петак, 30. децембар 2016.

Story time || O Bože !




Ovako, prvi put sam ovaj post radila, letos čini mi se, i nekako su mi se komentari činili zanimljivim a i ja sama sve više volim čitati postove na ovu temu a i gledati videe, tako da sam odlučila da vam u današnjem postu predstavim događaj koji me je oborio sa nogu i prestravio za sva vremena. Nadam se da će vam se post svideti, ali i da ćete izvući pouku iz njega..


Leto je bilo i ja i sestra od tetke smo upravo bili dobili poziv da odemo do rođaka, jer su oni tada nešto stigli iz Beograda a i naša porodica je kompletno bila već tamo. Hoćemo, nećemo, hoćemo, nećemo. Na kraju ispade da ćemo ipak da idemo, pa smo se sve ono sredile, obukle i bile spremne da krenemo. Međutim, ja živim na selu, a poznato je da su sela ispresecana putevima i da bukvalno do jedne kuće možeš stići na pedeset različitih načina. Eh, tako je i ovde bio isti slučaj,odnosno postojala su dva načina da se do kuće naših rođaka stigne. Jedan put je bio gotovo osvetljen, bilo je puno ljudi( leto i ta neka sezona ) i stizalo se za nepunih pet minuta, ali postojao je i taj drugi put, koji je vodio u potpuni mrak i na kom jednostavno čoveka nisi mogao videti a stizalo se za oko petnaestak minuta. I sad, opšte je poznato da su tinejdžeri osobe sa mentalnim problemima i stalnom željom za dokazivanjem,a mi nismo bile izuzetak i lepo se mi držimo tog nekog fazona : Ma daj, vidi na šta ličim ?! Kako ću ja ovakva pred ljude, još da sretnem njega, pa da se pokopem živa. Ajmo lepo mi ovim putem, taman ćemo prošetati i odmoriti se lepo od svega, a i stići ćemo na vreme za večeru..


I krenemo mi u potpuni mrak  i ja sam nešto sva bila uznemirena i ponavljala te neke rečenice da se bojim i da je idealno da se vratimodok još imamo vremena za to, međutim moja sestra je poznatija po svojoj opuštenosti i hladnokrvnosti i o tome nije htela ni slušati. I lepo se mi tim putem spustimo do glavnog, koji prolazi kroz selo  i pripremimo se da krenemo levo, kad jednostavno poče lajati bukvalno svaki pas u selu. Ja se odmah uspaničim, napad panike jer se uglavnom bojim pasa a i jezivo je bilo ! Sestra,i ona isto,te nas dve jurnemo i otrčimo do prve obližnje kuće. Nekako se i taj lavež smiri i mi mirnije nastavimo dalje. Obe smo bile uključile svetlo na telefonu i obe smo koračale opušteno, mada znatno umornije zbog trčanja. Bile smo ispred sledeće kuće, kad sam ja upozorila sestru na agresivnog psa koji živi tu i zamolila je da ugasi blic,jer sam i ja uradila to. Bilo je oko devet sati,znači nije bilo potpunog mraka, ali je vidljivost bila otežana. I mi ugasimo blic i polako nastojimo da pređemo put ispred te kuće, kad do mojih ušiju dopre lupanje i pogled mi se fiksira za čoveka koji je dosta bio udaljen od nas, na jednom zidiću i on je, verovali ili ne, pokušavao otvoriti zaključana vrata jedne napuštene kuće. Noge su mi se odsekle u momentu.

Prepala sam se bila i taman kad sam krenula da upozorim sestru i da se mi neprimetno vratimo, ona upali svetlo na telefonu i tačno obasja tog čoveka koji kao oparen skoči sa tog zidića. Mi smo se zbile jedna uz drugu i tako nastavile. Užasno je bilo i iako sam očekivala da on pobegne odmah, on je naprosto skočio i krenuo ka nama skroz opuštenim hodom. Idemo mi tako jedno drugome u susret i taman kad smo se dovoljno približili,čujem sestrin glas i jedno : zdravo. Bože mili, htela sam je ubiti ! I ja stanem kraj nje, stane i taj čovek. Prvo, smešno je i jezivo bilo što nam je postavio pitanje : Vraćate li se sa fakulteta sad?  Nije nas poznavao,  nije imao pojma o nama, a i iz aviona se videlo da se radi o devojčicama iz osnovne škole. Sestra mu odgovori i onda on kreće raspitivanje o porodici,gde smo se uputile i mi tako hodamo i pričamo, a on sedi iza nas i idalje pita. I u jednom trenutku, postavi nam pitanje kako smo i kad mu sestra odgovori, on izgovori rečenicu :  Između dobrog i lošeg, mala je granica..


E tad su mi noge poletele i trčala sam ko nikad u životu. Bila je tu kao neka krivina, pa se put nastavljao u drugom smeru a ja i se sestra smo trčale bukvalno uzbrdo i preko strašnog puta. Lajanje pasapotpuni mrak i stalno okretanje iza sebe. Njega nije bilo. Stignemo mi do centra sela, sednemo na stepenicama i jednostavno umiremo. Krv mi je na usta pošla,tresla sam se i noge su mi klecale. I ne znam kako, ne znam način, ali neki m neobjašnjivim silama on se stvorio tada i tu i prošao kraj nas ! Načina nije bilo da tako brzo stigne, a na kraju svega tu je i činjenica da drugog puta osim onog kojim smo išle do centra nije bilo a mi smo se okretale i nismo ga videle. On je samo prošetao a iz džepova su mu virila neka zvonca. Bože mili, kakav je to osećaj bio !

Nakon tog događaja, tim putem nisam išla a i ne nameravam u skorije vreme izvoditi takve eksperimente. Ljudi moji, ne pravite se heroji i naučite nešto iz ove priče. Mi smo imale ogromnu sreću jer nam ništa nije uradio, a možda neko drugi neće. Noć je čudo a tama prekriva mnoga dela čiji vi neplanirani svedoci možete biti i jednostavno manite se toga. Ljubim vas i volim, zato se pazite :)

среда, 28. децембар 2016.

Kako proslaviti Novu Godinu u par različitih varijanti ? || Collab.





Neću da vas lažem, Novu Godinu uvek slavim u okviru porodice i gotovo da nemam pojma kakvo je to biti u društvu prijatelja ili sama u vreme kad čas otkuca ponoć, međutim uz malu pomoć prijatelja i veliku kreativnost odlučila sam da vam u današnjem postu, zajedno sa divnom Sarom, podelim par saveta i možda pozajmim koju ideju kako da ovaj praznik učinite magičnim gde god da se nalazite. Zahvaljujem se Sari na divnoj saradnji, svratite do njenog bloga, nećete se pokajati !


Prvo i veoma važno pravilo, ne pristajte na doček koji vam ne odgovara i koji beži od vaših standarda ! Nije bitno da li se radi o porodici, o izlasku sa prijateljima ili ne znam ni ja čemu,morate imate u obzir da ćete samo jednom čekati 2017. godinu i nemojte propustiti to.

Slavite sa porodicom i dojadili su vam jednostavni načini sedenja pred TV, uz užasan novogodišnji program koji ne volite, ali jednostavno imate ogromno poštovanje prema njima i ne želite im pokvariti raspoloženje i rutinu, a u stvarnom životu sve više kvarite sebi raspoloženje. Mislite da izlaza nema, varate se !  Postoji bezbroj načina da se opustite i zaboravite na dosadu :

Pitajte majku da vam priča o prošlim vremenima i danima kad ste bili mali. 

Gledajte novogodišnji fim, koji ste ranije već gledali sa porodicom. 

Budite veseli,raspoloženi i tek će vam tada sve krenuti na bolje. 


Raspitajte se o tome kako se Nova Godina slavila ranije, te tako pokrenite tu priču. 

Zamolite porodicu da promene kanal i da im vi odglumite DJ to veče, biće interesantno. 

Trudite se da se što češće smejete, opustiće vas to a i oslobodiće pozitivnu energiju u prostor oko vas. 




Po prvi put odlazite kod prijatelja i skeptični ste oko toga da li je to prava odluka, imam rešenje za vas ! Možete :

Igrajte istina/izazov ili neku sličnu igru, ako vas je više naravno. 

Naručite picu ili neku hranu i ušuškajte se pod toplom dekom. 

Napravite što više spontanih slika,to je ono što se pamti ! 

Pevajte i plešite a možete organizovati i karaoke najt. 

Gledajte film. 

Jedna drugoj možete pričati o stvarima koje planirate uraditi tokom sledeće godine. 

Pokrenite priču o vašim iskustvima tokom prethodne godine i podelite znanje koje ste stekli. 

Možete odgovarati međusobno na pitanja koja ste drugu hteli postaviti tokom godine, ali niste imali hrabrosti. 




