субота, 13. фебруар 2016.

Nisu jači !

Moje iskustvo nije od najgorih. Ja znam to. Znam da je bilo puno gorih situacija u kojima bi žrtve prolazile i gore. Ali ovo je moje iskustvo. Sve reči su mi zarobile i mozak i srce i okrenule mi život naglavačke. 








Kako ? Zbog čega ? Zašto ? Ponavljala sam u sebi. U glavi su mi odzvanjale reči. Njihove. Svakog puta bi sve jače zabolelo. Nije prestajalo. Sam đavo je stanovao u mojoj glavi,stalno ponavljajući ono što sam uporno htela zaboraviti. I nije išlo. Nisam mogla zaboraviti a bila sam svesna,da svakom novom suzom tonem u ponor. A šanse da ću se opet pridići i ustati,bile su ravne nuli. 




Svaki je dan bio isti. Samo ista priča,na koju nikako nisam mogla oguglati. I koja bi svakog puta,opet,istom jačinom zabolela. Uzdahnem. Stanem kraj prozora. Udahnem onaj sveži vazduh. Pomolim se da je to poslednji koji ću udahnuti. Zatvorim oči. Slike se opet pojave. On. Njegove reči. Šaka. Udarac. Otvorim oči. Suza sklizne. Bol ne jenjava. Onaj osećaj. Beskorisna sam. Koliko bi svi bili srećniji kad mene ne bi bilo. Zašto me toliko mrzi ? Jesam li nešto skrivila,nešto pogrešno uradila ? Molim te Bože,zaslužujem da znam toliko. 



Mama. Pita odakle mi toliko plavetnilo na ruci. Samo uzdahnem. Ma klupa je kriva. I trapava ja. Saplela sam se i pala. Opet uzdahnem. Koja li je ovo laž ? Koja je po redu ? I dokle ću ovako ? Kao i obično,mama poveruje. I nije bilo tolilo teško. Samo da je bar to istina. Da je bar razlog te modrice,prokleta klupa i moja trapavost. Ali nije. I ja to dobro znam. Spustim rukav dukserice. Prekrijem je.  Bolje je tako. Bar ću sebe poštedeti raznih objašnjenja. I bar neću morati smišljati dodatne laži. A ako prekrijem modricu,možda ću prekriti i ovu bol. 


Škola. Opet isti scenario. Scenario kog znam napamet a ne mogu oguglati na njega. On. Stoji naspram mene. Reči. One najodrvatnije. Šaka. Udarac. Suze. Ja plačem,on se smeje. Isto kao i prethodnih dana. Ja odlazim iz škole nasmejana. Jer moram trpiti bol u sebi. Ne mogu opterećivati majku  sopstvenim glupostima. Prekrijem još jednu modricu rukavom dukserice. Samo što sam ovog puta ubeđena da ovim postupkom,neću prekriti bol koji me razdire. 










Zašto dopuštam to ? Zašto dajem za pravo nekome da me vređa ? Da kontroliše moj život ? Svesna da sve više tonem u ponor,da me svaka moja suza uvlači sve dublje i dublje,tamo. Tamo gde izlaza nema. Sela sam da razgovaram sama sa sobom. Skupila sam hrabrost da sama sa sobom,razmotrim stvari koje su me izjedale iznutra. Jedan od najtežih i najdužih razgovora koje sam vodila u životu. Ali rodio je plodom. 



Sutra nije bilo isto. Po prvi put,promenila sam scenario koji mi je i samoj išao na živce. Suprostavila sam mu se. Nisam pognula glavu i ćutala,gutajući reči i suze. Rekla sam mu sve. Sve ono što je stajalo na mom srcu. Sve ono što mi noćima nije dozvoljavalo san i što mi je gutalo vazduh. Rekla sam sve to i osetila olakšanje. Olakšanje. 



To je prošlo. Bez većih posledica ali sa par modrica. To su bile godine koje ću pamtiti do kraja života. I idalje idemo u istu školu. U istom razredu. Idalje dobaci po koju reč,ali više nije isto. Mene te njegove reči više ne bole. A najviše. Šta me je najviše zabolelo tokom tog perioda ? To što kad sam napokon skupila hrabrost i rekla sve mami,ona nije poverovala. To što sam se sama borila sa demonima u mojoj glavi i sa njim. Bez ikakve podrške. U tim trenutcima činilo mi se kao da se sama borim sa svetom. 

