уторак, 01. новембар 2016.

Belgrade, thank you. You've been amazing. | #monthlypost for October 2016 !




Iskreno, u jednom trenutku planirala sam da jednostavno odustanem od ovakvih postova narednih meseci. Razlog tome je jednostavan, mislila sam da bi svaki naredni mesečni post sadržao samo kukanje oko školskih obaveza, ocena i svega što jednostavno sačinjava moj običan dan. Međutim, ovog puta pored takvih dana, nosim takođe i sjajne utiske sa Sajma knjiga i uopšteno Beograda, pa je ipak želja za ovim postom bila veća i od obaveza i od svega. Pa tako vam donosim par utisaka i par slika, kako bih vam prenela svako osećanje koje se u meni zbivalo .  


 Početak oktobra nije bio doba. Emocionalno sam bila slomljena, na svaki mogući način. Ocene, užasni fizičar kojem sam ja bila očigledna meta. Neke senke koje su se bile nadvile nadamnom i nisu pustali ni tračak svetlosti da me obasja. Sva sam bila u nekom totalno naelektrisanom stanju, brzo bih planula i raspravljala se sa svima. Škola mi je predstavljala toliku dosadu, da sam jednostavno plakala na samu pomisao da me sutra čekaju časovi. I da me sada pitate šta mi se dešavalo, rekla bih vam da nemam pojma i da je verovatno neko drugi upravljao mojim osećanjima. Ne mogu definisati, tačnije, niko ne može definisati ono što se tada zbivalo sa mnom. Mnogi krive pubertet, neki mene, a ja ? Ja ne krivim nikoga niti razmišljam o tome. 



Mučila me je matematika. Mučila me je i fizika. Kod ostalih je predmeta išlo dobro, ma odlično. Pokušala sam, ubila sam se sa matematikom i kad sam posle puna tri dana vežbanja izašla iz sobe, ujak me je pitao ko je i kada zaposeo moje telo. Neprepoznatljiva sam bila. Podočnjaci do poda, raščupana kosa a bleda ko da sam tog trenutka izašla iz groba. I na kraju sam stala,pobacala sve papire na sve strane, polomila olovku i zaplakala. Plakala sam od muke, od umora i zbog toga što mi je dojadila svaka moguća formula i svaki mogući zadatak. 

Međutim, kako se 28. oktobar približavao i kako se polako bližilo vreme kad ću konačno sesti u autous i posetiti Sajam, oko koga sam se toliko nervirala i radovala, negativno raspoloženje kao da je isparilo iz mene.  Spremala sam se, dopunjavala spisak i usput pazila da u svemu tome ne preteram mnogo.  Tada je stajalo da idemo samo na dan, krećemo 28. oktobra oko 12 sati uveče, tamo smo 29. i istog se dana vraćamo. I tako je i stajalo. I onda ja u 21.00 dobijem poziv od direktora, on me obavestida zapravo spavamo u Beogradu. Znači, ako sam i bila nestrpljva i uzbuđena,  to se udvorstručilo.


Tog dana, 28. oktobra, bila sam ko na iglama. Čim sam stigla iz škole počela sam se spremati. Sto puta sam analizirala spisak, preračunavala se i proveravala da li su mi sve knjige tu. Htela sam da sve bude savršeno, da sve bude onako kako sam ka zamišljala. Da sve bude onako kako sam planirala. Negde oko 12 sati uveče krenuli smo iz sela do susedne varošice gde nas je čekao autobus. Bilo nas je puno, te je zabava bila zagarantovana. Međutim, ja sam sela tamo negde među prvima, jer sam samo htela mir i da na normalno pričam sa drugaricama. Nisam htela da se mešam sa srednjoškolcima, jer jednostavno nisam ja za osoba za te i takve razgovore. To je na kraju ispalo kao odlična ideja. 


Činjenica da sam putovala punih 11 sati i da sam iz autobusa izašla ukočena, nije uspela pokvariti i uništiti osmeh na mom licu. Iz autobusa otišli smo pravo na Sajam. Po drugi put u svom životu, stajala sam i ovog puta suze su se zaista pojavile u mojim očima. Značilo mi je zaista puno i ne komentarišite ako nikada niste imali priliku da posetite neke od gradova Srbije ili još gore ako ste knjiški moljac a živite na Kosovu i usput znate sa kakvim se problemima susrećemo. Da, jer je svaki komentar osobe koja ne razume situaciju i sva ova dešavanja, zaista suvišan. Bila sam uzbuđena, dok sam švrljala po Sajmu i dok su se kese u mojim rukama množile. Na Sajmu smo proveli jako puno vremena, kako je bilo i zaplanirano.  A ja sam bila i viśe nego zadovoljna, a kako sam i htela bilo je savršeno ! 


