam potrebu da ostavim komentar. Neki su stvarno , kako je tvoj nastavnik rekao, rodjeni na pogresnom mestu u pogresno vreme. Znam da je pritisak odraslih zaista tesko podneti. Muka je i meni onih koji nazivaju cudake one koji citaju knjige. Ali nisi rodjena ni na drugom mestu ni u drugom vremenu. Mozda bi trebalo da se prilagodis ovome gde si sada , uzivas i volis zivot. Ima vremena i za ucenje , i blog , i citanje , i izlazenje i druzenje. Mozes da izadjes sa svojim prijateljicama na kafu ili veceru. Da pgledate zajedno neki film ili seriju. Usredserdi se na vise stvari. Ovo ti kazem kao online prijateljica i iz najbolje namere. Jer mozda ni ja nisam u pravu.. Mozda je najbolje da sledis svoje snove. Samo te molim da moj komentar ne shvatis pogresno. Jer ne zelim da budem jedna od onih ljudi ne traze razloge , ne daju sansu za objasnjenje vec samo osudjuju. Drago mi je da si uspela i da koracas ka ostvarenju svojih snova. Srecan vikend :))
    http://mojnacindaletim.blogspot.rs/

    ОдговориИзбриши
  4. Malo je reći da ti mene oduševljavaš draga moja. A isto tako je i malo reći da ja verujem u tebe. Sasvim sam sigurna da ćeš uspti u svemu što si ikada namerila i da ćeš sve obistiniti, jer ti imaš volju i želju, a to je ono što se najviše ceni. Stoga, samo tako nastavi, motiviši nas, čitaoce tvog bloga, a mi ćemo tebi kao i do sada uzvraćati bezmernom ljubavlju. :) <33

    Marsyly

    ОдговориИзбриши
  5. Au, čoveče! Pa ovo je jedna veoma divna, ali u isto vreme i tužna priča! Zaista obara sa nogu!
    Depresija... agh, mrzim to stanje koje mi je zaista jako poznato! Kao da su ti negativne misli zaglavljene u umu. Ne mogu da izađu, a ti samo kao njihov rob, ležiš nemajući želju za životom.
    Drago mi je da si se izborila i napisala taj domaći! Sada me jako zanima kako izgleda, ali pošto znam da pišeš veoma zrelo, shvatam zašto je sastav oduvao tvog nastavnika!
    Veoma je teško kad te roditelji ne podržavaju u tvojim planovima i snovima, ali je jako bitno i da ne odustanemo od istih zbog drugih! Iako su roditelji naše nešto najdragocenije, iako oni žele samo najbolje za nas, naše želje ipak treba slediti. Jer pre svega, to su *naše* želje, ne želje drugih. A kakav je život ako ne ispunjavamo želje, snove?
    Ti si i nam i ovaj put dala motivaciju da se pokrenemo. Da ne ležimo samo depresivni, kao i da ne odustajemo! Draga, Alija, ja više zaista nemam reči... Ljubim te, želim ti svu sreću u životu!

    ОдговориИзбриши
  6. Alia,ti si dete koje zaista je prepretalentovano i svaka ti cast na tektovima koje delis sa nama. Znaci, kad ti nesto ivako napises, zaosta teras na razmisljanje i pokreces osecanja, i zaista nije lako to uviniti, medjutim tebi to dosta eto polazi za rukom. Jos jednim, svaka cast! Nikada nemoj odustati id pisanja ako je ono ono sto te ispunjava. Ne sumnjaj u sebe, jer ce uvek biti onih koji ce recu da ne umes da radis to dto radis, sta gid u pitanju bilo. Saa druge strane su ini koji ce istinski ceniti tvoj trud i rad i uvidjati talenat,sposoblonsy i lepotu tvog rada. ♡
    Volela bih da sa nana podelis makar deo tog sastava, koji je legendarno prosao u skoli :D
    novi post:Teen Queen

    ОдговориИзбриши