недеља, 24. април 2016.

Dobre i loše strane 21. veka | Collab sa Nerom !


 Prvo,želim se zahvaliti Neri koja je napisala toliko divnih stvari vezanih za moj blog,da sam jednostavno plakala dok sam ih čitala. Drago mi je što je nakon toga i pristala na ovu saradnju,jer je zaista zadovoljstvo sarađivati sa blogerkom poput nje. Odabrala je sjajnu temu i stvarmo sam se zamislila i pokušala sagledati svet sa puno drugih perspektiva. Pazila sam na činjenicu da ne smem uvrediti nikoga i da pažljivo analiziram svaku stvar koju budem napisala. Zaista sam se potrudila i iskreno se nadam da će vam se ovo svideti. Posetite i njen blog - www.neramisic.blogspot.com



21. vek kao i sam život u njemu,meni ne predstavlja nikakvu radost. Često spominjem da su devedesete godine bile pun pogodak i da bih volela da sam bila rođena u tom periodu. Jednostavno,taj misteriozni život je ono što mene privlači. Što se tiče ovog  famoznog 21. veka,ovog monotonog života i rutina koje već znam napamet,nema ničeg posebnog u njima.

 Dobre činjenice u vezi života u 21. veku : 

- Tehnologija nam je dostupna na gotovo svakom koraku. 

  ~  Kažu da je 21. vek doba tehnologije a ja sam to samo ovim potvrdila. Tehnologija nam je zaista dostupna na svakom koraku i možemo se bar malo potruditi da je iskoristimo na pravi način. Znate li koliko sajtova na internetu postoji o matematici ? O srpskom jeziku ili biologiji ? Jeste li se nekad zainteresovali da pogledate ? Znam da niste ali ako bar sat vremena izdvojite i umesto Instagram otvorite Gugl i potražite ovakav tip sajta. Nećete zažaliti. 






- Sve više ljudi se proslavljuje svojim talentima uz pomoć interneta. 
  ~ Druga činjenica je ta da se sve više mladih ljudi pronalazi u svetu interneta i otkriva svoje talente uz pomoć njega. Na milione blogera i jutjubera širom sveta,ostvaruje svoje snove i otkriva talente kako za glumu tako i za pisanje. Da nije bloga,koji polako postaje sastavni deo mog života,moje pisanje bi ostalo na tom nekom nivou i ja ne bih napredovala. Zahvaljujući njemu,postala sam kreativnija a zahvaljujući brojnim blogovima koje čitam,moje pisanje iz dana u dan postaje sve bolje.





- Imamo priliku,da  uz pomoć interneta,upoznamo ljude sa raznih krajeva sveta. 
   ~ Ne znam je li treća činjenica dobra ili loša ali ću je ipak uvrstiti u grupu dobrih. Društvene mreže su nešto zaista veoma napredno. I iako sam u prošlom postu napomenula da nam polako kradu detinjstvo,možemo ih iskoristiti na pravi način. Zahvaljujući Wattpadu,upoznala sam divnu spisateljicu Katarinu sa kojom sam se dopisivala više od godinu dana. Zahvaljujući blogu,upoznala sam a i još upoznajem divne ljude. U svakom zlu ima nečeg dobrog,ako se ono na dobar način i pronađe. 






- Imamo mogućnost upisa u brojnim školama. 
   ~ Iako je sve manje onih učenika kojima škola predstavlja zadovoljstvo,čvrsto stojim uz teoriju da svako od nas ima svoje snove ili bar neku viziju onoga što želi postati. Nažalost,zbog samog mesta gde živim,situacije koja vlada na Kosovu kao i činjenice da sam išla u školu koja radi po srpskom planu i programu,nemam veliki izbor škola. I to je ono što me je mučilo i što me je gotovo slomilo. Moj san je oduvek bila medicina. I čvrsto sam bila ubeđena da ću upisati i medicinsku školu. Međutim,život se sa svima nama poigra,te nekad ne postanemo osobe koje smo zamišljali već osobe koje smo morali postati. Ali naravno mnogi od vas imaju mogućnost da upišu brojne škole tako da ovo ipak stoji. 

- ----



 Loše stvari  vazane za 21. vek : 



- Ljubomora polako počinje vladati svetom. 
  ~ Lakše je bilo pronaći nekoliko loših nego nekoliko dobrih stvari. Iz nekog nepoznatog razloga imam tako puno toga reći ali ne mogu sagledati početak mojih misli. Ljubomora. Nešto što ne postoji. Nešto što ima toliku moć da uništi ono što postoji a izmisli ono čega nema. Ovaj izmišljeni osećaj,polako ali sigurno,zauzima naša srca. Kuje ih debelim slojem leda. 





- Gotovo da nema osoba kojima možeš verovati.
  ~ Da. Nema osoba kojima možeš verovati. Surova istina koja mi je pre par dana lupila šamar. Lakoverna klinka koja je svojim osećanjima davala tu slobodu da budu otkriveni od strane svakoga. I tako na kraju izašla povređena. Svaka. Ama baš svaka osoba će vas bar jednom povrediti. I,ne navikavajte se na ljude. Ne umeju ostati.

