среда, 29. јун 2016.

Nekoliko lekcija koje sam naučila u junu :)




Gotovo da je kraj juna i moram priznati da je on jedan od retkih meseci koji nije tako brzo prošao. Jedan jako lep mesec, čija me je čarolija ostavljala bez daha. Puno mi se toga lepog desilo,te je sve to zaklonilo one činjenice koje su malo poljuljale moju sreću. Sve u svemu,jun je mesec kog ću svakako pamtiti. Kažu,da čovek uvek uči iz svojih grešaka,kako ih nikada ne bi ponavljao. Kažu,da je život surov upravo zbog činjenice da uvek prvo polažemo ispit,pa dobijamo lekcije. Moram priznati da se slažem sa ovim. Život je težak,ali se svaka prepreka može savladati određenim iskustvom. Ja ću vam u ovom postu,napisati par lekcija koje sam ja naučila u junu. :)





1. Za sve što vam se dešava u životu,polovinu krivice nosite vi a palovinu sudbina. 
    Ne možete stalno kriviti sudbinu,koja naravno ima veliki uticaj u našem životu,jer i vi sami snosite krivicu zbog određenih događaja. Svaka je odluka u životu zlatna i ma koliko se ona nama činila beznačajnom,zapravo to nije. Svaka mala odluka,zapravo je nešto puno više. Uvek prvo dobro razmislite o bilo čemu,pa tek to pretočite u delo,jer je svaki pogrešan korak vodilja ka skroz pogrešnom putu :)



2. Ma koliko god prijatelja imali i koliko god dobri oni bili,jedina osoba koja vam može pomoći u određenim situacijama i dati vam dobar savet,je vaš roditelj. 
     Svako ima prijatelje i svako im veruje na sopstvenim načinima. Međutim,koliko god poverenja mi ukazivali njima,stoji da nas oni mogu izdati svakog trenutka. Osetila sam to na svojoj koži,te sam se zato i dotakla ove teme. Jedina osoba koja vam istinski može pomoći je vaš roditelj,jer vam niko ne želi više sreće i dobra u životu,od njih. Oni vas mogu uputiti ka pravom putu i dati vam odlične savete,kako da ostanete na nogama ma šta god vam se dešavalo na tom putu. Zapamtite,prijatelji dolaze i odlaze. I kao i svaka stvar na ovom svetu, ni oni nisu večni. Nemojte to shvatiti prekasno. 


3. Živite život punim plućima,jer niko odavde živ izaći neće. 
    Kažu da čovek živi dva života,a da drugi počinje kad shvati da se jednom živi. Zato,morate raditi ono što volite i ono što vas usrećuje. Ne obraćajte pažnju na nebitne osobe i nikako ne slušajte njihove savete. Radite ono što vam srce govori. Rizikujte. Stvarajte. Zabavljajte se. Jer je život jedan i što pre to shvatite,to će vam on biti ispunjeniji i bolji. 




4. Pokušajte da na bar 24 sati,ne izgovoriti niti jednu negativnu činjenicu i gledajte kako vam se život menja.
  Ja sam ovo negde pročitala i verujte mi uspeva. Pozotivne misli,vodilja su ka pozitivnom životu. Obojite svoj mali svet osmehom i pozitivom. Samo ćete tako živiti jednim besprekorno srećnim i ispunjenim životom. :)




5. Opraštajte svima,pa čak i onima koji to ne zaslužuju.
   Jer nikad ne znate kad vam je zapravo zadnji dan sa tom osobom,te nikako nemojte dozvoliti da večno žalite zbog toga. Opraštajte,to vas nikad neće napraviti kukavicom,već jednom dobrom osobom. Ali nikad,nikad nemojte verovati toj osobi. Izgubljeno poverenje se nikad ne vraća. 




--

To bi bilo to. Nadam se da vam se post svideo,jer sam ja uživala u njegovom pisanju. Hvala svima na savršenim komentarima na prošlom postu,zaista ste me puno usrećili. Izvinjavam se što vam nisam pisala na svaka dva dana,jer sam bila malo zauzeta. Nadam se da ću uspeti nadoknaditi sve to. I da,malo sam u zadnje vreme zaluđena nebom. :) 

петак, 24. јун 2016.

