среда, 17. фебруар 2016.

Noćna rutina | collab post sa Katie !

Na početku da vam se odmah zahvalim na predivnim komentarima na prošlom postu. Nemate pojma koliko mi ti komentari znače. Plakala sam kao beba dok sam ih čitala i ne mogu vam opisati ono što sam u tim trenutcima osećala. Inače odgovorila sam na svaki komentar,pa možete pogledati ako želite. 
Za danas imam jedan collab post,koji radim sa našom dragom,Katie sa bloga,Katie little corner. Izvinjavam se i njoj,jer je post trebao biti objavljen juče. Ja sam totalno zaboravila i kasnim. I užasno se osećam zbog toga.
Nadam se da ćete uživati onako kako sam i ja dok sam pisala ovaj post.  I izvinjavam se što slike nisu moje. Nisam imala vremena da fotografišem.





Ja sam inače uvek prva smena,pa ću svoju priču započeti od trenutka kad se završi serija koju redovno pratim,a to vam je negde oko 18.00. Inače reč je o seriji,Domaćice sa Bosfora,koju redovno pratim jer učini da mi se raspoloženje popravi i nasmeje me. 



Nakon odgledanih epizoda,ustajem iz topline svog kreveta i odlazim u sobu,kako bih prelistala knjige i naučila gradivo za sutra. Uvek učim od 18.00 do 20.00,jer tada imam dosta vremena i odmorna sam,te je to nekako pravo vreme za učenje. Uglavnom,samo prelistam i obnovim lekcije koje trebam odgovarati sutra. To nije deo dana,kojim bih se baš pohvalila. 



Nakon učenja,odlazim u kuhinju. Inače ogladnim od učenja,pa spremim neki topli sendvič ili samo uzmem neki čips ili grickalice. Imam taj neki običaj,da pogledam epizodu neke domaće serije sa ujakom. Tako da,pojedem užinu uz komične epizode koje su mi uvek smešne. 









To uglavnom traje do 21. 00. Zavisi o kom je danu reč.Ako je ponedeljak u pitanju,odgledam kviz sa dedom. Inače moj deda ne propušta kviz- Potera,pa mu ja uglavnom pravim društvo. Četvrtkom ili petkom,uglavnom gledam košarku. Sada uveliko traje Evroliga,a ja sam opsednuta Zvezdom,tako da ne propuštam ni jednu utakmicu. :) 




Sat kasnije me ponovo možete videti sa knjigom u rukama,kako bih ono naučeno ponovila. Nakon toga,spremam knjige i usput poslušam neku pesmu. Imam običaj da odeću spremim uveče,kako bih ujutru izbegla stajanje ispred ormara pola sata.  Spremim odeću i obavim ličnu higijenu. Sat uglavnom otkucava 23.00 dok sve ne bude u savršenom redu.



Zavisi od raspoloženja. Ako imam volje,pogledam epizodu THE ORIGINALS serije,a ako mi nije do toga,samo navijem alarm na telefonu i...Laku noć. 

субота, 13. фебруар 2016.

Nisu jači !

Moje iskustvo nije od najgorih. Ja znam to. Znam da je bilo puno gorih situacija u kojima bi žrtve prolazile i gore. Ali ovo je moje iskustvo. Sve reči su mi zarobile i mozak i srce i okrenule mi život naglavačke. 








Kako ? Zbog čega ? Zašto ? Ponavljala sam u sebi. U glavi su mi odzvanjale reči. Njihove. Svakog puta bi sve jače zabolelo. Nije prestajalo. Sam đavo je stanovao u mojoj glavi,stalno ponavljajući ono što sam uporno htela zaboraviti. I nije išlo. Nisam mogla zaboraviti a bila sam svesna,da svakom novom suzom tonem u ponor. A šanse da ću se opet pridići i ustati,bile su ravne nuli. 




Svaki je dan bio isti. Samo ista priča,na koju nikako nisam mogla oguglati. I koja bi svakog puta,opet,istom jačinom zabolela. Uzdahnem. Stanem kraj prozora. Udahnem onaj sveži vazduh. Pomolim se da je to poslednji koji ću udahnuti. Zatvorim oči. Slike se opet pojave. On. Njegove reči. Šaka. Udarac. Otvorim oči. Suza sklizne. Bol ne jenjava. Onaj osećaj. Beskorisna sam. Koliko bi svi bili srećniji kad mene ne bi bilo. Zašto me toliko mrzi ? Jesam li nešto skrivila,nešto pogrešno uradila ? Molim te Bože,zaslužujem da znam toliko. 



Mama. Pita odakle mi toliko plavetnilo na ruci. Samo uzdahnem. Ma klupa je kriva. I trapava ja. Saplela sam se i pala. Opet uzdahnem. Koja li je ovo laž ? Koja je po redu ? I dokle ću ovako ? Kao i obično,mama poveruje. I nije bilo tolilo teško. Samo da je bar to istina. Da je bar razlog te modrice,prokleta klupa i moja trapavost. Ali nije. I ja to dobro znam. Spustim rukav dukserice. Prekrijem je.  Bolje je tako. Bar ću sebe poštedeti raznih objašnjenja. I bar neću morati smišljati dodatne laži. A ako prekrijem modricu,možda ću prekriti i ovu bol. 