Nakon toga otišli smo do Doma gde smo spavali. Nalazio se na Zvezdari i iskreno nisam očekivala da ćemo dobiti tako lep smeśtaj. Ali mi smo bili sa Kosova, te nam je sve to bilo obezbeđeno i sa njihove strane jako lepo. Zaista radilo se o sjajnom smeštaju i ja, a i svi mi , bili smo jako zahvalni na svemu tome. Kasnije tog dana, oko 20.00 uspeli smo nagovoriti direktora ( koji je inače bio naš vodič ) da se pridružimo ostalim nastavnicima i deci  koja su išla u šetnju. Pristao je, te sam tako ja po prvi put dobila priliku da prośetam Knez Mihajlovom. Oduśevljeno sam se okretala oko sebe i slikala, a u jednom trenutku samo isključila telefon i uživala. 


Kasno smo se vratili u Dom. Kako je kod njih pravilo važilo da se u 22.00 vrata zaključavaju, poljubili smo zaključana vrata. Međutim, ipak smo mi bili gosti tu pa nam je i oprośteno bilo. Nismo planirale da odmah zaspimo, ali jesmo samo posle sat vremena. Umor nas je ipak savladao. Ujutru smo morali jako rano ustati, kako bi doručkovali i śto ranije izašli i nastavili sa obilaskom Beograda, jer smo se ,nažalost, tog dana i vraćali. Oko 09.00 sati napustili smo Dom, i sa stvarima uśli autobus te se uputili ka Zoološkom vrtu. Opet sjajan provod i ja znam da ćete se smejati, ali ću ipak reći ovo. Po prvi put sam posetila Zoo vrt, jer nisam imala prilike da to ranije učinim. Smešno vam je,zar ne ? 



Slikala sam, uživala i iako pomalo iscrpljena htela sam da svaki atom snage uložim u to da se osmeh sa mog lica ne izbriše. Nije se izbrisao. Nakon Zoo vrta, prošetali smo Kalemegdanom i ja sam ostala oduševljena Beogradom i zaista stvorila jednu divnu sliku o tom gradu. Oko 12.30 krenuli smo nazad kući i stigli u 12.00, tačno u ponoć.Užasno dug put, ali je uz čitanje bilo zanimljivo. Nisam tužna śto se ovo završilo, naprotiv, drago mi je što sam bila deo te ekipe koja je posetila sve ovo i da sam ponela sjajna iskustva. Neopisivo je to. Jer Beograd sam posetila kao jako mala, a povod nije bio dobar tako da niśta nisam videla i prošle godine kad sam samo iz autobusa otišla na Sajam i iz Sajma pravo u autobus te kući. Beograd je divan grad i  ne znam kad ću ponovo imati priliku da ga posetim. I Sajam knjiga isto.  Međutim, ovo divno iskustvo ću zaisa pamtiti po mnoštvu lepih trenutaka i srećnih momenata koji su ostali urezani na zidinama moga srca. 





Ne znam, možda je Beograd samo na mene ostavio ovakav utisak, jer sam ga po prvi put istinski posetila. Možda je vama koji živite tamo dosadio ili ga ne smatrate toliko lepim, a postojite i vi koji ste ga toliko puta posetili da vam se iskreno i ne ide tamo više. Ali nebitno, ja se nadam da sam vam uspela predstaviti svoja osećanja ovde i nadam se da vam ovaj post nije bio dosadan. A ako jeste,šta da se radi. Čekam vaše komentare :) 









4 коментара:

  1. Draga moja, jako mi je drago sto si bila u Beogradu, i drago mi je sto si puna tako lepih utisaka koje je na tebe ostavio nas glavni grad. Da sam znala da dolazis, rado bih odvojila vreme i upoznala se sa tobom. Slike su vrh, jako zanimljiv post zaista, uzivala sam citajuci. Ja zivim nedaleko od beograda ali se svaki put radujem odlasku tamo.

    http://thestoryofagothic.blogspot.rs/

    ОдговориИзбриши
  2. Kolio je ovo prelepo, Alila, ja nemam reci za tebe koliko ti mene pdusevljavas, znaci,svaka ri cast! Mnogo mi je drago sto si soala u Beograd na sajam, jer Nam da je bilo reeci d amozda neces doci. Inace, jako mi je drago i da ri se Beograf mnogo dopao,zicim u njemu, i moram ti reci da je prelep grad,i da ti zelim da se sledbci putt u njemu zadrzis vise od dva daba, i jos bolje ga otkrijes i upoznas. Zaljubices se, veruj mu :D
    Teen Queen

    ОдговориИзбриши
  3. Jako mi je drago što si se tako lepo provela i što si puna pozitivnih utisaka. :)
    Beograd jeste divan grad i definitivno je vredan posete. :)
    Sajam knjiga je nešto što propuštam već 2 godine i jako sam tužna zbog toga, ali čitajući postove vas koji ste bili, osećam se kao da sam i ja bila. :)
    Žao mi je što si bila premorena kada jr škola u pitanju, ali sve je to prolazno, ne daj da ti kvari raspoloženje. :)
    Divno napisan i iskren post, kao i svaki tvoj. :*

    www.littleboxofhappiness.blogspot.rs

    ОдговориИзбриши
  4. Zaista mi je jako drago što si se lepo provela u mom voljenom gradu. Naravno, nadam se da će se tvoja poseta ponoviti i da će se roditi prilika da se jednog dana možda zajedno prošetamo Kalemegdanom. :) <33

    Marsyly

    ОдговориИзбриши