Ako ste pak raspoloženiji za lepo opuštanje kod kuće i ako želite Novu Godinu provesti sami, ne očajavajte i ne koristite izgovor da će vam biti i previše dosadno. Ima bezbroj načina da se zabavite :

Čitajte knjigu. 

Organizujte jedan maraton božićnih filmova. 

Zovite prijatelje/rođake sa kojima odavno niste pročitali. 

Javite se simpatiji preko Instagrama ili uradite nešto potpuno ludo te noći. 

Jedite slatkiše do mile volje, jer te noći granica nema !

Budite opušteni. 

Tačno u 00.00 izađite na terasu i uživajte u magičnom nebu. 

Razmislite dobro o svemu što ste uradili tokom ove godine i pokušajte da samo najbolje prenesete u sledeću. 

Bitno je da se vi zabavite, da se vama ta noć ureže u pamćenje. Budite opušteni, vedri, puni pozitive, jer na kraju bitno je da samo budete uz one koje volite ili uz ono što volite. Budite posvećeni sebi maksimalno, radujte se otvaranju poklona. Radujte se samoj godini koja nam dolazi, poslednji put udarite crtu na ispunjene želje i planove i krenite sa kreiranjem novih. Usudite se da budete drugačiji ove godine,usudite se da se ističete i da budete što smeliji nego pre. Totalno je nebitno šta ćete raditi,bitno je da vama bude lepo. Zamaptite to :)



Još jednom se zahvaljujem Sari na ovoj saradnji, zadovoljstvo je bilo. Tekst nije nešto, imala sam užasan dan i gotovo neograničeno veliki manjak inspiracije, tako da vam se iskreno izvinjavam. :) 

уторак, 27. децембар 2016.

Komentari podrške na blogu kao najveća neočekivana radost? || New Year Tag.



Svako ko je bar jednom ušao na moj blog zna da ja nisam fan tagova ili da ih jako retko radim, međutim juče sam malo surfovala po internetu i pretraživala neka pitanja. Naišla sam na dosta tagova ove tematike, ali sam izdvojila samo najlepša pitanja i spojila ih u jednu celinu. Nadam se da će vam se pitanja, ali i odgovori, svideti i ne zaboravite da mi u komentarima napišete ili ko zna,možda odgvorite na neko od ovih pitanja. Ljubim vas i volim sve, puno :)

1.  Kad bi mogla pogledati nazad na prošlu godinu i izdvojiti jednu uspomenu koju bi mogla proživeti ponovo, koja bi to uspomena bila

Ovo je zapravo jako teško pitanje,jer je ova godina koja polako ostaje za nama,meni bila jako avanturistična i zatrpana uspomenama,međutim kad bih sada birala tu neku uspomenu koju bih svakako volela proživeti ponovo izbor bi mi pao na ovogodišnji Sajam knjiga. Htela bih ponovo osetiti svaki trenutak sreće i ponovo se družiti sa svim ljudima koje sam upoznala tada. 

2. Opiši prošlu godinu koristeći tri reči.

Neočkivano. Uzbudljivo. Tužno. 




3. Čemu te je prošla godina naučila ? 


Naučila me je mnogo čemu i zaista sam ponosna na samu sebe i na činjenicu kako sam se ponašala i kako sam ispolovila iz ove godine. Međutim,najveća i gotovo najvredina lekcija koju sam naučila može biti : Za sve što nam se u životu dešava polovinu krivice nosi sudbina, a ostatak mi sami

4. Najbolja knjiga koju si pročitala prošle godine ? 


Ove godine sam bila pročitala najviše knjiga u svom životu i opasno mi je drago zbog toga, ali knjiga koju sam dugo želela  i konačno pročitala ove godine jeste od Nikolas Sparksa i nosi naziv Dragi Džone. Ovo je jedno od boljih dela koje sam ja pročitala i gotovo da mi je ostavilo bez daha i rasplakalo mnogo puta. 



5. Koja je najbolja stvar koja ti se desila prošle godine ? 

Mislim da je to ipak vikend koji sam provela u Prištini,jer je on po mnogo čemu jako poseban i važan za mene. 

6. Neočekivana radost koja te je nespremnu zadesila prošle godine ? 

Neočekivanih radosti nije bilo Bog zna koliko,ali je definitivno to bio dan kad sam ušla na blog nakon objavljenog posta o jednom problemu i sve poruke podrške koje sam dobila. Plakala sam, to priznajem. Sama činjenica da je polovina vas podelilo samnom, u komentarima, vaše priče je neopisiva. Tresla sam se, bukvalno ! 

7. Koja je tvoja najveća  fizička promena od januara do decembra 2016. ?  


Smršavila sam dosta, međutim ne bih se pohvalila zbog toga. Ja jesam imala veliki višak kilograma, međutim način na koji sam ih ja skinula svakako nije za pohvalu i definitivno nije nešto čime bih se trebala ponositi ili deliti ga sa vama






8. Opiši način tvoje emocionalne zrelosti tokom prošle godine ? 

Pa, jednostavno sve je to zavisilo od mog života i svih problema koji su me bili zadesili. Ipak, priznajem da je ova godina bila,koliko god teška i naporna, tako i dosta nekako lakša od svih prethodnih po težini događaja i problema koji su me bili zadesili. Nisam mnogo ili nešto preterano sazrela,ali sam naučila da je život stvar izbora i da u mnogo čemu ti biraš kako ćeš postupiti ili odreagovati na određenu stvar. 



9. Najvažnija i najznačanija osoba za tebe,  tokom 2016. godine ? 


Sestra od tetke, definitivno. Jedne novembarske noći, da nje  nije bilo,ja 100% ne bih bila ovde i sigurno ne bih pisala ovaj post, tako da joj mnogo hvala na svim predivnim porukama i događajima koje ću pamtiti do kraja života. 

10. Tvoja najveća želja za predstojeću 2016. godinu ? 

Upis u gimnaziju i dobar rezultat na završnim testovima. :)

To bi bilo to. Po običaju neću tagovati nikoga, a vi slobodno uradite ovaj tag ako vam se dopada ! 

недеља, 25. децембар 2016.

Kako pobediti lenjost ?



Okej, okej, neću da vas lažem. Nisam osoba kojoj možete zavidetu na preteranoj organizovanosti, niti sam osoba koja sve voli a niti ume planirati sve unapred. Zapravo, obraća vam se, možda,jedna od previše lenjih osoba, ali ne onih tipično lenjih. Čudno zvuči,ali moja lenjost se odnosi samo na stvari koje su meni potrebni a bez kojih i mogu živeti. Kad god se radi o drugima i kad god trebam pružiti bilo kakvu pomoć, ne trebaš mi dvaput reći da bih ti pomogla. Ali kad mi jednostavno treba punjač za mobilni,daljinski koji se nalazi na samo korak od mene, čaša vode ili tako neka sitnica, u stanju sam da pola sata kukam i tek onda ustanem da bih uzela to. Međutim, danas vam donosim par saveta kako sam se ja izborila sa mnogo težim oblicima lenjosti, tako da slobodno nastavite sa čitanjem ovog posta,ako ste i vi jedna od osoba koji malo teže funkcionišu. 

Morate utuviti u glavu da to morate uraditi !  Pogledate ogromnu lekciju iz istorije i na sam vam se pogled već vrti u glavi,komeša u trbuhu i mučite se sa tim da vas jednostavno mrzi da to naučite. Trebate otići na rođendan za kog ste se obukli, spremili poklon i obećali drugarici da ćete stići na vreme i prisustvovati zabavi, ali vam nešto govori da se bacite na krevet i odspavate vreme koje bi proveli tamo i nagon vam govori da uzmete telefon i pošaljete joj poruku izvinjenja u kojoj ćete navesti krajnje banalne i glupe razloge za svoje odsustvo. Trebate napisati post, snimiti video ili jednostavno uraditi nešto što trebate, ali vas prosto mrzi i radije bi ostali u krevetu i buljili u plafon. I šta onda raditi ? Šta raditi kad vam jednostavno mrzi da budite takvi i kad vam to dosadi ? Jednostavno je. Samo ubacite, utuvite u glavu da to morate uraditi. Kad jednom shvatite da lekciju iz istorije morate naučiti zbog vas, da morate otići na rođendan jer ćete tako usrećiti osobu koju volite i da bi trebali raditi ono što volite zbog sebe i svog zadovoljstva, verujte mi, biće vam sve bolje. Sve je to u vašoj glavi, naučite kontrolisati svoje misli. 


Motivacija je ključ svega. Nađite nešto što će vas motivisati, nešto što će vas toliko jako naterati da uživate u tome da nećete moći naći vremena za bilo kakvu dilemu oko toga da radite to. Oprobajte se u onome śto volite, radite ono što volite i jednostavno pobedite lenjost svežim i ujednačenim pokretima! Zapamtite ovo, meni je u 2015. problem bio od maja do decembra napisati dvadeset postova, a ove godine polako dolazim do stotke, tako da sve se može kad se hoće.


