уторак, 12. јануар 2016.

Kako do savrsenog bloga ?

Ja moram reci,da sam skoro i ja pocetnik u blogovanju,i da su svi ovi saveti samo oni kojima sam se ja vodila. 







1. Blokada. Blokada. Blokada. Koliko sam se samo puta susrela sa ovim problemom. Milion i vise. I vi hocete. Mnogo puta. Samo ono sto je najvaznije,ne smete da kopirate tudji rad. Taj neko se trudio da to napise,prošao je tu blokadu i vi samo dodjete i kopirate taj tekst,usput tvrdeci da je vas. To nikako ! Jer ja znam koliko je tesko kad neko kopira vas trud. Dok sam pisala na wattpadu,moju pricu nisu citali puno,što je meni bilo samo motivacija. Bice ih. Bice ih jos. Tada mi je jedna devojcica poslala link price koja nosi ISTI naslov,ISTU tematiku,ISTA imena pa cak i ISTU sliku. I ona,imala je vise pregleda,vise citaoca. Odustala sam od price,jer sam bila razocarana. Tako da bolje se potrudite,ili izbacite malo losiji post nego da kopirate ono što je tudje. Iako se to nekad ne vidi - Orginal uvek više sija,od kopije. 

  








2. Ne postoji neinteresantan post,postoji samo nezanimljivo pisanje. Tako da nemojte da dozvolite ljudima da vas ubede da neki dogadjaj koji ste hteli podeliti sa nama,nece biti interesantan. Ne,bice. Ako se vi potrudite oko njega. Bice. Slobodno radite  'Q and A ' milion puta,opet ce biti interesantno,radite tagove koji su vam interesantni. Jer je citaocima uvek drago da saznaju nešto o autoru bloga kog prate. Sve je interesantno,ako je to vasa ideja. 

3. Komentari. Svima se jednom desilo da na postu gde ocekuju najvise komentara dobiju najmanje. I to nas pokoleba. Evo primera. Ja sam na svom prvom postu imala malo komentara,4-5. Na drugom sam imala samo dva. I bila sam tužna. Zato sto sam dugo pisala taj post i toliko malo komentara. Ali sam opet napisala post koji je imao malo vise,pa vise. Treba biti uporan,a nagrada će sama doci .



4. Rubrike. Videla sam puno blogova na kojima ima na hiljadu rubrika. Volim citati rubrike na blogovima koje pratim,ali ne volim preterano to. Ja na blogu imam samo jednu rubriku u kojoj iznosim svoje misljenje o nekim aktuelnim temama ali i  mom zivotu. Postovi iz te rubrike su najcitaniji na mom blogu,i ja cu i dalje nastaviti sa tom rubrikom. Imam isplanirane postove,tako da ce ona biti jos prisutna. Eh,sto se rubrike tice,pravite ih. Ali predhodno odlucite o onim sto cete pisati,lepo razradite te teme i sve ce biti dobro. 



5. Jos jedna veoma vazna cinjenica tice se komentarisanja na tudjim blogovima. Ako vec udjete na neciji blog,procitajte taj post. Iznesite svoje misljenje u komentaru,opsirno ako zelite ali i par recenica ce biti dovoljno i na kraju mozete ostaviti link svog bloga. A ne,udjete,niti ne procitate post,udjete u komentar i napisete : ' Super post . Poseti moj blog....'  Ako ostavite ovaj tip komentara imate malu sansu da neko poseti vas blog,ali nije u tome poenta. Procitajte taj post,neko je potrosio puno vremena dok ga je pisao. 



6. Gadzeti. Naisla sam na dosta blogova koji su pretrpani gadzetima. Guse te ti silni gadzeti. Sta ce vam ? Bolje vam je da stavite samo one osnovne. Gadzet za clanove,za informacije o vama i jos neku koju sami odaberete. Jer zaista,nije potrebno pretrpavanje bloga. Pustite da blog dise. 