Monthly post - June 2016

Letnji raspust je tu i imam beskrajno mnogo vremena da se posvetim blogu i samo blogu. Ne znam jesam li napomenula da ubacujem nove rubrike i male promene,ali se nadam da vas neću razočarati. Monthly post sam videla na nekoliko blogova i zaista mislim da je to jedna divna ideja,pa sam je i ja uvela na svoj blog. Takođe mislim da su ovakvi postovi idealni za ubacivanje svojih slika. Međutim,ja trenutno ne mogu dospeti do sobe u kojoj se nalazi kompjuter, a preko telefona ne mogu ubaciti slike,pa ću se opet poslužiti internetom.  Veoma sam uzbuđena jer je toliko toga u mojoj glavi,toliko mnogo reči. Tako vam puno želim reći a nadam se da ću uspeti  :)


Jun nije jedan od mojih  omiljenih meseci u godini. Što zbog ocena i škole a što zbog svog tog privikavanja na toplije temperature. Prebacivala sam letnju garderobu u ormar a sklanjala onu zimsku. Pakovala sam školske knjige i nabavljala nove. Tražila poklon za rođendan brata i sestre od tetke. I sve je nekako brzo ali lepo prolazilo.  Sva ta atmosfera,opušteni nastavnici i zaključane ocene. 




Renovirali smo kuću,što gotovo radimo svakog leta,šest godina unazad. Mrzim renoviranja,svo to prebacivanje nameštaja. Jednostavno tada ne znam gde sam,izgubim svaku moguću stvar i gotovo da ne podnosim prašinu. Ali je na kraju sve dobro ispalo. Možda čak i bolje nego što sam zamišljala. 





Sva ta atmosfera i lepo raspoloženje me nije napuštalo i gotovo da mi niko nije mogao izbirati osmeh sa lica. Sestra od tetke je puna četiri meseca bila kod mene,ali je nažalost morala otići kući zbog upisa. Međutim,ni to me nije pokolebalo jer sam odmah zgrabila planer i počela zapisivati stvari koje bi mi mogle raditi kad ponovo dođe za dvadesetak dana. 


Brojni mali trenutci sreće ispreplitali su mi se pred očima. Sav taj osmeh,ta spokojnost. Ponos kad sam u rukama napokon uzela svedočanstvo  i kad sam osetila mamine čvrste ruke oko mene. Zezanje sa sestrom i duga ogovaranja uz šolju Nes kafe. Terasa koja je noću postojala idealno mesto za one duge razgovore pod vedrim nebom. Brojni treninzi koje smo posmatrale,ogovarajući čas trenera a čas decu koja su se saplitala na vlastite noge. Sve se to kovitlalo,a ja sam par puta uhvatila sebe kako molim Boga da se ti dani nikada ne završe,ali jesu. 





Baka i deda su se celog juna stavljali u koštac sa njivom,a ja sam bila zaljubljena u sva ona jutra kad bih morala nositi doručak njima. Imala sam par dobrih trauma kad bi mi mačke ušle u kuću,jer ja nikad ne zatvaram ulazna vrata. Umalo da sam zapalila kuhinju,jer mi se dok sam pravila kafu pokvarila plinska boca. I mojim nestašlucima nikad kraja. 

Vrućina. Oni dosadni komarci koji su mi napravili brojna crvenila po rukama ali i celom telu. Muve sa kojima sam ratovala barem sto puta i moram se pohvaliti činjenicom da sam ubila najmanje deset. Ne znam da li iko to radi ali ja i moja sestra imamo taj neki ludi običaj pričanja snova,ljubavnih. Stvaramo neke svoje romantično-ljubavne priče.  Na to umemo potrošiti i  čitav dan,ali se pošteno ismijemo i opustimo,te i zaboravimo na sve svoje probleme. Ne znam,volim to,jer  nekako uživam u tome. 




