недеља, 30. октобар 2016.

Stranice dnevnika - Potpuni stranac kao uspomena?



Davno sam obrisala crnu boju iz svoje perspektive gledanja, jer se nikad ne može sve gledati kroz naočare te boje. Ne postoji dobro bez imalo zla, niti postoji zlo bez imalo dobra u sebi. Na tome je zasnovana čitava priča, čitav koncept života. Morate se navići da u svemu tražite dobrog, da u svemu nađete poruku i da izvučete ono najvažnije. Jer sećate se one čuvene koju koriste nastavnici :Ono najvažnije izvucite iz lekcije. E baš tako. Nijedna stvar koju smo naučili nije bila slučajna. Izvlačili  smo ono najvažnije iz knjiga, kako bi se kasnije navikli da ono najvažnije izvučemo i iz života. Na testovima bi držali glavu na svom papiru, kako bi se naučili da uvek gledamo svoj rad i da se trudimo da to uradimo najbolje, ne kopirajući druge. Kažnjavani bi bili zbog grešaka, samo kako bi se navikli na činjenicu da se greške u školi kažnjavaju,baš kao i u životu. Odgovarali bi za svoje postupke, kako bi se navikli da uvek stanemo iza njih. Škola nas priprema za život, priprema nas za ono što je sutra neizbežno i što nas čeka. Međutim, iako sam ja tada bila suviše mala da bih shvatila ovo, uspela sam da sama izvedem ove zaključke. Primenila sam ih i sada i najgore uspomene pamtim po nečim dobrim. Iako je to dobro bilo poput zrna peska u pustinji, bilo je ipak dobro. 




Резултат слика за tumblr  computers pink




Period mog detinjstva deli se na : dobro i loše. Na dobre i loše uspomene. Međutim,ja se ponekad trudim prikriti loše i pokazati samo ove dobre. Trudim se zaboraviti loše uspomene, ali se onda setim da je taj zbir loših i dobrih uspomena, moje detinjstvo. Da ja oduzmem polovinu toga, oduzela bih i u zaborav poslala pola detinjstva. Ne želim pričati pojedinosti ove priče, samo zato što nisam spremna objašnjavati zašto se i šta dogodilo i kako se dogodio. Ispričaću dovoljno, kako bi vi mogli pokopčati o čemu se radi. 


Najgore i najmračnije uspomene mog detinjstva desile su se u gradu mojih snova. Čudno zvuči,  zar ne ? Ali je istina. Zapravo, desile su se među zidinama jedne bolnice u Beogradu. Ne, nisam ležala u bolnici zbog bolesti, već zbog stresa koji je prouzrokovao neke promene u mom organizmu. Ova činjenica i ne boli toliko, ali boli priča koja stoji iza nje  ( ali je ja sada neću ispričati ) . Bila sam jako mala. Hladni zidovi te bolnice, medicinska sestra koja je stalno ulazila, uzdasi majke koje bih ponekad čule, duge noći i plač koji bi ponekad odjekivao kroz tminu. Slike su tako sveže i tako jasne, kao da je juče bilo jednostavno, a ne kao da se dogodilo pre nešto manje od sedam / osam godina. Međutim, ponekad se nešto ne da zaboraviti, koliko god mi to pokušavali. Ja sam davno i od tih pokušavanja odustala, jer sam negde duboko u sebi znala da oni neće uroditi plodom. Okrenula sam se ka nečemu drugom, pokušala sam da u toj čitavoj priči pronađem bar nešto što ne želim zaboraviti. Uspela sam.
Резултат слика за tumblr  computers pink


Zajedno samnom, među zidinama te bolnice boravio je jedan dečak čiji je plač odzvanjao velikim hodnicima. Bio je puno stariji od mene, a plakao je, što je za mene tada bilo nezamisivo. Kako ubediti devojčicu da i stariji ljudi mogu plakati, kad je ona zacrtala da je to nemoguće ? Ne vredi ni pokušavati. Posmatrala sam ga  sa nekim očima razuma. Tako mala, solidarisala sam se sa njim. Njegovom boli, jer sigurno nije plakao zato što je srećan bio tu. Nisam znala ništa o njemu, ko je i zašto je bio tamo, od čega je bio bolestan i kako je sad. Apsolutno ništa. A opet , razumela sam ga. 


