среда, 16. август 2017.

Razvod roditelja | na koji ga način najmanje osetiti ?



Od onog trenutka kad sam ovde i izjavila da ću pisati samo onda kad inspiracije budem imala, trudim se biti maksimalno aktivna kad god osetim onu dozu želje za pisanjem, ali i pored toga, stalno mozgam o temama koje meni najviše leže. Ne želim utapati se u masu onih dosadnih, mojih bivših, tekstova jer smatram da sam takvo nešto davno prevazišla i da moje pisanje sada jednostavno ne može nositi nešto takvo, nije preteśko, prelagodno je, te smatram da sam, zbog forsiranja sebe na pisanje takvih tekstova, donekle i izgubila tu volju za pisanjem pre par meseci, a to sebi svakako nikada neću dozvoliti. Kao i uvek, posle svake se kraće pauze na blogu, vratim skroz sveža, tako sam i ovog puta, raspoložena da sa vama podelim životne situacije i ponovo budem zvezda vodilja mnogima, kako moje greške ne bi ponavio neko od vas i kako bi, onaj isti kamenčić na kom sam ja zapela i pala, vi preskočili i nastavili dalje. U tekstu koji sledi ispod donosim, tačnije vodim vas kroz realan prikaz razvoda roditelja, iz dečje perspektive, kao i to kako ga prebroditi i proći kroz njega na što nežniji način!

   Naravno, znam, svuda u svetu, postoje deca koja nesrećnim putem ostanu bez tog jednog roditelja i beskrajno mi je žao svakog od njih pojedinačno, jer je ta bol neopisiva i niko je nikada ne treba osetiti tako mlad i nejak, međutim ja danas nisam ovde kako bih se obratila njima, što ne znači da nikada i neću, naravno, već sam tu da bih vam prikazala život, iz mog ličnog ugla, ugla devojčice od 14. godina čiji su roditelji razvedeni od kad zna za sebe. Opet, možda moj svet, život, izgleda ovako jer nikad nisam stvarala uspomene sa oba roditelja, pa i ne pamtim ništa, te svakako priznajem da taj raskid porodice boli više kad steknete određene navike, te me nikako ne hvatajte u koštac sa određenim izjavama, jer po stoti put, ja ovo pišem iz moje perspektive, onako kako meni ovo sve izgleda i onako kako sam ja to osetila !
    Napomenula sam, ali opet ću, moji roditelji su probleme imali od mog rođenja, tako da su se razveli kad sam ja imala svega 12 meseci, te se na osnovu ove činjenice lako da zaključiti da nisam bila svesna ničega oko sebe, što je realno i bolje. Na život se lako da prilagoditi, iako ne negiram to da vam kao malom detetu jako često pade pomisao na pamet..hej, pa zašto ja nemam tatu kao ona ili majku kao ovaj dečak ovde..ili zašto se ja ne mogu igrati sa mamom i tatom zajedno ? Međutim, tokom odrastanja sami steknete odgovore na ta pitanja i prihvatite ih, naučite da stvarnost oberučke obgrlite onakvom kakva ona zapravo i jeste i bude vam lakše, više se ne okrećete za ostalim ljudima i naučite živeti lično svoj život, baš takav kakvog vam ga je sudbina uručila. 


    Ko god dobije starateljstvo nad vama, bilo da se radi o muškom ili ženskom roditelju, nikada ne postavljajte pitanja, nalik tome da li se sve tako moralo desiti, jer da nije, sigurno se ne bi tako završilo. U početku kao svaki član porodice koja više ne postoji smatrate da zaslužujete određene odgovore, ali verujte mi, u potrazi za njima nabijate štetu i  sebi i vama dragoj osobi, tako da je najlakše stvari pustiti svojim tokom!

     Nikada sve nije tako crno i nakon svakog razvoda dođe do preporoda, samo zamislite koji bi to zatvor bio da su oni samo zbog vas ostali zajedno, ne gajeći viśe nikakve emocije jedno prema drugome, u strahu da ne povrede sopstveno dete ? Sve bi polako gubilo smisao, počevši od normalnog boravka kod kuće jer bi atmosfera bila nelagodna i priča ne bi postojala ako je vi ne bi započeli, pa sve do izlazaka i proslavlja praznika i rođendana. Tako da, ono što viśe ne funkcioniše i ne vredi gurati dalje.


    Zabluda je da će vas onaj roditelj koji dobije starateljstvo nad vama odgurivati od onog drugog, mene lično majka nikada nije sela ispred sebe i pričala mi, krojila mi spisak osoba kojima se nikada ne trebam javiti jer su ili prijatelji ili u krvnom srodstvu sa njim, baš suprotno. Od malih nogu znala sam sve rodbinske veze sa njegove strane, upoznata bila sa čitavom situacijom i sama dobila na izbor, tako da je sve ono što sam  uradila i sve što radim moja lična odgovornost, a večno hvala mojoj majci što je iza svake moje odluke stajala uzdignute glave.

