четвртак, 16. јун 2016.

Legends never die !




Moje detinjstvo još traje,ali ga više ne osećam. Svakim danom ga sve više gubim iz vidokruga,nestaje ispred mojih očiju. Nisam ga znala ceniti dok sam ga imala,kao i većina dece na ovom svetu,htela sam odrasti. I sada kada sam na samom pragu odraslih,nisam srećna. Ne osećam ono što sam mislila da ću osećati,niti živim život onako kako sam ga sanjala. Sve je nekako čudno. Kako moje detinjstvo nestaje,tako nestaju i ljudi koji su ga obeležili. Sve je više glumaca i pevača,ali i drugih umetnika,koji se presele na onaj svet i imam neki čudan osećaj da sa njim odlaze i delići mog detinjstva. Kažu da legende nikad ne umiru,i da njihov sjaj nikad ne ode sa ove planete. Kažu da legende žive večno,a ja znam da će svi ovi ljudi živeti samnom,do moje smrti. Jer su oni zaslužni za moje detinjstvo,oni su ga činili nezaboravnim. A ja im uslugu mogu vratiti,samo tako što ih neću zaboraviti.





1. Dragan Nikolić

《 Sebi nikada nisam dozvolio da mislim da sam najbolji ili na neki način veliki. Mislim da je to svojstvo budala - verovati da si neko drugi. 》

Dragan Nikolić ili Prle,svejedno. Čovek koji me je svojim šarmom kupio i u vremenu kad nisam ni svoje ime izgovarala pravilno. Moja prva ljubav i moja prva simpatija. Čovek koji me je toliko puta rasplakao. Sada ga više nema. Kao da je i delić detinjstva koji je bio obeležen njime,nestao sa njim. Praznina koju osećam je velika. Nisam poznavala ovog čoveka,videla sam ga samo ispred objektiva. Nisam znala kakav je u privatnom životu ili da li je zaista istina se ono o čemu je pričao,ali sam negde u dubini verovala u njega i u svaku njegovu reč. Kao da sam juče plakala i tresla se na svaku misiju koju bi Prle i Tihi izvodili. Sećam se svakog napora da Plavu Grobnicu izrecitujem na njegov način,baš onako kako je on to uradio. Sećam se suza kad sam posle njegove smrti recitovala ovu pesmu. Sve mi je bilo pred očima i sve je to postalo samo magla,jedno pusto i sivo sećanje onog trenutka kad sam na vestima čula da njega nema. Izbrisan je sa lica planete. Možda je čak i izbrisan iz sećanja pojedinih osoba. Ali će on u mom srcu živeti večno. Jedino što nikad neću prežaliti je možda i moj jedini san koji se nikada neće ostvariti. Želja da ga upoznam...







2. Velimir Bata Živojinović


Jeste bio puno stariji i stoji da možda moja generacija i nema pojma ko je on,ali ću ga ja pamtiti. Da li ga je ispravno pamtiti kao Voltera,komandanta Stolea,Aranđela Golubovića ili pak kao Aleksandra Kostića ? Ne znam. Svaka je njegova uloga bila posebna na svoj način. Kao veliki ljubitelj starih srpskih filmova,pogledala sam Bitku na Neretvi i Voltera,još kao mala ali sam ih sa suzama odgledala i nakon njegove smrti. Nešto se posebno krilo u njegovim očima,nešto što je obojilo moje detinjstvo. Šteta što ga je bolest nadvladala. Proklinjem je,odnela je mog heroja sa sobom...






3. Manda Mandić 


Tamo gde je i počeo tamo je i završio. Tragični kraj i sudbina ga ponovo odnose na sceni,gde i završava svoj život. Milašin,kog sam toliko volela. Uz seriju Selo gori a baba se češlja,sam odrasla. Radašin i Radojka,Milašin i Zlatana. Kad se samo setim koliko sam sa nestrpljenjem očekivala početak nove epizode. Svaka je bila posebna na svaki način. A Manda,Manda je svakoj dodavao onaj potrebni sjaj. Ne mogu verovati da više nije među nama,prosto ne mogu verovati da ga više nema. Zašto je otišao ? Zašto je dozvolio da izgubimo još jednu legendu ? Zašto ? Zar više nikada kamera neće snimiti njegovo nasmejano lice ? Zar više nikada neću čuti onu rečenicu ' Braća po babine linije ' ? Nisam spremna za to...








4. Marinko Madžgalj

Možda najviše,možda sam i najviše suza prolila na vesti da je on mrtav. Ne,nisam ga pratila i ne,nije mi bio omiljeni glumac. Ali je mojoj mami značio mnogo. Volela ga je i dok sam gledala kako se suze nakupljaju u njenim očima,ja sam već plakala. Već mi je sledeće večeri pričala o njemu. Ne znam,koliko je Bogu potrebno anđela gore,ali ga više molim da nam ne uzima ono najbolje...





5. Muhamed Ali

 《 Mrzio sam svaku minutu svoga treninga, ali sam govorio: „Ne odustaj! Sada se pati, ali živi ostatak svoga života kao šampion.“ 》



《 Ukoliko si ikada sanjao da me možeš pretući bolje ti je da se probudiš i izvineš. 》

《 Šutnja je zlato kada ne možeš smisliti neki dobar odgovor. 》

Za ostatak sveta,bokser svih boksera,a za mene ? Za mene čovek koji me je svojim rečima ali i životnom pričom naterao da ustanem sa kreveta i krenem u izazove koje život nosi. Ne volim boks,ne volim krv te ga zato radije ne bih upamtila kao boksera,ali kako je on sam rekao njegov je posao da prebija ljude. I neka tako i ostane. Večna slava i hvala do neba,legendo !





