недеља, 29. мај 2016.

Knjiga meseca #2 | Ljubav u doba kokaina - Simonida Milojković



Napomenula sam puno puta da obožavam čitanje,te sam uvek u potrazi za knjigama koje bih mogla pročitati. Dok sam bila kod sestre u Prištini,čitala sam knjigu Simonide,Ljubav u doba kokaina. I to je definitivno nešto što sam pročitala a što mi je idalje u mislima. Jednostavno,ono što očekujete dok čitate knjigu se ne dešava. Strašno realna knjiga,bez srećnog kraja,koja opisuje život jedne izgubljene generacije,u zemlji bez budućnosti. 




Nina je normalna devojka,koja živi sasvim pristojan život. Međutim,njen se život menja za 360 stepeni,kada upozna momka koji devojke menja kao čarape,Nikolu. 

Ne razmišljajući o svojim osećanjima,Nina ulazi u vezu sa njim. Momak iz bajke,ili ipak ne ? Nije znala.
Savršena ljubav,kako se njoj činila,puca. Ona dosadi Nikoli. Svesna da ga gubi,Nina je spremna na sve kako bi ostala kraj njega. Čak i na drogu...





Jednom probaš,drugi put. Smiruje te. Svake srede,pa vikenda. Pa svakog dana. Momak i devojka. U paklu zavisti. Prljavi i bez volje za životom. Novca ponestaje. 




Spremni na svakave gadosti samo kako bi dobili sledeću dozu. Neverovatna ljubav koju je osećala prema njemu,dovodi je do litice. On je svesno gura ka crnilu. A ona se ne opire tome. Svesno pada u crnilo,vukući sebe a i sve one njene najmilije. 




Jeste li vi pročitali ovu knjigu ? Recite mi vaše utiske u komentarima ! 

петак, 27. мај 2016.

I think, I think #8 -Najbolji savet koji sam dala ? 




Ja sam jedna od onih osoba koje vole pomagati drugima. Osoba koja je uvek tu da pruži utehu,bude rame za plakanje ili te ohrabri da kreneš dalje. Živimo u takvom svetu gde ovakve osobine nisu česta pojava,te mi je pravo zadovoljstvo što ih baš ja posedujem. Nikad ne bih mogla da povredim nekoga,uvredim ga ili udarim. Iako imam tu neku masku nedodirljive osobe,iza nje se krije jedna veoma krhka osoba koja ne podnosi bol i trudi se da  ga umanji kod svih.




Najbolji savet nisam dala niti mami,baki,drugarici ili drugu. Dala sam ga zapravo sebi. Ne kažu uzalud,džaba je pomagati svima ako ne možeš pomoći sebi. Ja sam jedna od retkih koja sebi pomaže. Koja sebi daje savete i sama sebe motiviše. Možda zvučim ludo ali to je istina. 



Moj život nije bio lagan i za svojih 13 godina natrpela sam se svega. Dok sam se suočavala sa raznim problemima koje život pruža,bila sam dete koje još nije razumelo ni sve reči. Bila sam samo jedna krhka devojčica,kojoj su se hladni bolnički zidovi urezali u pamćenje a bol postao samo sastavni deo života. Ni kasnije se ništa nije menjalo. Mamine suze,oštri i osuđujući pogledi od strane ljudi, osuđivanja i upiranja prstom. Sve je to bilo tako teško,naporno. Kao breme koje je iz godine u godinu postajalo teže. Nisam više mogla održavati ravnotežu pod njim.





Je li to realno ? Pravedno ? Je li to okej ? Puno toga motalo mi se po glavi,dok sam sama u sobi plakala,trudeći se da taj bol sakrijem od svih. Jer to je samo moj bol. Zašto bi ga neko delio sa mnom ? Meni ne bi postalo lakše,već bi samo to breme prebacila na druga leđa. Ne bi podelili bol. Nosili bi isti. 



Osećala sam se slabo. Osećala sam se  umorno. Ali je i ta mala devojčica tada,znala da je život takav. Znala je da je život jedna velika borba. Borba samog čoveka protiv sudbine i života. Znala sam da se posle pada moram podići,znala sam da moram biti jača od života. Ne niko me tome nije naučio,sama sam shvatila. Sama naučila. 