    U redu je ponekad osećati nostalgiju. Kako sam i sama rekla,u vama će se nekad i nesvesno javiti doza ljubomore kada shvatite da vaš prijatelj ima porodičnu idilu, a vi je nemate, ali sve je do perspektive iz koje gledate. Ponekad, porodica nije porodica ni sa deset članova, ali jeste i sa dva, kad se prave vrednosti nauče prepoznati. Sami krojimo svoju sreću i ako vi niste srećni, sami ste i krivi zbog toga.


    Nikad ne krivite sebe. Ja sam u početku to radila, jer čim sam čula priču da je sve krenulo malo nakon mog rođenja, probudio se crv u mojoj glavi koji mi je stalno govorio da je to sve moja krivica, ali verujte mi, nije. Nijedna se bračna idila ne raskida zbog zajedničke radosti, oni tim razvodom prekidaju vezu između njih samih, tako da su svi problemi koji su uzrokovali to, njihovi i samo njihovi.
   
I na kraju, notes koji vam želim ostaviti, jeste da se sve dešava sa razlogom. Svaka oluja priprema nas za novi sunčani dan i svaka nevolja za novu radost, tako da imajte to na umu uvek i ko zna, možda vas Bog samo iskušava, priprema za neśto mnogo lepše. Ljubim vas sve puno !

                           Alia♡

субота, 12. август 2017.

20. ili 21. vek ? | mentalitet osoba na Kosovu i Metohiji



Juče, provela sam sate i sate kuckajući post, međutim nakon čitanja tog stori tajma koji mi je i više nego teško pao kako tokom pisanja, tako i tokom čitanja, odlučila sam da ga ipak zadržim za sebe i sprečim ga da ugleda danak ovde. Jednostavno je..tu priču koju sam vam ispričala ni sama ne mogu svariti, ne mogu je prihvatiti, tako da, kao i u privatnom životu, želim neke detalje učiniti svojima, prisvojiti ih i sahraniti negde duboko među zidinama srca..skloniti ih daleko od pogleda i bilo kakvog osuđivanja, da zauvek ostanu moje sitnice, sitnice koje su me probole kroz srce i povredile me, ali i sitnice koje želim sačuvati, ostaviti ih na miru, da počivaju i budu ono što su i tad bile. Suze koje su napustile moje oči bile su dokaz da su te napisane reči bile nešto i suviše teško za podneti, nisam bila spremna jednostavno da opet čujem tu priču, da je pročitam i probudim one uspavane emocije, čak i mesec dana kasnije bolelo je na isti, na prokleto isti način..međutim, danas sam ovde sa vama. Danas je sa vama ona vedra, u granicama normale ozbiljna Alia, koja je spremna da kuca i da piše o bilo čemu, jer je pisanje kao i uvek, bilo i ostalo, njena jedina slamka spasa! U tekstu koji sledi, kao nastavak posta u kom sam vam iznela istine i laži o omladini 21. veka, bavim se tematikom, filozofijom psihe prosečnog čoveka u 2017. godini, ali..stanovnika Kosova i Metohije, tačnije južnog dela ove pokrajine, na granici međ' tri države, pa nastavite sa čitanjem i upoznajte zastarelost mentaliteta i zavere u kojima ljudi i dan danas ovde žive!

Kao što sam u nekoliko navrata i sama spomenula, a kako i vi polovinu znate iz medija, život na Kosovu nije idiličan i svakako da nije na zavidnom nivou, ali ume biti prijatan i lep..trenutak kad posmatrate planine oko sebe, ali i ravna polja..kad među cvećem ugledate crveno čudo i setite se priča o Kosovskom boju, setite se te davne 1389. godine i pomislite na krv ranjenika od koje su i ti božuri postali crveni, naježite se od te tamne, jezivo crvene boje. Trenutak kad vam jeza krene od straha, od pomisli na kojoj se teritoriji nalazite, ali i trenutak kad dobijete neku određenu dozu hrabrosti, pa se šetajući ulicama Prištine opustite i glasno zapevate neke od najlepśih stihova srpske estrade, dok vas ljudi nemo i sa prezirom gledaju, a vama lepo, čak i pored doze straha u venama! Ili dok vam se kosa na glavi diže na samu melodiju stihova o Gračanici, celoj toj polemici.. Sve to, čitav taj skup, jeste dragocen i ja mogu pisati o tome danima, ali dok vi i sami ne osetite takvo nešto, nemoguće je razumeti tu ljubav prema takvoj teritoriji, otimanoj i svojoj, jezivoj i prelepoj..na tuđi način ali opet i na svoj, savršenoj. Međutim, pored Albanaca kojima smo na stalnoj meti, ovi naši ljudi, na samom jugu, kako zbog ratnih posledica, tako i zbog svega, i dalje možda žive daleko u svojoj prošlosti. Kako moj drug voli kazati ponekad, rođeni su u 20. veku, i iako su izašli iz njega, on iz njih neće nikada..i to je, na moju veliku i iskrenu žalost, istina. Ono što su vaši roditelji, majke i bake, očevi i dede prolazili nekada davno, u minulim godinama njihove mladosti, ja i čitavo moje društvo, šira omladina ovog područja, prolazimo sada. Pa se nadam da će vam primeri na jedan zanimljiv način pokazati zablude njihove, neke stavove ali i moje lično mišljenje o svemu tome, uživajte !


