петак, 27. мај 2016.

I think, I think #8 -Najbolji savet koji sam dala ? 




Ja sam jedna od onih osoba koje vole pomagati drugima. Osoba koja je uvek tu da pruži utehu,bude rame za plakanje ili te ohrabri da kreneš dalje. Živimo u takvom svetu gde ovakve osobine nisu česta pojava,te mi je pravo zadovoljstvo što ih baš ja posedujem. Nikad ne bih mogla da povredim nekoga,uvredim ga ili udarim. Iako imam tu neku masku nedodirljive osobe,iza nje se krije jedna veoma krhka osoba koja ne podnosi bol i trudi se da  ga umanji kod svih.




Najbolji savet nisam dala niti mami,baki,drugarici ili drugu. Dala sam ga zapravo sebi. Ne kažu uzalud,džaba je pomagati svima ako ne možeš pomoći sebi. Ja sam jedna od retkih koja sebi pomaže. Koja sebi daje savete i sama sebe motiviše. Možda zvučim ludo ali to je istina. 



Moj život nije bio lagan i za svojih 13 godina natrpela sam se svega. Dok sam se suočavala sa raznim problemima koje život pruža,bila sam dete koje još nije razumelo ni sve reči. Bila sam samo jedna krhka devojčica,kojoj su se hladni bolnički zidovi urezali u pamćenje a bol postao samo sastavni deo života. Ni kasnije se ništa nije menjalo. Mamine suze,oštri i osuđujući pogledi od strane ljudi, osuđivanja i upiranja prstom. Sve je to bilo tako teško,naporno. Kao breme koje je iz godine u godinu postajalo teže. Nisam više mogla održavati ravnotežu pod njim.





Je li to realno ? Pravedno ? Je li to okej ? Puno toga motalo mi se po glavi,dok sam sama u sobi plakala,trudeći se da taj bol sakrijem od svih. Jer to je samo moj bol. Zašto bi ga neko delio sa mnom ? Meni ne bi postalo lakše,već bi samo to breme prebacila na druga leđa. Ne bi podelili bol. Nosili bi isti. 



Osećala sam se slabo. Osećala sam se  umorno. Ali je i ta mala devojčica tada,znala da je život takav. Znala je da je život jedna velika borba. Borba samog čoveka protiv sudbine i života. Znala sam da se posle pada moram podići,znala sam da moram biti jača od života. Ne niko me tome nije naučio,sama sam shvatila. Sama naučila. 





Dok sam tako u tami plakala,negde u dubini sebe sam znala da svemu tome mora doći kraj. Kako sam još tada bila jedna veoma osećajna osoba koja je prvo mislila na druge pa tek onda na sebe,nisam htela tražiti savet ni od koga. Znala sam da moram pomoći sama sebi. Sama sebi dati savet. To sam i uradila. I vredilo je. To je motiv kojim se i sama sada vodim. 



'Ljudi će uvek upirati prstom u tebe,uvek bacati kamenje na tvoj put. Ti moraš sagraditi most od tog kamenja,a ne zid. Naučila si da je život surov učitelj. Dao ti je puno testova. Testova koji su bili teški i iscrpljujući. Ali si na kraju ipak naučila lekcije. Sada,vodi se njima. Nauči tu igru života više. Pobogu,Alia. Ne plači više. Kad sledeći put život udari istom jačinom kao pre,neće boleti kao tada. Posle svake kiše,pojavi se sunce. Sunce koje te obasja i iscrta ti osmeh te i zaboraviš na kišu. Biće bolje,mora biti bolje !'






I bilo je bolje. Uspela sam. Nisam poklekla. Nisam nikada priznala poraz. Nisam nikada odustala. Borila sam se hrabro i jako. I pobedila. Dobila rundu u borbi,koja nosi ime : Život. 









9 коментара:

  1. Divan post! Mislim da si ti odlična savjetnica i svaki post u kojem nam daješ savjete je fenomenalan. Samo tako nastavi! ♥

    Novi post -> innisall.blogspot.com

    ОдговориИзбриши
  2. Stvarno fantasticno napisano.Nazalost iz iskustva znam kako je boriti se sa velikim problemima dok si jos,pa moze se reci,dete.Znam kako si se osecala u tim trenutcima i zbog svega toga ti se divim,jer si izasla mnogo jaca iz svega toga.Razumem te potpuno kada kazes da ce ljudi uvek upirati prst u tebe,jer iskusila sam to na sopstvenoj kozi,ali vremenom shvatis da to nije vredno tvojih suza i bola koji trpis.Mnogo sam se raspisala,ali sve u svemu post je predobar ♥♥♥

    https://tiannafashonandstyle.blogspot.com

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Zahvaljujem se na divnom komentaru,a jedino zbog čega mi je krivo je što si morala proći kroz sve grozote da bi razumela sve o čemu sam pisala. :(

      Избриши
  3. Ovo je jedan emotivan, motivisan, snažan post. Svaka čast na ovome što si napisala i što uopšte pišeš o tome. Ti si za svoje godine jako zrela i pametna i to što ti se desilo je sigurno ostavilo veliki uticaj u tvom životu, ali kao što i sama znaš, život nije med i mleko - nikome. Naučila si lekciju, prošla kroz težak period i kada te život opet bude stavio u sličnu situaciju, znaćeš lakše da izađeš iz nje, to neka bude neka prednost svega toga.
    Još jednom, svaka čast :) :*

    NEW POST -----> LITTLE BOX OF HAPPINESS <-----
    FOLLOW ME ON INSTAGRAM

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala ti na ovako divnom komentaru. Slažem se da život ne miluje nikoga,ali svako ko veruje,izađe puno jači iz tih situacija :)

      Избриши
  4. Imam 16 godina, a problema, na žalost, još više. Ovaj post me motiviše da ni ja ne pokleknem i da naučim da se izborim sa svim poteškoćama. Ni ja nisam među onim osobama koja će pomoć tražiti drugih. Jednostavno ne želim da neko ima potrebu da me teši itd., jer i taj neko ima svoje probleme.
    Ovaj post je divan. Prvi koji sam pročitala na tvom blogu i odmah ću da se učlanim, čim objavim komentar. :)

    drugi post je objavljen, ko želi može ga pročitati i učlaniti se:
    introvertna-holandjanka.blogspot.com

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Nisi ni svesna koliko si ne samo usrećila ovim komentarom. Zadovoljstvo je znati da ovaj post može motivisati nekoga. Samo nastavi,hrabro i jako. Biće bolje :)

      Избриши
  5. Imam 16 godina, a problema, na žalost, još više. Ovaj post me motiviše da ni ja ne pokleknem i da naučim da se izborim sa svim poteškoćama. Ni ja nisam među onim osobama koja će pomoć tražiti drugih. Jednostavno ne želim da neko ima potrebu da me teši itd., jer i taj neko ima svoje probleme.
    Ovaj post je divan. Prvi koji sam pročitala na tvom blogu i odmah ću da se učlanim, čim objavim komentar. :)

    drugi post je objavljen, ko želi može ga pročitati i učlaniti se:
    introvertna-holandjanka.blogspot.com

    ОдговориИзбриши