среда, 31. август 2016.

Devojka iza ekrana ?




Tačno pre godinu dana kad sam sela i otvorila ovo malo čudo,nisam ni pretpostavljala koliko će mi značiti i da ću sate i sate provoditi u njegovom stvaranju. Moj blog nije savršen. Zapravo,nije ni blizu. Dizajn mu je prost, teme nisu nešto savršeno odrađivane a i samo ime je jednostavno. Ali,za mene je to dovoljno. Dovoljna mi je samo činjenica da tamo negde postoji neko ko čita sve ovo šta ja lupetam,dovoljna mi je činjenica što vas 90+ voli ovo što ja radim. Svakodnevno se radujem novim komentarima,rasplačete me svojim savršenim rečima. Ja sam ovo stvorila,borila se sa svima da bih do ovde stigla. Otvarala svoje najdublje rane kako bih vama ukazala na brojne probleme današnjeg društva i pored cele ozbiljnosti uvek se trudila ubaciti i koji post isprepleten humorom. Volim ovo što radim. Volim pisanje i iako imam samo 13. godina i svesna sam činjenice da moje pisanje nije savršeno,znam da postaje bolje. Ali,puno je pitanja u vezi ovoga. Kad sam mami,juče,pokazala blog,postavila mi je pitanje koje me je malo zateklo. Zašto im ne otkriješ svoje lice ili bar neku informaciju ? Zatekla me je malo i samo sam slegnula ramenima. Stvarno. Zašto sve to krijem od vas ? Od ljudi koji znaju mnogo više o meni od mnogih mojih bliskijih osoba. Ne znam. Ali tada,dok sam otvarala ovaj blog,iza ekrana je stajala samo jedna krhka devojčica. Povređena i slomljena,koja je samo htela negde osloboditi misli. I tako sam se i navikla. Ne znam kako me vi zamišljate. Znate me kao Aliju. Ne znate moje pravo ime. Kakvu sliku imate o meni ? Kako vas ne bih ostavila u dvoumljenju o kakvom je postu ovde reč,jer je uvod poprilično dugačak,otkriću vam. Napisaću par random činjenica o meni i o mom životu,kako bi me vi što bolje upoznali i kako ne bi ostala skroz anonimna pred vama.




   Život i porodica : 

 - Živim na Kosovu. Tačnije živim na selu,na samom jugu Kosova. 
 - Živim sa majkom kod babe i dede. 
 - Emotivno sam jako vezana za svog dedu. Često mi naiđu neki moji trenutci,pa ga samo zagrlim i ne objasnim razlog. 
 - Dolazim iz porodice koja je okrenuta ka obrazovanju i stalnoj težnji ka savršenstvu. 
 - Moj najveći strah jeste strah od smrti,o kome sam pričala u nekim ranijim postovima. 
 - Jako se bojim ljudi i njihovih osobina,bojim se mraka i onoga što se krije u njemu i bojim se samoće. 
 - Rođena sam u Novom Pazaru,ali sam samo mali deo svog života provela tamo. Uprkos toj činjenici,jako bih volela posetiti ovaj grad. 



   Snovi i nadanja : 

 - Moj trenutni cilj jeste upis u gimnaziju,pa kasnije i na faklutet Srpskog jezika i književnosti. Jako sam okrenuta ka pedagogiji i to je nešto čime bi u budućnosti,volela da se bavim. 
 - Ako pričamo o mestu na kom bih volela živeti u budućnosti,bez razmišljanja bih izabrala Beograd. 
 - Ranije,sanjala sam o Londonu i kao veliki fan grupe One Direction,htela sam jednog dana živeti tamo. Međutim,ohladila sam i od njih,a i od te želje. 
 - Devojčica sam koja se kad joj je najteže okreće snovima i toj nekoj nadi. To je ono što me održava u životu. 
 - Volela bih da nekad u budućnosti napišem knjigu koja će nositi ime moje majke. 
 - Ako bih se proslavila kao pisac,pisala bih dugačke romane koji bi zagolicali ljudsku maštu. Pisala bih o ljubavi i mržnji,okrutnosti i zaverama. Pisala bih o svom životu i svakom liku dodelila nešto moje. 
 - U budućnosti,htela bih posetiti Hrvatsku. 


   Loše osobine :


 - Niko nije savršen,pa tako svi mi imamo po koju manje lepu osobinu o kojoj ne pričamo često. Najgora među mojima jeste ta lenjost. Užasno sam lenja osoba i bukvalno mi je mrsko da se popnem do sprata i uzmem punjač za mobilni. 
 - Opraštam,lako. Često se sažalim na svaku suzu ili svaki uzdah. Mrzim što sam takva osoba,ali ti lako mogu oprostiti sve. 
 - Brzo mi pucaju živci. Ne mogu trpiti nepravdu i uvek i nasradam zbog toga. Jednostavno,jako mi brzo ode film i samo puknem. Tada me sigurno ne želite u svojoj blizini. 
 - Često,kao verni navijač Zvezde,prilikom pevanja pesama omane mi se i koja psovka. Mojoj se majci ne sviđa tolika privrženost ka sportu i tom klubu i otvoreni otvoreno mi to govori. Međutim,sve je to puno jače od mene.



   Propale ljubavi i trenutne simpatije :


 - Devojčica sam koja je stalno zaljubljena. Čim se odljubim od nekoga,nađe se neko novi. I tako. Trenutno sam zaljubljena u momka,čiji vam identitet nisam spremna otkriti.
 - Svoju sam prvu simpatiju imala u predškolskoj ustanovi. Sećam se kad sam se drugaricom svađala oko bojanki,zato jer bi mi ona stalno posuđivala njenu i selila se kod mene u klupu. A ja bih joj pričala kako je njena bojanka ružna i bojice polomljene. Plakala bi zbog toga a i ja zajedno sa njom.
 - Bila sam zaljubljena u momka koji je neverovatnih jedanaest godina stariji od mene. Ne hejtajte me,protiv srca se ne može ići.
 - Na samom početku puberteta,imala sam rekordnih devet simpatija. Verovali ili ne ,plakala sam jer nisam mogla odlučiti i napraviti neku lestvici sviđanja ( ? ) ,te tako odlučiti koji mi je od svih njih najdraži.
 - Najduže sam bila zaljubljena u momka koji je četiri godine stariji od mene. Čitave dve godine,ludila sam za njim i to je period ispunjen blamažama jedanaestogodišnje devojčice.