   •Osnovna škola je obavezna, srednja nije, tako da nju, obavezno, upisuju momci, a i devojke međutim postoji par njih koji jednostavno ostanu kućama, nađu momka i kud koji mili moji ( ne dao lepi Bog, pu..pu, daleko bilo )..a fakultet je već špansko selo, ali bukvalno. Njega ne upisuju ni momci, koji se većina odluče za građevinu i dane mladosti provedu po podu skupljajuću one odsjaje dečijih snova, dok u baricama kiše i po najvećoj žegi dižu cigle i razmišljaju o svemu onome što su hteli, a zbog svega, nisu dobili.. dok se devojke, uglavnom udaju ( opet, ne dao lepi Bog ) nakon srednje.. A ja sedim i dok kucam ovo upravo razmišljam, kakav retard moraš biti da prihvatiš sve što ti sredina diktira i uništiś sebi žživot tako što ćeš se udati sa samo 20, u godinama kad ti najviše avantura i života sledi ?

    •Naravno kad smo kod braka, to je već poosebna polemika..jer dolazimo do toga da žene sede kod kuće, spremaju ručak i čuvaju decu, ne izlaze iz kuće bez muža, ni do prodavnice čak, niti igde..dok joj muž radi šta god mu padne na pamet, jer ima sigurnu luku kod kuće ( povraćam, zanemarite to ).

  •Ogrooomne razlike što se polova tiče..dok su muškarci svetinje, kako ste gore i mogli primetiti, devojke su neśto što je od malih nogu savetovano, učeno, ma toliko bubano da je jedva izdržala da odraste. Ako kojim slučajem žena rodi samo žensku decu, ona je nesposobna, dok postoje bolesni umovi koji nalon vesti da bračni par čeka muško dete, naruče tortu pa mljackaju jedući to, dok ja sedim u ćošku i molim Boga da se zagrcnu tako jako da im creva izlete kroz usta!

  •U slučaju da te neko viidi kako sa drugom, podvlačim, drugom, odeš u šetnju, nasamo, on ti viśe nije drug, nego ste vi u vezi, ovo ono..sve što im padne na pamet. 

   •Šetnja samo sa svojim mislima ne postoji, jer opet, ko god da te sretne, okrenuće se za tobom, i pomoliti se par puta, ubeđen da jednostavno sa tobom nešto nije u redu..


   • Ne dao vam Bog da furate, da se tako izrazim, fazon poput mog, koji uključuje śiroku odeću, neke rep pesme i momke koje niko ne podnosi u društvu, jer vam se tek tad ne smeši sunce, a jedino što dobijate od okoline jesu pogledi osuđivanja..jer naravno da su ona likuša tamo u šorcu iz kog viri pola zadnjice i ova ovde sa haljinom koja joj jedva grudi čuva, poštenije i bolje od mene sa nekim momkom pored. 

    • A tek to što se vesti brzo šire, au, to vam je posebna polemika..

     •Momak i devojka, kad god se nađu, pozdrave se rukovanjem, jer je grljenje, ili, pu, ljubljenje, špansko selo za sve ove ljude ovde..pa nemojte tako, ako se neko žvalavi po vama sada, posle niko neće hteti da vas pipne posle njega ( žalite me! )

   •Mržnja prema osobama druge vere jeste obavezna i time se truju deca, bukvalno od rođenja..nakon uspavanki, deca nauče da ne vole nikoga, osim njih sami, jer im i ovi ovde a i oni preko granice seju samo probleme..i tako, odrastamo ubeđeni da je sve oko nas samo svet crn i siv, a zapravo i nije..I kao što sam i par puta pomenula, nikad, ali nikad neću biti deo toga, jer su i meni ljudi koji ne veruju u istog Boga kao i ja, kojima vera nije Islam, isto ljudi baš poput mene. Upravo iz toga, očarana prizorom, uslikala sam sliku ispod tokom boravka u Prištini!


    
I tako, kako moja glava ne bi eksplodirala zbog nervoze koja kola u mojim venama dok i pišem ovde, mislim da je najbolje stati sada, a vaše komentare u kojima, verujem, da će stajati da me iskreno žalite, možete ostaviti izpod, hvala!

