субота, 08. октобар 2016.

Story time - Moje jezivo iskustvo sa mačkama ?!




Mačke su slatka, umiljata  bića, nežnog izgleda i sladunjavog glasića. Umeju biti naporne, umeju biti jako umiljate  a ponekad i zaista druželjubive. Pa, bile su i za mene. Bar dok se nisam susrela sa njima na načun koji je ( za mene ) ... jeziv. 


Kad sam prošle godine bila u poseti kod rođaka, znala sam da ima kućnog ljubimca, tačnije mačku. Radovalo me je to. Nikada u svom životu nisam imala prilike da se igram sa ljubimcima, jer ih realno nisam ni imala. Očekivala sam mnogo od te male umiljate životinje, koja me je veoma srdačno dočekala motajući se oko mojih nogu. Smejala sam se dok sam se igrala sa njom, bacajući joj lopticu i čuvajući je u rukama. Dobro je bilo. Bar do tog popodneva i tog ručka,kad je mačka bila nadrealno nervozna  i motala se oko stola. 





Jela sam u miru, pojela svoj tanjir krompira, popila šolju soka i bele kafe. Izmirena i natrpana hranom ustala sam i krenula da zaobiđem par stolica kako bih napustila okrug stola i oprala ruke, međutim. Mačka je iznenada skočila,zarežala i obesila mi se na nogama. Njene su se kandže bile uhvatile za materijal mojih farmerica. Śokirana, vrisnula sam i počela plakati izbezumljena od straha. Mačku je sa mojih nogu sklonio rođak, koga je sve to očigledno zabavljalo. A hteo je da ta zabava potraje, valjda. 


Hiperaktivna mačka, imala je naviku da ujutru ulazi u sve moguće sobe i mjauče, pa skače sa kreveta na ormar ( ? ). Ja sam to znala, te sam pre spavanja uvek zaključavala sobu u kojoj smo ja i majka spavale. Htela sam da se sve odvija mirno, da ustanem kao normalna osoba bez jezive crne mačke prozirnih očiju. Međutim, ustavši majka je otključala sobu i tako zaboravila na moje jadikanje od sinoć kako se bojim mačaka i kako je više ne mogu gledati. Shvativši da su moja vrata od sobe otključana i prisetivši se scena od sinoć, moj je voljeni rođak odlučio da produži sinoćnu zabavu. Zgrabio je mačku iz kuhinje i pustio je put mojih vrata. Skočila je do šteke i tako ih otvorila. Iznenađujuće nečujno, provukla se unutra bez majukanja i skočila na ormar. 


Probudivši se, prvo što sam ugledala bila je crna mačka koja je zurila u mene odozgo. Zbunjena nisam ni znala što se dešava, kad je mačka skočila na moj krevet. Vrisak. Pokrivač i ja ispod njega. Bar su takav prizor zatekli kad su ušli u tu sobu. A umiljata mačka stajala je kraj kreveta, oblizujući svoj rep. Kasnije, svi su je sklanjali od mene. Doživela sam još par neprijatnosti kad sam je zatekla u kupatilu, kad mi je skočila u krilo. Ali, jedno je sigurno, uterala mi je strah u kosti. Kako znam ? Ispričaću vam. 




Pre par nedelja, ležala sam na podu svoje sobe (imam čudni trip da se tako najbolje odmara ) i žvrljala stranice dnevnika. Učinilo mi se da čujem majukanje, ali se nisam okrenula ka hodniku sa uverenjem da mi se to samo čini jer sam upravo pisala o tom mom famoznom strahu. Nastavila sam sa pisanjem ,  a majukanje se nastavilo. Čula sam udarac u susednoj sobi, što je jezivo bilo jer sam sama bila kod kuće. Sekundarno sam se okrenula i ugledala... zelene oči koje su buljile u mene. Počela sam vrištati i ustala sam, zalupivši vratima. Drhtala sam. Dugo sam tako stajala. Bar dok nisam shvatila da sam sama u kući, da je mačka ušla u kuću i popela se na sprat, da mi je mama rekla da zatvorim vrata koja očigledno nisam zatvorila i da u ulici ima još mačaka koje sklonište mogu naći u mojoj kući. Odmahnula sam glavom brišući užasno jezive slike mački u krevetu, na stepenicama, parketu, tuš kabini, sudoperi.. okej, okej. Polako sam otvorila vrata i shvatila da mačke nema. Provirila sam u susednu sobu, nije je bilo. Jureći stepenicama, uočila sam istu mačku na ulici. Spavala je. Bože. 


Zanemarimo ovo iskustvo, pričam vam o tome što se desilo pre par dana kad je i majka konačno shvatila da se ja stvarno bojim mačaka. Razumimo je, ova fobija jeste malo čudna ali sam i ja čudno dete, pa je to valjda normalno. Izlazeći iz podruma, koji nam sada u toplijim mesecima zamenjuje kuhinju, bila sam zatvorila oči od prejakog sunca. Mjaukanje. Otvaranje očiju. Mačka koja reži na mene. Vrisak. Vrtoglavica. Mama. Ne sećam se ničega.