7. Jos jedna stvar oko koje se ja ne slazem,glasi da ce se slike upamtiti vise od teksta. Nije istina. Ja tekstove u kojima sam uzivala idalje pamtim. Nije podmorano da morate imati svoje slike. Ako nemate profesionalni fotoaparat,mozete i telefonom. A ako ne mozete ni telefonom,uvek su tu - We heart it,Tumbr i slicno.




8. Izgled ? Pozadina bloga ? Gde god da sam videla ovakav naslov,prva stavka je bila da se potrudite oko pozadine i bla bla bla. Ne. To nije,ama,uopste vazno. Lepo je kad vidimo lepu pozadinu. Ali zaista,sta lepa pozadina vredi,ako je post kopiran ili pun gramatickih gresaka ?  Nista. Apsolutno nista. Ja sam prvih dva meseca imala obican crveni sablon,i pogodite sta ? Imala sam i citalaca i pregleda. Posle sam menjala taj sablon,drugarica je,jer ja to ne znam. I dalje. I taj sablon i dalje stoji. A komentari su isti. Ima ih jos vise. Tako da se ne opterecujte izgledom bloga. 

9.Ako niste u mogucnosti,ne morate zbog bloga,narucivati preko raznih sajtova,kako bi radili recenzije. I te recenzije,meni iskreno nisu nesto zanimljive. Radila sam mozda jednu ili dve ali sa stvarima koje sam imala kod kuce. Ali ako vi to zelite,radite. Ne kazem da to nisu kvalitetni postovi,vec da zahtevaju posvecenost i vreme. Ja nemam nameru raditi jos u skorije vreme ali opet,nikad se ne zna.


10. Saradnja. Sada ima sve vise blogera i jutjubera,koji sklapaju saradnje sa razlicitim sajtovima. Sto mene iskreno ne privlaci. Mozda sklopim saradnju,ako prodjem 100 citalaca,ali ima jos do tada. No ni vi nemojte odmah pocinjati sa saradnjama. Najbitnije je da vas u prvim postovima citaoci bolje upoznaju.


11. Prvi post ? Ja sam najvecu muku mucila oko ovog prvog posta. Verovatno jer sam zelela nesto jednostavno. Vama preporucujem da se u prvom postu predstavite citaocima. Mozete napisati '20 cinjenica o meni' ili izaberete neki tag. 







12. Nemojte brisati postove. Iskreno imam postove od kojih me je sramota,ali ih nisam niti cu ih obrisati. Jer sam kroz te postove ja postajala bolja. I ko god uporedi moje pisanje iz maja prosle godine i sada januara uocice promenu. Ostavite ga,neka stoji. Ako se vama ne svidja,nekome se mozda i dopada.


13. Collab postovi ? Ja volim raditi collab postove i uvek bih pristala na poziv. Do sada sam radila samo dva collab posta ali se iskreno nadam da ce ih biti vise. Ovi postovi vam mogu pomoci da reklamirate vas blog i mogu vam pomoci da se sprijateljite sa blogerima.


14. Budite realni. Nemojte lagati ili predstavljati sebe i drugacijem svetlu. Budite ono sto jeste. Iskazite svoje misljenje.


15. I na kraju,najbitnije je da se zabavite. Jer je to zapravo i svrha svega ovoga. I upamtite,savrsen blog ne postoji. :D


Резултат слика за just have fun





------

Eh,znam koliko kasnim sa ovim postom. Ovaj kao i onaj prethodni post,bili su deo takmicenja. Prijavila sam se za 'Just write it.' I da znam da imam samo jos dva dana ali stici cu nekako. Ovaj post je odavno bio spreman,ali zbog privatnih obaveza kao i struje ali i interneta koji su bili veoma losi,nisam stigla da ga objavim. Spremam post za 'I think,I Think ' i nadam se da ce vam se svideti. Volim vas sve puno i hvala vam na 50+ citalaca,presrecna sam !

субота, 02. јануар 2016.