                                 Alia♡
      

уторак, 01. август 2017.

Monthly post | July 2017




Šolja kafe stoji kraj mene, netaknuta, dok je sestrina već u rukama. Ne pije mi se sad,u ovom trenutku ne..zvezde krase nebo, neka čudna atmosfera je u vazduhu, previše tiha, a opet i previše glasna. Nekako, čudna! Kao da su sve moje misli negde okolo, previše bučne, a opet tako nečujne. Okružuju me svi oni događaji, sve što mi se događalo..a onda shvatim, polako uzmem telefon koji stoji do mene, tačno pored one šolje pune, i dalje netaknute,kafe..da, avgust je. Osmi mesec, od dvanaest, zaplovio je u naše živote, na ne tako poseban način. Ništa specijalno se nije čulo, a ni ne čuje se trenutno..mrtva je tišina. Sabiraju se utisci, polako razmišljam, bar u mojoj glavi, sve što je obeležilo trideset i jedan dan julske euforije. I kako je bilo, ne znam, ali ću vam sve, onako istinski, preneti dole, pa čitajte, šta da vam kažem drugo..

Priština i avanture za koje sam živela, preživela školske dane sa verom u ta čuda koja smo planirale, krenule su odmah, pri samom početku tog čuvenog meseca letnje atmosfere..bilo je lepo, uzbudljivo, zabavno. Po meni, dani bez ikakvih briga, opušteni skroz..mirni i spokojni. Međutim kao i uvek, sve što je lepo kratko traje, tako da se između svega toga, umetnulo i jedno slomljeno srce i još slomljenija devojka, koja je lik osobe kojoj je verovala pronalazila na svakom koraku, svakom uglu, svakoj stolici po kafićima, čak bi je i svetla ispred kuće, na neki način, asocirala na tu osobu..plakala je, Priśtina je onda dobila neki, trenutni, novi oblik, od koga se gadila, ali kojeg je opet volela, jer je to grad koji joj je, na posletku, bar otvorio oči. Lomila se, ali i shvatila da, baš kao što joj je na majici tog dana pisalo, ništa, ama baš ništa, ne traje zauvek. Borila se, stvarno jeste, i sa suzama i sa osmehom..ali znala je jedno, jul će pamtiti, mora, i naravno, ne po negativnim stvarima ! Tako da, odlučila je da ustane, da nastavi, da ne dozvoli da joj neko, nešto, oduzme svu radost, sve ono za što je živela.



Šar-planina i jedno selo na jednoj granici među tri države, nije bilo melem za te rane, ali jeste dobar pokretač da se ti slomljeni delovi, ne spoje, već sakupe na jedno mesto..nije ih sklopila, ostavila ih je takve, ne zato što nije mogla, već zato što nije htela. I to na kraju, nije i bilo deo njenih zadužbina, čekala je, čekala da je nešto pokrene, a onda je shvatila..da život pokrećemo sami. Tamo gore, neka viša i nikad objaśnjena sila, ima ulogu, ali mi pokrećemo nas, mi smo ti koji svom životu dajemo smisao, i kakvo je čudo uopšte čekala, nije znala,ali je odustala. Jer čuda se sama ne stvaraju, ako ih ti ne stvoriš. Ništa se nije napravilo, ako truda za isto nije bilo. Njegov je lik bledio, nestajao, istom brzinom kojom se punila ona cevčica u trenucima kad je brisala sve slike i skrinove četova, isto tako je i on bledio..sa vremenom, nestao.

Uzela je sve u svoje ruke, odlučila da joj jul bude poseban, na što više mogućih načina.. borila se za to, trudila se! Ustajala je kad je htela, noćima ostajala do 5, uz priču, zaboravljala na sve, lutala, ponašala se nalik detetu od četiri godine, ali je živela, julu dala smisao. Upoznala nove drugove, prijatelje..ludovala, uz neku letnju euforiju, na krilima sopstvene ludosti, znala je jedno, u njenim danima nije bilo života toliko koliko je htela ili planirala, ali bilo je nečega..one malene doze radosti..znate, ona mala doza sreće koja nam uvek fali, bila je tu. I to joj je jedino bilo potrebno.