   Opsesije i verovanja :


 - Opsednuta sam knjigama. Ali stvarno. Ponekad samo zaspim čitajući i samo se šlogiram kad shvatim koliko sam stranica samo pročitala. Često se to dešava skroz nesvesno.
 - Do skoro sam bila opsednuta grupom One Direction. Ali,kad kažem opsednuta,mislim to ozbiljno. Stalno bih refrešovala razne onlajn stranice i čekala bilo kakve vesti o njima. Plakala sam čim bih naišla na njihove slike sa devojkama i upadala u 'depresije '. Slavila bih njihove rođendane i jednostavno se ponašala kao da se radi o meni najbliskim osobama. A ne o nekom poznatom bendu.
 - Verujem u paralelni svet. Ali,ne u onaj dobro poznati paralelni svet. Tj. verujem da tamo negde postoje svi oni likovi koje čitamo u romanima. Verujem da oni nisu izmišljeni i da stvarno postoje,što je jako čudno.
 - Naravno,verujem u Boga.
 - Verujem da i na drugim planetama ima života i verujem u neka mala bića koja žive tamo.
 - Verujem da je svako biće na ovom svetu poslato sa nekim razlogom,tj. da smo svi na ovozemaljskoj bašti poslati sa nekim zadatkom. Da ničije postojanje nije uzaludno.  :)



Nadam se da ste me bar malo upoznali i saznali neke nove stvari o meni. Pišite mi vaše mišljenje u komentarima :)

недеља, 28. август 2016.

Monthly post - August 2016





Zar je već došlo vreme za novi mesečni post ? Ne mogu da verujem da je sada i avgust zvanično gotov, a da sa njim u paketu,odlazi i moj raspust ali i leto. Čudno je samo i pomisliti na činjenicu da je leto bukvalno za nama i da je sada vreme za školske klupe i svo ono navikavanje na školu. Ali vreme brzo prolazi,te je na nama da uhvatimo ovaj ritam i što brže se naviknemo na rano ustajanje i na organizovaniji način života. 




Avgust je mesec od kog sam najviše očekivala,ali izgleda da sam malo i preterala. Nije bio kao iz mojih snova,ali ne mogu reći da nije bio dobar,jer jeste. Kao devojka koja voli kišu i uživa u njoj,problem mi nije predstavljalo loše vreme. Naprotiv,ponekad mi je upravo takvo vreme,prestavljalo pravo malo osveženje. Kiša,pljuskovi i grmljavina,dolaze kao idealno vreme za tople ćebiće,šolju tople čokolade i dobru knjigu. 



Poslednji mesec raspusta bio je kao stvoren za malo više izlazaka,provođenja i uživanja. Bila sam na puno rođendanskih proslava,i iako ne volim ovakve događaje,bilo je zapravo iznenađujuće dobro. Ne znam kako sam izdržala taj tempo. Kasni odlasci na spavanje,rano ustajanje. Izlasci i šetnje. Pomešani obroci. I sve tako u krug. Taj me je tempo dobro izmorio ali sam i dosta uživala,te se taj neprimetni umor može i zanemariti. 




Upoznala sam divne ljude i zaljubila se u jednog momka. Pa se na kraju i malo odljubila od njega. Nije mi bilo dobro posle njegovog odlaska za Italiju i svih onih depresivnih pesama Dino Merlina i Lexington benda. Osetila sam se kao u onim romantičnim komedijama dosadnih režisera,samo što sam ja bila u kadrovima koje i najmanje volim. Onim u kojima devojka plače umotana u deku,sa slatkišima pored sebe i maramicama po krevetu. Ali,to je i delić cele te letnje euforije , zar ne ? 


Avgust je dosta sporo prolazio. Posetila sam dosta obližnjih sela i uživala u tome. Provodila sam vreme sa najbližima i i zadnje atome snage potrošila na blogu. Pisala sam i pisala,te je avgust definitivno mesec u kom sam objavila najviše postova,od početka blogovanja. Ponosna sam na tu činjenicu i na sjajnu BTS sezonu koja je malkice bila drugačija,ali nisam htela davati savete za učenje i slično,jer sam to radila brdo puta do sada i samo bih ponovila iste stavke. Drago mi je što sam od vas svakodnevno dobijala sjajne komentare i neverovatnu podršku,koja mi je služila kao dodatna motivacija da nastavim tim tempom. 



Pročitala sam sjajnu knjigu koju sam dobila kao nagradu u školi . Knjiga govori o dečaku Tanguy-u i nosi upravo njegovo ime a pisac je sjajni Michael del Castillo. Odlično delo koje me je toliko puta nateralo na suze i užasavajuća životna priča dečaka koji je sa samo devet godina završio u nacističkom logoru. No,naravno biće reči i o toj knjizi u nekom sledećem postu. Dobila sam sjajnu preporuku i knjigu od drugarice,te je sada čitam a ne bih da vam otkrivam ništa o njoj. Čitaćete svakako u sledećem mesečnom postu. 




Nekoliko sam puta bila mrtva umorna zbog vrućina i dodatnih kućnih poslova koje sam obavljala,ali sve je to sada ostalo za nama. Imala sam neke neverovatne trenutke sa sestrom ali bi njih radije zadržala za sebe. Njoj je uskoro rođendan i sitno brojim dane do odlaska u Prištini,mada ćete i o tome čitati u mesečnom postu za septembar. 


Škole sam se iskreno malo i poželela ali samo zbog pojedinih osoba. Želim da opet slušam glas nastavnika srpskog i njegove sjajne uzrečice,koje savršeno dobro razumem. Imam jako puno ciljeva i želim se samo naspavati ovih zadnjih dana i odmoriti do početka škole. A vama ? Vama želim jednu jako uspešnu školsku godinu. Držim palčeve svima vama koji krećete u srednju školu i bojite se novih predmeta i nepoznatih profesora. Držim palčeve i svim osmacima,koji se boje ili su uzbuđeni zbog  svega što ih čeka. Držim fige i svima koji se upisuju na fakultet,zato jer znam da ih ima. Ali i ostalim školarcima želim sjajnu godinu i dobar uspeh.  Volim vas sve jako puno i hvala vam na svemu što činite meni i mom blogu :)





Back to school with Alia #5 - Šta ja najčešće oblačim za školu ?




Koliko god da mi je leti teško naći idealnu kombinaciju,tako mi je tokom škole to još teže. Ne znam kako je kod vas,ali je naša škola puna pravila što se obljačenja,šminkanja i svega toga tiče. Ja se ne oblačim ništa specijalno niti je moja roba markirana sva,niti preskupa,ali sam ipak odlučila uslikati par kombinacija i predstaviti vam ih. Ne zamerite mi na pozadini koja je užasna,jer su slike nastale na terasi i to u 12.00 sati,kad je sunce bilo užasno. Pržila sam se i venula na suncu,ali su slike ispale savršene i moram se zahvaliti svojoj beskrajno strpljivoj sestri koja je i pored činjenice da je bolesna pristala na fotografisanje. Znate da ja ne objavljujem outfite i da ih imam samo par,te bi mi zaista značilo vaše mišljenje u komentarima. Ovo je zaista ono što ja nosim,a ne nešto što sam iskombinovala samo zbog bloga. Uživajte. 


1. Like darker


Ne znam za vas,ali meni ponekad naiđu oni dani kad se probudim smraknuta i kad samo crna boja dolazi i obzir,te se tako i oblačim. Imam bezbroj crnih krpica i zaista ih stalno nosim i kombinujem. Kako je ipak škola upitanju,malo sam unela i boja. Nosim crne farmerice i majicu iste boje sa natpisom : Magic in the sky. Nisam želela da sve bude crno i monotono,pa sam preko obukla kariranu košulju i kožnu jaknu,dok na nogama nosim svoje omiljene Superstar patike. 