Sa rukom na srcu i zaprepaštenim pogledom, mama je dojurila do mene sa vodom u rukama. Isprskala me je njom. Drhtala sam.'To je samo mačka. Samo mačka. '  Šaptala je preplašena mojom reakcijom. Privukla me je u zagrljaj. Smirila sam se.


To bi bilo to. Nadam se da nisam jedina koja se boji malo čudnih stvari ? U komentarima mi slobodno ostavite kratke priče o vašim strahovima koje smatrate čudnim !

8 коментара:

  1. Zaista imas sokantna iskustva sa mackama. Ja sam susta suprotost. Ceo zivot imala sam bar jednu macku (nisu ulazile u kucu ali su bile moje jer su stalno bile u dvoristu i ja sam ih hranila). Nekako mi se cinilo da umem da komuniciram sa njima.Hhahaha.Uglavnom cesto sam se cesto vezala za njih pa kada bi se nesto im desilo nije mi bilo dobro(jednom mi je auto zgazilo macku i to pred mojim ocima). Iako cesto se tragicno zavrsi zivot mojih macaka uvek sam nalazila nove. :D
    Ponekad sebi licim na onu babu iz Simpsonova koja ima make uvek uz sebe.xD

    aleksandrascorner.blogspot.ba

    ОдговориИзбриши
  2. Jaa obozavam macke, i uvijek sam imala dobra iskustva s njima.

    Maggie's Blog

    ОдговориИзбриши
  3. Woooooooooooooahhh,ovo je stvarno šokantno,oduvek sam mrzela mačke i nekako su mi oduvek bile antipatične iako je moja prva reč bila 'Mapn' što je za mene značila mčka hahah oke skrećem sa teme.Nisam ni shvatila da li uopšte te druge dve mačke što si navela postoje ili...Uglavnom,možda nisu sve takve,ta mačka od tvog rođake je stvarno agresivnog tipa,samo ne znam da li su sve takve.Nadam se da će ujedno i prevazići taj strah tj. 'fobiju' kako je ti nazivaš. I imaš veoma lep način pisanja ♥

    -Ellie (elyandyou.blogspot.com -Jednom stavim link,pa više ne :) )

    ОдговориИзбриши
  4. Draga Alia, nije me bilo par dana, i iskreno jedva sam cekala da se bratim i posetim tvoj blog, i blogove jos nekih mojih dragih koleginica. inace ovaj post mi je jako simpatican, pomalo i smesan. ja obozavam macke, ali i ja sam imala nekih losih slicnih iskustava sa njima tako da te razumem.

    http://thestoryofagothic.blogspot.rs/

    ОдговориИзбриши
  5. Auuh zaista jezivo iskustvo. Mogu misliti kako je zastrasujuce kad otvoris oci i vidis macku na ormaru. Ja sam neko ko je citav svoj zivot imao macke, nikada nisu bile u kuci, vec napolju, ali su bile moje. Medjutim pre mozda godinu dana, jedna macka (ne moja, nego iz komsiluka) mi je usla u kucu (u vecernjim casovima negde oko ponoci) i popela sena drugi sprat. Izlazim tako ja iz moje sobe, posla na prvi sprat. Mrak, nigde svetlo ne gori, ali sam odjednom ugledala da nesto svetli, mada sam pomislila da mi se prividja. Palim svetlo, kad tananana macka stoji ispred mene. Vrisak. Dotrcavaju mama i brat do mene misleci da mi se nesto desilo. Pokusavamo da je izbacimo napolje, ali ona krece da se penje uz zidove (o.O) i u tome svemu, nekako ona mene zakaci i izgrebe me po rukama. Krece krv. Ja bezim odatle, ne znam kakosukako je izbacili napolje. Moram da kazem da jos uvek mam svoje macke i generalno od ostalih macki me nije strah, jedino ako se nadjem u zatorenom prostoru, a macka je u blizini. Tad ludim. <33

    http://mojasvastaricams.blogspot.com

    ОдговориИзбриши
  6. ja obozavam macke :D

    http://majalivinglife.blogspot.com/

    ОдговориИзбриши
  7. Aii,draga, to je zaista uzando iskustvo i imas razloga za bojanje. Ja sam imala jedno jako lose iskustvo sa bubama, od cega sam razvila fobiju i bukvalno se zaolacem svaki put kad vidim neku, ne daj Boze na sebi. Naime, jedna se zaglavila u mojoj cevcici kad sam bila mala, a ja mislila koscica od limuna, oa povuklaa jako, kad ono osetim nesto u ustima, ispljunem u ruku, i ono crnavelika buba! Mislim da je i moj strah potpuno oravdan.
    "Teen Queen"

    ОдговориИзбриши