Najbolji dan u ovoj godini pripao je mesecu junu. Provela sam ga sam malim bratom od tetke,koji je upravo u ovom mesecu napunio godinu dana. Igrala sam se sa njim na igralištu. Čuvala sam ga na klackalici i jurila sa njim u rukama. Taj dan je bio obojen njegovim osmehom a ja nisam mogla prestati da se smejem. 


Pogledala sam puno filmova,pročitala Igru Prestola. Pravila različite planove za slobodno vreme. Pravila planove za blog. Sva sam bila radosna i moji su dani bili puno ispunjeniji i obojeniji osmehom. Jedan od najboljih meseci u godini ! 






---

Još nije kraj juna,ali ja mislim da je već ovaj mesec gotov te da je ovo idealno vreme za prvi Monthly post. Nadam se da će vam se svideti :)

понедељак, 20. јун 2016.

Summer vacation / Dobre i loše činjenice vezane za ovu školsku godinu :)


Jedva dočekani kraj je tu. Ne mogu se pohvaliti činjenicom da je ovo bila jedna od boljih godina,što se škole ali i privatnog života tiče. Moglo je biti puno bolje ali sam uspehom zadovoljna. Nema četvorki i ja  mogu odahnuti. Naporno polugodište. Pored svih privatnih problema,nisam mogla naći vreme za školu i sve njene obavaze. Što je više moguće,trudila sam se da u roku završavam sve,ali sam par četvorki popravila tik pred kraj. Trudila sam se da lekcije spremam unapred i da što bolje učim,ali od toga nije bilo vajde. Međutim,kako se kaže,na greškama se uči. Pa se lično nadam da ću sve što sam naučila primeniti već septembra meseca. 



Ova je godina bila naporna. Nije toliko zbog gradiva,koliko zbog malih nesuglasica sa određenim nastavnicima ali i učenicima. Trudila sam se da ne reagujem toliko burno na određene stvari,ali jednostavno moj je jezik uvek brži od pameti,te sam nekoliko puta ukopala sama sebe. Ali ne kajem se. Osoba sam koja ne podnosi nepravdu i ne dozvoljava da je iko gazi. Odlučila sam da napravim listu dobrih,ali i listu loših stvari,koje su obeležile ovaj razred. 



Ponosna sam zbog ? 

~ Po prvi put mi je matematika išla dobro i iako sam do pre dva/tri meseca imala četvorku,uspela sam zavoleti matematiku. 
~ Napisala sam toliko dobrih sastava iz srpskog,da je zbog jednog nastavnik čak i zaplakao. Nisam mogla biti srećnija. 
~ Sastavom iz Engleskog sam očarala nastavnika i nikad neću zaboraviti njegov osmeh i sve te reči pohvale koje je tada izgovorio. 
~ Počela sam sve više ceniti sebe,jer sam tek sada shvatila da niko nema tu moć da poljulja nečije samopozdanje sve dok je osoba u ogledalu zadovoljna.
~ Pročitala sam dosta knjiga i posetila sajam u Beogradu. Veliko hvala direktoru koji mi je kao i svakog puta izašao u susret i pronašao mi svaku knjigu sa moje wish liste. 
~ Donela sam par odluka koje mi život znače. Jedna od njih je,da šta god mi se dešavalo ne pokazujem to. Osmeh je zlato. Naučila sam to na jedan teži način. 
~ Pored svih tih školskih obaveza,uspela sam voditi blog. Čak sam i ponekad postove pisala na času,kad god bi mi inspiracija zakucala na vrata.
~ Donela sam važne odluke što se srednje škole tiče,te se nadam da ću uspeti da već sledeće godine pođem u gimnaziju. 

¤ Ovaj ću razred pamtiti zbog svih onih trenutaka sreće kojima mesto ovde nije,jer su previše beznačajni i mali. Sve te imitacije,smicalice i sva ta radost. Sav taj smeh koji je odzvanjao učionicom. Svaki momenat koji sam provela,nije bio ispunjen radošću. Ovi su momenti bili retki,pa su možda i zbog toga tako značajni.



Trudiću se da zaboravim ? 