Dok sam tako u tami plakala,negde u dubini sebe sam znala da svemu tome mora doći kraj. Kako sam još tada bila jedna veoma osećajna osoba koja je prvo mislila na druge pa tek onda na sebe,nisam htela tražiti savet ni od koga. Znala sam da moram pomoći sama sebi. Sama sebi dati savet. To sam i uradila. I vredilo je. To je motiv kojim se i sama sada vodim. 



'Ljudi će uvek upirati prstom u tebe,uvek bacati kamenje na tvoj put. Ti moraš sagraditi most od tog kamenja,a ne zid. Naučila si da je život surov učitelj. Dao ti je puno testova. Testova koji su bili teški i iscrpljujući. Ali si na kraju ipak naučila lekcije. Sada,vodi se njima. Nauči tu igru života više. Pobogu,Alia. Ne plači više. Kad sledeći put život udari istom jačinom kao pre,neće boleti kao tada. Posle svake kiše,pojavi se sunce. Sunce koje te obasja i iscrta ti osmeh te i zaboraviš na kišu. Biće bolje,mora biti bolje !'






I bilo je bolje. Uspela sam. Nisam poklekla. Nisam nikada priznala poraz. Nisam nikada odustala. Borila sam se hrabro i jako. I pobedila. Dobila rundu u borbi,koja nosi ime : Život. 









среда, 25. мај 2016.

Blog's birthday | Odgovori na pitanja | Thank you for everything !




Želim vam se zahvaliti na svemu što ste učinili za mene,mada nesvesno.  Na svaki komentar,svaku pohvalu i svaku kritiku. Na svako postavljeno pitanje,na svaku pruženu utehu. Zahvaljujem vam se što ste ovu godinu ulepšali a nadam se da ću ih još slaviti. Hvala vam što ste postavljali pitanja za Q and A,jer je pravo zadovoljstvo odgovarati na njih. Nadam se da će te uživati u ostatku posta. 
Toliko sam vam toga htela reći kroz ovaj post,ali kao da su te reči isparile iz moje glave čim sam sela da ih napišem. Nemam adekvatnu reč da vam opišem kako se u ovim trenutcima osećam. Po prvi put,mi u životu nešto nije dosadilo i postoji nešto što me čini srećnom iz dana u dan,sve više i više. Postoji mesto gde se slobodno mogu izraziti,otkriti svoje probleme i posavetovati nekoga. Blog je polako,kroz ovih godinu dana,postajao sastavni deo mog života. Počela sam živiti svoj život kao Alia,blogerka koja se trudi da sve one probleme današnjice objasni na jedan prav način i koja je uvek tu za bilo koji savet ili pomoć. Preuzela sam njenu ulogu,jer se blog lepio za mene,za moj život. Iako niko i ne zna za njega,osim par prijatelja iz škole i moje mame,osećam se slobodno. Jedino na tom mestu osećam slobodu. Osećam da tu pripadam i da je moje mesto upravo tu. 









Pre tačno godinu dana napisala sam svoj prvi post. Posle toliko kolebanja i razmišljanja o njemu,sastavila sam desetak rečenica i pokupila slike sa interneta,te ga i objavila. Stalno bih proveravala i refrešovala stranicu kako bi videla ima li komentara. Sećam se svojih prvih čitaoca,iako su to bile samo poznanice iz škole. Sećam se svega. Prvih pohvala i kritika. Prvih komentara koji su me naterali na plač od sreće. Sve je to bilo nešto novo i samo po sebi čarobno. Taj neznani osećaj dovodio me je do ludila svakog puta kad bih htela pisati a ne bi imala inspiracije. Prolazila sam kroz razne faze kroz pisanje i borila se sa svim tim sitnim problemčićima. U ovih godinu dana,otkrila sam ljubav prema fotografiji. Ne postavljam idalje svoje slike ( osim par kojih imam ) jer nisam sigurna u njihov kvalitet i lepotu. 