Ne ostavljajte stvari za kasnije. Verujte mi, vaš krevet će vas čekati da ga pospremite i vaše knjige ćete na kraju uvek vi složiti,tako da bolje vam je da to uradite sada nego posle. Odugovlačenjem ne dobijate ništa. 



Mislite  na zadovoljstvo ako to uradite i na osećaje koji će uslediti ako preskočite to ! Svakako da ćete biti srećni kada nakon besanih noći sa knjigom, dobijete odličnu ocenu u školi ili kad ugledate mamin osmeh nakon što prebrišete prašinu i završite bar polovinu kućnih poslova. A sada, zamislite i sve reakcije u suprotnom svetlu. Primećujete razliku, zar ne ? 


Par jednostavnih saveta koji su meni pomogli,pa se nadam da će i vama. Nemojte koristiti lenjost kao opravdanje, jer ona to nije. Budite uvek spremni da pomognete svima, ali i sebi kad vama samima zatreba pomoć. Na kraju, želja je ključ svega ! Imajte to na umu do sledećeg posta :) 

Ciljevi za 2017 godinu ! :)




I dok na svim blogovima kruže ovakvi postovi i mene uhvati neka mala groznica, neka potreba da i ja napišem nešto slično. Nemam ili nisam imala naviku da niti pravim niti pišem  ovo, ali kako se kaže, za sve postoji prvi put te vam ja tako dolazim sa jednim u kojem možete pročitati neke od mojih ciljeva ( koji se obično nikad ne ispune ) ali nije ni bitno. Neću vas opterećivati sa mojom nezainteresovanošću i bolesnom lenošću,  tako da slobodno nastavite sa čitanjem kako bi se opustili i ne zaboravite da mi svoje mišljenje ostavite u komentarima !

¤ Odličan uspeh na kraju osmog razreda. 

¤ Ocena iz fizike u drugom polugodištu koju neću morati ispravljati dva meseca. 


¤ Dobro odrađeni završni testovi.


¤ Mogućnost upisa u gimnaziju.



¤Savladati matematiku i postići dobre rezultate.


¤Učiniti da leto 2017 pamtim do kraja svog života. 


¤Probati sve ono što sam zamislila u svojoj glavi i pokloniti sebi neodoljive uspomene na letnji raspust. 





¤Pročitati puno više knjiga nego ove godine. 


¤Upoznati i sprijateljiti se sa puno boljim ljudima u srednjoj. 


¤ Napraviti par lepih winter fotografija tokom zimskog raspusta. 


¤Kupiti novi telefon. 


¤Otići negde za letnji raspust. 


¤Dobro proslaviti rođendan. 


¤Dosta toga naučiti u predstojećoj godini i ne dozvoliti sitnicama da me vrate na stari put. 


¤ Ponašati se puno bolje prema ljudima koji me pośtuju i vole. 


¤Biti dosta aktivnija na blogu. 


¤Potruditi se da sklopim saradnju sa nekom kompanijom. 



¤Upoznati mnogo više blogera i međusobno podeliti iskustva sa njima. 


¤Skupiti hrabrost koju trenutno ne posedujem. 


¤Na kraju osnovne, pozdraviti se samo sa nastavnicima koje poštujem i volim i ne pretvarati se da mi nedostaje neko kog prezirem sada. 


¤U sastavu na kraju osnovne, spomenuti da mi je nastavnik matematike ulio najviše samopouzdanja i podstakao me da mogu uraditi mnogo više nego što sam mislila i mnogo više nego što su mnogi očekivali od mene. 


¤Stati na kraj svim svojim problemima. 


¤Kupiti knjigu Agate Kristi ( bilo koju, jer umirem za tim da pročitam neku njenu ).


¤ Usavrśiti engleski.


¤Poboljśati svoje fotografije. 


¤ Preboliti svoju prošlost, jednom za svagda. 


¤ Pokušati biti što srećnija i pozitivnija osoba, jer je to jedina moguća pobeda nad mojim problemima !


¤ Posetiti Nikšić i Podgoricu . 


¤Kupiti dosta nove garderobe. 



Iskreno, puno viśe toga planiram uraditi sledeće godine, međutim neke sam stvari jednostavno htela zadržati za sebe i ne spominjati imena osoba sa kojima sam i krojila te planove. Svesna sam da je ispred mene jedna divna, alii i jako teśka godina, te iskreno jedva čekam da zaplovim u nju. Moja poruka vama jeste, da se ne obazirete ako vam neśto śto se isplanirali ne ide ka cilju, samo budite srećni i sve ostalo će biti lako. Ljubim vas :)  

петак, 23. децембар 2016.

Vi to možete !





Ova godina bila je paklena za mene,ali i veoma poučna sa druge strane. Izdešavalo se puno toga o čemu ne želim ni misliti iskreno, puno toga o čemu ne mogu pričati i puno toga na čiju pomisao suze kreću na oči. Ali mi pričamo o 365 dana i ja jednostavno ne mogu reći da je svaki od njih bio takav, crn, ne naprotiv. Bilo je dana u koje sam sam se počela kleti, dana u kojima sam uživala i jednostavno dana kad mi osmeh nije silazio sa usana. Taj zbir svih srećnih trenutaka  i onih manje, me jednostavno usrećuje na neki sasvim spontani i krajnje besmisleni način. Osoba sam koja izbegava pesimizam, gleda onu malu dublju stranu svega i trudi se da u svima nađe mrvicu dobrote i pozitive. Međutim, gotovo da je svaki čovek u mojoj okoloni obojem nekim sivilom,dosadom ili jednostavno tim pesimizmom kojeg iskreno prezirem. Gotovo da su svi oni pomireni sa svim što im se dešava, jedini cilj im je da poguraju još ovaj dan i da još prođe samo ovo. Mrzim to ! Niko od njih nema svoje snove, želje, ciljeve. Ajde da sada pričamo o momcima ili pak nekim starijim osobama, ja vam pričam o mojim vršnjacima, deci koja imaju svega 13/14  godina. I svi oni plaśe se jednog i ta im je jedna stvar  dovoljno jaka i snažna da stoji ispred svakog svetla budućnosti..



Uspeh je teška staza obmotana trnjem, padovima i suzama, međutim, šta se dešava kada je jednostavno zaobiđemo ? Odlučimo da samo sedimo skrštenih ruku i čekamo sudbinu, mirno i poslušno. Odlučimo da pomirljivo posmatramo sve oko sebe, divimo se nekim ljudima ali za svaku osobu koja je iole bolja od nas govorimo da ćemo svi jednom umreti i zavrśiti pod zemljom bez ičega od onoga što posedujemo. Ali, ljudi moji, nije poenta u tome što ćemo svi jednom umreti, već je poenta da ovaj život odradimo, živimo na jedan zavidljiv i nama jedini i najbolji način. Poenta je u tom ispunjavanju svojih snova, ciljeva. Poenta je u dohvataju sopstvenih zvezda sreće. Poenta je da jednog dana ustaneš, sa ponosom se pogledaš u ogledalo i izgovoriš : Au, uspeo sam. Poenta je da pogledaš sve rane koje si zaradio i budeš ponosan na svaku od njih. Da pogledaš neprijatelje i ljude koji nisu verovali u tebe, u lice i nasmeješ im se. Da jednostavno definišeš svoj uspeh i staviš na to tačku. 



Ali tu je taj strah. Iza uspeha, pored njega ili ispred, uvek stoji ta negacija . Neuspeh. Reč na čiju se spomen malo lecnemo, zadrhtimo i jednostavno poželimo da se nikada ne susretnemo sa njom. Međutim, moramo svi mi biti svesni jedne stvari. Bolje je pokušavati, truditi se i krvavih ruku doživeti neuspeh ili možda čak uspeh, nego samo sedeti i susretati se oči u oči sa neuspehom, svakodnevno. Morate znati da niko nije tu gde jeste, jer mu je to sa neba palo. Zamislite samo da su poznati fudbaleri imali stalni strah od činjenice da mogu pasti tokom igre ili polomiti nogu. Da su se pisci bojali reakcija na njihova dela. Modeli bojali činjenice da će stalno postojati ljudi koji će ih prezirati i govoriti im da su ružni ili debeli. Da su se svi jutjuberi bojali negativnih komentara. Prokleto, nikad ne bi postigli ono što su i nikad ne bi imali slavu koju danas imaju ! 



