недеља, 30. октобар 2016.

Stranice dnevnika - Potpuni stranac kao uspomena?



Davno sam obrisala crnu boju iz svoje perspektive gledanja, jer se nikad ne može sve gledati kroz naočare te boje. Ne postoji dobro bez imalo zla, niti postoji zlo bez imalo dobra u sebi. Na tome je zasnovana čitava priča, čitav koncept života. Morate se navići da u svemu tražite dobrog, da u svemu nađete poruku i da izvučete ono najvažnije. Jer sećate se one čuvene koju koriste nastavnici :Ono najvažnije izvucite iz lekcije. E baš tako. Nijedna stvar koju smo naučili nije bila slučajna. Izvlačili  smo ono najvažnije iz knjiga, kako bi se kasnije navikli da ono najvažnije izvučemo i iz života. Na testovima bi držali glavu na svom papiru, kako bi se naučili da uvek gledamo svoj rad i da se trudimo da to uradimo najbolje, ne kopirajući druge. Kažnjavani bi bili zbog grešaka, samo kako bi se navikli na činjenicu da se greške u školi kažnjavaju,baš kao i u životu. Odgovarali bi za svoje postupke, kako bi se navikli da uvek stanemo iza njih. Škola nas priprema za život, priprema nas za ono što je sutra neizbežno i što nas čeka. Međutim, iako sam ja tada bila suviše mala da bih shvatila ovo, uspela sam da sama izvedem ove zaključke. Primenila sam ih i sada i najgore uspomene pamtim po nečim dobrim. Iako je to dobro bilo poput zrna peska u pustinji, bilo je ipak dobro. 




Резултат слика за tumblr  computers pink




Period mog detinjstva deli se na : dobro i loše. Na dobre i loše uspomene. Međutim,ja se ponekad trudim prikriti loše i pokazati samo ove dobre. Trudim se zaboraviti loše uspomene, ali se onda setim da je taj zbir loših i dobrih uspomena, moje detinjstvo. Da ja oduzmem polovinu toga, oduzela bih i u zaborav poslala pola detinjstva. Ne želim pričati pojedinosti ove priče, samo zato što nisam spremna objašnjavati zašto se i šta dogodilo i kako se dogodio. Ispričaću dovoljno, kako bi vi mogli pokopčati o čemu se radi. 


Najgore i najmračnije uspomene mog detinjstva desile su se u gradu mojih snova. Čudno zvuči,  zar ne ? Ali je istina. Zapravo, desile su se među zidinama jedne bolnice u Beogradu. Ne, nisam ležala u bolnici zbog bolesti, već zbog stresa koji je prouzrokovao neke promene u mom organizmu. Ova činjenica i ne boli toliko, ali boli priča koja stoji iza nje  ( ali je ja sada neću ispričati ) . Bila sam jako mala. Hladni zidovi te bolnice, medicinska sestra koja je stalno ulazila, uzdasi majke koje bih ponekad čule, duge noći i plač koji bi ponekad odjekivao kroz tminu. Slike su tako sveže i tako jasne, kao da je juče bilo jednostavno, a ne kao da se dogodilo pre nešto manje od sedam / osam godina. Međutim, ponekad se nešto ne da zaboraviti, koliko god mi to pokušavali. Ja sam davno i od tih pokušavanja odustala, jer sam negde duboko u sebi znala da oni neće uroditi plodom. Okrenula sam se ka nečemu drugom, pokušala sam da u toj čitavoj priči pronađem bar nešto što ne želim zaboraviti. Uspela sam.
Резултат слика за tumblr  computers pink


Zajedno samnom, među zidinama te bolnice boravio je jedan dečak čiji je plač odzvanjao velikim hodnicima. Bio je puno stariji od mene, a plakao je, što je za mene tada bilo nezamisivo. Kako ubediti devojčicu da i stariji ljudi mogu plakati, kad je ona zacrtala da je to nemoguće ? Ne vredi ni pokušavati. Posmatrala sam ga  sa nekim očima razuma. Tako mala, solidarisala sam se sa njim. Njegovom boli, jer sigurno nije plakao zato što je srećan bio tu. Nisam znala ništa o njemu, ko je i zašto je bio tamo, od čega je bio bolestan i kako je sad. Apsolutno ništa. A opet , razumela sam ga. 