Naravno, život i van cele te moje priče koju sam vam ispričala, postojao je svo vreme i iako na blogu nisam blistala, moram vam priznati da sam ponosna na tekst o Srebrenici koji sam napisala, nemam potrebe glumiti ludilo ili biti skromna, oduševljena sam..najbolje delo koje su ikada moje misli skrojile a prsti otkucali. Titulu najosećajnijeg posta, koji je i Aliu, mrtvu hladnu prema završenim danima osnovne, dirnuo, svakako dobija divna Anja, koja je sa nama podelila iskustvo sa okupljanja starih školskih drugova, nakon punih pet godina..i iako, iako nikad neću žaliti za tim vremenom, u meni se iznenada pojavilo nešto, lepo..neka uspomena. Pročitajte, ali i posetite blog meseca, divna Danica, koja nije puno pisala, ali je i to što je napisala i viśe no kvalitetno bilo, tako da, posetite obavezno. Što se mene tiče, shvatila sam da ne treba puno obećavati, jer isto ja ne ispunim, ali čvrsto Marsi držim palčeve da u nove planove krene jače i upornije, i da veruje u ono što piše. Aktivnost na mom blogu nije blistala, ali su tekstovi bili kvalitetni, i duboko napisani, a to je i moj cilj bio, kao što sam i sama spomenula, inspiraciju neću siliti, a ovo ću mesto pretvorti u moj virtuelni svet, svet gde ću deliti misli, sve ono što me mori i raduje, oni koji vole takvo nešto, ostaće, a ovi drugi, poljubac.
       •postovi tokom jula
story time o najvećem blamu u životu
mišljenje o LGBT populaciji
mini Q&A
Srebrenica
omladina 21. veka




Filmovima nikad kraja, a kako iskreno, ne bih da blebetam o njima u posebnom postu, spomenuću neke od njih ovde, jer je hem zanimljivije, hem je ovo mesečni post, pa heeeejj..što da ne!
    
  Are We OK ? (Tamam Miyiz)
       Turski, primetili ste već, dirljiva priča o dva druga koja se upoznaju na skroz čudan način, tako što jedan od njih sanja ovog drugog, pa ga kasnije sretne u parku..i shvati da je on taj koji je stvoren da mu naslika osmeh na lice i podari mu volju u novo jutro, srećnije i lepše. Emotivci, navalite!
     •link za gledanje, klikom ovde

 Majka noćnih mora !
       Po meni, pravi tinejdžerski..kroz savršeno osmislenu radnju, upoznajete devojku, privlačnu i zgodnu, koja sve svoje sposobnosti koristi na jezivo-čudan način,ali kada naleti na jednog momka i njegovu majku, kraj toj igri je vidljiv. Naučiće vas da svi nisu oni za koje mislimo, da svako nosi bar najmanju masku preko ličnosti za koju mi znamo!
      •link za gledanje,klikom ovde
 
  Skriveno lice
   Inače, ne znam koji je naziv ovog filma, jer su postojala dva, tako da..da, valjda je ovaj. Jako originalna, interesantna i zavodljiva priča, o devojci koja odluči da svom dečku priredi iznenađenje, tako śto mu snimi video poruku kako odlazi, spakuje stvari, i sakrije se iza ormara, tajna soba za koju je samo ona znala, a koju je izgradio pokojni muž bivśe vlasnice, sa misijom da služi tokom Drugog svetskog rata, za skrivanje od nacističkih vojnika.. Međutim, tokom pakovanja, ispada joj ključ i ona ostaje zaglavljena iza ormara, u nemom posmatranju svog dečka koji dovodi devojke, zaljubljuje se u jednu.. i toliko, pogledajte obavezno !
    •link za gledanje, klikom ovde

To je to. Čitamo se u narednim danima! 

недеља, 23. јул 2017.

Lažna predviđanja omladine 21. veka



Da, mislim da smo svi već dovoljno svesni i upućeni u to da je Alia zaplovila u ozbiljnost ovih zadnjih dana na blogu, a to nikako nije dobro, jer se tada unutar nje budi neki instikt hejtanja i bolne iskrenosti.. što nije tako dobro, jer kome je dođavola stalo do isterivanja pravde i ispravnih stavova u sred letnjih dana i ove lagane atmosfere..nikome! Međutim, inspiracija je inspiracija a ja sam tek sad uvidela, tačnije shvatila da je činjenica da inspiraciju ne treba siliti, ispravna..jednostavno, kad vam do pisanja bude bilo, vi tada pišite. I nije bitno koliko će vam redovni postovi biti, naravno u ovo ne računam pisanje jednom mesečno, jer je to stvarno neodgovorno, a praveći tolike pauze, samo ljude udaljavate od sopstvenog bloga, što zaista nije potrebno, ali pisanje tipa jednom nedeljno je okej, jer se na kraju, svakako gleda kvalitet pre svega. Uglavnom, ne pitajte kako, ali meni je trebalo više od dve godine blogovanja da takvo neśto shvatim, međutim sada sam tu i planiram pisati samo onda kad mi do pisanja bude, a i na listi su mi svi ozbiljniji i postovi u čijem pisanju uživam, tako da, da..iako za takvo nešto nije leto, ja imam dosta vremena za razmišljanje i razrađivanje ovakvih tema, tako da ću to svakako iskoristiti najbolje što mogu. Skrolujte dole, na predlog jedne divne devojke, ovde ukoliko imate neku ideju koju bih mogla pretočiti u tekst, koja je od mene zahtevala pisanje o takozvanoj današnjoj omladini, tačnije omladini 21. veka kojoj i same pripadamo, donosim vam moj lični stav prema čitavoj temi, ali i laži koje koje možete čuti o nama i istina koja iza njih stoji..uživajte!