Škola. Opet isti scenario. Scenario kog znam napamet a ne mogu oguglati na njega. On. Stoji naspram mene. Reči. One najodrvatnije. Šaka. Udarac. Suze. Ja plačem,on se smeje. Isto kao i prethodnih dana. Ja odlazim iz škole nasmejana. Jer moram trpiti bol u sebi. Ne mogu opterećivati majku  sopstvenim glupostima. Prekrijem još jednu modricu rukavom dukserice. Samo što sam ovog puta ubeđena da ovim postupkom,neću prekriti bol koji me razdire. 










Zašto dopuštam to ? Zašto dajem za pravo nekome da me vređa ? Da kontroliše moj život ? Svesna da sve više tonem u ponor,da me svaka moja suza uvlači sve dublje i dublje,tamo. Tamo gde izlaza nema. Sela sam da razgovaram sama sa sobom. Skupila sam hrabrost da sama sa sobom,razmotrim stvari koje su me izjedale iznutra. Jedan od najtežih i najdužih razgovora koje sam vodila u životu. Ali rodio je plodom. 



Sutra nije bilo isto. Po prvi put,promenila sam scenario koji mi je i samoj išao na živce. Suprostavila sam mu se. Nisam pognula glavu i ćutala,gutajući reči i suze. Rekla sam mu sve. Sve ono što je stajalo na mom srcu. Sve ono što mi noćima nije dozvoljavalo san i što mi je gutalo vazduh. Rekla sam sve to i osetila olakšanje. Olakšanje. 



To je prošlo. Bez većih posledica ali sa par modrica. To su bile godine koje ću pamtiti do kraja života. I idalje idemo u istu školu. U istom razredu. Idalje dobaci po koju reč,ali više nije isto. Mene te njegove reči više ne bole. A najviše. Šta me je najviše zabolelo tokom tog perioda ? To što kad sam napokon skupila hrabrost i rekla sve mami,ona nije poverovala. To što sam se sama borila sa demonima u mojoj glavi i sa njim. Bez ikakve podrške. U tim trenutcima činilo mi se kao da se sama borim sa svetom. 

--------



Ne znam ni sama kako sam skupila hrabrost da ovo napišem,ali jednostavno. Probudila sam se i osetila potrebu da ovo napišem na papir,iako sam dosta razmišljala da li da ga podelim sa vama. Samo sam htela da zapišem svoja osećanja,negde. I obećala sam da će mi postovi biti kvalitetniji. Kao što za 2015 godinu najbolji post smatram jedan iz rubrike ' I think,I think ' u kom sam iznosila svoje mišljenje o samoubistvu,tako mislim da će i ovaj biti jedan od boljih. Hvala mojoj divnoj sestri koja mi je pravila drustvo i koja je pristala da pozira na ovim slikama .Vi naravno birate hoćete li ovaj post pročitati iako meni puno znači. :) 

среда, 10. фебруар 2016.

I think,I think #4 - Ne podnosim... ?



Napokon jedan od pravih postova. Nisam bila navikla da se borim sa manjkom inspiracije,pa su mi ovo bili najgori dani. Knjiga na wattpadu je ostala netaknuta i nema novog dela,a blog je mesec dana bio bez ijednog posta. Znači,užasno. Ali napokon sam pronašla isnpiraciju,hvala vam na divnim komentarima na prošlom postu.

 1. Ljubomora

U jednom od prošlih postova izjavila sam da su ljubomorni ljudi,bolesni. I i sada čvrsto stojim uz tu teoriju. Zapravo koja je definicija ljubomore ? Ljubomora,jednostavno,izmisli ono čega nema i uništi ono čega ima. Najveća glupost 21. veka,koja korene vuče,zapravo,iz naše sebičnosti. Ta želja da budemo najbolji,jednostavno,vlada nama. Tera nas da verujemo da smo mi jedino bitni,i da trebamo uništi svakoga ko je na bilo koji način bolji od nas. Ne,nisam ljubomorna ni na koga,jer zapravo,nemam razloga. Svako je poseban na svoj način. On je uspeo izgraditi karijeru,jer je sam vredno radio i trudio se. I šta sad ? Koju korist imam ja,od toga,što ću komentarisati i izmišljati razne budalaštine o njemu ? Nikakve. Da sam i ja radila,izgradila bi karijeru poput njegove. I kraj. Niko mi nije kriv što sama nisam podigla dupe  i vredno radila. Tako da. Ljubomora je najveća glupost 21. veka.


2. Rasizam 



Rasizam. Jedina stvar koju mrzim više od ljubomore. Imam toliku nesreću da živim u svetu gde rayizam  i dalje postoji. Ne toliko koliko je postojao u prošlosti ali ga i dalje ima. Koliko osoba mora biti glupa,da bi nekome sudila po boji kože ? Molim vas,koju prednost imamo mi za razliku od njih ? Naša koža je bela,njihova crna. I šta sad ? Oni su nam smešni ? Pa i mi smo možda njma. Ja volim te ljude. Iskreno,volim ih. Zato jer su drugačiji. Puno drugačiji od ljudi,koje svakodnevno viđam. Zato jer su lepi. I na neki svoj način posebni. I najviše ih volim,zato jer nemam razloga da ih mrzim.