--------



Ne znam ni sama kako sam skupila hrabrost da ovo napišem,ali jednostavno. Probudila sam se i osetila potrebu da ovo napišem na papir,iako sam dosta razmišljala da li da ga podelim sa vama. Samo sam htela da zapišem svoja osećanja,negde. I obećala sam da će mi postovi biti kvalitetniji. Kao što za 2015 godinu najbolji post smatram jedan iz rubrike ' I think,I think ' u kom sam iznosila svoje mišljenje o samoubistvu,tako mislim da će i ovaj biti jedan od boljih. Hvala mojoj divnoj sestri koja mi je pravila drustvo i koja je pristala da pozira na ovim slikama .Vi naravno birate hoćete li ovaj post pročitati iako meni puno znači. :) 

33 коментара:

  1. Divan post.
    Dirnuo me je u potpunosti...stvarno...ja,nemam reci.Mislim,to decije nasilje je veliki problem 21. veka.Veoma mi je drago sto si ovo podelila sa nama.Još jednom,prosto moram reći da nemam reči.Sve pohvale.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala ti puno. Slažem se sa tobom. Jednostavno to nasilje jednom mora prestati. A meni je pedeset puta lakše od kad sam napisala ovaj post. Hvala ti na predivnom komentaru :)

      Избриши
  2. Nemam reči,stvarno... Toliko emotivan i divan post... Dirnula si me zaista duboko...

    http://iwanttobehappybydanica.blogspot.rs/

    ОдговориИзбриши
  3. Drhtim . Bukvalno . Ti si toliko savršeno napisala ovo , da ja ... da ja nemam reči kojima bih opisala moju oduševljenost stvorenu tvojim rečima u postu :o .
    Lepo je što si ovo podelila sa nama.Sve pohvale

    Učlani se na moj blog , jako mi znači :
    bogdanascupcakes.blogspot.rs

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Ja..ja se zahvaljujem tebi na ovako divnom komentaru. Stvarno ne znam kako da odgovaram na ovako divne komentare. Ne radite mi ovo,ljudii. Hvala ti do neba. :)

      Избриши
  4. Predivno pišeš, svaka čast! Ful emotivno, savršeno!

    Tvoj sam novi član!

    fandbportal.blogspot.com

    ОдговориИзбриши
  5. Divno pišeš,stvarno.Svaka čast.U mojoj školi ima dosta dece koja su nasilnici,mislim,čast izuzetcima :D.Divno si ovo napisala <3

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala. U svakoj je školi takva situacija. Iskreno se nadam da će to jednom prestati. Hvala ti ponovo :)

      Избриши
  6. Ovo ti se stvarno dogodilo?! :( :(
    Zaista se vidi da si sve unela u ovaj ovde tekst...neopisivo.
    Ta osoba je psihički bolesna... da li si rekla razrednoj/razrednom, da li su tvoji prijatelji bili svedoci? :( :(
    U svakom slučaju, drago mi je da si na kraju donela ispravnu odluku, nadam se da ti se to više nikada neće dogoditi. :)
    Tvoja sestra je prelepa. *0* <3333333

    eslyisworldview.blogspot.rs

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Jeste,dogodilo se. I puno toga nije rečeno,zato jer su se oni moji skriveni osećaji nisu mogli opisati. Nisam mogla iskazati ono što sam u tim trenutcima osećala. Pokušala sam reći jednom nastavniku,ali je sve to shvatio kao nešto prolazno. I ja se iskreno nadam da je ovo iskustvo zadnje. A moja sestra ti se zahvaljuje :)

      Избриши
  7. O Bože. pa ovo je predivno, ti imaš dar za pisanje, i moraš nastavaiti...
    Ako ti se stvarno to dogodilo onda je to užasno, nisi smela da ćutiš, ali nema eze, bitno je da je najgore prošlo...

    Pratim te već odavno pa ako želiš možeš i ti mene zapratiti.. <33333

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala ti. Dogodilo se a ja sam puno puta htela nekome reći. Ali jednostavno,u tim trenutcima misliš da si ti kriv za sve ono što ti se dešava. Hvala još jednom :)

      Избриши
  8. Аутор је уклонио коментар.