Zato, sledećeg puta kad vam neko stane na sred puta i kaže vam da ne možete ostvariti svoje snove, stane vas ubeđivati da su oni preveliki ili gotovo na granici nestvarnog, samo se nasmejte. Kad sledećeg puta vi sami pomislite da to ne možete, otvorite ovaj post jer vam ja sada kažem da vi to možete ! Možete sve što ste ikada poželeli i trudili se da to dobijete. Život je stvar izbora, sami birate kako ćete provesti svoj i jednostavno potrudite se da u kasnim godinama imate nešto iz prošlosti što će vas uvek nasmejati i oraspoložiti. Onaj osećaj uspeha je neverovatan, ne dozvolite sebi da ga nikad ne osetite i nikad ne doživiti. Zapamtite, vi to možete ! :)

понедељак, 19. децембар 2016.

Omiljeni citati iz mog ugla !




Jako čudna ideja mi igra na pameti ovih dana, a Alia ne bi bila Alia, da to ne sprovede u delo i jednostavno pola sata razmišlja o idealnom naslovu koji bi krasio ovaj itekako čudan post. Naime, odabrala sam par citata kojima se, mogu slobodno reći, vodim kroz život i koja obožavam, te sam ispod svakog dala lično mišljenje o njemu, odnosno moje shvatanje tih reči. Meni je bilo izuzetno zanimljivo i zabavno tokom ovoga, a vi mi u komentarima slobodno iskažite svoje mišljenje. 


Čovek koji ne čita dobre knjige, nema nikakvu prednost nad čovekom koji uopšte ne čita. Mark T. 

Slažem se. Štivo koje čitamo, zaista jako veliku ulogu ima i jednostavno ne može se mnogo toga naučiti iz svake knjige. Naravno, stoji da svako delo koje je napisano, napisano je sa razlogom i podrazumeva se da sadrži određenu pouku ili poruku, ali ogromne razlike ima u tome šta zapravo možete naučiti. Pažljivo birajte romane i pisce koje ćete čitati, jer isto kao što neki obogaćuju naš rečnik i proširuju naše vidike, drugi rade sasvim suprotno. 


Kad bi Bog kažnjavao svako zlo, ne bi na zemlji ostalo niti jedno živo biće. Meša Selimović


Kad bih sada stala na stranu i kad bi mi neko od vas postavio pitanje vezano za čoveka u čijim se citatima najviše pronalazim i divim, bez ikakve sumnje to bi bio upravo Meša. Ne mogu opisati divotu koju prema njemu osećam, upravo zbog ove note realnosti koju krije među svojim rečima, uvek. Istina jeste da je svako biće koje korača ovom zemljom, zapravo oličenje čistog zla i jako često ne odgovaramo zbog postupaka koji odišu zlinom, što je naravno malo morbidno, ali šta je tu je..




Ako se ne kockaš,nikad nećeš uspeti.  Čarls Bukovski



Bez rizika, nema dobitka. Što je jednostavno istina, jer vi ne možete stajati po strani, izležavati se po krevetu i čekati da vam sve što ste želeli i što želite padne sa neba. Ne, ne i ne ! Morate dragi moji, izaći iz sone komfora i udobnosti i jednstavno zasukati rukave, rizikovati sve i svašta, kako bi dobili ono čemu se nadate. 


Ljudi koji svi vole ne menjaju svet. Bukovski. 


Mislim da je ovde sve jasno


Toliko je u životu bilo stvari kojih smo se bojali. A nije trebalo. Trebalo je živeti. Ivo Andrić


Uspeh nam se uglavnom, svima, nalazi na suprotnoj strani od straha i strah uporno predstavlja jedinu i stvarnu prepreku do naših snova i živoga kakvog sanjamo. Ponekad, ono od čega se bojiš i ono od čega drhtiš, jesu besmislene stvari ali te uglavnom te besmislene stvari sprečavaju u životu. Razmisli o tome...


U zemlji mržnje, najviše mrze onoga koji ne zna da mrzi. I. Andrić

Svi znamo sa kakvim svetom imamo posla,ali najpre sa kakvim ljudima imamo posla. Mnogo sam puta i sama bila na meti, nišanu, ljudi koji su,ne da su me mrzeli, nego su me prezirali. Užasno je biti u čamcu takvog osećaja, ali je i to prolazno. Uglavnom, mrze vas jer radite nešto dobro ili vas mrze zato što im je dosadno u životu, tako da se opustite. 




Lepota je u nesavršenosti. Merlin M.



Sve ono što je savršeno, uglavnom je određeno unapred. Savršena lepota, savršeni pokreti, savršeno telo, savršena urednost, savršeni prijatelji. Savršeni život, jednostavno ! I dosada. Ali ozbiljno, lepo je biti savršen i određen u svemu, ali je jednostavno svo to savršenstvo merilo nečega dosadnog i onoga kog ne zna živeti spontano, lepo i ravnodušno, a takvi ljudi svima nama brzo dosade ! Nesavršenost je ono što privlači uvek, vodite se time. 


Ovo je bilo par citata koji imaju posebnu važnost za mene, a imali ste priliku da vidite kako ih ja svatam i pojašnjavam. Iskreno, nisam imala puno vremena i ovaj post je napisan u školi, u pauzama između trećeg i četvrtog časa i baš mi je nekako dobro došao.  Nadam se da vam se ovo što ste videli, sviđa i slobodno mi svoje iskreno mišljenje ostavite u komentarima. Vidimo se sledećom prilikom ! :) 

субота, 17. децембар 2016.

Na nasilje se nasiljem ne odgovara | Nik Vujičić - Ostanite jaki :)



Kad sam na samo nekoliko sati pre odlaska na Sajam, na Vulkanovom sajtu ugledala ovu knjigu, jednostavno sam znala da se ona mora naći u mojoj minijaturnoj biblioteci. Razlog vam ne mogu reći, jer ga i sama ne znam, ali nešto mi je govorilo da moram pročitati ovu knjigu i to u što skorijem vremenskom periodu. Tako je i bilo, poslušala sam svoj unutaršnji instikt, uzela tu knjigu i nisam se pokajala. 


Nika znam preko interneta i televizije i mislim da ne postoji i jedna osoba na ovom svetu koja bar jenom nije čula za njega. Međutim, ako ste baš vi jedna od njih, Nik je rođen sa invaliditetom, tačnije nema ni ruke ni noge. U ovoj knjizi, koja je prepuna njegovim savetima, Nik nam otkriva pojedine događaje iz svog života, koji su ponajviše ostavili traga na njemu,ali što je mene zadivilo, piše nam i pojedina pisma koja su mu deca širom sveta slala, a koja su njega dirnula. 




Kao što on i sam govori, jednostavno nije bilo lako izboriti se sa činjenicom da je u školi bio jedino dete sa takvim problemom. A ljudi su mu svojim pogrdnim komentatima i osuđivačkim pogledom to samo otežavali. Kao,tada, nejako stvorenje u Niku se sve više gasila želja za  životom a suicidnih misli je bilo pregršt. Kako se on izborio sa tim, kako je uspeo shvatiti zašto je baš njega Bog stvorio takvog i kako su njegove promene počele i napredovale, jednostavno je fascinantno i ostavlja bez daha. 


U ne baš tako maloj knjizi, Nik nas bombarduje savetima o tome kako možemo pobediti nasilje, stvoriti unutrašnji mir i neki sasvim svoj svet u kom se možemo povlačiti, ali i kako sami možemo pomagati i deliti savete ako se nađemo u situaciji da prisustvujemo nekom nasilju. Sve je savršeno osmišljeno, tako da vas natera da se zapitate, da li ste vi možda malo previše sebični i da li sve ono što posedujete ne umete poštovati ?


Dok sam čitala ovu knjigu, jednostavno ne znam da vam opišem kakva su se osećanja u meni smenjivala. Stalno sam kukala zbog svojih problema, ali sam tada shvatila da širom sveta postoje ljudi koji se bore sa mnogo većim stvarima i nezamislivim izazovima. Pa, samo zamislite momka bez ruku i nogu, koji jednostavno ne može funkcionisati normalno bez ikakve pomoći njegovatelja, a koji spada među najpoznatije motivacione govornike sveta, ima par svojih knjiga i pršti pozitivnošću. E, to se ljudi moji naziva volja za životom.



Nik je, na svu sreću, pronaśao toplinu doma, te sada ima i suprugu i sina. Mislim da je napisao i posebnu knjigu o tome, ali ih i ovde spominje. Zahvaljuje se svojoj supruzi koja ga je prihatila i koja ga bezuslovno voli a i podarila mu je sina. Zahvaljuje se i svojim roditeljima, koji ga ni na koji način nisu odvajali od ostale dece i terali ga da radi sve moguće poslove koje su i njegov brat i sestra radili, a što mu je kasnije i pomoglo u životu. I na kraju, poručuje nam da nas voli, što me je stvarno dirnulo. 