~ Reč koju sam čula od druga iz razreda i koja me je  bukvalno slomila na komadiće.
~ Svađu sa nastavnikom fizičkog,iako sam imala potpuno pravo na svaku reč koju sam izgovorila.
~ Neprijatnosti na času biologije kad sam razočarala nastavnika. 
~ Svi privatni problemi koji su mi ometali učenje i sputavali me u tome da budem puno bolja. 
~ Dedin pogled kad se vratio iz skole,tog dana kad mu je nastavnik rekao da bukvalno spavam na časovima. Da delujem izgubljeno i zamišljeno. 
~ Dani kad sam jednostavno htela oduzeti svoj život,jer je ova godina i više nego bilo koja druga,bila puna nepravdi.
~ Trenutak kad sam jednostavno shvatila u kakvom svetu živim i kad mi je nastavnik jednim svojim gestom pokazao ko sam.
~ Razočarenje kad sam shvatila kako me pola mog razreda vidi i zbog čega je to tako. 


¤ Ima još puno stvari,ali da li bi zaista bilo pametno pisati ceo post o stvarima koje želiš zaboraviti ? Ja mislim da ipak nije. Sve u svemu,nadam se da se ovakva školska godina neće ponoviti. Jer ako se ponovi, ne znam da li ću izdržati...


Kako ste vi proveli ovu školsku godinu ? Nadam se da za vas nije predstavljala toliki problem ? Ljubim vas :) 

четвртак, 16. јун 2016.

Legends never die !




Moje detinjstvo još traje,ali ga više ne osećam. Svakim danom ga sve više gubim iz vidokruga,nestaje ispred mojih očiju. Nisam ga znala ceniti dok sam ga imala,kao i većina dece na ovom svetu,htela sam odrasti. I sada kada sam na samom pragu odraslih,nisam srećna. Ne osećam ono što sam mislila da ću osećati,niti živim život onako kako sam ga sanjala. Sve je nekako čudno. Kako moje detinjstvo nestaje,tako nestaju i ljudi koji su ga obeležili. Sve je više glumaca i pevača,ali i drugih umetnika,koji se presele na onaj svet i imam neki čudan osećaj da sa njim odlaze i delići mog detinjstva. Kažu da legende nikad ne umiru,i da njihov sjaj nikad ne ode sa ove planete. Kažu da legende žive večno,a ja znam da će svi ovi ljudi živeti samnom,do moje smrti. Jer su oni zaslužni za moje detinjstvo,oni su ga činili nezaboravnim. A ja im uslugu mogu vratiti,samo tako što ih neću zaboraviti.





1. Dragan Nikolić

《 Sebi nikada nisam dozvolio da mislim da sam najbolji ili na neki način veliki. Mislim da je to svojstvo budala - verovati da si neko drugi. 》

Dragan Nikolić ili Prle,svejedno. Čovek koji me je svojim šarmom kupio i u vremenu kad nisam ni svoje ime izgovarala pravilno. Moja prva ljubav i moja prva simpatija. Čovek koji me je toliko puta rasplakao. Sada ga više nema. Kao da je i delić detinjstva koji je bio obeležen njime,nestao sa njim. Praznina koju osećam je velika. Nisam poznavala ovog čoveka,videla sam ga samo ispred objektiva. Nisam znala kakav je u privatnom životu ili da li je zaista istina se ono o čemu je pričao,ali sam negde u dubini verovala u njega i u svaku njegovu reč. Kao da sam juče plakala i tresla se na svaku misiju koju bi Prle i Tihi izvodili. Sećam se svakog napora da Plavu Grobnicu izrecitujem na njegov način,baš onako kako je on to uradio. Sećam se suza kad sam posle njegove smrti recitovala ovu pesmu. Sve mi je bilo pred očima i sve je to postalo samo magla,jedno pusto i sivo sećanje onog trenutka kad sam na vestima čula da njega nema. Izbrisan je sa lica planete. Možda je čak i izbrisan iz sećanja pojedinih osoba. Ali će on u mom srcu živeti večno. Jedino što nikad neću prežaliti je možda i moj jedini san koji se nikada neće ostvariti. Želja da ga upoznam...







