субота, 10. септембар 2016.

Stop wars. I 'm scared . | Please,we need a world peace !





Ovakve i  slične stvari su mi nekako uvek igrale pred očima,ali jednostavno nisam znala da ih na pravi način iznesem,a iskreno nisam se ni trudila toliko. Oduvek sam smatrala da su ove veoma škakljive i neugodne teme kako za pisanje tako i za čitanje. Međutim,što sam sve duže u ovoj blogosferi, to sve više shvatam da je blog jedno mesto gde svako ima pravo izneti svoje mišljenje. Ne znam da li će vam se dopasti ovaj post,ali ga ipak pišem,zahvaljujući našoj divnoj Katarini  koja mi je i preporučila ovu temu. A inspiracija je sama pokucala na moja vrata. Inače,takođe je i ona pisala nešto slično na svom blogu,pa slobodno pogledajte. 






Uobičajni i sastavni deo moje rutine jeste gledanje večernih vesti sa dedom. To nikako ne propuštam,jer mu jednostavno volim praviti to neko društvo i dati koji komentar iako se ni malo ne razumem u politiku. Radije komentarišem stil aktuelnih političara,što ponekad i iznervira dedu ako se kojim slučajem radi o ozbiljnijim temama na televizoru. Ali,takva sam. Oduvek sam se smejala svim ozbiljnijim temama i pokušavala svu tu frku pretvoriti u nešto šašavo. Pretvoriti u nešto u mom stilu. Međutim,kao da je ta moja volja isparila iz mene sinoć. Sela sam kraj dede kome je čudna bila moja ozbiljnost i mirnoća. Uzdahnula sam. Baš sam se tog jutra probudila sa nekim čudnim osećajem. Osećajem da nas nešto čeka,nešto nimalo dobro..
Deda nije postavljao pitanja,a ja ovog puta nisam izigravala modnog kritičara i ocenjivala njihova odela. Mirnoća i tišina, dok su se na vestima smenjivali događaji.  Slušali smo o okolnim zemljama,kada je deda izgovorio : Ah dete,ponavljaju se devedesete...


Zbunjeno sam ga samo pogledala,dok je moj mozak obrađivao tu rečenicu. Ponavljaju se devedesete. Ponavljaju li se stvarno ? Na šta li je deda mislio ? Zbog čega je doneo takav zaključak ? Uzdahnula sam. Nisam mu htela postaviti niti jedno od ovih pitanja,jer jednostavno osećala sam neki strah povodom odgvora. A nisam htela uništiti i naše već mrtvo raspoloženje. Vesti su se završile,a ovoga puta nisam imala volje da gledam sport. Pokupila sam telefon i popela se do svoje sobe. Ležeći tako u krevetu,počela sam razmišljati o mnogim stvarima a teorije o dedinoj rečenici su se same nizale. 





Oduvek sam volela te famozne devedesete godine. Sve te misterije,tama i stalna uzburkanost su nekako od malena bile moj stil. Volela sam taj strah dok hodaš ulicama,taj nimalo bezlični život. A sada ? Volim li sve to sada ? Deluje li mi to stvarno tako magično ? Odgovor je,nažalost ne. Posle dedine rečenice i cele moje analize,donela sam zaključak da mi ama uopšte ne deluju pozitivno i dobro te godine. A zašto i bi ? Kome su one i donele šta ? Plašim se puno toga. Plašim se smrti i samoće,ali verovali ili ne,plašim se i ratova. Zvuk borbenih aviona,izveštavanje o stanjima svuda,krv i ubistva. Naježim se uvek i na samu pomisao. Rat nikada nikome nije doneo ništa dobro,a kao svesna i inteligentna bića to smo već odavno trebali shvatiti. 

Samo me jedno i zanima,jeste li srećni ? Možete li biti srećni dok gledate ženu koja plače nad telom svog deteta ? Možete li biti srećni dok slušate kukanje bake koja svog sina nije i nikada neće dočekati iz vojske ? Vidite li onu slomljenu devojku sa slikom dečka u rukama i jeste li srećni ? Čujete li plač dece koja nemaju ni pojma o ratovima a upravo su se našli u njima ? Kakva je to hladnokrvnost,kakva je to bezosećajnost ? Zar smo stvarno tako glupi,zar smo stvarno tako nezreli ? Sreća se ne može graditi na tuđoj nesreći. Teritorija za koju se svi borimo,će i posle nas biti ista. Ostaće na istom mestu i mnogi će se i posle nas boriti zbog nje. Međutim, i oni će otići. A teritorija neće pobeći nigde. Hiljadu će se života ugasiti i hiljadu će se srca slomiti,a teritorija nam neće pobeći. 