Preporučujem vam da što pre pročitate ovu knjigu, zato jer ćete dobiti beskrajnu motivaciju i inspiraciju, čak iako se nikada niste susreli sa bilo kakvim oblikom nasilja u životu. Ova će vam knjiga pomoći da budete samouvereni, samozadovoljni i hrabri,  a svi mi to i želimo, zar ne ? Možda moja jedina zamerka jeste što je tokom prevoda učinjeno bezbroj grešaka, međutim to se lako da zanemariti.  Odlučila sam da ovu knjigu ne ubacim u postove iz  rubrike : Knjiga meseca, jer jednostavno mislim da ona zalužuje posebno mesto.Takođe, jako mi je žao što nisam bila u mogućnosti da ovde ubacim slike koje sam uslikala, međutim trenutno nisam mogla dospeti do kompjutera, tako da se nadam da razumete.  Jeste li pročitali ovu knjigu ? Kakvi su vam utisci, ako jeste ? 

четвртак, 15. децембар 2016.

Da li je brisanje postova dobro za sam blog ?




Blogeri su ljudi koji svoj sajt neguju i ulažu u njega iz jednog veoma prostog razloga, ljubavi prema pisanju. Ponekad su tekstovi koje pišemo pocepani delići naše duše, znamo plakati i suze svoje deliti kroz rečenice sa našim čitaocima, a znamo se i sami truditi da nam post bude što lakši, laganiji kako bi nekome popravili dan. Uglavnom, na kraju,mi smo samo ljudi koji se trude da od svog hobija naprave nešto, da unaprede svoje pisanje i da jednostavno ono što znaju, podele sa ljudima koje ne poznaju, a prema kojima gaje neopisivu ljubav. Međutim, mi polako, kroz vođenje bloga i stalno pisanje, unapređujemo i obogaćujemo rečnik, te nije ni čudo što nam se i sami postovi polako menjaju i jednostavno dobijaju neki drugačiji oblik. Oko za fotografiju nam se izoštri, editori nam se menjaju, zapažanja povećavaju, pisanje napreduje,sve se polako povećava i množi i jednostavno sve što se menja utiče i na naš blog. Lično ja, tokom slobodnog vremena kog imam dovoljno da ga maksimalno iskoristim, volim skrolovati i vreme provoditi na svom sajtu. Tokom tog istraživanja, nailazila sam na postove nastale u periodu od preko 400 dana mog boravka ovde, a, neću da vas lažem, bilo je onih zbog kojih sam žmurila i udarala se rukama po licu. Mnogi nisu zadovoljili moje standarde, a kad sam se odlučila da ih izbrišim, dok su me delići delili da jednostavno stisnem taj gamb i odreknem se tog posta, nešto me je zaustavilo. Nešto ispravno, a ja vam u daljem tekstu donosim idealnu priču o tome da li je ispravno i kako i koliko nam se brisanje postova oslikava na sam blog. 





Naravno da moje pisanje sada nije isto kao pre godinu i više dana i iskreno ponosna sam na sebe što sam toliko napredovala i što ste mi pružili sjajnu dobrodošlicu od samog ulaska  u ovaj svet i što mi i sad stižu poruke pune podrške i pune ljubavi od vas. Drago mi je što sam stekla divne prijatelje, osobe od poverenja, kao i devojke na koje uvek mogu računati u bilo kakvoj krizi koja me zadesi i od kojih u bilo koje doba dana i noći mogu tražiti istinski savet. Međutim, tokom dana i dana mog blogovanja, nije sve išlo baš tako bajno i sjajno. Bilo je trenutaka kad mi je manjkalo inspiracije a morala sam izbaciti post, kad nisam rečenicu sa rečenicom mogla povezati a uporno sam objavljivala postove, te je to dovelo do toga da se pojedini tekstovi na blogu izdvoje i jednostvano iskaču, vrište da ne pripadaju tu gde jesu. Oh, ne pitajte me,stvarno mi je velika sramota bila dok sam skolovala do prvog posta, na kog apsolutno nisam ponosna, pa sve dalje bilo je sve gore i gore. Međutim, u trenucima kad sam jednostavno htela obrisati sve te postove,nešto me je sprečilo. Jednostavno,nisam mogla da ih izbrišem. 


Oni su bili prvi koji su napisani, probili su led, što bi mi rekli. Na njima se tada temeljio čitav moj blog, zbog njih sam i postigla uspeh koji krasi moj blog, danas. Sve je to rađeno i možda da nije bilo tih postova, ja sada ne bi bila ovde i ne bi imala hrabrosti da vam se po prvi put obratim kao neka sasvim nepoznata osoba puna neke neobjašnjive volje za pisanjem. Priznajem, pisanje mi u početku nije bilo na zavidnom nivou, ali pobogu jedva da sam imala dvanaest godina i to je tada bio moj maksimum. Opet kažem, srećna sam što sam uz vas napredovala i što ste mi i tada pružili priliku da nekada zasjam u pravom svetlu. 


Mnoge moje drage blogerke čijim sam se postovima divila, donosile su te odluke da prebrišu pola svojih postova i jednsotavno krenu od nule. Znam ja, to je njihovo pravo. Njihov je sajt i mogu raditi s njim šta god požele, međutim zar nije bespotrebno brisati postove zbog kojih imaš  čitaoce koji stoje tu ? Zar nije malo glupo obrisati sve komentare koji su ti od srca pisani i jednostavno pisani da bi tebe usrećili ? 

Nemojte me glupo shvatiti, ja samo ovde iznosim svoje miśljenje. Sa nekoliko tački gledišta i par čvrstih razloga, smatram da je brisanje postova nešto zaista bespotrebno, te me to ponekad navodi i na samo iščlanivanje iz bloga. Mislim da to zaista utiče na dobrobit bloga, tako da vam savetujem da se trudite biti što bolji i bolji svakog dana, a ti vam stariji postovi mogu poslužiti kao dokaz koliko je vaše pisanje napredovalo i koliko iz dana u dan napreduje. Uostalom, u vreme kad ste objavljivali te postove, imajte na umu, smatrali ste ih vrednim da tu i budu. Hvala svima na čitanju, čujemo se uskoro. !

уторак, 13. децембар 2016.

Divni filmovi puni romantike za hladne decembarske noći !




Ovo je treći put kako pišem postove ove tematike, a na prethodna ste dva sjajno reagovali te sam ja sebi postavila zadatak da odgledam par filmova, kako bi i ovaj post izašao početkom decembra. Nisam uspela odgledati onoliko filmova koliko sam planirala, ali ih ima dovoljno da sačine jedan solidan post. Brojne obaveze tokom novembra i ovih par dana decembra, bile su jako iscrpljujuće a filmovi i epizoda serije došli su kao melem na ranu. Uživala sam u brojnim dramama, ljubavnim trouglima i ostalim dešavanjima, te se nadam da ću vam opisima malo zagolicati maštu, te da ćete se odlučiti da pogledati neki od ovih filmova, kako bi vam ovaj decembar bio što bolji!





Delibal

Toliko sam besna bila na sve sajtove preko kojih sam gledala filmove, jer niti jedan, da se zakunem u njega, nije radio. Jutjub mi je bio jedina opcija, te me radije ne pitajte kako sam pronalazila filmove. Razlog zbog kojeg sam se jednostavno odlučila da pogledam ovaj jeste uloga jednog od omiljenih glumaca. Ljudi moji, plakala sam od početka do kraja ! Film počinje scenom momka koji stoji na samoj litici i zbunjujuće se scena odnosno radnja prebacuje do devojke koja ga telefonom pokušava nazvati. Sećanje, ljubav između njih dvoje koja je jednostavno bila nešto najlepśe i najčudnije što sam u životu videla. Istraga. Da li je on nestao ili se jednostavno bacio sa litice ? A zašto je to uradio ? Ne želim da vam mnogo otkrivam, jer se jednostavno radi o filmu, u kom ne znate šta ćete očekivati i šta će se desiti. Jednom rečju, savršenstvo ! 




I'll see you in my dreams 



Okej, ovo je prvi film koji sam odgledala na engleskom, bez ikakvog prevoda i jednostavno bila sam skeptična oko toga hoću li razumeti i hoću li shvatiti poentu. Međutim, sve je odlično prošlo i mogu reći da sam odabrala jedan sjajan film uz kog sam se divno opustila. Radi se o starijoj ženi, Carol, koja nakon smrti svog psa, jednostavno otkriva čari života. Zajedno sa tri odane prijateljice, Carol otkriva i obnavlja stare navike. Ona sklapa prijateljstvo sa momkom koji joj po prvi put dolazi na vrata kako bi joj očistio bazen, ali i upoznaje svoju ljubav Billa. Divna i totalno lagana priča, ponekad, u određenim trenucima i jako tužna. Preporučujem vam ovaj film, ako se jednostavno želite opustiti uz nešto nežno i toplo,jer jednostavno ovo nije film koji će vas držati u neizvesnosti i u kom ćete videti mnogo akcije. Naučiće vas da godine apsolutno nemaju nikakvo značenje i da one ne predstavljaju nikakve granice u bilo čime ! 