Tokom 365 dana mog 'blogerskog ' života,naučila sam puno,kako o sebi tako i o drugima. Naučila sam puno toga,prvenstveno o životu. Slušala sam brojne savete i primenjivala ih,trudeći se da život unapredim i živim ga na još bolji način. U meni se probudila neka inspiracija za slikanjem,crtanjem,pisanjem pa čak i učenjem. Postala sam bolji učenik,a blog mi je samo pomogao. Blog predstavlja samo moj hobi,ali je za mene mnogo više od toga. 










Nisam mogla da organizujem giveawey,zbog određenih situacija,kao što to ostali blogeri rade. Razmišljala sam puno o čemu bih mogla pisati,imala sam puno ideja ali se ova činila kao najbolja. Pre nekoliko dana mi je samo palo na pamet da organizujem Q and A,jer su mi postovi najinteresantniji a mislim da su i vama zanimljivi. Ovaj je dan meni veoma važan,jer slobodno mogu gledati u nešto što sam ja gradila godinu dana. Nešto što sam ja stvorila. Osećaj je neverovatan,zaista. 



Q. Kako si saznala za blogovanje ?

Moj nastavnik Informatike se bavi blogovanjem i on je od samog početka pokušavao da nas uvede u ovaj svet. Još je od petog razreda insistirao da svako od nas otvori blog,kako bi pisali o nečemu što volimo. Terao bi nas da gledamo razne blogove,čitamo postove samo kako bi zavoleli to. Ja sam od njega naučila puno toga i zaista mu se zahvaljujem što mi je pokazao put kojim sada idem. 


Q. Koji je bio povod za otvaranje tvog bloga ? 

Pa navela sam gore,kako sam saznala za blogovanje. Otvaranje bloga bio je donakle i moj školski zadatak ali sam ga više otvorila zbog ljubavi prema pisanju. Tražila sam mesto gde mogu otvoriti svoju dušu,gde se mogu opustiti i pisati o čemu god poželim. :)


Q. Koje su mane,a koje prednosti blogovanja ? 

Ja se do sada nisam stekla nikakav negativni osećaj oko blogovanja. Mislim da svako ko voli pisanje treba otvoriti blog,jer je ovo zaista jedan predivan osećaj. Kao prednost blogovanja možete uvrstiti to što sve više i više razvijate svoj talenat i vaša ljubav prema pisanju raste. Upoznajete divne mlade i talentovane osobe,možete naučiti puno toga o ljudima i njihovim osećanjima. Sami možete pronaći razne pozitivne činjenice u vezi blogovanja,ali samo ako volite da se bavite time.







Q. Šta misliš o vezama sa 13/14 godina ? 

Ne želim osuđivati nikoga,ali je meni ovo jedna velika glupost. Ceo život je pred tobom,imaš samo još koju godinu detinjstva i ti je trošiš na nečije prazne reči i hladan zagrljaj,jer ljubavi u tim godinama nema. Sve se to vrti samo oko onog pustog osećaja kog svi osećamo,sve se vrti oko toga da samo želimo nečiji zagrljaj,nečije reči za utehu. Ljudi,ostavite se toga. Uživajte u ovim bezbrižnim godinama dok još možete. Neka sve teče svojim tokom. Ima vremena,čeka vas sve to kasnije. 

Q. Šta misliš o Ruži Rupić ?

Iskreno,Ružu i ne pratim toliko,jer mi njeni videi nisu naročito zanimljivi. Devojka radi ono što voli i ja je ne mogu osuđivati zbog toga a i nemam pravo. Smatram samo da malo preteruje sa šminkanjem,jer je još u osnovnoj školi,ali je šminka njena ljubav i sa svojim telom ima pravo raditi šta god želi. To je njeno. :)

 Q. Koji je tvoj komentar kada bi videla devojku sa kilo pudera,u miniću sa ombre izrastkom do ušiju ? 

Kao prvo,ne mogu podneti devojke koje stavljaju toliko pudera da ne možeš razaznati o kome se radi. A drugo ombre pramenovi su prošlog  leta bili toliko popularni,a ja ih nisam mogla jednostavno smisliti. Tako da,možete zamisliti moju reakciju. 




Q. Omiljena trgovina ?


Većina mojih stvari je iz H.M ,tako da biram njega. Smatram da za svakoga postoji nešto u tim trgovinama i zaista sam prezadovoljna kvalitetom. :)


Q. Omiljena blogerka ? 


Trenutno,nemam blogerku koju najviše pratim. Smatram da svako u svom pisanju poseduje nešto čarobno,te i po tome ocenjujem blogove. Pratim Anju Minić,Zaru ali i mnoge druge blogerke. 

