четвртак, 13. октобар 2016.

Sa šoljom tople kafe




Moram priznati da do skoro nisam gajila preterane simpatije prema ovom godišnjem dobu,međutim od trenutka kad sam zakoračila u blogerske vode, jesen smatram neuništivim izvorom inspiracije. Ima toliko inspiracije i kreativnosti u meni ovih dana, iako je barem pola popila matematika, koju sam radila bar tri sata dnevno. Izmorena sam  i samo čekam petak i nadam se da neću imati puno obaveza, kako bih se pošteno i naspavala i odmorila. Vreme je tako promenljivo napolju, ali mi iskreno to ni ne smeta. Jeste da sam par dana za redom ludovala, što nisam mogla oblačiti ono što sam planirala za oktobar i jer su mi naprosto dosadile cipele i kišobrani. Ali,opet sam mi pogled na šarenilo kišobrana sa prozora, čije boje nekako prkose sivilu vremena, nekako izmami osmeh na lice, te shvatim da i jesen ima neke svoje skrivene čarolije. Možda je ovaj post davno trebao izaći i iskreno volela bih da je bio spreman te da se mogao objaviti prvih dana jeseni, ali kako sam i malopre napomenula, imala sam a i imam brdo obaveza ovog meseca, tako da sam tek sada ugrabila malo slobodnog vremena. Iskoristiću ga  maksimalno i otkucati što više postova kako se na mom blogu ne bi ponovila situacija da jako dugo ostane bez ičega novog. Da ne dužim više, u ovom postu predstaviću vam par razloga zašto simpatišem jesen :)




1. Iz ugla jednog knjiškog moljca, jesen predstavlja idealno vreme za beskrajno prelistavanje knjiga. Kad je napolju kišovito ili jednostavno previše tmurno vreme i kad nikome nije do ničega, ja se zatvorim među četiri zida svoje sobe, sa šoljom tople kafe i odabranom knjigom u krilu.  Prelistavam  knjigu, ušuškana ispod ćebića i zaboravljam na sve svoje probleme, na sve što postoji izvan moje sobe, na sve što ne obuhvata ta knjiga koju držim u rukama. :)


2. Fotografija nije moj hobi niti sam toliko zaljubljena u nju, što jeste malo čudno s obzirom da sam ja bloger i da se jedan post mora sastojati i iz fotografija. Međutim, nemam ja tolika strpljenja a iskreno ni vremena ni ispiracije, da slikam fotografije za svaki post, te mi uvek lakša varijanta bude internet gde mogu pronaći sve što mi je potrebno. Ali, nekim čudom sam ovih dana puna neke želje za fotografisanjem, za zabeleživanjem različitih momenata i ne mogu definisati niti prepoznati samu sebe. Bilo da odem u šetnju, prodavnicu ili do rođaka, kamera na telefonu je spremna i samo se okrećem oko sebe u potrazi za nekim pravim kadrovima i idealnim slikama. Uskoro ću nadam se,naći vremena da izeditujem sve te slike i da će se one naći na mom blogu u što skorijem vremenskom periodu. 



3. Ne smatrajte me izrodom, ali iako sam u uvodu posta spomenula da mi je vreme nekoliko dana predstavljalo problem i remetilo mi planove, zapravo sam se jednostavno pomirila sa njim. Počela sam jednostavno više uživati u takvim tmurnim danima i uklapati se sa sredinom. Zaljubila sam se u sva ona maglovita i kišna jesenja jutra, te počela obraćati pažnju i na najsitniji list zgažen na ulici. Počela sam uživati u svakom danu i jednostavno svarila činjenicu da se i lepo vreme jednom mora završiti. 


4. Svi oni dani kad hodam ulicom i osećam miris pečenih paprika, posmatram kamiončiće sa bundevama koji prolaze, slušam mamu i baku kako razmenjuju razne recepte i pomažem dedi u branju kupina . Savršenstvo. Jesen je doba kom sam se i kao mala radovala, a jedan od razloga bila je i ostala ta atmosfera i pripremanje zimnica na svakom koraku. Volim zateći baku sa umrljanom keceljom. Idalje volim trčati i prva probati ajvar i razne pekmeze. Volim pomagati dedi sa kupinama i pola i više njih strpati u usta dok se on okrene. Volim stajati kraj peći, sa debelim helankama i čarapama, ispijati čaj i prepričavati i daviti mamu sa jedno te istim događajima vezanim za školu. 


5. Od davnina,pisanje predstavlja moj hobi. Retki su dani kad ostanem bez inspiracije, kad jednostavno ne mogu sklopiti rečenicu sa rečenicom, ali se događaju. Pogotovo kad sam jednostavno pretrpana obavezama, kad ne mogu  ugrabiti vremena za pisanje, inspiracija jednostavno nestane iz mog tela. Jeseni se to zaista jako retko dešava, slobodno mogu reći i nikad, jer jednostavno samo stanem kraj prozora i posmaram kapi kiše koje kvase zemljište, prošetam i upijem sve boje prirode ili samo sednem i odmorim glavu, te se inspiracija vrati. Jeseni mi pisanje najviše ide i iako se borim za malo slobodnog vremena, bar se ne žalim na manjak inspiracije. Još jedan razlog da mi ovo godišnje doba bude među omiljenim  !



To bi bilo to. U komentarima mi možete ostaviti neke vaśe razloge zaśtvo volite ili ne volite jesen i da li se bar jedan od navedenih razoga poklapa sa vašim. Za malu promenu, sva slike ovde su moje i možete ih naći i na Instagramu bloga. :)

3 коментара:

  1. Jao, koliko je divan ovaj post!
    Svaka čast! :)
    Vratila si me u neka prošla vremena i jako sam ti zahvalna na tome. :)
    Prvi razlog se definitivno poklapa sa mnom, ali ni ostali nisu daleko od istine. :)
    Bravo! Baš sam uživala čitajući! :) <3

    NEW POST -----> LITTLE BOX OF HAPPINESS <-----
    FOLLOW ME ON INSTAGRAM

    ОдговориИзбриши
  2. Prelep post! Divno si ga napisala, a ni slike nisu loše. Ni ja ranije nisam bila opsednuta fotografisanjem, a sada iz dana u dan sam sve više ❤☺

    Novi post
    milicinkutak123.blogspot.com

    ОдговориИзбриши
  3. Odlican post,divno pises!
    Pratim te,ako zelis uzvrati!
    jovanaslife.blogspot.com

    ОдговориИзбриши