I Love you,man !


Radi se o još  jednom filmu, turskom, a za njega ne mogu tvrditi da prevod na srpski postoji jer ga ja nisam pronašla, te sam ga malo gledala bez prevoda,malo sa engleskim i sve pomešano, ali su mi utisci sjajni! Divna ljubavna priča između dvoje mladih ljudi, koji se upoznaju na jedan krajnje čudan način, tako što je on spasi kad ona padne sa litice. Od svađa i stalnih prepirki,dolazi do sjajne ljubavi koja se javlja i koja traje, sve dok na svetlo ne izađe Ezelina tajna.  Jako tužan film, plakala sam na kraju i definitivno nešto śto me je opustilo do maksimuma. 



Dear John

Eh, kako ja trenutno planiram čitati knjigu Nikolas Sparksa koja nosi ovaj naziv, film nisam gledala. Međutim, čula sam sjajne preporuke i svakako posle knjige gledam film, a ako ga je neko gledao, neka slobodno napiše u komentarima. :) 



To bi bilo to za ovaj post, nadam se da vam filmovi deluju interesantno i uskoro izlazi post o najboljim novogodišnjim filmovima koje vam preporučujem, tako da možete stvarno puno toga očekivati od mog bloga u preostalim danima decembra. 

недеља, 11. децембар 2016.

Dear Santa..


Dragi Deda..

   Možda će se ovogodišnje pismo dosta razlikovati od svih prošlih, a razlog tome je, moram priznati, veoma prost. Sva prethodna pisma pisala je devojčica koja je živela u nekom svom svetu, savršenom svetu, tamo gde su jednostavno materijalne stvari bile jedine važne i to nešto jedino što je ona htela posedovati. Ove godine, po prvi put, tebi se obraća jedna, pa hajmo reći, zrela tinejdžerka koja nema posebne prohteve i zahteve od tebe. Zapravo, tinejdžerka koja ne želi ništa za Novu Godinu. Verovatno sada tvojim mislima igra pitanje : Što si onda i pisala ovo i što mi dovraga trošiš vreme ? Zar ne znaš koliko još dece postoji, koja za razliku od tebe  prepoznaju čar poklona i čar Nove Godine ? Znam, upravu si. Nisam ni htela da napišem ovo pismo, ali mi je jednostavno nešto u glavi govorilo da ću napraviti grešku ako to ne uradim, pa iz tog razloga i pišem. Radovala bih se tvojoj poseti i znaj da će te na stolu, odmah do jelke, dočekati čuveni kolatčići ( koje sam po prvi put ja spremila ! ) i toplo mleko, koje se nadam se neće ohladiti do tvog dolaska (ako uopšte i dođeš ).  
      Kako odrastamo, postajemo zreliji i upućeniji u sve cake i igre koje nam život priprema, jednostavno shvatamo da materijalne stvari nisu ono jedino važno, kao što smo ranije mislili. Shvatamo polako da ne moramo imati onu haljinu koju već duže vreme posmatramo, najnoviji Kylie ruž za usne, telefon koji smo tek malopre videli na Internetu, jer jednostavno to nije ono što će vas ispuniti. Da, naravno, niko ne usporava činjenicu da je Nova Godina posebna po tom deljenju poklona i ja ne kvarim vašu radost prilikom primanja istog, već vam samo želim otvoriti oči. Devojčica sam koja je određeni period provela, da kažemo, zavezanih očiju. Provela tako, jer je jednostavno sve ostale ljude posmatrala očima koje je ona birala, pogledom koji je vrištao da svi imaju upravo to što ona nema. Jadnije ne može, znam. Međutim, jako sam se dugo vremena borila sa određenim problemima ( što se i do dana današnjeg nastavilo ), te mi je to nekako i skinulo taj povez sa očiju i ubedilo me da ako neko poseduje znatno skuplji telefon ili brendiranu odeću, zapravo ne znači da je bolji a niti gori od mene. Dok sam dane provodila u jednom sivilu, u jednim krajnje neljudskim uslovima i problemima, jedno mi je stalno bilo na pameti : Eh, da postoji neko ko može lišiti sve moje probleme za tili čas.  Tada sam, dragi moj Deda, često puta pomišljala na tebe i jednostavno pokušavala da verujem da ti negde stvarno postojiš i da, ako ti se obratim, da će svi moji problemi ispariti. I oh, pisala sam. Pisala brdo pisama, plakala nad njima, trošila zadnje atome snage da to izgleda onako kako sam ja htela. Međutim, ti napisani listovi bez broja, nikada nisu poslati, nisu ni pocepani iz mog dnevnika. Opet, konkretnih razloga nema, osim možda činjenice da sam i kao malo dete, negde u podsvesti, znala da mi ti ne možeš pomoći onako kako sam ja naumila. I bila sam upravu, ne bi mogao. Ono što sam ja htela, bilo je nešto nadrealno i teško,nešto śto niko ne bi mogao ostvariti. Niko, osim mene same..
    Ono za što sam ja plakala i ono o čemu sam žudila,krilo se ispod same moje kože, duboko u meni. Krilo se u mestima, za koja ja nisam znala. U načinu mog života, načinu na koji sam pristupila problemima i načinu na koji se branim od njih. I onda se sve promenilo. Polako je svaka kockica dolazila na svoje mesto i svaka puzla našla mesto u slagalici mog života. A promenila sam svoje navike i dobila poklon koji sam dugo htela. Život kakav sam sanjala..
    Dragi Deda, dragi svi vi koji ste u ovim trenucima sa njim ali i vi koji čitate ovo pismo, jedna krajnje prelepa knjiga stoji ispred vas. Knjiga koja još nije otvorena i knjiga koju vredi pročitati. Punih 365 listova stoji pred vama, a vi birate hoćete li je i kako pročitati. Ljudi moji, čitava godina je pred nama. Godina za koju znam da će biti jedna od boljih i jedna od onih koje ćemo dugo pamtiti. Pre nego što i sami zgrabite papir i olovku i krenete ispisivati ono što želite, razmislite da li je to ono za ćim stvarno žudite. Razmislite da li vam nečeg stvarno jačeg od najnovije igračke,albuma, telefona ili kompjutera, fali. Poželite nešto što morate sami sebi dokazati i ispuniti svoje srce tim osećajem.
    Veliki čoveče,klanjam se tvom postojanju i samoj pomisli da si ti onaj koji dodaje čar praznicima. Žao mi je što sam protraćila tvoje dragoceno vreme i ježim se od pomisli da sam nekom maliśanu ukrala tajming ( nadam se da nisam ), ali sam jednostavno osećala potrebu da ispričam sve ovo. Razlog što sam spomenula da će te i ove godine dočekati tvoj obrok i da se radujem tvojoj poseti, jeste što bi stvarno volela upoznati takvog čoveka poput tebe. Eto, ovo uračunaj u moju novogodiśnju želju. Želela bih samo da zagrlim čoveka u kog sam kao mala polagala veliku nadu i tako zadovoljim onu malu, salomljivu devojčicu koja idalje postoji u meni. Velike pozdrave ti šalje osoba koja veruje i koja će uvek verovati u tvoje postojanje, iz razloga što znam da magija postoji pa makar se krila i u samom tebi.
      Mnoštvo poljubaca i veliki zagrljaj. Alia.








Instagramaliaslittleworld
Wattpad : olovkaosecanja


субота, 10. децембар 2016.

Knjiga meseca #6 | Nora Roberts - Dragulj moje krune :)




Dok sam pravila spisak za Sajam knjiga, potrudila sam se da i dodam neke knjige koje bi mi mogle poslužiti kao rezrva, zapravo kao dodatak ako se odlučim uzeti još neku. Norina knjiga bila je kao takva, međutim bila je na popustu i iznosila negde oko 200 dinara, pa nisam ni dvaput promislila, samo sam je zgrabila. Nisam puno očekivala ili da bolje kažem nisam znala šta da očekujem, jer mi Nora Roberts do sada nije bila u šakama, ali sam tek nakon čitanja bila zadovoljna i skroz srećna što sam se odlučila baš za nju. 



Svaka je devojčica, bar jednom, u svom detinjstvu poželela da se nađe u dugačkim satenskim haljinama, da okači bisere oko vrata i u kosi zadene tijaru, te uskoči u staklene cipelice. Ukratko, sanjala da postane princeza. Međutim, kako je zaista biti princeza ? Koja su to osećanja koja te proždiru dok gledaš svoje lice na naslovnicama mnogih časopisa i slušaš tračeve o sebi gde god se okreneš ? I da li jedna sasvim nezadovoljna princeza može živeti jedan sasvim običam život ? 


