понедељак, 19. септембар 2016.

Tragovi koje ljude ostavljaju ponekad umeju biti samo ožiljci | Stare uspomene !






Jesen nam dolazi. Kao mala sam se jako radovala ovom godišnjem dobu. Stajala bih kraj prozora kuhinje i posmatrala visoko drvo jabuke u dvorištu. Molila bih deda da što pre izađemo,no on bi stalno govorio da čekamo jesen, da još nije pravo vreme. I tako bi ta famozna jesen došla,deda bi se popeo na visoku jabuku a ja bih se odozdo divila i smejala svakoj jabuci koja bi izvirila iz dedovih ruku i zavrśila na zemlji. Trčala bih po ulici,dvoriśtu i često puta padala. No,moj se smeh nije utihnuo. Odzvanjao bi ulicom i ponekad zarazio i dedu. Volela sam to. 


Stojim kraj prozora kuhinje. Jabuke nema. Nema viśe onog famoznog čekanja jesenji i odbrojavanja dana do njenog početka. Oslušnem,ali ne mogu čuti moj osmeh. Ne odzvanja viśe kao pre. Okrenem se i pogledam u deda koji spokojno sedi na krevetu i gleda u TV. Svakog dana se sve viśe ocrtava starost na njegovom licu,a ja proklinjem ovaj život. Proklinjem tu famoznu vrteśku,smrt i starost. Sa tugom u pogledu,zaželim da ponovo jurim i padam za jabukama i da se naśi osmesi stapaju jedan sa drugim. 





Ne mogu reći da sam već odrasla,jer nisam i imam joś puno vremena ispred sebe. No,svakog dana kao da gledam u detinjstvo koje mi sve viśe i viśe izmiče iz ruku. Nestaje iz moj vidokruga i gubi se negde daleko. Nedostaju mi trenutci kojih je na pretek bilo pre ovog odrastanja. Nedostaje mi čak i ta jabuka koja je davno presečena,nedostaju mi trenutci kad sam bila srećna i spokojna. Kad me  nije bilo briga kakva ću izaći iz kuće,kad sam sa lutkom u rukama glumila njenu majku i usput zasmejavala prolaznike. Bilo mi je lepo. Igrala bi tenis u dvorištu pored, koje je za razliku od mog bilo ogromno,pravila bi salate od trave i cveća i hranila lutku. Volela sam svaki minut svog detinjstva,nikad mi ne bi bilo dosadno i retko kada sam i sedela ispred televizora i gledala nešto. Veliki su izuzetci bili crtani filmovi poput ' Porodica Zekanović'. To nisam propuštala. Bilo mi je lepo i iako nisam imala puno drugarica,uvek bih rado izlazila napolje. Govorila sam razne nerazumne činjenice,idolizovala Baju i govorila da će mi on pevati na rođendanu. Imala sam ludu maštu. Nikad nisam marila za odeću koja bi se našla na meni. Obožavala sam rozu boju i svakog dana molila baku da mi isplete nešto u toj boji. Pravila bih one kučeće face koje kod mame nikad nisu imale efekta. Retko kad sam plakala. Čitala sam gotovo od prvog razreda. Deda je učitelj u selu do mog,a na putu do tamo je postojala biblioteka. Uzimao mi je razne knjige. Sve bih unapred pročitala. Pisala sam razne sastave koje tada nisu ni imale smisla. Žvrljala i iako nisam imala pojma o crtanju,uporno bih crtala. Nervirala mamu sa tim vodenim bojicama,koje bi se iskreno pola i našle na meni. 



Bila sam jako poslušna kao mala. Nikad nisam stvarala probleme. Rasla sam bez oca i od kad pamtim sebe,zajedno sa sobom pamtim i babu i dedu kraj mene. Ujaka da ne spominjem, on je uvek bio tu i kad -god bi mi trebala koja pružena ruka, njegova je bila tu. Deda i baba su ljudi koji se retko rađaju i veoma su unikatni primerci na ovoj planeti. Dobrota,pozitiva i stalna volja za nečim boljim. Naučili su me mnogo čemu i stvorili,zajedno sa majkom, ovo što ja danas i jesam. Neizmerno sam im zahvalna na svakom provedenom trenutku,svakoj izdvojenoj sekundi za mene.