Majica : Unknown
Farmerice : H.M
Patike : Adidas Superstar
Košulja :DeFacto
Jakna :  Unknown



2. Boo bear


Ovo je mogu slobodno reći,moj omiljeni outfit. Volim svoje bele farmerke i polu-majicu iste boje.  Savršeno mekana jaknica,uvek dobro dođe u kombinaciji sa bordo starkama. Volim kako ove stvari idu jedna sa drugom a i zanimljiva činjenica je i da je ovaj outfit sušta suprotnost prvom,ali to sam ipak ja. 









Jaknica : Unknown. 
Majica : H.M
Farmerice : Mango
Patike : All Star


3. Casual but ...


Nešto opuštenije i nešto svakodnevno. Sive farmerice sa belom majicom,koja nosi natpis :Take it easy i moje savršene Airforce patike. Zaista se radi o jako udobnoj kombinaciji,koja je idealna za školu. 













Majica : Unknown
Farmerice : H.M
Patike : Nike Airforce

среда, 24. август 2016.

Izolovana ili samo drugačija ?!





Ne znam kako me vide ljudi iz okoline. Kakva sam ja u njihovim očima. Ali znam da to i nije tako važno. Ja znam kako ja vidim sebe i ono śto svakodnevno viđam u ogledalu,mi se zapravo i sviđa. Ponosna sam na to. I to je dovoljno. 



Međutim,izgleda da i mene neko nekad poljulja.  Čula sam priču da sam ja jedna jako izolovana devojka,koja se retko kada pojavljuje u kafićima i restoranima i to čak ponekad sama. Ne znam da li mi je ovo bilo smešno u početku,ali znam da sam na kraju završila sa suzama u očima. Ja nisam devojka,već tinejdžerka i razlika između ova dva pojma nije velika,već ogromna. I na kraju,koju korist imam od pojavljivanja u kafićima i restoranima ? Ići ću kada god ja želim i totalno je nebitno hoću li imati društvo. Ali pobogu,zašto to tebe interesuje ? 



Oduvek sam bila devojčica koja bi radije izašla napolje,otišla do kuće koja je dosta udaljena od centra,sela i samo gledala u nebo. Ubacila slušalice u uši ili ponekad slušala buku dece. Volim biti daleko od svih događaja,volim biti mirna. Biti sama sa svojim mislima. Ne volim pažnju,ne volim obraćanje pažnje na mene. A povrh svega,lestvica dostiže vrhunac,po pitanju izlazaka u kafić . Restorane prefiram više i radije odem do restorana,uzmem sladoled ili hamburger,proćaskam koju sa konobarom i u miru jedem svoju hranu. Ali kafići su druga priča. Hem živim u selu,koji se može graničiti sa varošicom,zbog količine kafića u njemu,hem me svi poznaju. Na takvim mestima jednostavno morate biti uštogljeni i pridružiti se gomili koja bulji u telefone i kad - kad pevuši neku pesmu.





Nisam takva i ne mogu postati. Volim provoditi vreme na terasi,sa knjigom u krilu i kafom u rukama. Ne volim nanositi puno šminke na svoje lice i radije izađem u prirodnom izdanju. Volim široke dukserice,volim trenerke i patike. Jednom sam obula štikle ovog leta i kukala zbog bola u nogama možda nedelju dana. Nisam ja za to. Radije odem u šetnju.  Volim rep. Volim Zvezdu. Volim košarku. Volim sve sportove. Volim gledati utakmice sa ujakom i dedom. Volim pisanje. Blog i čitanje. Uzmi,popravi me,nećeš uspeti.




Ne znate vi,koji živite u gradu,kako je samo težak život u  malom prostoru. Gde svako svakog zna i gde polovina ljudi živi u nekom izolovanom svetu. Ne razumeju moj hobi,ne razumeju poentu blogovanja. A ja se i više ne trudim objasniti. Ne trudim se jer znam da je uzalud i da opet neće shvatiti. A šta i da shvate ? Opet će osuđivati,jer su ljudi jednostavno takvi. Od takvih su bolesnih delova sačinjeni,tako se lako podvrgavaju nedefinisanim pravilima. Ali ja nisam takva. Neću naći dečka sa 16 godina,neću se udati i biti domaćica. Svađaću se idalje i neću šuteti samo jer sam žensko,jer ne živimo više u 19. veku. Imam pravo govora,pravo glasa. Imam sve i nastaviću pratiti svoje snove. Nastaviću sa borbom,iako znam da će i oni nastaviti sa svojom pričom i sa šaputanjem iza mojih leđa. A ja ću nastaviti voditi se time da prašinu uvek diže publika...

уторак, 23. август 2016.

Back to school with Alia # 4 - Nastavnica kakva ću ja jednom biti,izgleda... ?





San svih mojih snova je postati nastavnik srpskog jezika. Brojim godine i dane do trenutka kad ću zakoračiti u zgradu fakulteta i zvanično početi sa studiranjem srpskog. Međutim,do tada ima jako puno vremena,a na meni ostaje da do tada pažljivo pratim svoje nastavnike i upijam ono dobro iz njih. Ono što je loše,ne želim nikad primeniti i sanjam da jednog dana postanem nastavnik kog će se deca dugo sećati i kome će se u svakom dobu moći obratiti bez ikakvog ustručavanja. Napravila sam jednu jako neobičnu listu. Listu koja vam može otkriti kakav je to idealni nastavnik za mene i kakva ću ja biti u toj ulozi. Uživajte :)




1. Umereno stroga 


Biti strog ne znači biti i omiljen, ali ja znam da ću jednog dana biti baš takav nastavnik. Neću ceniti neznanje i neću tolerisati to ni najboljima. Da,u početku me neće voleti ali čim izađu iz moje učionice i više se nikad ne vrate,naučiće da im je ta devojka/žena želela samo najbolje. 


2. Savete deliti samo onima kojima su i potrebni. 

Znam dosta nastavnika koji odmah pri ulasku u učionicu,počinju sa dosadnim iskustvima iz njihovog života. I hajde da to bar jednom ponove,ali oni su u stanju da hiljadu puta vrte tu jednu jedinu priču i daju vam savete koje bukvalno i nemaju smisla. Iz kog razloga ? Ja sam došla samo do jednog. Ljudima nije stalo do činjenice da su tu došli da bi naučili tu decu nečemu. Ali,ako se meni neko dete obrati i ispriča mi njegov problem,potraži neki savet, pokušaću da mu na najbolji mogući način pomognem i dam savet koji će ga izvući iz krize. 

3. Ne favorizovati niti jednog učenika !

Imam nastavnika fizike koji stalno priča da učenici ne mogu biti jednaki i da će uvek oni odlikaši imati veću prednost nad onim slabijim učenicima. Kod mene toga neće biti,jer znam kako je samo užasan osećaj znati da te nastavnik stavlja ispod nekoga. Vodiću se pravilom da su svi koji uđu u tu učionicu jednaki i da niko ne zaslužuje prednost,bez obzira učio on ili ne. 





