четвртак, 05. мај 2016.

I think,I think #7 | Odelo ne čini čoveka !


Više ne znam kako da započinjem postove. Ali smisliću već nešto do sledećeg. No,opet ću vam se zahvaliti na predivnim komentarima na prošlom postu. Nemate pojma koliko mi ti komentari znače i koliko me i inspirišete. Dajete mi dodatnu motivaciju da nastavim sa ovim što radim. 


----

Ne pripadam siromašnoj ali ni bogatoj porodici. Mi smo ti ona zlatna sredina. I moram priznati da mi je opasno drago zbog toga. Od kad znam za sebe ništa mi nije nedostajalo. Imala sam sve što mi je bilo neophodno za život,ali znala sam svoje granice. Znala sam kada mamu pitati za novac. Mada izbegavala sam to. Od malena imam naviku da svoj dzeparac trošim umereno i da zaobilazim nepotrebne stvari. Kao samohranoj,ne mogu ni predpostaviti koliko je mojoj majci bilo teško da od slabašne bebe izgradi tinejdzerku koja se bori za sebe i svoja prava. Tinejdzerku koja zna šta želi i svim silama se trudi da to i dobije.  I treba joj dodeliti orden,jer je od mene izgradila osobu koju sa ponosom gledam u ogledalu. Nisam narcis. Ali kad te život ne miluje,kad hodaš po trnju i kad ono što poželiš ne dobiješ uvek,naučiš ceniti i sebe a i one koje se trude da tvoj život zaliči na bajku. 







Nikad nisam osuđivala ljude na osnovu izgleda,iz razloga što smatram da svako nosi ono što ima. Svako oblači ono što može priuštiti. I kraj. Ja iskreno,ne volim kupovati skupe krpice. I nije me blam,da uđem u neki butik i izađem sa deset kesa iz njega. Na svakoj mojoj majici ili haljini,ne piše da je iz H.M ili Zare,ali ja je nosim. Jer mi jedan nevažni potpis,apsolutno ništa ne znači. Nije me blam,da sa majkom izađem,obučena u trenerku i majicu. Jer to sam ja. Bilo da sam u trenerci ili farmerkama,to sam ja. 




Ima puno primera svuda oko nas. Samo se okrenite oko sebe. Videćete različite ljude. Niko nije isto obučen,niko nema isti stil. Ali mogu zamisliti vaš prvi . Pokraj vas prolazi momak odeven u odelo,sa uglančanim cipelama i aktovkom. Prva pomisao - gospodin. No,da li je zaista on gospodin ? Jeste li se ikad zapitali šta se krije iza tog odela ? Niste. Jer isuviše verujete svom prvom utisku. Okrenite se još jednom. Momak,široka trenerka,dva broja vreća majica i patike. Prva pomisao - klošar. Je li to zaista tako ? Verujete li zaista u to da je karakter ovog momka dvostruko manji od onog pre ? Naravno da verujete. Ipak je to vaš utisak. I to prvi. Ali dovoljno da presudite. Do vas prolazi devojka. Široka suknja,dukserica i marama. Vaša prva pomisao - svetica. Nevina devojka,veliki ponos i čista duša. To je opet vaš prvi utisak i idalje vas ne mogu uveriti u neistinu toga. A ako do vas prođe devojka. Crna kratka haljinica,visoke pete i duga kosa. Ne želim koristiti reči kakve bi se prosule po jadnoj devojci. 





Na šta vas sve ovo asocira ? Na našu površnost. Jer nije sve onako kako se nama čini. Svako ima svoj stil. Svako nosi ono što njemu samom prija,kao i ono što sam može priuštiti. Previše sudimo. Ali zapamtite. Odelo nije gospodin. Trenerka nije klošar. Marama nije svetica. A suknjica nije ku*va. 



Nikad ne možemo pretpostaviti šta se krije iza nečije odeće. Svako na ovom svetu ima svoje probleme,svako se nosi sa njima na drugačiji način. Ne treba suditi na osnovu korica. Knjigu ne čine korice. Moraš malo virnuti unutra kako bih procenio osobu. Sedi. Pričaj sa njom. Sudi na osnovu njenih postupaka,na osnovu reči. A ne na osnovu njenog izgleda. Totalno je nebitno jesi li debela,mršava,štreber,siromašna ili bogata. Svako je na ovom svetu jednak. Svi na kraju umiremo. Niko sa sobom ne ponese ništa. Rodimo se i umiremo goli. Isto kao što na ovaj svet dolazimo bez ičega,tako se i vraćamo. 







Naš život nije večan i nikad se ne zna kad će nam otkucati zadnji čas. Na hiljade ljudi u ovom trenutku udiše zadnji gram vazduha. Dok ti ustaješ mrzeći ceo svet,neko udiše zadnji zrak. Dok ti mrziš svoj život,neko bi sve dao da ga bar još malo poživi. Osvrni se malo oko sebe. Na hiljade ljudi živi svoje živote. Bori se sa svojim problemima. 




Želiš li i ti biti nečiji novi problem ? Želiš li biti razlog nečije nesreće,nečijih suza ? Želiš li biti so na nečijoj rani ? Znam da ne želiš ili se bar nadam. Zato umesto da mrzovoljna odeš  do škole,nasmeši se  i popravi nekome dan. Udeli nekome kompliment. Budi razlog nečijeg osmeha. Jer ćeš tek tada i biti srećna. Ako sebe celog  damo,tek tada ćemo biti celi. Zapamti to.



Potrudi se malo. Nahrani usput nekog gladnog psa,javi se tužnoj devojčici u školi,udeli kompliment nekome,zagrli nekoga. Deli svoje osmehe. Oni koji te vole biće zadovoljni a ostale ćeš ubiti osmehom. Ne osuđuj. Jer puno ljudi to radi. Moraš shvatiti. Svi smo mi jednaki. Svi smo mi isti !

10 коментара:


  1. 'Naš život nije večan i nikad se ne zna kad će nam otkucati zadnji čas. Na hiljade ljudi u ovom trenutku udiše zadnji gram vazduha. Dok ti ustaješ mrzeći ceo svet,neko udiše zadnji zrak. Dok ti mrziš svoj život,neko bi sve dao da ga bar još malo poživi. Osvrni se malo oko sebe. Na hiljade ljudi živi svoje živote. Bori se sa svojim problemima'-mislim da je dovoljno reći da sam se rasplakala.Svaka čast.Ja bih te zamolila da počneš da pišeš knjigu ako još nisi počela.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Možda sam ja tebe rasplakala ali si ti mene puno više. Hvala ti Jano,punoo !

      Избриши
  2. Stvarno sam se rasplakala!Slazem se sa svim sto si rekla! :) Svaka cast,imas odlicne postove,samo tako nastavi!

    ksenijinkutak1.blogspot.rs

    ОдговориИзбриши
  3. Predivan post, draga! Oduševljena sam tvojim razmišljanjem i potpuno se slažem sa svim što si napisala. Nastavi ovako da pišeš! ♥

    Novi post -------> innisall.blogspot.com

    ОдговориИзбриши
  4. Odlican post.Svaka cast na iskrenosti,ne samo u ovom postu,vec i u ostalim postovima sa tvog bloga.Stvarno zrelo razmisljas i pises o problemima svih nas zbog cega i volim tvoj blog.Jos jednom svaka cast!!! ♥

    http://tiannafashonandstyle.blogspot.com/

    ОдговориИзбриши