Q. Cedevita ili Coca - Cola ?

Ipak biram Coca - Cola,jer sam do skoro bila zaluđena njom. 


Q. Omiljena životinja ? 

Ja sam osoba koja obožava životinje. Volim sve, od slonova do miševa. Ako se ovo pitanje odnosi na životinje koje mogu biti kućni ljubimci,biram psa. A uopšteno,moja omiljena životinja je žirafa :)


Q. Šta ti je hobbi ? 


Pored pisanja bloga,nemam neki poseban hobi. U slobodno vreme čitam ili pravim beleške iz srpskog ( inače imam beleške iz skoro svakog predmeta ). 


Q. Treniraš nešto ?

Ne nažalost, iako sam oduvek želela trenirati košarku. Međutim zbog određenih razloga kao i samog mesta gde živim,to nije bilo moguće. 

Q. Omiljena tema za pisanje na blogu ? 

Moj favorit su teme gde slobodno mogu izraziti svoje mišljenje. To su uglavnom postovi iz ' I think,I think ' rubrike,jer tu uglavnom razmatram neke probleme današnjice a to obožavam. :)

Q. Kako si se odlučila za pisanje bloga ? 

Objasnila sam sve već. Svidela mi se priča mog nastavnika Informatike,te sam i ja htela okušati sreću u ovom svetu. 


Q. Zima VS Ljeto ? 


Svi bi sada bez imalo razmišljanja izabrali leto,ali iako ga i ja volim nisam neki njegov ljubitelj. Svako od nas se raduje lepom vremenu i završetku škole,ali je meni na neki svoj i jedinstven način zima puno čarobnija i sporije prolazi. 


Q. Jesen VS Proljeće ? 


Proleće,zbog mnogih razloga. Tada je moj,mamin kao i rođendan sestre od tetke. Volim samu prirodu koja bukne jer mi dodaje dodatnu inspiraciju. :)


Q. Koje je boje tvoja četkica za zube ? 

Ljubičaste. 

Q. Najveća vrlina ? 

Mislim da je moja najbolja vrlina to što u svakom trenutku i svakoj situaciji želim pomoći nekome. Bilo o kome da je reč,ja sam uvek tu sa svojim brojnim savetima. 


Q. Najveća mana ?

Lakovernost,definitivno. Osoba sam koja veruje svima i na kraju ostaje povređena. 


Q. Koliko si visoka ? 

Visoka sam 170/71 cm. 


Q. Omiljeni TV program ? 

Definitivno,Disney. Volim taj kanal jer me serije koje se prikazuju stalno teraju na smeh. 


Q. Šta bi volela biti kad porasteš ? 

Psiholog. To me najviše privlači i zanima. 


Q.  Koji fon imaš ? 

Imam Samsung Galaxy J1. Ovaj telefon je odličan,malih dimenzija. Jedina mu je mana kamera. Slike su u nekim belim nijansama i skoro da su mutne. Ali je ostalo odlično.

Q. Omiljena pesma ?

Moja ,trenutno,omiljena pesma jeste - Jala Brat - Skandal. Ako volite takvu muziku pustite i uživajte,a ako ne,zaobiđite ovo :)


Q. Omiljeni bend ?


One Direction je idalje moj omiljeni bend,iako sam ih prestala slušati toliko puno. Međutim,gotovo da sam odrastala uz njih,tako da bi zaista glupo bilo odabrati bilo šta drugo.


Q. Omiljeni blog ?


Trenutno pratim mnogo blogerki i zaista se ne mogu odlučuti za jedan.

Q. Omiljeni slatkiš ?

Najukusnija čokolada je Milka sa Oreom. Njami.


Q. Duga ili kratka kosa ?


I sama imam dugu kosu,pa nju i biram.


Q. Crno i belo ?

Crno je moja boja. Stalno nosim crno i najbolje se osećam u tome.


Q. Da li si ikada bila zaljubljena ?

Nisam do sada ni u koga bila toliko zaljubljena. Bilo je puno momaka koji su mi se sviđali ali ni u jednog od njih nisam bila zaljubljena.