Ponekad je znao uzvratiti pogled, sretali su nam se pogledi. Uhodila sam ga i uverena sam da je on to primećivao, ali nikada nije reagovao. Posmatrajući ga tako, uočila sam neobični slatkiš koji je stalno jeo. Ali, bukvalno mu je uvek bio u rukama. Pitala sam mamu o čemu se tu radi, a ona je samo slegnula ramenima i rekla da nema pojma. Ne znam, tj. nisam sigurna da li mi je njegova mama kasnije ponudila to ili se mama vratila sa kanticom krema i pakovanjem keksa i rekla da je pronašla tajanstveni recept. Ne želim da vas lažem, ali jednostavno znam da je nešto od to dvoje sigurno bilo. Bilo je jednostavno, keks premažete kremom i poklopite drugim. Dobijete nešto nalik sendviču. Probala sam i kasnije nisam prestala jesti to. I tako su dva potpuna stranca, uživala u istim specijitetom i utehu pronašla upravo u tome.



Резултат слика за tumblr  computers pink




Prošlo je sve to. Sada sam tu, a njegova slika je nestala iz moje glave. Godine i godine nakon toga, učinile su svoje. Sećanje je probledilo malo, ali je taj događaj blistavo čist u mojoj glavi. I sada, dok rovarim po kuhinji i tražim čokoladu koje ponekad nema, napravim taj čokoladni sendvič. Sednem i pojedem ga sa nekim nedefinisanim osmehom.


Možda sam vas i slagala, možda je moja podsvest stvorila neke slike koje nisu ni postojale, ali nije ni važno. Bitno je da je jedan dečak boravio u jednoj Beogradskoj bolnici te godine i da je jeo ( za mene tada ) najčudniji sendvič. :)

уторак, 25. октобар 2016.

Balans između bloga i škole ?!




Odavno planiram napisati jedan ovakav post, ali nikako nisam mogla izdvojiti dovoljno vremena i posvetiti se ovoj temi. Radi se o tome da sam ja često od meni bliskijih osoba dobivala ukore što se vođenja bloga tiče. Njihovo je mišljenje bilo da mi blog oduzima slobodno vreme koje bih mogla upotrebiti na učenje.  Prštali su saveti da se trebam prestati baviti blogovanjem, da od toga nemam ništa. Nisam ih poslušala i nisam ugasila blog,te sam sada i neopisivo srećna zbog svoje odluke. Da vam ja nešto kažem - potrebna je volja i potrebna je želja, sve ostalo je posle moguće :)
Резултат слика за tumblr  computers pink

Kad sam prošle godine otvorila blog i napisala svoj prvi post, blog za mene nije predstavljao ni hobi i nisam mogla ni sanjati o ovolikom uspehu. Tada je bilo tako da sam pisala kad god sam htela ili kad god bi mi dosadno bilo, nisam obraćala pažnju na pravopis ili na bilo kakve greške u postovima i ubacivala bih prve slike koje bih našla na Internetu. Ukratko, nisam se trudila jer nisam imala ni želja za to. Međutim, vremenom blog je postao moj hobi. Rasla je moja želja za pisanjem, za blogovanjem. Posvećivala sam sve više pažnji blogu, trudila se da pišem o nekim zanimljivim temama i da budem što orginalnija. Međutim, ja se do sada nikada nisam srela sa osudama da nekoga kopiram ili da koristim nečije teme, iz razloga što sam pisala o onome što je meni padalo na pamet. I, kako se moje interesovanje za blog povećavalo, tako je i naravno vreme koje sam trošila na njega bivalo sve veće i veće. Ja na to nisam obraćala toliku pažnju, međutim očigledno da je ljudima u mom okruženju dosadilo. A kako mi svi znamo, ljudi uživaju zabadati nos tamo gde mu nije mesto i mešati se tamo gde nemaju prava. 