4. Nikad ne spominjati njegovu porodicu i njihovo stanje i na bilo koji drugi način uvrediti dete !

Ne možete ni zamisliti koliko je samo odvratno i krajnje bolesno,mešanje učenikove porodice u činjenicu da on možda nije spreman za taj čas. Totalno je nebitno da li njegov otac direktor na fakultetu ili možda čistač prozora u nekoj bolnici,jer vi sa njima nemate nikakvog posla. Vi ste tu da tom detetu ispričate ono što on treba naučiti i da ga uvedete na pravi put,a ne da mu filozofirate u vezi njegove porodice,jer je on verovali ili ne,svestan nje same i bez vašeg mišljenja. 


5. Česti testovi sa ponovljenim pitanjima sa prethodnih !

Ovu metodu je koristio nastavnik biologije i verovali ili ne,ona zaista dobro funkcioniše. Ako na jednom testu postavite pitanje o ( lupiću ) podeli gramatike,postavite isto to pitanje i na sledećem testu. Tako će učenik koji je na prethodnom testu pogrešio i naučio ili možda samo pročitao tačan odgovor,to sada i znati. A tako će i lakše naučiti. 



6. Ne opraštati galamu i korišćenje mobilnog. 


Imam nastavnika istorije,koji je zaista jako mlad i popustljiv. Oprašta razne gluposti,dopušta galamu i korišćenje mobilnog,i retko ko i kada sluša njegova predavanja. Ja to nikad neću dopustiti,jer je dotični učenik,ušao u tu učionicu da bi čuo nešto o istoriji,a ne da ni proveravao novo-objavljenje slike na Instagramu. 






недеља, 21. август 2016.

Back to school with Alia #3 - Zašto sam ja ove godine napravila planer ?




Oduvek sam bila mozak razreda. Pamtila sam sve važnije testove,zakazane pismene zadatke i uvek bih ja bila ta koja bi nagovarala nastavnika da pomeri neko odgovaranje,jer su nastavnici meni najviše verovali. Ali,čak se i najboljima desi greška,pa bi tako i moje pamćenje ponekad napravilo koji kiks,pa bih se ja pojavila u školu bez naučene lekcije za odgovaranje. Međutim,meni nikad problem nije predstavljalo i desetominutno učenje,jer bih sve odmah pokopčala i izašla sa dobrom ocenom. Takva kakva jesam,oduvek sam kasnila sa pripremama,ali sam iz svega izlazila sa najboljim mogućim rezultatima. Ali,ove sam godine odlučila popraviti malo svoje navike,ostaviti pamćenje malo na odmoru i napraviti svoj prvi planer. Neću se nešto preterano truditi oko njega,jer mislim da stvarno nema potrebe za tako nečim. Kako ne bi još više odužila ovaj uvod,u ovom postu ću vam predstaviti prednosti pravljenja planera i planiranja svog vremena. Nadam se da će vam se post svideti i ne zaboravite mi ostaviti svoje mišljenje u komentarima. 




1. Već unapred znate svoje obaveze,te je tako nemoguće da nešto zaboravite !

Zvuči glupo,ali ako vi naveče sednete i isplanirate celi naredni dan,unapred ćete znati sve svoje obaveze te su tako minimalne šanse da zaboravite nešto važno za uraditi. 


2. Štedite na slobodnom vremenu !


Više ćete slobodnog vremena imati ako vam je učenje i pisanje domaćeg isplanirano,nego ako to radite sa prekidima celog dana. Odugovlačenjem,samo štetite sebi i vašem slobodnom vremenu. 


3. Stičete određene navike !


Ako svakog dana,isplanirate učenje u određeno vreme,bivaće vam sve lakšije i lakšije. Prednost ove stavke je to što ponavljanjem nečega stičete naviku i tako polako to ubacujete u svoju rutinu. Verujte mi,ovo je provereno tačno. 




4. Nikad vam nije dosadno !

Jer zapravo zbog svih obaveza,ni ne stignete misliti na činjenicu da vam je dosadno.


5. Polako postajete jedna jako organizovana osoba !

Lično ja,više volim kad vidim osobu čije je vreme jako lepo organizovano i čiji je dan ispunjen obavezama. Da,znam. I ja volim živeti u trenutku. Ali vam to neće doneti niti uspeh,niti ništa dobro,jer življenjem u trenutku vi čekate sve da vam samo dođe. A bez plana,uspeha i nema. 


6. Vreme vam sporije prolazi !


Vreme svima brzo prolazi ako prespava pola dana,ruča u 18.00 i onda tek počinje sa učenjem. Ali ako vi lepo uskladite svoje obaveze,vreme će vam znatno sporije prolaziti.  :)

субота, 20. август 2016.

Back to school with Alia #2 - Ciljevi za ovu školsku godinu ?




Prošle sam godine napravila listu stvari koje sam htela uraditi u sedmom razredu,ali je ona krenula po zlu,pa sam je bezvoljna celu samo pocepala i bacila. Nadam se da ove godine neću ponoviti takvo nešto i da ću uspeti ispuniti sve stvari koje će se naći na ovoj listi,jer mi je stvarno bitno da mi osmi razred bude najbolji. Zadnja godina u osnovnoj,sa nastavnicima i drugaricama,nije nešto ni previše tužno a ni strašno za mene. Naprotiv,već se unapred radujem prijemnim ispitima za srednju školu i kraju osnovne. Uživajte,pa mi ostavite utiske ali i vaše ciljeve u komentarima.





1. Nikad ne popustiti u školi zbog problema iz privatnog života. 

2. Kad je uspeh u pitanju,ostaviti prijatelje i njihove prohteve sa strane. 

3. Redovno učiti iz hemije i fizike. 

4. Vežbati matematiku. 



5. Na vreme početi sa učenjem za prijemni ispit. 

6. Posavetovati se sa ujakom,koji je inače profesor srpskog jezika,oko cele te frke. 

7. Nikad ne prećutati ništa razrednom ili roditeljima i nikako ne ponoviti grešku iz sedmog. 

8. Napisati sastav po kojim će me nastavnik srpskog zapamtiti. 



9. Ne svađati se više sa nastavnikom fizičkog,jer sam to u sedmom radila stalno. 

10. Završiti osmi razred sa odličnim uspehom. 

11. Završiti kao nosilac Vukove diplome i biti đak generacije. 

12. Sa ponosom upisati željenu srednju školu i nabosti oči svima koji nisu verovali u mene i moje snove. :)

Back to school with Alia #1 - Škola kao ustanova koja nas je probudila i napravila ljude od nas !



Gledano sa neke realne tačke gledišta,niti jedan tipični učenik nije zaljubljen u činjenicu da školska godina počinje za samo deset dana. Gotovo svi kače one depresivne fotografije,kukaju na svim mogućim društvenim mrežama i trude se da se ovih zadnjih dana ne nerviraju i naspavaju do mile volje. Ja nisam jedna od njih. Da,naravno. Žao mi je što se rasput završava,žao mi je što neću više vremena provoditi sa sestrama ili što se svakog dana neću izležavati po ceo dan i buditi se naspavana. Ali,Bože moj,svemu doće kraj a ne valja ni bedačiti zbog nečega ako znaš da će se sledeće godine ponoviti opet.   A i iskreno,meni je malo i dosadilo svo to izležavanje i trošenje vremena na TV i telefone. Vreme je da se probudimo iz tog transa,sklonimo letnju odeću iz ormara,zagrejemo malo stolice i vratimo se organizovanom načinu života. 