Ponekad je znao uzvratiti pogled, sretali su nam se pogledi. Uhodila sam ga i uverena sam da je on to primećivao, ali nikada nije reagovao. Posmatrajući ga tako, uočila sam neobični slatkiš koji je stalno jeo. Ali, bukvalno mu je uvek bio u rukama. Pitala sam mamu o čemu se tu radi, a ona je samo slegnula ramenima i rekla da nema pojma. Ne znam, tj. nisam sigurna da li mi je njegova mama kasnije ponudila to ili se mama vratila sa kanticom krema i pakovanjem keksa i rekla da je pronašla tajanstveni recept. Ne želim da vas lažem, ali jednostavno znam da je nešto od to dvoje sigurno bilo. Bilo je jednostavno, keks premažete kremom i poklopite drugim. Dobijete nešto nalik sendviču. Probala sam i kasnije nisam prestala jesti to. I tako su dva potpuna stranca, uživala u istim specijitetom i utehu pronašla upravo u tome.



Резултат слика за tumblr  computers pink




Prošlo je sve to. Sada sam tu, a njegova slika je nestala iz moje glave. Godine i godine nakon toga, učinile su svoje. Sećanje je probledilo malo, ali je taj događaj blistavo čist u mojoj glavi. I sada, dok rovarim po kuhinji i tražim čokoladu koje ponekad nema, napravim taj čokoladni sendvič. Sednem i pojedem ga sa nekim nedefinisanim osmehom.


Možda sam vas i slagala, možda je moja podsvest stvorila neke slike koje nisu ni postojale, ali nije ni važno. Bitno je da je jedan dečak boravio u jednoj Beogradskoj bolnici te godine i da je jeo ( za mene tada ) najčudniji sendvič. :)

7 коментара:

  1. Аутор је уклонио коментар.

    ОдговориИзбриши
  2. Uvek me odusevis svojim pisanjem.Slazem se da zivot cine lepe i ruzne stvari,i da uvek gledamo da izvucemo samo najbolje,da iz svake situacije treba izaci sa osmehom,bas kao sto si i ti (nadam se) uradila.Sto se tice tog 'cudnog' slatkisa,i ja ga jedem skoro svaki dan.Prelep post draga,samo nastavi ❤.

    mywonderland-xoxo.blogspot.com

    ОдговориИзбриши
  3. Umalo sam se rasplakala citajuci tvoj post. Odlicno pises svaka ti cast!!! Ja jedem taj "sendvic" svaki dan. xD
    http://janasofija.blogspot.rs/

    ОдговориИзбриши
  4. Tvoje pisanje mene ostavlja bez teksta! Čitam sve u jednom dahu i ne mogu da prestanem, a to je znak da ti to stvaaarno dobro radiš. :)
    Svaka ti čast! Ako nešto volim da čitam, onda su to originalni i zanimljivi postovi, sa lepo osmišljenom pričom, a tvoji su uvek takvi. :)
    Šta još napisati, osim... Bravo! :)

    www.littleboxofhappiness.blogspot.rs

    ОдговориИзбриши
  5. Ja ne znam da li je bilo kakav moj komentar dorastao ovom postu.Skidam kapu.Nemam reci.Umalo se nisam rasplakala od odusevljenosti.SVAKA CAST!

    Ako zelis pogledaj moj blog,mnogo bi mi znacila podrska ovako sjajne blogerke,ja sam tvoj verni clan odavno.

    nacalifestyletips.blogspot.rs-Najveci balkanski giveaway

    ОдговориИзбриши
  6. Slusaj ovako, posy nije tuzan. Ali je toliko emotivan i predivno napisam. Ja ti ne mogi opisati to, ti si tako originakna. Naizgked pises jednostavne teme, ali nosu nimalo takve, vec su duboke i uneses i sebe i svoje srce u teksg koji pises. Ti si toliko divna da ja stvarno nemam reci. Apsolutno si me osvojila jos ranije, ali me svakim postom svs vus ei vise osvajas i svaka ti cast na tome!
    Teen Queen

    ОдговориИзбриши