Neki gledaju na nas kao na generaciju crvenih očiju i ispranih mozgova, dok smo drugima samo masa koja više ne zna šta će od sopstvenih života. I jedni i drugi, zapravo jesu, ali i nisu u pravu. Istina, mnogi od nas telefon/ tablet ne ispuštaju iz ruku i dobar deo dana provode upravo za njima..od čitave te tehnologije, raznih budalaština kojima prisustvujemo, naši mozgovi možda nisu u najblistavijem stanju, ali svakako nisu isprani. Među čitavim likovima koji od svog života tripuju pozornicu za koji film ili seriju, te glumataju neśto okolo, postoje i oni iskreni, oni retki sa sopstvenim stavovima, mišljenjima, oni koji odolevaju pritiscima okoline ! A..da, ako većina osim buljenja u telefon i jela ne vidi ništa više, ne znači da su svi takvi. I iako, oni koji mene prate od početka dobro znaju čitav moj stav prema 21. veku i svemu što se okolo dešava, moram priznati da dolazi do ogromnog preuveličavanja, a u nastavku možete videti istine i laži, o mladoj populaciji ovog trośnjavog veka.

   Oko telefona nam se vrti čitav život.
Naravno da ne! Svako od nas, većina, poseduje život i van virtuelne stvarnosti i iako je naśim roditeljima i starijim generacijama nemoguće za shvatiti, svi smo mi, baš poput njih nekada davno, 'visili' po parkovima, ulicama, smejali se glasno, igrali košarku, jurcali okolo..to radimo i dan danas i da, vrlo je moguće.



     Mislimo da je sve ono što viđamo po TV-u i Internetu normalno.
Opet, ne! Jer, podrazumeva se da smo i mi osobe koje redovno pohađaju školu, obrazuju se kako tamo, tako i svuda gde im noga ide, pa tako, u skladu sa tim, znamo,poprilično dobro, razlikovati prokleto, šta je to lośe, a šta dobro za nas. I dragi roditelji, njihovi prijatelji i svi vi koji zabadate nos tamo gde mu nije mesto, ako vidimo devojku koja radi nešto na netu, nećemo i mi to isto, verujte mi. Jer, baš poput vas, i mi imamo logiku, zdrav način razmišljanja i poprilično smo svega svesni. Hvala!


     Devojke 21. veka se oblače kao prostitutke.
Izvinite na izrazu, ali svaki put kad se pokrene neka slična tema negde u mojoj blizini i svaki put kad se dođe do sličnog zaključka, dođe mi da povraćam kao luda. Prokleto nije istina. Jer pod pojmom ' devojke' ti ubrajaš sve pripadnice ženskog pola koje su van granica braka, i dodeljuješ im činjenicu da se oblače poput kakvih žena koje nude svoje telo? Pa dobro, ako to radi neka, ne rade to sve. Ja, lično, preferiram odeću koja je u nekom nedefinisano-retardiranom stilu, sa sve śirokim komadima, ali je meni prijatno. Tako da..da, svi se mi oblačimo sa ciljem da se lepo i prijatno osećamo u sopstvenoj koži, a komentarisanje tuđeg stila daleko je od našeg posla. 


      Psovke su nam bliže od komplimenata!
Pa, skoro svaki prosečni tinejdžer koristi psovke, to radim i ja, tako da, iskreno, ponekad se i njima izražavaju emocije..a činjenica da su nam pre psovke nego komplimenti svakako je daleko od istine. Svakome po zasluzi, zna se da nećeš psovati osobu koja je zaslužila kompliment ili obrnuto. I da, opet se vama obraćam, iskusnija i starija gardo, znamo kazati hvala, molim, izvinite..ali i dobar dan/jutro/veče, lepo ste se obukli, lepo vam je kosa ispala.. Iako ste vi ubeđeni u suprotno!
       Svi momci 21. devojke osvajaju skupim automobilima i raznim krpicama.
    Od ovoga mi se više povraća nego na raniji stav o oblačenju devojaka. Iskreno, najiskrenije vam govorim, iako znam da postoje momci sa ovakvom logikom i, nažalost, cure koje na to padaju, tako isto znam da postoje iskreni i nežni, dobri..iako još nisam srela nekoga, verujem da ipak tamo negde nešto slično postoji!
    