Mogu zamisliti reakcije  odmah pri čitanju posta : Ma daaaj. Škola kao ustanova koja nas je probudila ? Kakva laž ! Škola je nešto što ne mogu podneti,mrzim učenje i zašto pobogu raspust ne traje duže ? Ali da li je ovo razmišljanje stvarno realno ? Je li stvarno škola ono što niko od nas ne podnosi,da li stvarno svi toliko mrzimo učenje i zašto je to tako ? Zašto nam škola predstavlja ustanovu koju bi najradije zapalili,zatvorili ili zašto nam nastavnici predstavljaju najomraženije neprijatelje ? Bez ikakvog razloga. Problem nije niti u školi niti u nastavnicima,već u nama samima. Mi biramo način na koji ćemo shvatiti školu,biramo i da li ćemo se opredeliti za nju ili pak za svakodnevno izležavanje i merenje ulica. Škola nije bauk i što pre to shvatili,bolje će vam biti. 



Rađamo se kao mala,krhka stvorenja koja jedva da otvaraju oči,stalno plaču i ne znaju progovoriti reč.  Vremenom naučimo pričati,prohodamo,naučimo da prepoznajemo roditelje i plačemo kad nas mama uvede u kuću. Prođe nas i to,pa malo shvatimo sebe i krenemo u školu. U nižim nam razredima,škola predstavlja ustanovu koju volimo,mesto gde se družimo sa drugarima i učimo nove stvare. Ali nas prođe ta volja,uhvatimo se u koštac sa pubertetom,pa počnemo da živimo u nekom imaginiranom svetu. I tako redom,gotovo programirano i isplanirano teče. Polako ali sigurno,naši koraci postaju sigurniji i veći. Naši se putevi grade i proširuju,naše se ideje množe i nastaji planovi. Ali,šta da nije škole ? Šta da preskočimo jedan važni korak u ovom redosledu ? Da li bi sve ostalo kao sada ili bi možda nastao totalni kolaps,haos ?  Zamislite,da se ne znamo potpisati,ne naučimo čitati  ? Kako bi naš život tada izgledao ? Jadno, zar ne ? 





Mislite li idalje da je idealno rešenje bežanje sa časova,testova ? Da su face,momci koji to rade ? Ne bih se složila sa vama. Ali ipak,svi se u pubertetu zalepimo upravo za takve,koji nama deluju savršeno upravo zbog činjenice da beže sa časova,u rukama drže cigeretu ili ipak jer imaju smelost da koriste užasavajući rečnik u školi. Međutim, i to će nas proći. Škola ne predstavlja ustanovu u kojoj se samo sklapaju prijateljstva i vode razgovori,već ustanovu u kojoj dolazimo kako bi nešto naučili i shvatili sebe i svoje ciljeve. I sada,pitam vas,čemu mržnja ? 



Zar vam stvarno problem predstavlja učenje sat vremena ili vam je mrsko uraditi domaći koji se radi za deset minuta ? Zar ni  70 minuta ne možete izdvojiti za svoje obrazovanje,svoje unapređenje ? Ili vam možda nije stalo do sebe i ne želite postati ništa u životu ? Škola je ustanova koja nas probudi iz nesvesnog i nauči nas kako da budemo samostalni,kako da upoznamo sebe i težimo ka svojim ciljevima. Škola je ustanova koja od nas pravi osobe,koje ćemo kasnije sa ponosom gledati u ogledalu. I da li zaista zaslužuje mržnju ? Nezahvalno je to što nam ona toliko toga daje,što profesori 45 minuta brbljaju o nečemu,znoje se i gube živce,dok mi ne možemo sesti kući  i otvoriti knjigu. Ti ljudi tamo,oni znaju to napamet i ne ponavljaju ga po ko zna koji put zarad sebe i mi ne učimo zbog njih,shvatite to. Sa osmehom se vratite tamo,napunjenih baterija i  spremni da naučite nešto novo. Vratite se u školske klupe isto kao što ste iz njih izašli,bez mrzovoljnih faca i lažnih osmeha. Uživajte još malo,a posle,spremite se da lepo zagrejete školske klupe :)

среда, 17. август 2016.

My current plan for better life | Inspired by Instagram



Veliki sam fan Instagrama i to ne krijem. Sate i sate mogu provesti na ovoj društvenoj mreži,jer  ona zaista predstavlja sam raj interneta. Zaista je za svakoga i svako može pronaći delić svoje duše tamo. Čisto primera radi,moja je stranica pretrpana citatima,dok je sestrina poznatim ličnostima. Svako prati ono što voli i što njega usrećuje i to je dobra stvar. Ima jako puno naloga koje volim,ali ih sada ne bi spominjala jer se u ovom postu ne radi o tome. Skoro sam naišla na jednu sliku,koju sam pretočila u plan za bolji život i zaista bih to volela podeliti sa vama. Uživajte i recite mi vaše mišljenje u komentarima :)






Mislim da sam je ja videla na Motivationmafia nalogu,a da su je oni preuzeli sa nekog drugog naloga,no to zaista nije uopšte ni bitno.Ali mi je slika privukla pažnju odmah i gotovo da sam se zamislila dok sam je proučavala. Znate,da je moja rutina gotovo dosadna i krajnje nezanimljiva,ali ipak je to leto i šta da se radi. Međutim ja sam se odlučila pridržavati ove slike bar nedelju dana i videti da li će se bar nešto promeniti. Usput,držite mi palčeve. 


Reč je o slici koja se nalazi iznad i počela sam pratiti ovaj redosled od juče. Dan mi je nekako bio ispunjeniji nego ranije i stalno sam razmišljala o nečemu pre no što bi to uradila ili rekla. Računala sam i preračunavala pa tek onda rizikovala. Jer je rizik bez ikakvog dobitka,upravo samo i to, rizik. Pokušala sam ustati ranije i za divno čudo,uspela. Ustala sam oko 10.00 časova i osetila sam se nekako drugačije. Kao da se nisam ni nalazila u svom telu. Jedna od najvažnijih činjenica jeste zdravlje kao i stalna radnja na njemu. Od skoro sam počela redovne šetnje i zaista sam zadovoljna rezultatima. 


Moja je poruka,ali i ovog posta,da trebate promeniti svoj stil i način života ako on ne ide ka vašoj sreći i koristi. Morate menjati i menjati sve dok ne dođete do onog zlatnog,vašeg, načina. Izbacite ljude koji vas lažu,ne podržavaju,rade protiv vaše sreće ili otežavaju vaš uspeh. Podržavajte ljude koji podržavaju vas. Radite ono što vas najviše plaši i naučićete da kontrolište strah. Morate znati,da nikad neće sve biti sjajno niti bajno i da ćete toliko puta doživeti poraz. Nekad ćete pobediti,nekad naučiti. Postojaće dani koji će vas slomiti ali i dani koji će vas napraviti onakvim kakvim i želite. Budite uspešni u onome što volite i kad niko ne  veruje. Jer uspešni ljudi rade ono o čemu ostali još i razmišljaju. I da,na samom kraju,znajte da vas jedna devojčica uvek podržava iako i ne zna ko ste i koji je vaš cilj. :)

недеља, 14. август 2016.