Q. Šta te inspiriše u životu ?

Moja mama je moja najveća inspiracija.


Q. Omiljeni ukus sladoleda ?

Vanila,definitivno.


Q. Šta ne voliš videti na drugim blogovima ?

Puno gadžeta. Mislim da svakom blogu treba dati prostora. Niko ne voli toliko gadžeta na jednom mestu.


Q. Omiljeni citat ?

The darkest place I've ever seen was inside me, and nothing ever scared me more.


Q. Da li pišeš tajni dnevnik ?

Pišem. Osećam se lakše jer znam da to delim sa nekim ali ipak to nešto niko ne zna. :)


Q. Osobina koju najviše/najmanje voliš kod sebe ?


Pored osobina koje sam malopre navela,volim to što sam iskrena osoba,bez dlake na jeziku. Eh sad,to što sve što mislim izgovorim ne znam da li da uvrstim u pozitivne ili negativne osobine. Sami procenite :)


Q. Da li imaš kućnog ljubimca ?

Ne,nemam.

Q. Šta planiraš raditi tokom ljeta ?

Pošteno se odmoriti i naspavati. A posle toga uživati i provesti najbolje leto u svom životu.

Q. Koji je tvoj omiljeni sport ?

Moj omiljeni sport je košarka,ali pored nje obožavam i odbojku.

Q. Na čiji bi koncert voljela otići ?


Iskreno,ne razmišljam toliko o tome i nemam neke posebne želje. Što se naših zvezda tiče,volela bih uživo slušati : Jalu Brata,Vuk Moba,THCF,Beogradski Sindikat,Lexington bend.. A što se stranih tiče - Adele,Justina Biebera,1D i puno drugih.


Q. Omiljeni grad ?


Novi Pazar.


To bi bilo to što se tiče Q and A. Hvala svima koji su postavljali pitanja. Bilo je pravo zadovoljstvo odgovarati na njih. :) Ne možete verovati koliko mi je krivo jer post izlazi ovako kasno,ali sam imala malih problema. U početku nije bilo struje, a kasnije je ujaku trebao kompjuter i sve se ovo odužilo. Takođe izvinjavam se što ovaj post ima tako malo slika ali ga nisam ranije stigla spremiti. Hvala vam još jednom !

недеља, 15. мај 2016.

10 days until Blog's birthday | Q and A



Ima već godinu dana kako sam zakoračila u ovaj magični svet blogovanja. Doživela sam puno uspona i padova. Bilo je puno trenutaka kada bih jednostavno poželela da mog bloga nema. Bilo je puno situacija u kojima sam ga htela obrisati. Ali nisam. Jer mi je nešto govorilo da ne mogu to učiniti. Neka sila u meni se na sve moguće načine trudila da me spreči u tim namerama. Govorila je da sam napokon pronašla nešto u čemu uživam i da je sada najnepogodniji trenutak da odustanem. I prvi put u svom životu,poslušala sam srce a ne mozak i donela sam ispravnu odluku. Nisam odustala. 






Sa ponosom mogu reći da sam puno toga naučila u proteklih godinu dana. Postala sam drugačija,promenila način svog razmišljanja i puno toga naučila o sebi ali i drugima. Kao da je juče bio dan kad sam prvi put sela za kompjuter i otkucala svoj prvi post. Sećam se koliko sam ga puta samo pročitala,koliko sam ga puta prepravila i razmišljala o tome da li da ga objavim ili ne. Sećam se kad sam dobila prvi komentar,prvog čitaoca i prvu pohvalu. Sećam se prvog posta sa dvocifrenim brojem komentara. 




Sve je bilo tako čudno. Sam nastavnik srpskog jezika je bio šokiran jer je moj talenat toliko napredovao. Jednostavno,od kad sam napravila ovaj blog,stalno nešto kucam po telefonu i kompjuteru ili pišem po školskim sveskama razne ideje o postovima. Moj život je dobio smisao. Jer je blog na neki čudan način,postao sastavni deo mog života. 





Sada,postavljejte mi  pitanja na koja ću odgovoriti tog famoznog 25. maja. Možete postavljati razna pitanja. :)

четвртак, 12. мај 2016.