-  Društvene mreže nam postaju sastavni deo života.
    ~Kao rutinu pranja zuba,umivanja ujutru,sve više uvodimo i onu koja glasi : Proveri društvene mreže svakih pola sata. I to radimo. Uporno držimo,male uništavače,u našim rukama davajući im tu mogućnost da nam vladaju životom. I možete pogledati moj post o društvenim mrežama,jer ja nemam puno toga reći ovde. Sve je već rečeno. Ne znam za vas,ali ja se svakog dana u školi sve više razočaram. Juče smo baš imali posetu direktora na času i nastavnik srpskog jezika proziva učenika da mu odredi rečenične članove. Verovali ili ne,učenik sedmog razreda nije mogao prepoznati predikat. Nije znao koliko promenljivih reči ima. A zašto ? Zato jer sve više mozak zamenjuju telefonom. Dozvoljavaju da nepotrebne informacije i slike zatrpaju njihov ( kako moj nastavnik kaže 'izribani' ) mozak,te posle nemaju snage podići knjigu.





- Sve više je tinejdžera koje škola ne zanima.

~ Ova zadnja činjenica je gotovo identična prethodnoj. Imate i primer a ja sam sigurna da i vi to srećete u vašim školama.

- Ljudi se sve više dele na popularne i one koji to nisu
    ~Svi smo mi bar jednom bili svedoci užasnih podela među ljudima. Čak i u školi postoje oni koji su popularni zbog njihove odeće,telefona koji koriste ili zbog same činjenice da su im roditelji bogataši. Sa druge strane postoje i ona deca koja stalno sede u ćošku dok svi upiru prstom u njih. Ta podela se oseća gotovo svuda i jedna je od najgorih činjenica vezanih za 21. vek.




-


Nadam se da vam se post sviđa. Zaista sam se potrudila da bude što prostije napisan. Trebalo mi je dosta vremena da se opustim i zgrabim telefon,jer sam ovih dana nešto sva napeta i nervozna. Ali na kraju,s obzirom na moje raspoloženje i misli koje mi zatrpavaju glavu,zadovoljna sam rezultatima.

четвртак, 21. април 2016.

Outfit Post / Magic in the sky | April 2016




Zdravo ljudi. Posle jako puno vremena opet sam ovde. Nisam mogla naci slobodnog vremena za novi post,a i kad bih ga pronalazila i pocela pisati postove oni ne bi bili dovrseni ili dobri zbog manjka vremena i inspiracije. Iscupala sam malo vremena i odlucila vam pokazati slike koje su slikane pre tri / cetiri dana. Bio je zaista divan dan. Nosila sam kratke farmerke iz H.M , crnu majicu koja se ne vidi na slikama ( sa natpisom - Magic in the sky ) , plavi blejzer preko i moje omiljene starke. Nemam jos puno toga dodati. A uskoro vas ocekuju puno bolji i kvalitetniji postovi. Uzivajte !












Majica - Unknown
Farmerice H.M 
Blejzer - Unknown
Patika - Convers





петак, 01. април 2016.

Jesam li zaista toliko drugačija ?



Često sebe nazivam izrodom. Iz čistih razloga jer smatram da se puno,što po ponašanju tako i po izgledu,razlikujem od mojih vršnjaka. Na ovu ideju sam došla sasvim spontano,pa dok mi je inspiracija prisutna da krenemo !








--



Prva stvar koju ne radim,jer smatram da sam premlada za to jeste - šminkanje. Negujem ja kožu lica,ali koristim samo razne kreme i labelo. To je meni dovoljno. Mrzim kod ovih generacija,što jednostavno devojčicu od 10 godina,na ulici vidiš u rozoj haljinici i papučama,sa ajlajnerom i karminom. Gde je tu mozak ? Mislim ono,imaš tako malo vremena da se baciš na taj pod i uprljaš cela. Imaš tako malo vremena da gledaš crtiće i piješ toplo mleko pre škole. A šta ti radiš ? Žuriš da odrasteš ? Zašto ? Jednostavno je. Deca uvek žude za nečim što nemaju,ne primećujući ono što poseduju. To shvate tek kad ovo drugo izgube. Uživaj u detinjstvu,imaš ceo život da lice prekriješ bojama. 



Nešto najbitnije ovim generacijama,jeste. Odeća. Čiji potpis nose na odeći,toliko i vrede. Ja nisam jedna od njih. Ako mi sad banete na vrata,videćete me u sivoj trenerci i  širokoj dukserici. Sve je to kupljeno u nekom butiku. Ne,ne piše ni H.M ni Zara. Ne znam,verovatnoća je da je marka totalno nepoznata,ali pogodite šta ? Nije mi bitno. Ja kupujem u buticima,nije me sramota da sa majkom odem do pijace i tamo kupim majicu ako mi se dopadne. Naravno,ko ne voli one velike prodavnice ? Kupujem i tamo. Na kraju krajeva i ja sam cura. Samo mi to nije bitno. Nosim široku i udobnu odeću. To je moj stil. Ne stojim pola sata kraj ogledala,ne isprobavam sve stvari pre nego što odlučim šta da obučem. To  sam ja. Onaj ko me iskreno voli,voleće me u trenerci,isto koliko i u haljini. 