I think, I think 10 - Postajem li poslednji izdanak filozofske elite ?



Ne znam kako ni zašto,ali dok sam čitala poglavlje u knjizi i naletila na ovu rečenicu,znala sam da moram da napišem post na ovu temu. Filozofska knjiga je čudo i bukvalno otvara oči,natera vas da mislite a kako je Dekart rekao : Mislim dakle postojim. Postala sam rob Alberta i Sofije,Hilde i majora. Postala sam rob njihovih života. Zaljubila sam se u filozofiju i sam njen razvoj. I dok sam danas prelistavala zadnje stranice ovog savršentva,na pamet mi je došla ova ideja. Pa hajde da je realizujemo,dok mi je ona još sveža i prisutna. 




Priroda. Zna li neko definiciju prirode ? U prošlosti,mnogi naučnici pokušali su da definišu prirodu i sami njen razvoj. Još u doba kad su ženska prava bila na najnižem nivou i kad je crkva imala najžešći uticaj na običaje i kulturu,prvi filozofi postavljali su  pitanja o prirodi,natrprirodnim silama,svetu 'ideja'. Pitali su se ko smo mi,kako smo nastali i živimo li zaista samo jedan život ? Postoji li kalup po kojem je napravljena svaka moguća stvar isto kao što postoji kalup kolača ? Da li je oblik kokoške,stariji od nje same ? Je li zaista moguće da je pronalazač putera bio samo malkice srećniji jer mu je na pamet samo pala ideja koju je Bog usadio svima nama ? Je li zaista sve tako jednostavno ili možda čak i složenije od nas samih ? 



Sva ova pitanja nisu se menjala vekovima,ali su odgovori bili sve samo ne isti. Svi su njegovali svoja iskustva i trudili se da ljudima nametnu njihove teorije. Mnoge je to koštalo. Kažnjavani su novčano,pretvarani u robove,dok su najgore prošli oni na vešalima u centru grada. Ali nisu odustajali. Javljali su se prvi filozofi ženskog roda i pored činjenice da su u istoriji ostale nepoznate i gotovo neobeležene,nisu odustajale. Od nedeljive čestice koja se prva razvila,došli smo do teorije da je ona deljiva i nazvali je atom. Istraživali smo galaksiju,zakoračili na mesec i kako je Amstrong tada rekao,bio je to stvarno jedan mali korak za čoveka,ali veliki za čovečanstvo. I sa istorijom dugom nekoliko miliona godina,sada smo mi ovde. Slobodni,iako naši preci to nisu bili. I da li nas to čini stvarno robovima ? Da li  danas,naša sloboda predstavlja okove koje nas vezuju ? 




Živimo. Misteriozna teorija života još ostaje na tavanu svih onih zaboravljenih filozofskih pitanja. Niko ne zna kako ni zašto,ali živimo. Svakog dana,vidimo preko 1000 objekta,upoznamo toliko osoba i opet se uveče prepustimo nekom nesvesnom stanju. Sve dok se jednog dana iz tog besvesnog stanja nikada i ne probudimo. I tako ide to sve u krug. Od rođenja pa sve do smrti,trudimo se da postanemo neko i nešto. Zauzimamo se za sebe. Pravimo greške i odgovaramo zbog njih. I ta sloboda da sve napravljeno snosimo sami,ponekad nas toliko bocne da duboko klonemo duhom. 

Bog je tvorac svih nas i svi ljudi veruju u to. Na svetu ima toliko religija,ali ja verujem da svi mi verujemo u istog Boga kome smo dali toliko različitih imena. Još u prošlosti se mogu pronaći razne borbe zbog religija a sami smo svedoci da oni i dan danas traju. Zašto je to tako i zašto bar jednom ne naučimo nešto iz prošlosti ? Nikad neću znati,ali jedno je sigurno. Bog nas sve gleda,kako se borimo sami protiv sebe upravo za njega. Isto,kao da vojskovođa gleda svoje vojnike kako se okreću jedan protiv drugog.



Filozofi su verovali u mnogo teorija i imali jako puno pitanja. Veliko među njima bilo je pojam smrti. Je li smrt stvarna i da li je bolest Božja kazna ? Da,bolest jeste Božja kazna ali svaka kazna se može umanjiti ili ukinuti isto kao što i za svaki bolest postoji lek. Znam,nije za svaki bolest još pronađen odgovarajući lek,ali je to samo zato što ljudi nisu dovoljno pametni da ga pronađu. Što znači da će neke buduće generacije uspeti u tome,samo jer će biti inteligentnije od nas,baš kao što smo mi pametniji od nekih prošlih generacija. 



Kako se knjiga bližila kraju,imala sam osećaj da se i moj kurs koji sam pohađala zajedno sa Sofijom,završava. Vidno tužna zbog te činjenice,brzinu sam čitanja smanjila do maksimalnog. Mogu se zakleti u činjenicu da bih ovu knjigu pročitala bar još jedanput,da nije bilo krajnje vreme da knjigu vratim drugarici. Justejn Gorder je odradio sjajan posao,mešajući Hildu i Sofiju. Dok je Sofija izgubljeno primala razglednice posvećene Hildi,nije ni slutila da ista ta devojčica upravo čita knjigu o Sofiji. I sve tako misteriozno i filozofski sjajno,nateralo me je da noćima ne zaspim. Da sanjam o tom nekom vremenu,sanjam Sokrata i Demokrita. Sanjam Platona i Aristotela. I na kraju,zapitam se : Jesam li ja to poslednji izdanak filozofske elite ? 

среда, 10. август 2016.

Monthly post - July 2016



Ne mogu vam rečima opisati koliko mi je samo žao što je jul sada iza nas. Zaista,radilo se o jednom prelepom mesecu koji je nekako odisao svežinom i svom tom letnjem duhu. Uživala sam čitajući postove i gledajuću video-vlogove o svim tim putovanjima i prepunim plažama. Jul je mesec koji uvek brzo prođe,a dugo se pamti..






Prvi dani jula bili su čarobni i gotovo najbolji. Provela sam ih u okrugu porodice i jednostavno još mi je u glavi ona slika nas,oko stola,sa širokim osmesima. Bilo je zaista divno prisetiti se nekih davno zaboravljenih događaja i slušati o bakinim i dedinim mlađim danima. U mojim mislima još uvek čujem smeh dok nam je baba pričala o nevremenu koje ih je zadesilo dok su sa konjem bili na sat-dva od kuće. 


Pročitala sam dve knjige i trenutno čutam knjigu Justejna Gordera - Sofijin svet. Moram vam priznati da od kada čitam ovu knjigu počela sam obraćati pažnju na puno više stvari i jednostavno otvorila oči.  Radi se o devojčici Sofiji koja na jedan veoma čudan način pohađa kurs filozofije. Ali svakako ćete o ovoj knjizi čuti mnogo više u nekom narednom postu. Razočarano,priznajem da nisam imala puno vremena za čitanje i pisanje. Dešavalo se da imam toliko ideja i inspiracija,a da jednostavno moram negde otići i sve se to izgubi.