Omiljeni Youtube snimci ! :)

Često svoju dosadu lečim na Jutjubu. Svakog dana posetim ovaj sajt,jer je stvarno mnogo jutjubera koje svakodnevno pratim. Puno motivacionih videa,onih bjuti ali i lajfstajl. Teško je bilo izabrati par ali su oni nekako iskočili iz mora. Predstavljam vam par jutjub snimaka,koji su se izdvojili i koji mi nikad ne dosade jer ih iznova i iznova gledam :) .




1. Dnevna doza moticavije - Najisnpirativnijih 8 minuta vašeg života 


Ovo zapravo nije njihov klip,već su ga oni samo preveli. Klip je inače izrađen od nekoliko isečaka iz raznih filmova. Gledala sam ga prekjuče i jednostavno ostavio je jak utisak na mene. Naterao me da ostavim spavanje i izležavanje i krenem ka ostvarivanju svojih snova. 







2. Biseri sa interneta | thelazyWAVE


Ovaj klip me je oduševio jer se zaista vidi koliko se oni trude da njihovi videi budu originalni i što boljeg kvaliteta. Davor me je u ovom videu nasmejao jer je stvarno odradio svoj posao kako treba. Pogledajte,ako već niste,pa sami presudite ? :)


                                     



3. KAKO BITI KUL NA INTERNETU !!!


Malo je reći da ja Yasserstaina obožavam. On je jedan od prvih jutjubera koje sam počela gledati, a iz mnogo razloga je i najbolji. Njegovi klipovi su originalni i vrhunskog su kvaliteta,snima sa osobama koje su sličnog karaktera kao on i jednostavno ima te neke forice na koje uvek padam. Ovaj klip je jedan od boljih i zaista će vas nasmejati :)






4. Top 10 - Najjezivija mesta na planeti

Ja lično volim momke sa kanala Gledaj ovo i ne postoji njihov video koji nisam odgledala,tako da je zaista teško bilo izdvojiti jedan. Međutim,mislim da je ovo jedan od boljih videa te da je i sama tema veoma zanimljiva. Pa pogledajte ovaj video, a ako vam se svidi, možete pronaći još puno sličnih na njihovom kanalu. :)










5. Moje misli jednog školskog jutra


Da,da. I Marija Žeželj je jedna od onih mojih omiljenih jutjubera. Devojka ima super videe i ideje i preslatka je. Ovaj video me je oduševio, pogledala sam ga desetak puta i nije mi dosadio. Kao da ga je snimala iz moje perspektive jer tako i izgledaju moje misli ujutru. 





-

To bi bilo to za ovaj post. Nadam se da vam se svideo moj izbor omiljenih videa a vi mi slobodno napišite koga vi volite gledati i kakve videe najčešće gledate. :)

уторак, 10. мај 2016.

Filmovi koje sam pogledala,a ostavili su najveći utisak na mene | April / Mart 2016



Neću da lažem,April mi je nekontrolisanom brzinom preletio ispred očiju. Dugo sam ga očekivala,što zbog rođendana,što zbog same prirode koja bukne i probudi se cela. I tako je taj dugo očekivani mesec,najbrže prošao. Trudila sam se da bar malo slobodnog vremena provedem uživajući. Pisala sam postove i iako ih nisam objavljivala,napisala sam i spremila puno njih. Nastavila sam pratiti seriju The Originals i odgledala sam puno filmova. Puno romantičnih i ljubavnih priča zbog kojih oka nisam skopila i zbog kojih sam prolila tonu suza. Ali i puno drama i poučnih filmova zbog kojih sam počela život gledati iz puno različitih perspektiva. Predstavljam vam filmove koje vredi pogledati ! 



1. Never let me go ( 2010 ) 


Film započinje kratkim opisom medicine kao i tome koliko je ona samo napredovala. Cela priča,prati odrastanje Tomija,Keti i Rut. Troje prijatelja odrastaju u čudnom internatu i njihov jedini zadatak je da čuvaju svoje zdravlje. Priča o prijateljstvu i ljubavi. Film koji će svi shvatiti na svoj način. Ja sam vrlo emotivno reagovala na njega jer je sudbina dece u tom internatu i više nego tužna. 