2. Velimir Bata Živojinović


Jeste bio puno stariji i stoji da možda moja generacija i nema pojma ko je on,ali ću ga ja pamtiti. Da li ga je ispravno pamtiti kao Voltera,komandanta Stolea,Aranđela Golubovića ili pak kao Aleksandra Kostića ? Ne znam. Svaka je njegova uloga bila posebna na svoj način. Kao veliki ljubitelj starih srpskih filmova,pogledala sam Bitku na Neretvi i Voltera,još kao mala ali sam ih sa suzama odgledala i nakon njegove smrti. Nešto se posebno krilo u njegovim očima,nešto što je obojilo moje detinjstvo. Šteta što ga je bolest nadvladala. Proklinjem je,odnela je mog heroja sa sobom...






3. Manda Mandić 


Tamo gde je i počeo tamo je i završio. Tragični kraj i sudbina ga ponovo odnose na sceni,gde i završava svoj život. Milašin,kog sam toliko volela. Uz seriju Selo gori a baba se češlja,sam odrasla. Radašin i Radojka,Milašin i Zlatana. Kad se samo setim koliko sam sa nestrpljenjem očekivala početak nove epizode. Svaka je bila posebna na svaki način. A Manda,Manda je svakoj dodavao onaj potrebni sjaj. Ne mogu verovati da više nije među nama,prosto ne mogu verovati da ga više nema. Zašto je otišao ? Zašto je dozvolio da izgubimo još jednu legendu ? Zašto ? Zar više nikada kamera neće snimiti njegovo nasmejano lice ? Zar više nikada neću čuti onu rečenicu ' Braća po babine linije ' ? Nisam spremna za to...








4. Marinko Madžgalj

Možda najviše,možda sam i najviše suza prolila na vesti da je on mrtav. Ne,nisam ga pratila i ne,nije mi bio omiljeni glumac. Ali je mojoj mami značio mnogo. Volela ga je i dok sam gledala kako se suze nakupljaju u njenim očima,ja sam već plakala. Već mi je sledeće večeri pričala o njemu. Ne znam,koliko je Bogu potrebno anđela gore,ali ga više molim da nam ne uzima ono najbolje...





5. Muhamed Ali

 《 Mrzio sam svaku minutu svoga treninga, ali sam govorio: „Ne odustaj! Sada se pati, ali živi ostatak svoga života kao šampion.“ 》



《 Ukoliko si ikada sanjao da me možeš pretući bolje ti je da se probudiš i izvineš. 》

《 Šutnja je zlato kada ne možeš smisliti neki dobar odgovor. 》

Za ostatak sveta,bokser svih boksera,a za mene ? Za mene čovek koji me je svojim rečima ali i životnom pričom naterao da ustanem sa kreveta i krenem u izazove koje život nosi. Ne volim boks,ne volim krv te ga zato radije ne bih upamtila kao boksera,ali kako je on sam rekao njegov je posao da prebija ljude. I neka tako i ostane. Večna slava i hvala do neba,legendo !





--

To bi bilo to,nadam se da vam se post svideo,ali se isto tako nadam da među vas postoji bar neko,kome su ovi ljudi značili bar polovinu kao meni. Uživajte u raspustu,a mi se vidimo u subotu :) 

уторак, 14. јун 2016.

Budimo ljudi,budimo humani !




Spremam vam post o mojoj školi. Pisaću vam  o tome koliko su deca u njoj ljubazna i humana. To su i dokazala pre par nedelja. 










U hodniku je pre nekoliko nedelja osvanula kasica i natpis koji je dirao srce. Ne sećam ga se tačno jer je sada sklonjen,ali znam da se radilo u humanitarnoj akciji za pomoć deci. Bilo mi je zaista drago dok sam gledala decu koja su prilazila i sipala ostatak dzeparca unutra. Jedan od boljih prizora,danas. Nismo imali pojma kome pomažemo,ali smo onaj kusur koji nam je dosađivao po džepovima sipali tu. Znali smo da će to nekome izmamiti osmeh na licu,a to nas je i same usrećivalo. 