Struja me je ubijala,što sam vam spomenula u nekom prošlom postu. Zaista sam neko vreme bila očajna,jer samo da vidite moju belešku,šlogirali biste se što toliko postova nije objavljeno. Pisala sam  i pisala i možda imam rezervu za mesec dana i više,ali sve je to ništa kad ne mogu doći do interneta. I naravno,kad je struja napokon došla,nama se pokvario kabal interneta. Čim smo to popravili i sredili u želji za dobrim internetom,interneta nigde. Zovemo da pitamo,kad ono nešto muljaju,ljuljaju,popravljaju. Od popravke ni traga ni glasa,a ni od njih. Sve dok jednog dana ujaku nije prekipilo,pa smo mi u julu prešli na drugi internet i ja napokon imam ono bez čega ne mogu funkcionisati. I da,kako ujak dosta vremena provodi napolju,konačno imam kompjuter za sebe i slobodu da objavljujem svoje slike,koje se nažalost neće naći u ovom postu. 


Jul je pun iznenađenja,te nas je posle svih tih vrućina,dočekalo par dobrih pljuskova. Grmljavina i munja su nešto što ne mogu podneti,a i plašim ih se,tako da sam ostala sklupčana u krevetu,slušajući razgovor ostalih. Međutim,kako mi živimo na selu i baba i deda poseduju njivu svi smo bili u tom nekom strahu da nevreme ne naškodi njoj. Hvala Bogu da do toga nije došlo,ali kako stari kažu : Ako te jedno izbegne,drugo sigurno neće. Tako je i bilo. Pljusak i grad nisu mogli ništa,ali je zato divlja svinja učinila mnogo više. Ne želim se ni prisećati tog dana. Svi su bili nervozni,deda samo što suzu nije pustio. Ali sa vedrije strane,nije sve uništeno.






Počela sam sa redovnim šetnjama i lenja devojčica je odlučila da se ranije budi,što joj je i uspelo. Bar nekoliko puta. Zaista,kad god ustanem ranije,izađem na terasi onako sva pospana i raščupana,osetim sunčeve zrake i sveži vazduh,dan mi bolje počne a i tako ide ceo. Objavljivala sam brdo slika na Instagramu,čiji vam link nažalost ne mogu dati,jer se radi o mom privatnom profilu,ali vi naravno možete posetiti Instagram profil mog bloga  ovde. Tamo mi možete pisati o nečemu što vas interesuje ili jednostavno posetiti i pridružiti se da se zajedno družimo.


Želja za pisanjem i čitanjem na Wattpadu mi se ponovo vratila. Pročitala sam dve zaista sjajne priče i počela svoju koju nemam hrabrosti objavljivati. Ima svega pet-šest napisanih delova i zaista mi se dopada,bar za sada. Inspiracije imam dosta i moram se zahvaliti Bogu na tome,jer da mi nje nije bilo,mislim da bi mi celo leto otišlo u propast. 





Nije sve bajno i sjajno, a u julu je par osoba to i dokazalo. Mrzim činjenicu da ljudi imaju toliko puno lica,da ih ne uspem ni popamtiti sve a kamoli znati kojem se kada obraćam. Međutim,tako je kako je,te sam se ovog meseca razočarala u zaista puno ljudi. Nije lepo gledati osobu sa kojom si do malopre zajedno provodila vreme,kako prolazi pored tebe kao da si obični prolaznik i stranac. No,znate kako moja sestra od  tetke kaže : Ko mene ne poznaje,ja njega još više. I priznajem,bolno se slažem sa njom. Jer u svetu gde svi nose maske i gde život liči na bal i nema nam druge.

Avgust je tu i na meni, a i svima nama, je da ga učinimo što boljim i nezaboravnijim. Ostalo je još svega mesec dana raspusta i ne mogu a da ne napomenem da jedva čekam osmi razred is vu tu frku oko završnog ispita. Ali sve ćemo ti zanemariti i osvrnuti se na ovo lepo vreme,sve BTS postove koje nas očekuju i sav taj duh kroz koji ćemo proći. Uživajte,a mi se vidimo u nekom sledećem postu :)

понедељак, 08. август 2016.

Medijska nepravda prema blogerima - # KAMPANJA




Napisati post i slikati fotografije ili snimiti video i editovati ga. Zar to nije jedna te ista stvar ? Zar ne treba dovoljno truda oko fotografija i pisanja,isto kao i sa editovanjem i snimanjem ? Skidam kapu jutjuberima,jer je ipak potrebno dovoljno hrabrosti da staneš ispred kamera i pokažeš sebe i svoje lice. Ja sam ostala anonimna na blogu i taj status i ne nameravam promeniti u sledećem periodu. Međutim,kako popularnost ovih hobija prerasta u posao i raste iz dana u dan,može se uočiti jedna činjenica. Jutjuberima se pridaje mnogo više pažnje,gotovo da su zastupljeni u ogromnim količinama u medijama,a i obični ljudi na ulici znaju značenje te reči. Sa blogom je to drugačije. Nema nas nigde,majci sam pola sata morala objašnjavati o čemu se radi a i prate nas samo naše kolege. Tome je,nadamo se, došao kraj,zahvaljujući našim divnim koleginicama Amini i Milici koji su osnovali ovu divnu kampanju. Ideja mi se svidela,jer ovom prilikom ne prosipamo mržnju ni po jutjuberima niti po medijima,već se samo borimo za sebe i svoj hobi. Borimo se za svoje mesto u medijima i nadam se da ćemo uspeti u tome. 


1. Zašto mediji ne obraćaju pažnju na blogere ? 


Blogeri su ostali na tom nekom stalnom nivou,dok pipularnost jutjubera kao i broj njihovih supskrajbera raste iz dana u dan. Zašto je to tako? Ja mislim da je veoma jednostavno. Medijima se možda više isplati spomenuti kog jutjubera jer bi se ljudi više zainteresovali. Realno gledano. Prosečni čovek koji internet koristi kao odmor od obaveza bi radije proveo gledajući nešto nego čitajući i razmatrajući o temama kojima se blogeri bave. Zaista mislim da je ovo velika nepravda i da nama blogerima treba samo mala pomoć,kako bi neko obratio pažnju na nas i naš trud. 


2. Zašto su se svi na Balkanu usredsredili samo na jutjubere ? 


Nije da je ovakvo stanje svugda u svetu, a Balkan je ipak Balkan. Ima toliko svetski popularnih blogerki širom sveta,što nije slučaj sa nama. Zašto je to tako ? Postoji milion teorija i isto toliko mišljenja koji se kao nebo i zemlja razlikuju jedno od drugih. Ali jedno je sigurno,ostali smo u senci. Jutjuberi su sada u centru pažnje a  brojka na njihovim kanalima to i dokazuje. Brojni časopisi,TV kanali gotovo da bruje o njima,dok ne postoji niti jedni jedini članak posvećen blogerima. Moje mišljenje je jednostavno,mediji gotovo da nameću jutjubere ljudima,jer čak ih i moj deda zna nabrojiti napamet. 