2. Creed ( 2015 ) 



Film prati Adonisa Creeda,sina legendarnog boksera Apola Creeda. Iako Adonis nikada nije upoznao svog oca,bokserska krv u njemu ne da mu mira te on odlučuje da napusti posao. Adonis odlazi kod Rocky Balboe,kome je Apolo bio večiti rival. Film koji me je oduševio,bukvalno izuo iz cipela. Naučio me je da pratim svoje snove i da verujem u njih. I poruka koja je bila gotovo najjača jeste : You are more than your name ! 






3. A walk to remember ( * ) 



Ovaj sam film zapravo gledala u martu,ali je jedan od onih koji se dugo pamte. Ljubavna priča koja počinje iznenada a još iznenadnije se i završava. Tužna priča bez srećnog kraja. Neću puno toga da otkrivam jer je ovaj film stvarno vredan pažnje. Uči te da je jedino bitno ono što se nalazi unutar čoveka te da oblačenje ili šminka ne govore ništa o karakteru čoveka. Tople preporuke od mene ! 







4. The fault in our stars (2014)



Pisala sam post o tome koliko me je ova knjiga oduševila,a u martu sam napokon uhvatila malo vremena da  i pogledam film. Gledala sam ga početkom marta,ali nisam mogla da ga ne ubacim ovde. Jednostavno,toliko je ovaj film,kao i sama knjiga,ostavio jak utisak na mene. Hejzelina i Ogastusova isprepletena priča,izula me je iz cipela. Sve preporuke za ovaj film,jer te navodi na razmišljanje. Natera te da promeniš svoj pogled na svet kao i na život uopšte. Nešto što stvarno vredi pogledati ! 







5. If I stay ( 2015 ) 




Ovaj je  film  ( bar meni) bio  veoma težak za razumeti. Tek sam pri kraju skontala o čemu se zapravo radi. Pogledala sam ga negde sredinom marta i bukvalno sam oduševljena. Devojka doživi saobraćajnu nesreću sa porodicom. Odvoze je u bolnicu,gde se bore kako za njen,tako i za život njene porodice. Tokom tog nekog besvesnog stanja,devojka se priseća celog svog života. Film koji vam mora izmamiti osmeh ali i suze. 





-



I to bi bili filmovi koji su ostavili najveći utisak na mene. Svi su oni pogledani preko neta a sada ne mogu pronaći tačnu godinu izlaska filma A walk to remember,tako da izvinite. :)

четвртак, 05. мај 2016.

I think,I think #7 | Odelo ne čini čoveka !


Više ne znam kako da započinjem postove. Ali smisliću već nešto do sledećeg. No,opet ću vam se zahvaliti na predivnim komentarima na prošlom postu. Nemate pojma koliko mi ti komentari znače i koliko me i inspirišete. Dajete mi dodatnu motivaciju da nastavim sa ovim što radim. 


----

Ne pripadam siromašnoj ali ni bogatoj porodici. Mi smo ti ona zlatna sredina. I moram priznati da mi je opasno drago zbog toga. Od kad znam za sebe ništa mi nije nedostajalo. Imala sam sve što mi je bilo neophodno za život,ali znala sam svoje granice. Znala sam kada mamu pitati za novac. Mada izbegavala sam to. Od malena imam naviku da svoj dzeparac trošim umereno i da zaobilazim nepotrebne stvari. Kao samohranoj,ne mogu ni predpostaviti koliko je mojoj majci bilo teško da od slabašne bebe izgradi tinejdzerku koja se bori za sebe i svoja prava. Tinejdzerku koja zna šta želi i svim silama se trudi da to i dobije.  I treba joj dodeliti orden,jer je od mene izgradila osobu koju sa ponosom gledam u ogledalu. Nisam narcis. Ali kad te život ne miluje,kad hodaš po trnju i kad ono što poželiš ne dobiješ uvek,naučiš ceniti i sebe a i one koje se trude da tvoj život zaliči na bajku. 