Znamo da nas život ponekad zezne, pa nam stvori tu neku malu zavrzlamu kad je najmanje očekujemo. Njeno veličanstvo princeza Kamila od Kordine odlučila se na jedan korak koji nije nimalo lak i koji je vraški zahtevan. Odlučila je da promeni svoj izgled i sasvim neprimetno ispari iz zamka. A kad to uradi gde će ? Šta će ? 




Oluja. Strašna oluja. Klizavi putevi. Neznani putevi. Šuma i životinje. I ono najgore, blato. A nije svejedno kad se točkovi zariju u blato, pa ni najveća snaga sveta ih ne može pokrenuti. Kamila je znala to, te je natopljena pljuskom koji je besnio, stala na sred puta. A onda se jedan džip zaustavi. 

Džangrizavi momak. Brvanara. Nered. Struja koja nestaje. Nema mobilne mreže. Nema ničega. A onda, ljudske kosti. Saznanje da je u kući sa arheologom. O,Bože. Da li jedna princeza može ostati u takvoj maloj prosotoriji, bez novca, bez ičega ? Može li se ponašati kao najnormalnija osoba? 



Trud, rad, volja i želja. Njena zvezda vodilja bila je želja da se oproba u nečemu što će promeniti njen život i što će je ispuniti. Znala je da Delejni ne može znati da je ona princeza. I nije mu rekla. Ali ako on sazna ? Hoće li je ostaviti ili ne ? Hoće li mu zasmetati njena titula ili ne ? Oh, Bože. Puno zavrzlama, romantike i obaveza. 


Divna knjiga, zaista. Jedno jako lepo štivo, koje će vas nasmejati i oraspoložiti. Ovo je inače knjiga iz serijala Kraljevstvo Kordine, međutim ja vam preporučujem i imate moju reč da možete da je pročitate kao nešto zasebno i da će vas opet oduševiti. Ljubim vas :) 

четвртак, 08. децембар 2016.

Nekoliko trikova / saveta za lakši život !




Pomalo sam skeptična u vezi ovog posta. Po prvi put radim ovakvo nešto, ali sam jednostavno ovog meseca jako raspoložena i željna da pomažem svima što je više moguće, pa vodeći se tom idejom donosim vam par trikova koji vam zaista mogu olakšati život. U nastavku možete pogledati razne savete koji će vam olakšati spremanje za školu,pomoći vam u kriznim situacijama u kojima se svi bar jednom nađemo. Želim samo napomenuti, da sve ovo provereno radi i da je sve ovo ono što ja često koristim, tako da,imate moju reč :)


1. U slučaju da koristite telefon ili tablet kog jednostavno ne možeš otvoriti i skinuti bateriju u slučaju blokiranja, onda svakako znate koja zbrka nastaje kad se ekran jednostavno zaledi. Kako ne bi došlo do totalno krajnje nervoze oko toga, ja imam rešenje za vas. Sve što trebate uraditi prilikom ovakvih situacija, jeste da istovremeno pritisnete dugme za gašenje i dugme za smanjenje tona. Telefon će vam se ugasiti i čim ga kasnije upalite, sve će biti u savršenom redu. 







2. Nema kome se bar jednom nije desilo da prilikom lakiranja noktiju nehotice prospe lak po tepihu. Biću iskrena, meni se ovo desilo mali milion puta i svakog bi puta iznova i iznova trpela razne kritike i izlive besa od strane majke. Pa to je trajalo sve dok nisam otkila jednostavno rešenje kako otkloniti tu fleku a da niko i ne sazna za nju. Sve što trebate uraditi jeste da na još svežu fleku prospete obični aceton za skidanje laka sa noktiju, te da polako utapkavate toalet papirom po tome. Postupak ponovite par puta i fleka će nestati. 



3. Radite DiY projekat ili pak samo običan crtež iz likovnog za kog su vam neophodne bile tempere ili vodene bojice. Znamo svi koliko je samo mrsko čekati dok se sve to lepo ne osuši, pa ga tek onda pospremiti u fasciklu ili krenuti sa dodatnim bojenjem po tome. Eh, kako ne biste gubili dragocene minute na tome, jednostavno uzmite običan fen za kosu i osušite to. Nakon par će sekundi sve biti gotovo. 


4. Ako ne pripadate u grupu matematičkih genija, već se jednostavno solidarišete samnom, a imate koji malo teži zadatak iz matematike za domaći, te znate da će vam užasni matematičar uzeti za zlo ako u školi dođete bez domaćeg, bez zbrke. Sve što trebate uraditi jeste instalirati aplikaciju MalMath, koja je,imate moju reč, stopostotno tačna i ispravna. Prepišite postavku i dobićete postpuno rešenje i objašnjenje. :)




5. Jedini predmet za kog sa sigurnošću mogu tvrditi da prezirem bilo kakav test koji nosi, jeste istorija. Iskreno, mučnina me uhvati kad i pogledam kilometarske lekcije čija se polovina sastoji od silnih datuma. Ono što trebate uraditi jeste prepisati ono najvažnije iz te lekcije ( mrzeće vas ali ćete lakše naučiti ) i onda tokom učenja lekciju podeliti na delove. Krenite prvo od prvog dela, pa drugi i tako ćete na mnogo lakši i bolji način naučiti sve. 


6. Radili ste tekst u školi iz sroskog koji je zaista jako veliki i bukvalno pola i više od toga ne možete razumeti a kamoli pripremiti se da to sutra prepričate ispred nastavnika. Ne očajavajte, zgrabite svesku i nađite autobiografiju tog pisca. Zabeležite nešto o njemu, te onda i par pročitajte čitav tekst. Od svega onoga što zapamtite, nekoliko činjenica iz biografije koje ste pokupili i par vaših zaključaka i mišljenja, napravite mini sastav kog možete naučiti napamet. Sve što trebate uraditi jeste da tokom prepričavanja u školi, izgledate uverljivo i da svoju priču kad kad potvrdite i pokretima ruku, a nastavnik će ostati oduševljen. Provereno radi.  :)

среда, 07. децембар 2016.

Answers || Thank you for all questions.





Da se na samom početku zahvalim svakom ko je izdvojio vreme i postavio mi koje pitanje u komentarima prethodnog posta. Jako ste me usrećili i želim da znate da mi svaki vaś komentar posebno znači ! Žao mi je što kasnim sa ovim postom, ali stvarno nisam imala vremena, tako da ne zamerite. Ako vas koji odgovor na  vaše postavljeno pitanje zanima, slobodno nastavite čitati tekst ispod. 

Q. Sa koliko si godina počela sa blogom?


Sa blogom sam počela 2015. godine, odnosno sa svojih 12 godina. 

Q. Da li planiraš koji giveaway u skorije vrijeme?

U jednom od prethodnih postova navela sam razloge zašto giveaway-a nije bilo i zašto ga, bar u skorijoj budućnosti, neće biti. 


Q. Jesi li imala koju suradnju do sada s obzirom da imas diiivan blog? :)



Na samom početku, hvala. Saradnju do sada nisam imala,jer moj blog nije bio otvoren da bi ličio na recenzije raznih proizvoda i jednostavno nisam htela da pretrpam blog raznim sajtovima ili linkovima, međutim odlučila sam da ipak sebe častim kojom saradnjom nakon godinu i više blogovanja, tako da..budite strpljivi. :) 




Q.Da li pratiš neku seriju i koja ti je omiljena?


Od skoro sam počela pratiti britansku seriju Limitless, koja je savršena i tople preporuke za nju. A omiljena mi je ipak The Originals, te jedva čekam četvrtu sezonu. 


Q. Koliko dugo misliš imati blog?

O ovom nisam razmišljala i ne planiram razmišljati u skorije vreme, jer je jednostavno sve to samo stvar osećaja. Pisaću na blogu, dokle god mi to predstavlja uživanje i dokle me god to usrećuje. 

Q. Da li bi radije imala 10 000 evra ili 10 000 

čitaoca?

Sa realne strane gledišta, 10 000 čitaoca nikad ne bi uspela ostvariti, bar ne na Balkanu, a teško da bih i ovo drugo mogla. Međutim, mislim da bih, kad bi mi se pružila ovakva prilika, radije izabrala novac, jer bi tada imala priliku pomoći svojoj porodici. 

Q. Kada uđeš na neki blog,šta je ono što te natera da se u njega i učlaniš ?

Pa iskreno, ne postoji određeni razlog. Da odmah raščistimo, ne privlače me dizajn, sopstvene,odnosno, vaše slike. Ne, što se mene tiče dizajn može biti običan, slike preuzete sa Interneta, jer to ne vredi ništa ako vi pravite sto grešaka u gramatici i ne možete sklopiti jednu normalnu rečenicu. Od bloga do bloga, to je sve različito. Jer nijedna osoba na ovom svetu nema isti način, stil pisanja. 

Q. Šta su tvoji planovi za budućnost bloga?


Konkretne planove što se bloga tiče, nemam. Sve što radim je sasvim spontano i volela bih da i tako ostane. 