Lično sam veoma osetljiva i jako me pogađaju nečije sudbine. Nije bilo izuzetka ni u petak,kad su se na školska vrata pojavili momak i devojka. Nisam čula njihove priče,jer su nastavnici razgovarali sa njima. Ali sam znala da se radi o nekoj akciji,humanitarnoj. Kasnije je došao nastavnik,u društvu direktora,i zamolio nas je da doniramo novac. Nije pogledao u naše ruke koje su spuštale novac unutra,jer je znao ko koliko ima. Ispričao nam je da se radi o devojčici koja boluje od leukemije. Da mora otići na lečenje i da njena operacija košta,verovali ili ne,čitavih 160.000 eura. Bila sam u šoku,a suza koju nisam uspela da zadržim skliznula je niz obraz. 







To maleno biće,bilo je suočeno sa tolikim problemima. Nastavnik je na kraju,sa nekim velom tuge,rekao da sada upravo možemo shvatiti zašto nam uvek priča da je zdravlje ispred svega a da će sve ostalo doći samo. Da. Bio je upravu. Shvatili smo to odmah. 





Nadam se da ste i vi shvatili to kroz ovaj post. Koliko god budete mogli i kada god,donirajte novac. Ne mora to biti nešto veliko, jer kako je ta devojka rekla : Nečije je malo,za nekoga mnogo. A i sama činjenica da nekome pomažete usrećiće vas. Svet se svodi na male stvari, a ponekad i te male stvari postaju velike. Nastavite biti pozitivni i himani,jer se život na to i svodi. :)

субота, 11. јун 2016.

The first wish list ?!


Ne znam koji me je đavo naveo na ovo,ali znam da radim post koji nikad pre nisam radila. Znam da sam pričala da mrzim wish liste i da mi uopšte nisu zanimljive ali ja sam nepredvidiva osoba i često iznenadim i samu sebe,pa sam tako ipak odlučila da uradim ovakav post.Često posećujem kineske sajtove i jedan koji sam nedavno otkrila jeste Wholesalebuying. Bila sam oduševljena stvarima,te sam neke htela i da vam predstavim. Nije reč o nikakvoj saradnji,sama sam ušla na ovaj sajt i odabrala par stvarčica. Ne znam kako sam se snašla,ali se nadam da će vam se svideti ovaj post. :)






  

  

    


U komentarima mi možete napisati gde sam i kako pogrešila,jer početnici uvek naprave koju grešku. Ljubim vas sve :) 



понедељак, 06. јун 2016.

I think,I think #9 - Htela bih,ali ne mogu..


Maj mi je bukvalno preletio ispred očiju. Prošao je nekom nekontrolisanom brzinom. Uglavnom učeći,zaokupljena knjigama,nisam ni stigla da uživam u njegovim čarima. Trenutno čitam Igru Prestola i ne mogu se odvojiti od ove knjige. Na neki neobični način upravo mi je i ta knjiga dala inspiraciju za ovaj post.






Htela bih ali ne mogu...
    ...da odem sa Kosova.
    ...da upišem Jezičku gimnaziju. 
    ...da treniram košarku.
    ...da potrošim sve suze,kako nikad više ne bi plakala.
    ...da napišem roman koji bi nosio ime moje majke. 
    ...da vratim dane svog ranog detinjstva. 
    ...da završim fakultet u Beogradu. 
    ...da promenim svoje ime. 
    ...da prebacim mamin bol i probleme na sebe. 
    ...da večito ostanem dete.
    ...da nikad ne odrastem. 
    ...da predajem Srpski jezik.
    ...da ponovim svoje detinjstvo.
    ...da steknem nove i prave prijatelje.
    ...da se prestanem bojati dana koji sledi.
    ...da iskorenim svoj strah od smrti.
    ...da pročitam sve knjige ovog sveta. 
    ...da upoznam Džona Grina. 
    ...da oživim Ogastusa Votersa. 
    ...da samo zamahnem rukom i da ovaj svet postane bolje mesto. 
    ...da doniram novac onima kojima je to potrebno. 
    ...da pomognem svima. 
    ...da promenim ovaj svet.
    ...da ubedim ljude u činjenicu da postoje mnoge stvari bitnije od novca.
    ...da napišem dnevnik. 
    ...da postanem psiholog.
    ...da naučim matematiku.
    ...da postanem još bolja osoba.
    ...da učinim da nastavnik Hemije dobije otkaz.
    ...da zauvek izbrišem rasizam. 
    ...da imam drugaricu čija se boja kože razlikuje od moje. 
    ...da učinim dovoljno dobrog.
    ...da motivišem ljude i da mi neko posle desetak godina kaže da samo zbog mene nije odustao. 
     ...da živim u Beogradu. 
     ...da za desetak godina sa ponosom gledam sebe  u ogledalu. 