    ОдговориИзбриши
  9. Ja stvarno ne znam sta da kazem, svaka cast <3 <3 Vidi se da si u ovom postu ubacila svaki deo svog srca i to je zaista divno od tebe :) Znam kakav je osecaj boriti se sam bez ikakve podrske, posto sam i ja imala neko slicno iskustvo. Lepo je sto si ovo podelila sa nama, nadam se da se sada bolje osecas :)

    www.neramisic.blogspot.com

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala ti. Zaista mi je žao što si i ti morala preživiti ovako nešto ali znam da možeš da me razumeš. Jer ovo se ne može razumeti ako se ne proživi. Još jednom hvala ti na predivnom komentaru :)

      Избриши
  10. Okej , okej , pomislio sam de će ovo biti post o tome kako su popularne devojčice glupe , ali ovo je stvarno ... osetio sam bol na tračak sekunde.

    Gledaj , ti si jaka , uspela si da prevaziđeš strah , i taj teror , i sve si to još podelila sa nama. Iskreno , ovo je jedan od najosećajnih postova koji sam ikad pročitao.

    Strašno je to što ti se desilo , i ne znam zašto si krila sve to , ne razumem čega si se plašila , jer uvek postoje ljudi koji brinu o tebi. Samo se seti toga , kad god ti nešto padne na pamet.

    Ja ti se divim , iskreno , i divim se tvojim postupcima. Ne znam te , ali znam da si sada jača nego što si bila.

    OVO je strašno. Ovo je realno. Mrzim one glupe medijatore koji dođu i uče nas o nekom ,,vršnjačkom jebenom nasilju'' , a nikada nisu videli šta to znači. Inspirišeš ljude. Divim ti se.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Čekaj...Ja sam toliko plakala dok sam čitala ovaj komentar,da to naprosto nije moguće. Ovo je nešto najlepše što sam ikad pročitala. Ovo je tako divno,ove reči mi toliko znače. Ja ne mogu. Ovaj me je komentar pogodio ravno u srce. Hvala ti na izdvojenom vremenu. Ja. Ja nemam reči. Ne mogu opisati ono što sam osećala dok sam čitala ovo što si ti napisao. Ja se nisam plašila,pokušala sam da sve ovo ispričam. Ali jednostavno u tim trenutcima,osećala sam da sam ja kriva i da zaslužujem sve ono što mi se dešvalo. Ovo su definitivno reči koje ću uvek pamtiti. Dušane,hvala ti do neba na ovako divnom komentaru. :)

      Избриши
  11. Odličan post,jako dirljivo.Ako želiš pogledaj moj blog http://doroty4.blogspot.hr/2016/02/bed-time-tag.html i učlani se (uzvraćam)

    ОдговориИзбриши
  12. Predobar post.Jako dirljivo.Dala si svaki deo sebe u ovom postu i divim ti se zbog toga.Niko nije vredan tvojih suza.Pokazala si da si jaka i da mozes da ih pobedis.Svaka cast i nadam se da ce ti se u nastavku zivota desavati samo lepe stvari.Zelim ti svu srecu ovog sveta.Bravo,inspirises sve nas.Iako te ne poznajem licno znam da si predivna osoba.Svaka cast

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Ja...nemam više reči kojima bih vam se zahvalila. Ostavljate me bez daha. Hvala ti,hvala i hvala. Kasno se shvati,da si jedina koja upravlja svojim životom. Ali sam na kraju ipak uspela da se izborim sa svim tim. Uputila si mi toliko lepe reči,da nemam pojma kako da odgovorim na njih. Hvala ti na vremenu koje si posvetila ovom postu :)

      Избриши
  13. Jako divan i tuzan post , rastuzilo me je jos na pocetku .:/

    My new post is up, so check it out please!
    http://missbabybluelove.blogspot.rs/2016/02/kitty-cat.html

    ОдговориИзбриши
  14. Super post..
    Uclanila sam ti se u blog,ako zelis uzvrati..
    http://smallwomenscorner.blogspot.rs/

    ОдговориИзбриши
  15. So in love with your blog! You've got such a fresh style and it really is a pleasure to read it!
    Would you like to follow each other on GFC? If yes just let me know once done and I'll be right back!
    xoxo
    Patricia http://patriciacori.blogspot.ch

    ОдговориИзбриши
  16. Kao bivsa zrtva vrsnjackog nasilja,mene je ovaj post vratio u to vreme,u taj pakao.
    Price su nam slicne,i budimo ponosne sto smo bile dovoljno jake da se same izvucemo iz tog pakla!

    http://pinkiscolorofmysoul.blogspot.rs/

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Žao mi je što čujem da je još neko prolazio kroz slične probleme. Da. Budimo ponosni ! :)

      Избриши
  17. Svaka cast na hrabrosti, imas svu podrsku, ako ti nesto treba, javi se! Pozz :)

    ОдговориИзбриши