Naravno, ovakvih stavova,  pogrešnih ima joś milion, međutim zadržaću za sebe sve što mi se nakupilo, jer ne bih da toliku negativnu energiju śirim. Kako sam i sama pomenula, 21. vek po mnogome je čisti užas, međutim mora se razgraničiti dobro i ispravno, od lošeg i pogreśnog. Toliko od mene za danas, čitamo se u narednim postovima.

Vaša Alia❤

уторак, 18. јул 2017.

Mini Q&A| odgovori na pitanja !



Baš kao što sam i obećala, nedelju dana nakon postavljene, objavljene najave za Q&A, gde sam vam rekla da postavljate kreativna pitanja, ja pišem ovaj post. Međutim, ovo nije jedini Q&A koji planiram raditi, tako da će sredinom ili početkom avgusta izaći drugi, u kom ću se malo više baviti tematikom, tačnije imaćete određeni segment o čemu da mi postavljate pitanja. Nadam se da ćete uživatu, skrolujte dole i nastavite sa čitanjem !



Omiljeni brend za patike ?

Patike su, kako vi, ali i svi koji poznaju Aliju iza kompjutera, ekrana i svega ovoga, znate jedino što ja pristajem obući i bukvalno ih guram uz sve i svašta, bilo da se radi o haljinama ili skroz ležernim, kako ih ja nazivam, klošarskim kombinacijama. Teško je odlučiti se za omiljenog brenda, jer je baš svaki poseban po određnim modelima, međutim ja uvek radije biram Nike, nego bilo šta drugo..od prošlog leta, kad sam napokon dobila svoje Air Force ljubimice, nisam ni pogledala ka drugim patikama, tako da..moj izbor definitivno pada na Nike!


Kada se budiš ujutro, a kada odlaziš na spavanje ?

Pa, ovo je jako škakljivo, jer iskreno, ni ja ne znam odgovoriti..moj odlazak na spavanje varira. Tokom školskih dana, ležem oko jedan ( znam, jako lepo!), a ustajem u pola sedam, dok sada kad smo svi bukvalno k'o sa lanca pušteni, ne biram..ako imam šta raditi, često dočekam svitanje, a ovako legnem oko tri, dok se nikad ne budim pre jedan.

Kakav je tvoj stav prema polasku u srednju školu ?


Ove godine i ja krećem u istu, tako da ne znam, mislim da će ovo pitanje ostati neodgovoreno.

Šta je ono śto te najviše raduje ovog leta ?

Na samom početku, najviše sam se radovala odlasku u Beograd, i sada u Prištinu, međutim Beograd je sada za mnom, a u Prištini sam joś najviśe dva/tri dana, tako da..ne postoji nešto što me baš raduje tokom ostatka letnjih dana.

Najlepśi svet/biljka ?

Definitivno, jedan, od po meni najlepših cvetova, jeste Čokoladni kosmos,posebna vrsta kosmosa, koja kako po mirisu, tako i po boji, podseća na..čokoladu, a da li na ovom svetu postoji osoba koja ne voli istu ? Naravno da ne. Iako je u prirodi izumrla vrsta tokom 20. veka, i dalje se u nekim krajevima može naći, pa je i zbog toga, posebno nekako volim, jer je retka..a opet tako lepa!

Šta te čini najsrećnijom ?

Mnogo toga, ali zaista. Dobro napisani tekst. Trenuci kada posmatram osobu koju volim toliko da je rečima neopisivo. Razne slatke poruke. Ali definitivno, definitivno sam najsrećnija kada nakon jako puno vremena zagrlim pojedine osobe, koje nažalost ne gledam onda kad hoću, nego kad nam mogućnosti dozvoljavaju. To se ne da opisati rečima, jače je od bilo kakve emocije.
         detaljnije, klik ovde


Koji bi jezik volela naučiti ?

Pored toga što želim usavršiti engleski, jako bih volela naučiti nemački jezik..ne postoji razlog, jednostavno, volela bih samo!

Poslednja knjiga koju si pročitala ?

Sidni Šeldon - Sutra je novi dan..ali kako planiram pisati poseban post o ovoj knjizi, zadržaću sve to i reći vam samo, da je ovo definitivno jedna od boljih knjiga koje sam ja pročitala !

Najdraži praznik ?

Bajram. Jednostavno, samo jutro, a i čitav dan budu u nekom laganom fazonu, miris hrane ( ne mogu protiv sebe! ) je svuda, a ljudi su, bar tada, milosni jedni prema drugima, śto verujte mi, nije slučaj uvek, bar ne u našem selu..


Ima li neśto što će ti nedostajati iz osnovne škole ?

Nema, definitivno, ni sad, ni bilo kad. Do neba mi je i nazad drago što sam napokon stavila tačku na to poglavlje!
       post o tome zašto, klik ovde

Da li treniraš neśto ?

Ne. Uglavnom jer nemam gde, ali i da imam, ja nisam osoba za takvo nešto..iako imam visinu od čitavih 178cm i samo 14 godina, nije trening nešto čime bih se ja mogla brćkati.