3. Nafuranost



Šta je zapravo nafuranost ? Nafuranost je jedna veoma iritantna stvar,koja se najčešće javlja kod devojaka,ali i kod momaka. To je gadna osobina ljudi,koji misle da su sam vrh sveta i da su svi ostali manje bitni. Zapravo to su osobe,koje vole biti u centru pažnje,koje se vole isticati u upoznavanju. A vrlo često umeju napraviti budalu od sebe,a da to i ne primete.






4.  Facebook



Zašto baš fejs ? Da,i ja sam sebi postavila ovo pitanje. Ranije,sate i sate bih provodila na ovoj mreži. Slikala sam se puno,zašto ? Jer mi je bilo bitno koliko ću lajkova dobiti. Polako mi se život svodio na lajkove,a da to ni sama nisam primetila. Stalno bih refrešovala stranicu,kako bih videla ima li novih lajkova. Zapravo,Fejs nas navodi da zamrzimo ljude koje nikada nismo upoznali. Tera nas da sudimo ljudima po njihovim statusima. A i nije toliko Fejs kriv,koliko je kriv ovaj 21. vek. Nama se život sveo na bockanja i komentarisanja ruđih života. Više nam zapravo nisu bitni oni pravi prijatelji koji su tu bili uz nas. Pa pobogu,ovaj drugi ( koga uopšte i ne poznajem ) mi je lajkovao sliku,a moj prijatelj nije. Normalno da mi je on veći prijatelj. 










5. Vređanje i ponižavanje


Mrzim osobe koje tripuju,da im glava dotače obake i uopšte ne hodaju po zemlji  Oni su iznad svih nas i normalno da daju sebi za pravo da ponižavaju druge. Bez ikakvog razloga,odrede te za metu,njihovih bolesnih spletki. I sama sam bila meta ponižavanja. I i sama znam koliko to boli i koliko je teško nositi se sa tim. Vređaju te jer se razlikuješ. Jer ne spadaš u masu pokusnih kunjića,koje tretiraju kako im je volja i koji im se uvlače u dupe,kako bi dobili pažnju. Zapravo,vređaju te jer si drugačija,jer imaš sopstvene ideje i ciljeve. Jer se ne uklapaš u masu. Nisi bezlična,imaš svoj život. I kad te jednostavno krenu vređati,izgubiš volju za životom. Stalno imaš neki osećaj da si tehnički višak i da nigde ne pripadaš. A oni,dobiju par minuta pažnje jer spuste nekoga. Dobiju par minuta pažnje u društvu,jer su spustili mene. A nemaju pojma,da su time što su spustili mene,još više spustili sebe. Teško onome koji mora drugog spustiti da bi sam sebe uzdigao. Ili bolje rečeno da bi imao iluziju da se izdigao. Jer izdaš nekoga zbog par minuta slave,u društvu gde je sad brat za brata. A za par minuta,brat na brata. 



-----


To je to. Inspiracija mi se povratila i spremila sam puno postova. :)







недеља, 07. фебруар 2016.

10 omiljenih citata #2

Evo i mene. Jedva docekani raspust je tu. Provodim ga kod sestre,a manjak inspiracije je veliki problem. Jednostavno,nemam inspiracije. Visim i na Tumbleru i svugde,ali nema je. Mucim muku i oko jedne recenice ali i cinjenica da vec mesec dana nema nista novog na mom blogu je uzasavajuca. Pa,sam izdvojila citate koje volim,kako bih bar objavila jedan post.





" Tuzno je kako mozemo da se raspadnemo na hiljade komadica,a da niko ne primeti. "


"Ponekad se stvari koje najvise zelis,ne dese. A ponekad,stvari koje najmanje ocekujes,se dese. Sretnes hiljade ljudi i niko od njih te stvarno ne dotakne. A onda sretnes jednu osobu i tvoj zivot se zauvek promeni. "


"Naviknes se da nekog vise nema u zivotu. Naviknes se da svi odlaze. Naviknes se da ce te ljudi izneveriti. Naviknes na sve. Najgore su navike. "






"A price kruze i kada nema nicega ."


"Ugusila se u recima koje nikad nije izgovorila i utopila u mislima koje nikad nije podelila .|"


" Nocas gledam u zvezde. Pitam se sta je sudbina,drhtaj u grudima i Zemlja vecito zeljna za suzama i bol sto obuzima..."




"I just get tired of this town,tired of these people."


"Fake people don't surprise me anymore,loyal people do."






"Don't judge my choices without understanding my reasons."


"Pusis? Umres. Pijes ? Umres. Volis ? Umres. Lazes ? Umres. Zivis ? Umres. Radi sta god hoces. Na kraju svi umiremo. "



----

To je to. Molim se Bogu da mi inspiracija pokuca na vrata,a ako se to desi ocekujte malo bolji i veci post. Volim vas :)