-----

To bi bilo to. Nadam se da vam se post i ideja sviđa. Odlučila sam da od sada postavljam postove na svaka dva dana. Bliži se raspust i stvarno mislim da mogu stići da pišem i objavljujem postove na vreme. Samo da prođe sutrašnji test iz fizike,za koji nemam pojma kako da se spremim jer je danas i rođendan sestre od tetke. U velikoj sam gužvi i samo molim Boga da nastavnika fizike strefi grom na putu do škole. Ali posle sutrašnjeg testa mogu slobodno odhahnuti i sa ponosom reći da sam prebrodila i ovaj razred. Voli vas vaša ( umorna,iscrpljena, zbunjena i depresivna ) Alia !

недеља, 05. јун 2016.

Knjige koje želim kupiti ?

Ne znam koliko sam vam puta samo rekla,ali ću i sada ponoviti. Opsednuta sam čitanjem kao i samim knjigama. Ne mogu zamisliti mesec bez ijedne knjige koja će ga obeležti. Međutim zbog samog mesta gde živim, nije mi najlakše da nabavljam te knjige. Uglavnom ili pozajmim od drugarice ili sačekam neki sajam pa tamo kupim. Do skoro sam svoju tugu za knjigama lečila na Vatpadu. I ne mogu sada lagati,pomagao je. Ali nije to bilo to. Nije isti osećaj,držati tablet i knjigu. Pre par dana,napravila sam listu knjiga koje želim kupiti ili pozajmiti te pročitati. 

1. Sidni Šeldon - Sutra je novi dan








2. Džon Grin - Gradovi na papiru




3. Zoella - Onlajn devojka na turneji



4. Stefani Perkins - Ana i francuski poljubac





5. Sara  Milinovski - Deset stvari koje smo uradile ( a verovatno nije trebalo )





6. Sara Desen - Samo slušaj




Šta raditi tokom raspusta ?

Znamo taj scenario napamet. Ustaješ. Mobilni. Jedeš. TV. Mobilni. Jedeš. Mobilni. Spavanje. I tako se to vrti ukrug. Iz dana u dan,iz godine u godinu. Kako smo stariji,to se još više lepimo za ovu rutinu. Ne radimo ništa što bi nas oraspoložilo ili učinilo srećnima. Zašto ? Zato jer nemamo vremena od silnog kukanja kako nam je život užasan i dosadan. A zašto je takav ? Zato jer ga mi sami takvog pravimo. Jeste li jednom pre spavanja pomislili kako je vaš dan bio srećan i ispunjen i da će te ga dugo pamtiti ? Naravno da niste. Vi pre spavanja razmišljate o tome kako vam je dan bio dosadan i krivite sve druge zbog te činjenice,a zapravo jedina krivica pripada vama. Vi ste sami od svog života napravili takvu jadnu stvar. Sami uništavate svoj život i traćite svoje vreme,koje ponestaje. Nema ga. Neće ono čekati vas ili vas moliti da se pomaknete sa tog kauča. Ustanite. Nema odmora. Odmaraćeš se,to je sigurno. Ustani i kreni. Krenu u svoju vlastitu pustolovinu. Ne bedači što ti život nije nalik Američkim filmovima. I ne treba biti. To je tvoj život,lično tvoj i samo je tvoje pravo da ga učiniš posebnim. Ustani bre. Izađi napolje,ako voliš fotografiju,fotogr. Ako nisi ljubitelj fotografija,samo šetaj. Slušaj buku automobila ili pak cvrkut ptica i šuškanje lišća  i uživaj. Podigni glavu ka oblacima. Traži oblike među njima. Pusti muziku i pevuši. Videćeś da je život lep. Postoji puno stvari koje možeš raditi kad ti je dosadno,a ja ću vam samo prdstaviti par njih. Možda će vam neki delovati zamorno,ali jednom se morate umoriti. Svaka šetnja zamori čoveka,baš kao i sam život. Neki će vam saveti delovati glupo,slobodno ih zanemarite,jer ovo je samo ono što ja volim raditi u svoje slobodno vreme. 