3. Zašto ljudi nisu upoznati sa svetom bloga,isto kao  što su sa svetom jutjuba ? 


Smatram da su pitanja dosta slična ili sam možda ja malo zašla sa teme u prethodnim pitanjima. Ali mogu napisati još par rečenica. Moje jednostavno mišljenje jeste i ta činjenica da dosta oosoba i zna za blogere,možda su čak čuli za Anju ili za Tijanu,ali jednostavno ne žele obratiti pažnju. Jednostavno možda im blogeri nisu zanimljivi ili su samo uvereni u tu teoriju. 


Cilj ove kampanje naravno nije vređanje već samo skretanje pažnje na nas. Držim nam palčeve,jer znam i verujem da ćemo uspeti u ovome. Samo da napomenem da se kampanji može pridružiti svakoi dati svoje mišljenje,napisati post.

Kako da učestvujete u kampanji i pomognete u njenoj realizaciji  ?

Onaj ko želi pomoći i učestvovati u kapanji,mora ispuniti sledeće uslove :

1 . U postu OBAVEZNO morate staviti baner kampanje ( isključivo ovaj,ne neki drugi ).

2. Dok pišete post,morate se držati suštine.

3. Nikako ne smeti uvrediti jutjuber ili medije.

4. Post mora sadržati odgovore na pitanja koja se nalaze na baneru.

5. Na dnu posta napišite da se svako može pridružiti kampanji ( napisati post ), ali da pritom ne uvredi niti medije niti jutjubere.

6. Napišite da su kampanju osnovale Amina  i Milica. Ako vam je nešto nejasno,možete se obratiti njima.


7. U postu možete koristi haštagove #vremejezablogere #kampanja #medijskanepravdapremablogerima ili ako svoj post objavite na drugim društvenim mrežama koristite ove tagove,obavezno.

    #vremejezablogere
    #kampanja
    #medijskanepravdapremablogerima

среда, 03. август 2016.

Knjiga meseca #3 | Aleksandar Dima - Dama s kamelijama




Ovu sam rubriku otvorila pre nekoliko meseci i zaista mi je žao što ima ovako malo postova,međutim puno knjiga koje čitam ja pozajmljujem. I ponekad se stvarno dešava da knjigu vratim čim je pročitam i nemam vremena niti da je slikam ili bilo šta drugo. Međutim,kad sam ovu knjigu uzela od drugarice bila sam sigurna da želim napraviti post o njoj. Pa uživajte :)






Reč je o jednoj jako staroj ljubavnoj priči,koja  idalje jednako jako pleni svom snagom. Moram priznati da mi je u početku bila dosadna ali čim sam se bližila kraju knjiga je postajala sve zanimljivija. Radi se Margeriti Gotje,pariskoj kurtizani,koja umire. Na aukciji njenih stvari pisac odlučuje da kupi knjigu na čijim je koricama posveta. Nemajući pojma dokle će ga to odvesti,on odlazi kući sa tom knjigom. Međutim,kroz par dana na njegova vrata dolazi mladi gospodin,tužan i sa velikom željom da dobije tu knjigu koju je on ne tako davno poklonio njoj. Pisac mu je daje,sa velikom željom da sazna razlog takve tuge. Arman mu obeća da će mu priču ispričati,što se na kraju i desi. 


Jako uzbudljiva ljubavna priča,mada meni malo i teška za razumeti u početku,govori o jednoj iskrenoj ljubavi i njenim posledicama. Govori o momku koji je zbog ljubavi bio spreman pregaziti i svoj ponos i o devojci koja se odrekla svog ranijeg života samo kako bi vreme provela sa njim.







Prošlost je nije ostavljala na miru te je strah da se ne zgadi svom momku iz snova nije napuštao,dok je njemu bila jedino ona važna. On je poznavao samo Margeritu koja je u tim trenutcima stajala ispred njega. Ona za njega nije imala prošlost... 


Međutim,svaka bajka nema srećan kraj,zar ne ? Tako ne i ovde. Mnoge prepreke će stati na put njihovoj sreći. Bolest,roditelji ali i Margeritina želja da Arman živi puno boljim životom. 


Ne znam da li da vam preporučim ovu knjigu,čiji je pisac odavno mrtav a ona i dan danas očarava. Negde sam pročitala da je najbolje knjigu pročitati ako ste zaljubljeni ili je pak sa posvetom pokloniti voljenoj osobi :)

уторак, 02. август 2016.

My night routine | Summer edition 2016




Moja bi rutina mogla početi oko 20.00 časova,jer se tada uglavnom vraćam sa šetnje. Kako je napolju još uvek vruće,vratim se sva znojava i mokra te prvo odem do kupatila i operem ruke i lice a kasnije se samo presvučem. U sobi mi je uglavnom uvek dosadno,te zgrabim neku knjugu i izađem na terasi. Uživam čitati knjigu u večernjim časovima,dok kraj mene stoji flašica ledenog čaja ili pak neka čokolada koju sam našla u kuhinji. 



Na terasi uglavnom ostanem do 21.15 , te se opet vratim u sobu kako bi se spremila za napolje. Moje oblačenje traje veoma dugo,jer se zaista jako puno dvoumim oko odeće. Sestra mi je sama rekla da joj moje oblačenje predstavlja najgori košmar. Međutim,uglavnom se obučem do 21.40 i siđem do kupatila kako bih stavila malo pudera i karmin ili neko labelo.





Oko 22.00 izlazimo napolje i zavisi od raspoloženja,ponekad odemo do obližnjeg restorana i pojedemo sladoled ili koji hamburger,a ako nismo za takvo nešto onda jednostavno odemo do centra. Prošetamo se , porazgovaramo sa nekim drugaricama i uglavnom se vratimo pre pola dvanaest. Sestre od tetke su mi skoro do kraja raspusta tu,te ne želimo prokockati nijedan dan. Kad se vratimo,uglavnom opet izađemo na terasu i popijemo šolju Nes kafe. Uživamo u malo svežijem zraku,dok pijuckamo toplu kafu i pevamo omiljene pesme ili pak održimo neku trač - partiju. 



Mama nas uglavnom obavesti kada je idealno vreme da uđemo i odemo na spavanje. Odem do kupatila i presvučem se te se vratim u sobu na duge razgovore u mraku. Ponekad se stvarno umemo zanesti i dočekati jutro, ali u tome je i čar leta, zar ne ?


-

Nadam se da ste uživali u današnjem postu. Zaista me je ovih dana preplavila inspiracija i jednostavno ne mogu prestati sa pisanjem. Jako mi je drago što se napokon mogu vratiti blogu kao pre i postavljati postove što redovnije moguće. Umesto ovog trebao je izaći post sa slikama,ali kao što sam napomenula,struja nestaje svakog dana i jedva da uspem pokupiti i slike sa interneta.  Pišite mi vaše utiske u komentarima,jer mi je zaista uvek jako drago čuti vaše mišljenje :)