Stalno nešto slušam o velikim silama,atomskim i nuklearnim bombama. Stalno nešto slušam o lansiranjima nekih raketa i isprobavanju nekih bombi. I sada,da malo sednemo i zadnji put porazgovaramo kao civilozovana bića. Da malo razmislimo o tome što radimo i koristi li nam to čemu ? Eto tih smo devedesetih godina uništili toliko toga.  Zauvek poremetili odnose sa okolnim državama. Zauvek uništili ono što su nam preci ostavili. Ugasili na hiljade osmeha,ugasili na hiljade nada i snova. I je li vredno ? Kažite mi,da li je vredelo možda ?


Svakog dana,dok gledam oko sebe. Dok gledam brda i planine koje me okružuju,setim se da je nekada ovde hodala srpska vojska. Dok sam izgubljena posmatrala ruševine tadašnje karaule , sela sam kraj stuba na kojem je napisano bilo : Srb. Suza mi je samo skliznula. Možda nisam shvatala,ali ja sam idalje živela u tim devedesetim godinama. Zarobljena i bez mogućnosti da i odem negde. I sada,dok nam do škole ne mogu dospeti ni knjige ni dnevnici,dok komotno ne mogu ni pričati. Spremna sam vam reći samo još ovo. Razmislite malo o detinjstvima koje ćete uništiti pre nego što potegnete oružje na nekoga.


Plašim se. Plašim se ratova. Sanjam o tom nekom mirnom svetu,iako kod nas i nema ratišta. Sanjam da će i deca u Siriji u budućnosti imati srećno i bezbrižno detinjstvo. Sanjam da će i ljudi komotno moći otići na aerodrom u Turskoj,bez stalnih strahova i osvrtanja. Sanjam da će ovaj svet postati bolje mesto za život. Sanjam da će se u našim srcima probuditi ljubav i da ćemo odgurnuti bilo kakve misli o ratovima. Sanjam da ćemo nekada imati mir u celom svetu...

11 коментара:

  1. Kada sam procitala naslov na pocetnoj iz iste sam usla, jer mnogo volim da citam ovakve postove iako me isto toliko i rastuzuju. Volim da citam kako ima sve vise nas koji smo protiv. Preporucujem ti da odslusas pesmu Elemental- Balkana. Jedan stih kaze 'Nema tog rata nakon kojeg je stvar cista'. I ima u tome dosta istine. Ratovi su bespotrebni, ostaju samo negativne posledice. I ja se mnogo plasim ratova i procitala sam 'kako se istorija ponavlja', 'da ce izbiti Treci svetski rat' itd. U poslednje vreme mnogo razmisljam o stanju u svetu i svake veceri lezim sa suzama u ocima nadajuci se da ce u buducnosti biti bolje.
    Sjajan post, rastuzio me je, hvala ti sto si izabrala moj predlog!

    introvertna-holandjanka.blogspot.com

    ОдговориИзбриши
  2. Nemam reči, Alija. Uskoro će mi ponestati prideva i imenica da nahvalim tvoj talenat da uneseš toliko, toliko emocija u to što radiš, čime se baviš. Jednostavno, ovo se ne dešava često, ali ovaj post mi je doveo suze na oči. To možda i zvuči detinjasto, da bi sve bilo lakše bez ratova i borbi, ali to jeste istina. I dok ovaj svet to ne uvidi, plašim se, ostaćemo da tapkamo u mraku, zaslepljeni nekim svetlom koje je lažno, zvezdom vodiljom koja treperi, ali kada je dosegnemo, brzo će se ugasiti. Možda zvučim melodramatično, ali, opet ponavljam, to jeste istina. Ko ustvari 'osvaja' rat? Niko. Gubitci su nemerljivi na obe strane, poginule duše koje lebde negde na nebu, ali više neće deliti ovaj život sa njihovim dragim. Posle oba svetska rata ostala nam je Evropa u ruševinama i posledice toga se mogu i dan-danas osetiti. I dobro si to rekla, zar je bilo vredno? Ne, nije bilo vredno. Ni jedne prolivene kapi krvi, ni jedne suze, ni jednog zida u krhotinama. Jer, traume zauvek ostaju. Pročitao sam u jednoj knjizi citat o tome kako se niko iz rata ne vraća onakav kakav je otišao. Ta iskustva, ta patnja... da, ja sam se ovde raspisao iako nemam pravo da govorim o tome, iako imam tek 13 godine i ne razumem šta je to pravi bol ali pokušavam da shvatim. Ono što pročitaš na papiru te itekako može dotaći, ali zamisli samo kako je bilo onima na prvoj liniji fronta? Samo toliko. I shvatićeš da je nekima život bio ili je puno teži nego naš. Mi još uvek nažalost nismo inteliganta, svesna i socijalno orijentisana bića, da, svakako da postoje izuzeci ali oni su retki. Moć zaslepljuje. Sa sobom nosi mnogo dobrih stvari ali i pregršt onih loših. Vesti praktično i ne prestaju govoriti o politici, bombama, raketama, isprobavanjima oružja, ratu u Siriji i na bliskom Istoku, Pakistanu, Rusiji, nekim sporazumima, ugovorima itd. Ali čemu sve to? Čemu šugava reč na papiru da se rat neće ponoviti, kad će se za sto godina ili, ne daj Bože i brže, naći neka budala s voljom da njegovo ime bude upisano u istorijske knjige, te će pokrenuti i treći svetski rat? Evo, pre dva meseca je bio pokušaj vojnog puča u Turskoj. Revolucije, nemiri... bliže nam se loša vremena i to se oseća. Pokušavam shvatiti zašto. No ne ide mi... :(