--

To bi bilo to,nadam se da vam se post svideo,ali se isto tako nadam da među vas postoji bar neko,kome su ovi ljudi značili bar polovinu kao meni. Uživajte u raspustu,a mi se vidimo u subotu :) 

16 коментара:

  1. Divan post! Tuzna je ovo godina, jun je, a mogu da nabrojim preko 10 legendi koje su nas ostavile. Ali nisu otisli zauvek... tu su... u nasim srcima.

    novi post: introvertna-holandjanka.blogspot.com

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Nažalost,to je tako. Ali na nama je da ih nikad ne zaboravimo :)

      Избриши
  2. Ovo je jedini post koji sam pročitala, a da me je dirnuo tamo gde treba. Samo sam čekala dan kada će ih neko staviti na jedno mesto, sve zajedno, a da taj neko bude tinejdžerka. Stvarno, ja nisam od onih koji prate starije filmove, ali svi ovi glumci su obeležili moje detinjstvo. Muhameda Alija i nisam nešto volela, pošto niko kod mene nije pratio boks, pa nisam ni znala za njega, osim par njegovih rečenica. Najviše mi je bilo žao za Mandu i Marinka, pošto su bili relativno mladi. Sećam se Mande još kada sam bila mala, snimio je CD dečjih pesama zajedno sa Leontinom, obožavala sam taj CD, a i danas pevam pesmu ‚‚Cinci-linci'' ☺ Mnogo sam volela i Marinka kog mi je najviše i žao, bio je divan čovek, volela bih da sam imala priliku da ga upoznam. Sećam se, u januaru ove godine sam gledala Ranjenog orla od početka do kraja, mnogo mi se svideo, i eto, setim se njega i Safeta i zapitam se: ‚‚Bože, kako li je?''. Nakon mesec dana, čujem preko radia da je bolje, da se javio preko društvenih mreža, i opet prođe mesec dana, kada ja ulazim na Blic.rs, kad ono - umro :( Tako i za Mandu, slučajno saznala, nešto me vuklo da pogledam kursnu listu zbog ušteđevine koju sam imala u evrima, da izračunam, kad opet, vidim njegovu sliku slučajno i još mislim da je nova uloga, ne, umro na pozorišnim daskama. Mada, opet, nije mogao naći bolje mesto, umro je na mestu koje je najviše voleo, i eto, dao je život pozorištu, doslovno :( Da mi je neko rekao da će 2016. biti godina smrti ljudi koji su nešto značili ovoj državi i i dalje je držali na površini, jedva, ali samo da ne dotaknemo dno, jedna od mojih želja bi bila da nas niko od njih ne napusti... I taman kada sam mislila da su nam ostale samo starlete i beogradska elita, ode još jedan... Tužna je ovo godina, a još tužnija kultura i država :(

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Ja nemam reči kojima bi ti opisala koliko me je ovaj komentar dirnuo i rasplakao. Hvala ti što si izdvojila vreme i ostavila ovakav komentar. Tek sad znam da u ovoj državi postoji bar neko ko se samnom slaže i kome su ovi ljudi značili isto koliko i meni. Nažalost,ostalo je samo par ljudi koji nas još održavaju u životu. Država propada,a i propadaće ako samo nastavimo veličati starlete. Tužno je to...

      Избриши
  3. Stvarno divan post.Ova 2016. godina je jedna od najtragicnijih.Odnela je toliko legendi,a tek je na polovini.Juce slucajno videh Mandinu sliku i ispod tekst da mu je pozlilo na sceni,pomislih prezivece on to.Par minuta kasnije ista ona slika samo drugaciji naslov.Ovog puta pisalo je da je preminuo.Strasan gubitak za celu drzavu,kulturu,glumu...Mene je licno najvise zabolela smrt Marinka Madzgalja.Bolest,od koje je on preminuo,odnela je meni mnogo drage i vazne ljude.Od pocetka njegove borbe pratila sam sta novine pisu o njegovom stanju.I taman kada sam pomislila mozda ce i pobediti,ipak nije.Isto to se moze reci i za Batu Zivojinovica borio se do poslednjeg trenutka.Dragan Nikolic,veliki covek,glumac,jednom recju legenda.Covek umire,ali legenda uvek ostaje legenda.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala ti na ovako divnom komentaru. Da,tek je ova godina na polovini a uzela je toliko legendi. Ne znam,bojim se šta će do kraja biti... Legende su legende i biće večito upamćene. :)

      Избриши
  4. Odličan post,jako mi se sviđa tvoj blog <3
    Post je savršen,jako dirljiv :)
    Ako želiš pogledaj moj blog i učlani se (uzvraćam)

    http://doroty4.blogspot.hr/2016/06/q.html

    ОдговориИзбриши
  5. imas tako presladak blog♥ super ideja!
    ako zelis follow-follow napisi mi u zadnjem postu ☺♥
    anastazijaiemma.blogspot.hr

    ОдговориИзбриши
  6. Dokle god se prica o nekim ljudima, i dokle god oni zive u nasim secanjima, oni ce i sami ziveti. ;) Takodje, postoji jedan citat koji me motivise svakodnevno. "Kazu da prosecna osoba umire u 25-oj, a bude sahranjena u 75-oj." :)

    Na mom blogu je novi post. Najzad pravim Q&A pa ako mozes postavi mi neka pitanja. ;)
    worldarounyo.blogspot.rs

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Slažem se u potpunosti. A ovaj citat me je oborio sa nogu. Živa istina :)

      Избриши
  7. Zaista divan post.Slazem se sa svime sto si rekla.Ova godina bila je jedna od najtragicnijih!:/

    ksenijinkutak1.blogpost.rs

    ОдговориИзбриши
  8. I meni su oni bili omiljeni glumci. Post je savršen.

    blogfromdreamgirl.blogspot.com

    ОдговориИзбриши