Tokom letnjeg raspusta te 2015. godine niko mi nije rekao ništa, međutim septembra ili oktobra, ne sećam se tačno, mama mi je rekla da je krajnje vreme da  prekinem sa tim glupostima i jednostavno  ugasim blog. Nisam se složila sa njom,a ona je neprestano pominjala da će mi to uticati na ocene i učenje, da će se loše odraziti na mene. Samo sam ćutala, znajući da u tome nema ni I od istine. A to sam i dokazala na tromesečju, iako sam i nastavila sa redovnim pisanjem, moje se ocene nisu promenile. Godina je prošla, nadam se da će proći i još mnogo njih. Neopisivo mi je drago što nisam poslušala silne savete koje su prštali oko mene, neopisivo mi je i drago što sam poslušala sebe i nastavila raditi ono što volim. 


Резултат слика за tumblr  computers pink


Dragi moji blogeri, balans između škole i bloga se može postići. Ne možete se vi posvetiti školi toliko mnogo, da jednostavno nemate vremena raditi ništa što volite. Svaka duša, zaslužuje odmor. Zaslužuje opuštanje. A i niko od vas ne zahteva da pišete svakodnevno, dovoljan bi bio i jedan post nedeljno. Dovoljno je da samo volite, da želite i da verujete da možete postići sve što želite. Blog je naš hobi, a ako posvetimo dovoljno pažnje i truda, može postati i posao. Iako, ja imam mnogo veće planove za budućnost i ne znam da li se blog i može uvrstiti tu, znam da jarko želim postići i nešto sa pisanjem. Poruka svega ovoga jeste, da ne obraćate pažnju na mišljenja iz okoline i da se uprkos svemu, odlučite za ono što velite. :)

понедељак, 24. октобар 2016.

Filmovi koji će vas oduševiti ! :)





Oktobar je čak pri kraju , a Alia  je toliko čudna da se tek sada počela prilagođavati ovoj jesenji atmosferu. Tek sam sada krenula u potrazi za lepim knjigama, mirnijim pesmama. Počela sam paliti mirišljave sveće i praviti neke fotografije u tom duhu. Međutim, mislim da ste svi već navikli na mene i na činjenicu da ja nikad ne propratim trendove u njihovo vreme, već tek kasnije kad niko više i ne priča o njima. Ali, jedina bitna činjenica jeste da je jesen i da bar nisam omašila godišnje doba. Da se vratimo na temu posta.   Prelistavajući starije postove juče, naletela sam na post u kom sam govorila o filmovima i shvatila da sam ga radila u aprilu, śto je poprilično davno. Kako sam pogledala par dobrih filmova , odlučila sam  da ga napišem opet i tako vam preporučim ono što sam ja gledala i ono što se meni svidelo.  :)


1. Moj svet 

Prvi put, pogledala sam jedan turski film. Zapravo, ovo jeste kopija američkog filma The Miracle Workers ( mislim da se tako zove ) i mnogo sam se premišljala o tome koju verziju da pogledam. Čuvši da je turska verzija mnogo bolja, a i novija je, odlučila sam da nju pogledam i nisam se pokajala. Jako tužna priča o devojčici koja kao beba gubi sluh i ostaje slepa. Ona nastavlja život tako, roditelji je tretiraju poput običnog psa beseći joj  zvona oko vrata kako bi je čuli i čak nema pojma ni u osnovima kulture. Dok njen tata razmišlja da je smesti u bolnici za mentalne bolesti, jedina nada njene majke koja mu se nikako ne može suprotstaviti, jeste učitelj u kog veruje punim srcem. Hoće li njena devojčica uspeti živeti poput normalnih osoba i prilagoditi se na uslove takvog života ? Hoće li učitelj i pored silnog mraka koji vlada njenim svetom, uspeti ubaciti malo boje ? Verujete li vi u čuda ? Film tokom kog ćete plakati od prvog do zadnjeg minuta, film koji će vas naterati da svet sagledate iz puno drugih perspektiva i naterati vas da verujete da je sve ono što se čini nemogućim upravo moguće . 