Sećam se i svoje prabake. Bila sam jako mala,četiri ili pet godina , kad je ona umrla. No,jasno je se sećam i ta slika već desetak dobrih godina ne bledi iz mojih misli. Suze mi i sada navru na oči,kad se setim tog umiljatog pogleda. Samo sam joj jednom posetila grob i rasplakala se kao kišna godina,posle toga više nisam imala snage za takvo nešto. Sećam se,u to je vreme imala probleme sa psihom. Noću bi ustajala,nerazumno bi pričala. Nikog ne bi slušala, izuzev mene. Skoro sam uvek ostajala sama kod kuće i to tako mala i čuvala je. Prema meni je bila dobra,uvek sam razumela njeno nerazumljivo pričanje.  Kad god bi ustala i krenula ka vratima,umela sam je odvratiti od takvih pomisli. Značila mi je mnogo, a ako je moje srce tada i znalo za ljubav,onda sam nju i volela. Pre njene smrti smo sa majkom bile u Novom Pazaru i stalno bi pitala za nas. Kad su joj napokon rekli da dolazimo tog dana,odgovorila je sa jednim : Hvala Bogu. Umrla je posle nedelju dana..


Mnogi su ljudi obeležili moje detinjstvo. Mamin ujak mi je dao unikantni nadimak i i dan danas me tako zove. Volim ga. Volim sve ljude koji su za mene i moju majku bili tu kad nam je najgore bilo. Sećam se svog prvog dana u predškolskoj i za veliko iznenađenje nisam plakala. Svakog drugog dana,deda bi me u 09.00 ujutru ispraćao do škole i vraćao oko 11.00 . Bili su to moji prvi škoslki dani a nema sumnje da ću ih zauvek pamtiti. Prošlo je čitavih osam godina od tada. Nesigurne devojčice koja je tada sa dedom pored sebe pravila sitne korake ka školi i svađala se oko igračaka,više nema. Nema više devojčice koja je nasmejana ustajala,odlazila u školu i vraćala se sa istim osmehom na usnama.I da me sada pitate da li sam ispunila ono što sam kao mala želela,neću vam moći kazati istinu.Sada,nje nema.  Zamenila sam je ja. Nadam se da nisam razočarala svoju malu drugaricu iz prošlosti, a ako jesam, iskreno obećavam da ću to u skorije vreme popraviti..



Imate li vi neke svoje trenutke iz detinjstva koje su vam ostali u sećanju ? Slobodno ih podelite samnom u komentarima !

10 коментара:

  1. Koliko divan i osecajan a u isto vreme i tuzan post! Uvek me zaboli kad se setim da ce kako godine prolaze nestati meni jako drage i bliske osobe. Jedna je vec otisla. To je moja baka. Ona je za mene bila isto sto je i za tebe sad tvoj deda. Obozavala sam da vreme provodim s njom, cak sta vise zao mi je sto nisam vise. Uvek smo se igrale, ucila me, ali i grdila, ali se to uvek isplati. Kad zimi idem kuci na trenutak pomislim da me ceka vec spremljena hrana i ugrejana kuca, ali se odmah potom osvestim i shvatim da je to nemoguce. Moja baka je sad negde drugde.

    introvertna-holandjanka.blogspot.com

    ОдговориИзбриши
  2. Mene si rasplakala već sa ovim delom gde porediš jabuku nekada i sada, podsetila si me koliko ovaj život može biti hladan, a o ostatku posta i da ne pričam.
    Ponekad se i rasplačem kada se setim svojih mlađih dana. Toliko sreće, a opet, to vreme je prošlo i neće više doći.
    Ti unosiš toliko emocija u to što radiš i na neki način me ispunjavaš, iako ovo što si napisala zaista jeste tužno i pomalo morbidno, iako veoma, veoma istinito. :(
    Pre nekoliko godina izgubio sam svog dedu. Umro je jedno veče, mirno. Bez bola i to mi je, donekle, uteha. Uvek je bio tu za mene i insistirao je na tome da želi da me poljubi ili da prošeta sa mnom, ali sam bio potpuno jogunast i nezreo i ne bih mu to dopuštao. Danas zaista shvatam koliko je bio jedan divan čovek, imao je prijatelje bukvalno po celom Valjevu, od policije do pekare, nije bilo tih koji ga nisu znali - ali meni su njegove priče tada bile dosadne.
    Gajio je golubove - nikada me nisu posebno interesovale životinje. Davao mi je novac za šta god mi je trebalo - nikada nisam bio posebno zahvalan na tome.
    Jednostavno, uzimao sam tu dobrotu, ljubav i pažnju zdravo za gotovo, ne shvatajući njihovu punu dubinu i odbacujući ih od sebe. Ovo je ujedno i moj prvi put da pišem ili da izgovaram ovako nešto, i osećam se na neki način olakšano, znajući da me on možda vidi dok kuckaram ovo :)
    Uživaj u svakome trenutku i provodi što više vremena sa svojim dedom. Ja imam prababu od devedeset i četiri godine, i trudim se da ispravim ono što sam radio sa njenim sinom, odnosno mojim dekom, Simom.
    Pitam je da mi priča o svom detinjstvu, porodici, ma svemu, a ona ima neverovatno pamćenje i uvek me nadahnjuje. Zato uživaj u svakom provedenom trenutku sa svojim dedom, stvori uspomene kojih ćeš se s ljubavlju sećati jednoga dana, a ne kao gorkh ožiljaka koje si pomenula :)

    mravawishes.blogspot.rs

    ОдговориИзбриши
  3. Prvo moram preći da su slike magične, ali zaista magične, jako lepo <33 A sada, moram dodati i da je i sam post podjednako magičan i da sam uživala u svakoj napisanoj reči. Zaista divno. .9 Tako je lepo imati divne uspomene n svoje detinjstvo, ali ne zaboravi, još si dete, imaš još dosta vremena da načiniš još jako, jako puno uspomena. :) <33