    mravawishes.blogspot.rs

    ОдговориИзбриши
  3. Ovaj post me je podsetio na pesmu zombie od the cranberries (ako se tako piše). Poslušaj je ako nisi već.

    ОдговориИзбриши
  4. Svaka ti čast, ne bih ništa drugo mogla da kažem. Ratovi su nešto tako tužno i strašno, međutim, ono što mene još više plaši jesu eroristi. O bože, znam da ovo nema neke veze sa temom posta, ali ipak je tako, ne zna se koje je zlo od koga gore, a mi aš i ne možemo na to uticati. Zaoista si divno ovo napisala, draga moja Alija, nemam drugih reči! <33

    Marsyly

    ОдговориИзбриши
  5. Ne moras da mi verujes,ali posle drugog pasusa teksta pocela sam da se tresem.Divan post.Ja sam na strani manjka ljudi koji govore da su devedesete bez telefona i svih danasnjih izuma bile bolje.Mozda zvuci smesno,mozda do ratova nece doci,ali svi cemo mi postati robovi ove tehnologije.Pisi o tehnologiji i malo vise o devedesetima molim te ❤❤.

    mywonderland-xoxo.blogspot.com

    ОдговориИзбриши
  6. O Bože, bukvalno si me rasplakala... Pa ti nisi normalna (u pozitivnom smislu, ne brini se). Ja ne znam kojim rečima da opišem tvoje pisanje, ovo je stvarno nešto neverovatno... Ratovi ljudskom rodu definitivno nisu doneli ništa dobro i nikada i neće. Ti si sve na savršen način objasnila i ja stvarno nemam šta da dodam. Svaka čast.

    http://introverted-dreamer.blogspot.rs/

    ОдговориИзбриши
  7. Alija. Tacka, da. Nemam staa bih rekla. Prosto sam zsnemela pred necim ovoliko velicanstvenim. Ti si divna. Ili bolje revi neverovatna.nne znam prosto sta bih ti rekla. Ovo je savrseno napisano, a tema je takva za razmisljanje, a opet prosto jednostavna.. Ratovi su svuda oko nas. I mrzim ih. Mrzim vesti koje o njuma govore, mrzim samu pomisoa na opasnost i tugu i bol koji ratovi donosee sa sobom. Mrzim cinjenicu da se moze sve deseti i to bilo gde, a toliko je onih koji su dobri, nevini i sto je najgore, nezasticeni... :(
    Necu nastaviti da pricam i ovoj strasnoj temi, ali poenta mog komentara jeste da ti mene odusevkjavas i osusevula si me i ovim postom. Svaka ti castm draga Alia, Drago mi je sto sam tvoj clan.
    Posrti ako zelis:)"Teen Queen"

    ОдговориИзбриши
  8. Skroz sam se naježila. Toliko si u pravu. Ja nemam snage da gledam televiziju i vesti, jer mi se smuči od same pomisli na šta to svet liči... Nadam se da će se naši snovi ostvariti.. Zaista predivno napisano!♥

    ОдговориИзбриши
  9. Ja iz tvog posta u post, bivam sve vise odusevljena tobom, nacina na koji se ti izrazavas, temama o kojima pises i svime ostalim sto sacinjava tvoj post. Ti si zaista jedna previse zrela devojka, sa perfektnim razmisljanjem, sa korektnim stvovima i atributima. Zaista nemam vise komentara osim da je ovo odlican post, da si sve lepo opisala te ovu recitu devojku ostavljas bez dodatnog komentara. Svaka cast.

    http://thestoryofagothic.blogspot.rs/

    ОдговориИзбриши
  10. Divan post! Inače ja ne volim biti emotivna , ali ovaj put ti moram reći da sam se više puta prepala za to šta ako ponovno bude uništen život toliko ljudi , što se već desilo . Sve bi nestalo . Djetinjstvo bi mi prošlo u rupama .. Ovaj put si me zaista oduševila . Na mom blogu je novi post , tako da možeš pročitati . Član sam tvog bloga , tako da bi mi bilo drago kad bi uzvratila?

    http://ameliabelieveme.blogspot.ba/

    ОдговориИзбриши