2. Pričaj dok se ne udaš

Očarana prvim filmom, odlučila sam pogledati još jedan turski film, samo što sam ovog puta odabrala komediju. Odavno nisam bila gledala komedije, pa sam se malo i opustila. Pronašla sam se u glavnom liku, odnosno ona je bila neka starija verzija mene. Stalno je čitala, spoljni svet je nije zanimao dok su je njena baka i mama stalno nagovarale da izađe i uda se , jer su njene vršnjakinje srećno udate i već sa decom. Film je dosta kvalitetan, ali me nije oduševio toliko. Nisam imala ni neka prevelika očekivanja, solidni su mu utisci.



3. Twice Born

Ovaj sam film bila odabrala da ga odgledam sa majkom, i iako je ona zaspala na samom početku, utisci koje sam ponela bili su divni. Reč je o majci koja svoje dete vodi u Bosnu, tačnije Sarajevu, kako bi mu ispričala i upoznala ga sa mestom gde mu je otac preminuo. Neka su mi očekivanja podignuta, kad sam ugledala da glavnu ulogu tumači Penelope Crùz,nisam se pokajala. Film je pun neočekivanog i dosta vraćanja u prošlosti sadrži. Dešavaće se ono što niste očekivali, iako je meni na početku bilo malo glupo mešanje italijanskog i bosanskog,ali je posle sve bilo okej. Preporučila bih vam ga, ako ste ljubitelj ratnih filmova ( iako film ne sadrži toliko ratnih scena ) cela se priča vrti o tome. Nekoliko sam se puta i rasplakala, nekoliko sam puta bila zanemela zbog određenih scena i činjenice koliko je snova bilo uništeno i rasporeno..


Резултат слика за twice born



4. Me before you


Čini mi se da sam spomenula  u mesečnom postu za septembar, da sam odgledala ovaj film tokom vikenda u Prištini zajedno sa bratom i sestrom od tetke. Film je zaista divan. Jako dirljiva priča, ljubavna, između momka koji je ostao nepokretan i devojke koja se prijavila za njegovu njegovateljicu. Arogantan tip kakav je bio, ispariće iz njega i ona će ga promeniti. Međutim, postoji li nešto što ljubav može uništiti ? Jer mi odavno znamo da ništa na ovom svetu nije večno.. 


Резултат слика за me before you

5. The Bourne Identity


Dugo sam razmišljala i premišljala se oko toga da li da ovaj film ubacim ovde, ali ipak smatram da zaslužuje mesto. Gledala sam ga prekjuče sa ujakom, međutim ne od početka. Vrativši se iz škole , zatekla sam ga u dnevnoj i kako mi se nije spavalo odlučila sam da mu se pridružim u gledanju. Kako sam nešto iskopčala i kako mi je on nešto ispričao, film započinje tako što ribari spašavaju davljenika koji je skroz izgubio pamćenje. Na telu ima brojne ožiljke i tetovažu broja računa u švajcarskoj banci. Film prolazi i prati tog čoveka koji se bori da otkrije svoj identitet i poreklo. Meni, lično, jeste bio zanimljiv. Gledala sam ga na TV-u, ali mislim da ga možete naći i na Internetu. :)



Резултат слика за bourne identity

To bi bilo to. Jeste li vi pogledali koji od ovih filmova? Ako niste, koji vam je film najviše zagolicao maštu ?