Moja savršena Nova Godina :)

Odrastala sam uz Novogodišnje filmove,kojima je moja porodica bila zaluđena. Gledajući scene u kojima se otvaraju pokloni,pišu pisma i kače čarape oko kamina,počela sam misliti da je moja Nova Godina jadna za razliku od nekih. Pomešala sam film i zivot,mada nesvesno. Razmišljala sam o drugim ljudima,o njihovim proslavama i bivala sve tužnija. Kako oni mogu,a ja ne ? Zašto se ja ne probudim u 05. 00 i ustanem jureći niz stepenice kako bi proverila poklone ? Zašto ne okitim celu kuu svetiljkama ? Zašto nikad nisam stavljala zvezdu na vrh jelke ? 









Moja Nova Godina,izgledala je...mnogo jadnije od onih koje sam gledala. Sto,pet osoba za njim. Muzika se čuje u pozadini,dok mama nosi pečeno pile i stavlja ga na sred stola. Deda ga seče,baka dodaje još puno,puno jela. Svi imaju osmeh na licima. Ne mogu provaliti da li su sretni, a ako i možda nisu vešto to skrivaju. Sijalice na jelci trepere,petarde se čuju s vani. Tužno pogledam ka mestu ispod jelke,te ugledam paketić pun slatkiša. Jedan. Samo jedan. Spustim pogled. Zašto ja nisam u nekom filmu ? Zašto ne mogu imati Novu Godinu kakvu svi imaju ? 






Izađem iz kuhinje,sa izgovorom da moram do kupatila. Odem do svoje sobe,te stanem kraj prozora. Pogledam u nebo koje je sijalo nekim čudnim sjajem,dok su ga vatrometi ukrašavali. Otvorim prozor. Udahnem zrak pomešan raznim mirisima,kao i onim onim koji su petarde ostavljele za sobom. Zapahne me hladnoća. Pogledam ka komšijinoj kući. Nema novogodišnjih sijalica,čak ni svetlo u kući ne gori. On čak nije ni budan. Uzdahnem. Polako počnem vraćati film. Dole,mene dole čeka porodica koju ovaj čovek nema. Dole,čeka me toplina majčinog zagrljaja i užitak bakine kuhinje. Dole,dole me čeka MOJA NOVA GODINA. NA MOJ NAČIN. Zatvorim prozor te siđem dole. Otvorim vrata kuhinje,a neki val sreće me obuzme.Pogledala sam oko sebe. Tu su bili ljudi koje volim,ljudi koji mi svakog dana ulepšavaju život. Pored mene nalazila se jelka,okićena raznoraznim ukrasima.  Miris piletine širio se kuhinjom,dok se u pozadini čuli glasovi sa televizora. Okrenem se. Božični film. Velika jelka. Pokloni. Ali da li bi ti ljudi bili zaista srećni u stvarnom zivotu ? Kad bi se ugasile kamere ? Bez napisanog scenarija ?  Kad se njihove prave porodice pojave tu ? Sa svim tim poklonima i tom jelkom,da li bi bili srećni ? Tada sam shvatila da nije do mesta,niti do bilo cega,do osoba je.







Okrenula sam se  oko sebe. Ja sam bila srećna. Veoma. Jako. Sve je bilo čarobno. Ljubav. Sreća. Uzbuđenost. Sve se to osećalo u vazduhu. Počela sam se smejati. Glasno. Onako iznenada. Ali svi su mi se pridružili. Tada,osetila sam tu povezanost. Ovo je bila moja Nova Godina. Nova Godina na naš način. Onako,jednostavno a opet prelepo.


 Jer u našoj porodici,Nova Godina se proslavlja srcem. Zeljom. Proslavlja se nadom za jos bolje sutra. I moja Nova Godina,nije savršena. Ona je nešto više od savršenstva. 


-----------

I na kraju zelim vam srecnu i uspesnu Novu Godinu. Sve vas puno volim i hvala vam na predivnoj godini !  :)