Spomenula sam u nekom od prošlih postova,da sam opsednuta muškim parfemima. Uvek kad prođem kraj nekog parfema u prodavnici,pumpicom naprskam sebe i krenem. To mi je opsesija. Znači,više ćete me obradovati ako mi poklonite muški parfem nego ženski. Takva sam. Furam taj neki fazon,koji ni sama ne razumem. 

Kad smo kod muških stvari,posle parfema moj favorit su i muške dukserice. Nisam ih do sada nosila,jer bi glupo izgledalo ali kunem se da ću kupiti jednu,prosuti na nju pola muškog parfema i spavati  u njoj. To je moj san. Uvek su mi se muške dukserice činile tako slatke,privlačne i neodoljive. 


Mrzim,mrzim i mrzim. Mrzim to što svaki,prokleti,trenutak ljudi zabeleže kamerama. Zašto ? Da bi ga učinili besmrtnim. Time što taj trenutak činite 'besmrtnim ',vi ga samo uništavate. Zagrlila sam brata. Kako divno. Ali moram ga opet zagrliti,i zamoliti mamu da nas slika,kako bi objavila sliku na Instagramu i napisala da imam najdivnijeg brata na svetu. Vidite  ? Vi sami uništavate te trenutke,ponavljajući ih. Više nisu tako posebni. Nisu vaši ako ih podelite sa polovinom škole. 







Kad izađem napolje,ponekad se potrudim da 'zaboravim' telefon. Pobogu,izlazim napolje kako bih se videla sa drugaricama,popila sok i popričala sa njima. U čemu je fora izaći napolje,otići u kafić,kupiti sok ili kafu i petnaest minuta fotografisati to kako bi svi ljudi mogli videti da si ti bila u tom i tom kafiću i da si upravo i to popila. Svi zgrabe telefone,poziraju i slikaju se,te odmah na Instagramu možete videti opise kako im je to bilo najbolje veče. A to najbolje veče je upravo proteklo u tim slikanjima...



Ako me računate kao damu,da vam odmah to izbrišem iz glave. Ja nisam dama. Ne volim nositi haljine,skupe ženske parfeme i tonu šminke. Po nekom savremenom opisu,ja sam tip osobe koja glumi huligana. Svakog četvrtka,petka ili srede pošto su ovo dani kad Zvezda obično igra,možete me naći ispred TV sa čvrsto stegnutim pesnicama. Ja to jednostavno volim. To je moja strast. Znam tonu navijačkih pesama napamet i pevam ih ne obazirući se na psovke u njima. Šta god vi pričali za te navijače,da su huligani i klošari,ja njih razumem. Oni su bukvalno samo malo srećniji od mene,jer imaju mogućnost da te utakmice prate uživo. Nikad neću reći ništa loše o njima,makar se oni potukli hiljadu puta. 
To je njima u krvi. Oni se bore za ono što vole.







Nemam odgledanu niti jednu modnu reviju ili pročitani neki modni časopis. Ja imam svoj stil i ne zanima me da li je taj odevni predmet bio prošle godine u modi ili nije nikada. Meni jednostavno to stoji i ja to volim i nikava Kajli Džener ili Kim Kardašijan neće odlučivati o onome što ću ja nositi.



Za razliku od mnogobrojnih svojih vršnjaka,čitam. Čitanje je moja strast. Iako se možda i ne uklapa sa opisom buntovnice,opsednuta sam čitanjem. Pročitala sam puno više romana za svojih 13 godina,nego što su moji vršnjaci videli.



Imam par kilograma viška. Da,priznajem ono što bi svaka normalna devojka u ovo vreme krila. Evo,ja ne krijem. Imam nekoliko kilograma viška i ne stidim se toga. Nisam držala niti dijete,niti sam pokušavala postati anoreksična zbog toga. To je moj život. Ja ne krivim sebe zbog toga. Bilo je puno drugova iz škole koji su jednostavno upirali prstom u mene,ali mene te njihove reakcije nisu ni zabolele. Niko im nije kriv što su navikli viđati anoreksične devojke svuda. Ja nisam takva. Pojedem i sendvič,palačinke ili hamburger. Mada umereno. Ali jednostavno je,život je stvarno suviše kratak da bih ga provela izgladnjavajući sebe. Moja težina nije nešto preterana,a za mojih 170 visine i neprimetna je.









---

To bi bilo to. Ovo su otprilike stvari koje mene izdvajaju od mojih vršnjaka. Nadam se da će se neko pronaći u bar jednoj od ovih,jer sam stvarno počela misliti da sam izrod. Volim vas :)