Nikad nisam osuđivala ljude na osnovu izgleda,iz razloga što smatram da svako nosi ono što ima. Svako oblači ono što može priuštiti. I kraj. Ja iskreno,ne volim kupovati skupe krpice. I nije me blam,da uđem u neki butik i izađem sa deset kesa iz njega. Na svakoj mojoj majici ili haljini,ne piše da je iz H.M ili Zare,ali ja je nosim. Jer mi jedan nevažni potpis,apsolutno ništa ne znači. Nije me blam,da sa majkom izađem,obučena u trenerku i majicu. Jer to sam ja. Bilo da sam u trenerci ili farmerkama,to sam ja. 




Ima puno primera svuda oko nas. Samo se okrenite oko sebe. Videćete različite ljude. Niko nije isto obučen,niko nema isti stil. Ali mogu zamisliti vaš prvi . Pokraj vas prolazi momak odeven u odelo,sa uglančanim cipelama i aktovkom. Prva pomisao - gospodin. No,da li je zaista on gospodin ? Jeste li se ikad zapitali šta se krije iza tog odela ? Niste. Jer isuviše verujete svom prvom utisku. Okrenite se još jednom. Momak,široka trenerka,dva broja vreća majica i patike. Prva pomisao - klošar. Je li to zaista tako ? Verujete li zaista u to da je karakter ovog momka dvostruko manji od onog pre ? Naravno da verujete. Ipak je to vaš utisak. I to prvi. Ali dovoljno da presudite. Do vas prolazi devojka. Široka suknja,dukserica i marama. Vaša prva pomisao - svetica. Nevina devojka,veliki ponos i čista duša. To je opet vaš prvi utisak i idalje vas ne mogu uveriti u neistinu toga. A ako do vas prođe devojka. Crna kratka haljinica,visoke pete i duga kosa. Ne želim koristiti reči kakve bi se prosule po jadnoj devojci. 





Na šta vas sve ovo asocira ? Na našu površnost. Jer nije sve onako kako se nama čini. Svako ima svoj stil. Svako nosi ono što njemu samom prija,kao i ono što sam može priuštiti. Previše sudimo. Ali zapamtite. Odelo nije gospodin. Trenerka nije klošar. Marama nije svetica. A suknjica nije ku*va. 



Nikad ne možemo pretpostaviti šta se krije iza nečije odeće. Svako na ovom svetu ima svoje probleme,svako se nosi sa njima na drugačiji način. Ne treba suditi na osnovu korica. Knjigu ne čine korice. Moraš malo virnuti unutra kako bih procenio osobu. Sedi. Pričaj sa njom. Sudi na osnovu njenih postupaka,na osnovu reči. A ne na osnovu njenog izgleda. Totalno je nebitno jesi li debela,mršava,štreber,siromašna ili bogata. Svako je na ovom svetu jednak. Svi na kraju umiremo. Niko sa sobom ne ponese ništa. Rodimo se i umiremo goli. Isto kao što na ovaj svet dolazimo bez ičega,tako se i vraćamo. 







Naš život nije večan i nikad se ne zna kad će nam otkucati zadnji čas. Na hiljade ljudi u ovom trenutku udiše zadnji gram vazduha. Dok ti ustaješ mrzeći ceo svet,neko udiše zadnji zrak. Dok ti mrziš svoj život,neko bi sve dao da ga bar još malo poživi. Osvrni se malo oko sebe. Na hiljade ljudi živi svoje živote. Bori se sa svojim problemima. 




Želiš li i ti biti nečiji novi problem ? Želiš li biti razlog nečije nesreće,nečijih suza ? Želiš li biti so na nečijoj rani ? Znam da ne želiš ili se bar nadam. Zato umesto da mrzovoljna odeš  do škole,nasmeši se  i popravi nekome dan. Udeli nekome kompliment. Budi razlog nečijeg osmeha. Jer ćeš tek tada i biti srećna. Ako sebe celog  damo,tek tada ćemo biti celi. Zapamti to.



Potrudi se malo. Nahrani usput nekog gladnog psa,javi se tužnoj devojčici u školi,udeli kompliment nekome,zagrli nekoga. Deli svoje osmehe. Oni koji te vole biće zadovoljni a ostale ćeš ubiti osmehom. Ne osuđuj. Jer puno ljudi to radi. Moraš shvatiti. Svi smo mi jednaki. Svi smo mi isti !