Čitanje knjiga


Prozor. Šolja tople čokolade,čaja ili kafe. I knjiga. Prava idila. Znate li vi kakvo je zadovoljstvo isključiti se iz stvarnog života i zaploviti vodama koje je pisac stvarao i kojima je želeo da se otisneš ?  Znate li vi taj osećaj dok proživljavaš isto što i glavni lik knjige ? Pravac u biblioteku,knjižaru,kod drugarice ili bilo gde,po neku knjigu. Moja je preporuka Igra Prestola jer je idealna knjiga i totalno te izbavi iz ovog sveta. 










Šetnja sa mlađom sestrom ili rođakom   koja je mlađa od tebe


 Lek za svaku ranu. Nemate pojma kako se osećate dok gledate devojčicu koja juri ispred vas i smeje se na sav glas. Dok juri leptire i pokušava ubrati cveće. Dok joj se kosa vijori po vetru ili dok kuka kako ju je sunce spržilo. Kad se cela umaže sladoledom ili prospe sok po sebi. Izbavi vas iz sopstvene glave i natera da sa njom posmatrate oblake i tražite prinčeve i princeze. Vrati vas u detinjstvo i povrati vašu želju za životom. 





Limunada ili sladoled sa drugaricom


Vrućina. Sunce koje nikako da zađe. Znoj koji guši. I hladna limunada koja se sliva niz grlo. Ili pak sladoled koji osvežava. I dodatni plus,najbolja drugarica koja sedi naspram vas.  Priznajte,uvek nas novi tračevi iz škole raspolože ili bar pokrenu razgovor. Ko ne voli saznati ko se sa kim posvađao ili ko je izazvao tuču u škoslkoj sali. Tipovi ovakvih ragovora nas zainteresuju te zaboravimo  na vreme,a kamoli na dosadu. 




Fudbal, košarka ili bilo šta


Ne mora to biti ništa tačno ili profesionalno odrađeno. Samo zgrabite loptu i krenite ka najbližem igralištu ili terenu. Uzmite loptu u ruke. Imitirajte igrače vašeg omiljenog kluba ili pokušajte izvesti razne poteze. Zapamtite,jedini cij jeste zabava. Što je vama zabavnije,to dan sve sporije i bolje prolazi. A pogodite šta ? Dosade nema !





Jagode,sunce i još nešto


Uvek možete otrčati do obljižnjeg marketa i nabaviti jagode ili bilo koje 'letnje' voće. Moj su favorit jagode,pa ih često jedem u letnjim danima. Stanem kraj prozora,sa činijom jagoda u ruci i uživam. Posmatram komšijinu kuću i njegove unuke u dvorištu. Ljude koji užurbano žure kući,kukajući zbog vrućine. Decu koja se uopšte ni ne obaziru na vrućinu jer je njihov jedini cilj zabava. Često, dok ih posmatram poželim da sam i ja na njihovom mestu. 






Na kraju,možete naći neki svoj hobi. Pravite narukvice,snimajte snimke za jutjub  ili nam se pak možete pridružiti u vođenju bloga. Sve je to zabavno,samo je potrebna ljubav. Bez nje nema ičega. Ne stidite se da pokažete svoje interese. Ne zaboravite da se zabavljate. Ne obraćajte pažnju na pojedine osobe i živite život kako vi sami želite. Jer upamtite,upravo ovaj raspust čekate godinu dana,i niko nije toliko vredan da vam ga upropasti. :)