Q.Koju knjigu trenutno čitaš?

Trenutno čitam Stefani Perkins - Ana i francuski poljubac. Detaljnije o ovoj knjizi čućete tokom posta o njoj, međutim za sada su mi utisci stvarno pomeśani.

Q. Ko ti je najveća podrška što se tiče bloga?


Moja sestra, definitivno. Jedina je ona uz mene bila od samog početka, ona je bila ta koja me je odvraćala od ideja da zatvorim ovaj blog i ona je bila ta koja je trpila sve moje ispade tokom slikanja, pisanja mejlova i svih ostalih poslova,tako da jedno veliko hvala ovom prilikom. Divna si,volim te. 

Q. Koji je tvoj grad iz snova?


Koliko će čudno zvučati ako sada kažem da moj grad iz snova ne postoji, ne znam ali to je istinski tačno. U budućnosti bih volela živeti u nekim severnijim gradovima Srbije, međutim konkretno odredište ni sama ne znam. 

Q. Da li još uvek stojiš pri odluci da upišeš gimnaziju?

Da i moram eto, ovom prilikom, reći da sam dosta dugo razmiśljala o tvom predlogu ( ako se sećaš onog posta kad sam pričala da sam sprečena upisati smer gimnazije koji želim ) pa sam i majku pitala, međutim nažalost to je za sada nemoguće. No, ništa strašno, opet, mislim da je i matematički smer divan. 


Q. Koja vrsta muzike ti je omiljena?

Ne bih lagala ako bih sada rekla da slušam sve, jer usitinu zaista volim mešati žanrove.  Međutim, u zadnje sam vreme privržena repu jako.


Q. Knjiga koju si poslednju pročitala?

Poslednja knjiga koju sam pročitala jeste knjiga Nore Roberts : Dragulj moje krune. Uskoro post o njoj, sjajna je to knjiga !

 Q. Da možeš da biraš bilo koje mesto na zemlji, gde bi volela da se nalaziš u ovom trenutku?

Uh, jako teško pitanje. Samo, mislim da bih se sada volela nalaziti u NP, šetati ulicama kojima sam kao mala prolazila i jednostavno osvežiti neke uspomene.

Q. Najteži predmet u školi, po tebi?

Dvoumim se između fizike i matematike, ali ipak ostaje ovo drugo jer mi to ne ulazi u glavu,te tako pokušavam vežbanjem a fizika je propali slučaj.

Q. Imaš li Wattpad?

Imam, samo ga ne koristim kao pre, ali sam idalje prilično aktivna.


Q. Pratiš li neku seriju trenutno?

Bila sam  u ranijim pitanjima odgovorila na ovo, ali pratim. Pratim britansku seriju Limitless, kojom sam oduševljena !

Q. Koje youtuberke gledaš?

Ne pratim toliko puno domaću jutjub scenu a ni svetsku,  međutim ako bih morala birati izabrala bih Nađu Stojanović kao jednu od boljih sa ovih prostora.




Q. Koji ti je omiljeni slatkiš?

Odrekla sam se slatkiša u zadnjem periodu, međutim Milka je ostala moj jedini slatki greh.

Q. Koji ti je omiljeni film?

Turski film Delibal, o kom ćete takođe više čuti u narednim postovima.

 Q. Da li voliš Nutellu xD

Mrzite me koliko god želite, ali Nutellu pre nisam mogla smislit', ali bukvalno. Međutim, sada uvek radije odaberem nju. :)

Q.  Koji ti je omiljeni parfem?

Trenutni favorit jeste Oriflame-ov parfem, Eclat, koji me je potpuno oduševio.

Q. Koje su to čudne stvari koje ti radiš?

Po prirodi sam jako čudna osoba i postoji bezbroj malo čudnijih stvari koje radim, međutim neke od najčudnijih su to da volim mirisati knjige, odmarati glavu u potpunom mraku, gasiti svetla po kući, pričati sama sa sobom i mislim da je bolje da ne nastavim dalje !

Q. Da li mirišeš sveće po prodavnicama?

Obožavam to raditi, iako u delu gde ja živim nema tako puno 'lepo' opremljenih prodavnicama sa svim stvarčicama koje su nam neophodne, ali kad god se nađem u prilici, radim to.

Q.  Koji ti je drugi strani jezik u školi?

Pored engleskog učimo i ruski,koji meni nikako ne ide u glavu i na kom ne mogu sklopiti jednu rečenicu, ali ajde kao da je bitno...


Q.  Šta radije biraš - eos ili Baby Lips?

Moj bi izbor verovatno pao na Baby Lips balzame jer njih posedujem, dok ove nisam imala prilike probati te im neću ni suditi.

Q. Koji telefon imaš?

Imam Samsung Galaxy J1,čiji sam vlasnik već dve godine, tako da ga aprila meseca planiram promeniti.

Q. Najlošija ocena do sada?

Trojka iz matematike je jedina loša ocena koju sam ja bila dobila tokom osnovnog obrazovanja.

Q. Kojim sportom bi volela da se baviš?

Pre sam jako htela da treniram košarku, međutim to nije bilo moguće, tako da..

Q. Grad koji bi najviše volela da posetiš?

Izbor pada na glavni grad Hrvatske, Zagreb, koji bi jako volela posetiti u skorijoj budućnosti.


Q. Koja je tvoja dobitna odevna kombinacija za crveni tepih?

Okej, biću iskrena. Jedna sam od onih osoba koje su rade da se utope u crnilu, odnosno koje za sve i svašta biraju crne odevne predmete. Gledajući sa te strane, moja bi idealna kombinacija u sebi imala crnu haljinu ( do poda) te obične crne cipele.

Q. Tri osobine koje najviš i najmanje ceniš ?

Osobine koje su jako teške za pronaći a koje ja bezizmerno cenim jesu iskrenost, nepopustljivost ( tvrdoglavost ) i istrajnost. Sve više i više osoba, uključujući i jednu sa kojom nisam u dobrim odnosima, poseduju upravo osobine poput rasizma, neizdržljivu mržnju i prevrtljivost.

Q. Voliš li da eksperimentišeš u kuhinji?

Neka ostane među nama, ulaz u kuhinju mi je strogo zabranjen do daljneg...


Q. Da na ulici nađeš 1.000 dinara, šta bi uradila sa tim novcem?

To bi bilo divno, međutim ja taj novac ne bih zadržala za sebe. Istinski vam kažem, ne bih. Već bi jednostavno dala zadatak da prošetam gradom i pomognem onima kojima je i mali deo tog novca prekopotreban. Zaista bi mi bilo draže da ugledam osmeh na nečijem licu, nego da sebi kupim neśto što već imam i śto i bez tog novca mogu.

Q.Kako zamišljas perfektan blog?

Znaš kako kažu, savršenstvo postoji samo ako ga ti vidiš i da svako savršenstvo koje za tebe to jeste nije i za ostale. Svaki rad, trud, ulaganje u nešto, trošenje vremena na nešto jeste nešto što ja smatram zaista prestižnim i što izuzetno cenim. Tako da, ako ko od vas ima ovakve osobine i one se mogu i videti u vašem pisanju, verovatno ću vaś blog uvrstiti u savršen.

Q. Osoba bez koje ne i mogla da zamisliš svoj zivot i zašto ?

Mislim da sam dovoljno rekla u jednom od prethodnih postova, to je moja majka. Ona neće čitati ovaj post, jer ne razume celu poentu i frku oko ovoga, ali eto želim samo spomenuti da mi je ona sve na svetu i da je najviše na svetu volim.


Q. Omiljena serija? Zašto?

Jaoo, ja sam ti obožavaoc svega natprirodnog, svega nerealnog i svega što nema smisla sa realnošću. The Originals, predstavlja moj izbor i mislim da će uvek to i biti. Zbog nje sam se istinski i zaljubila u vampire i počela jednostavno obožavati ceo taj svet.




Q. Najdraži subotnji doručak?

Bakine kiflice ili mamina pita od sira ? Mislim da ne mogu izabrati jedno od ova dva, tako da da. Inače sam ogroman fan svega što u sebi sadrži sir i neodoljivi miris dok se priprema, te sad znate kako da me pridobijete na svoju stranu.

Q. Najdraži praznik i zašto ?

Nova Godina, to je vreme kad smo svi zajedno i dan kad se zaboravlja na sve patnje i svu bol koja predstavlja svakodnevnicu. Vreme kad se istinski opustimo i uživamo u trenucima.

Hvala svima koji su postavili pitanja, a ja se nadam da sam svima uspela odgovoriti. Slike su preuzete sa Interneta i jako mi je žao što nisam uspela napraviti svoje, ali kako sam već spomenula, nisam imala vremen.  Ljubim vas sve i volim najviśe na svetuu.