    Marsyly

    ОдговориИзбриши
  4. Ovo je toliko predivan post koji nicim ne bih mogla da opisem. ♥ Za 13 godina toliko mudrosti nosis u sebi. :) Sada deca toliko zele sto pre da odrastu i ne shvataju sta to ustvari znaci. Vise obaveza, odricanje od mnogih starih navika kojd postaju samo uspomene koje ce zauvek to i ostati, vise odgovornosti, vise rada, truda i briga. Ne shvataju kako su u najboljem dobu svog zivota i da se na to zale. Draga jos uvek smo na neki nacin deca i vredi sto vise produziti detinjstvo. ♥

    eslyisworldview.blogsport.com

    ОдговориИзбриши
  5. Divan post! Ja sam imala predivno detinjstvo! Tj. i dalje ga imam. Ostaćeš ti dete zauvek, samo ako to želiš ;) Sećam se prelepih trenutaka koje sam imala sa roditeljima, života u Novom Sadu, odlazaka u Suboticu (kada sam živela bliže njoj)... Obožavam svoje detinjstvo, ali najviše taj život u Novom Sadu, verovatno sam zato vezana za njega. Takođe, letovanja sa babom i dedom, zimovanja na Zlatiboru, Kopaoniku i Tari, letovanja sa roditeljima... I sada obožavam ta putovanja, to mi je valjda i najviše ostalo u sećanju :)

    katieslittlecorner.blogspot.com - novi post!

    ОдговориИзбриши
  6. Joj, rasplaka me... Retko koji post me ovako pogodi. Ovo je toliko divno i osećajno! U poslednje vreme sam vrlo osetljiva, verovatno zato što za manje od dve nedelje krećem na faks. Teško mi je što ću morati da se rastanem od mame, tate i brata. Znam da ću dolaziti vikendom i u toku raspusta, ali nije mi lako. Volela bih da se moje detinjstvo ponovi, jer sam živela toliko divno i ušuškano. Bila sam mažena, pažena i voljena. Znam da ću biti i dalje, ali saznanje da postajem samostalna i odrasla osoba mi stvarno teško pada. :( Još jednom - divan post, oduševila si me! <3

    ОдговориИзбриши
  7. Predivan post. Ali bukvalno predivan. Mene si rasplaka, a ja retko kad zaplacem uz neke postove. Ali ovak me je bas dirnuo. Necu ofugoblaciti i pmaetovati, jer bu isuvisno bilo, ali hocuda znas da si ti ogroman talenat, i pre svega jedno divno stvorenje koje prosto cini da se i ljudi koji citaju tvoje postove tako osecaju. Magicna si. I volela bih da mamu provitas ovaj post verujem da ce joj biti izuzetno drago kad ga procita, i sigurna sam da ce pistiti koju suzu. :)
    Imamo jednu priliku za detinjstbo, i treba je iskoristititi kvalitetno ii za stvaranje uspomena, sto ti definitivno jesi! :D ♡
    Teen Queen

    ОдговориИзбриши
  8. Niko me nikada nije ovoliko oduševio na blogu! Izmamila si mi suze moram priznati. Dok sam čitala ovaj post, uporedo sam razmišljala o svojoj prošlosti i vremenu koje tek dolazi i dala si mi inspiracije da i ja pišem nešto na sličnu temu, naravno negde privatno, ne na blogu. A tebi stvarno svaka čast na ovakvom postu!
    Kika's blog

    ОдговориИзбриши
  9. Divno napisano! Mislim da svi imamo te neke trenutke koji su u nama ostavili neizbrisiv trag.

    WORLD OF JUST.ANIDEM

    ОдговориИзбриши
  10. Jao, ovaj post me jako dirnuo. Zato što, znam kako ti je. Baka koja je živjela sa mnom i od rođenja me pazila, je sad teško bolesna. Ja molim Boga da ozdravi, jer mi fali. :(
    Inače od mene imaš follow :)
    Ako želiš, pogledaj moj blog! Nova sam & puno bi mi značilo. <3

    mybeautycorner.blogspot.hr

    ОдговориИзбриши