Je l se raduješ polasku u srednju školu ?


Pa ne puno, radoznala sam samo da vidim kako će sve to izgledati, jer i da je nešto najgore, gore od moje osnovne ne može, tako da sam skroz opuštena, kako po pitanju društva, tako po pitanju svega ostalog.

Šta je ono što te inspiriśe za pisanje postova ?

Činjenica da me prati 174 blogera, i da postoje ljudi koji vole čitati gluposti koje ja lupam ovde svakodnevno. Nema boljeg osećaja, potpisujem!

Moć letenja ili moć čitanja misli ?

Čitanja misli, definitivno, zamislite vi samo kako bi to izgledalo ? Staneš ispred simpatije i umesto da razbijaś glavu oko toga da li se on loži na tebe ili ne, samo mu pročitaš misli i sve ti bude lakše, idila..prokleta idila!

Top pet omiljenih knjiga ?

Jako teśko izdvojiti, bar za jednog knjiškog moljca, ali ostaću verna mojim omiljenim piscima kojima se rado vraćam uvek, tako da, moje top pet omiljene knjige :

Džon Grin - Krive su Zvezde ( post klikom ovde  )

Džon Grin - U potrazi za Aljaskom

Simonida Milojković - Ljubav u doba kokaina ( post klikom ovde  )

Nikolas Sparks - Belježnica

Justejn Gorder - Sofijin Svet ( post klikom ovde  )


Koliko si puta razmišljala da ugasiś blog ( i da li si uopšte ) ?

Jesam, mnogo puta u ove dve godine, međutim odmah bih sklonila takve misli i napravila neku pauzu..to se uglavnom dešavalo tokom prošle godine, kad je moj ćitav život bio jedna velika zbrka i frka, međutim, sve sam to uspešno prevazišla i nameravam vas još smarati i pametovati ovde!

Slano ili slatko ?

Zavisi, ali ipak slatko.

Omiljeni filmovi ?

Često gledam filmove, ali imam samo par omiljenih :

Nebeska udica

Okay, friend ?

Creed

A walk to remember


Nekoliko saveta za sve blogere.

Jedan je dovoljan..samo budite istrajni i verujte u ono śto radite, čak i ako niko iz okoline ne radi to, ovo je vaše i samo vi polažete pravo na to, upamtite !

Postovi na ovu temu :
  o brisanju starih postova, klik ovde
  o manju komentara, klik ovde
  o cakama ozbiljnih postova, klik ovde
  kako do savršenog bloga, klik ovde
  o balansu između škole i bloga, klik ovde

Kakvo je tvoje mišljenje o feminizmu ?

Feministkinja sam od rođenja. Zapravo, pogotovo za mesto u kom ja živim, ovakav stav prema čitavoj temi bio je neophodan još od malih nogu, tako da se poprilično dobro osećam sa svojim mišljenjima da muškarci i žene imaju jednaka prava, što je realno istina, i da je bar 2017. i u 21. veku skroz nebitno da li si pripadnik jednog ili drugog pola, jer sve što može prvi, može isto i drugi.

Šta bi volela da ostvariś u naredne tri godine ?

Iskreno, moji jedini, sadašnji planovi, za naredne tri godine, jesu da što boljim uspesima završavam godine srednje škole, da lepo napredujem kako i na tom polju, tako i na blogu i da što manje vremena trošim na negativne i nepotrebne stvari, jer sam baš juče shvatila, da je svaka osoba nešto skroz drugo od onoga što mi mislimo i očekujemo. Mislite o ovome, ljudi, uvek.

Da li si ponosna na sebe i svoj blog ?

Naravno. Jesam i uvek ću biti ponosna na svaku napisanu reč, jer samo ja znam u kakvom sam bolu i u kakvom stanju pisala neke od njih..blog je sada, a i ne daj ti Bože, kad se sve ovo završi, jedna od mojih najboljih odluka!

Najbolji savet za one koji čitaju blogove a nemaju svoj ?
Hmm..da zamisle sebe u ovom svetlu, ako se dobro i jasno vide, neka iskušaju sreću, jer ovo nije bauk. Mogu pisati i anonimno, ili ne, kako god..međutim, sve u životu vredi probati!

Da nemaš blog, da li bi se bavila fotigrafijom, ili ti je oba samo usputno ?
Mislim da ne bih, jer je fotografija došla tek kasnije..pisanje na prvom mestu, uvek!


Omiljeni slatkiš ?

Nemam. Imala do skoro, međutim zajedno sa tom osobom, otišao i on dođavola. Čudo je pravo kako ljudi prosto, kada odu, ponesu sve ostalo sa sobom, bez ikakve dozvole, iako su vam se, da izvinete, posrali na taj deo života, posle vas bukvalno i prokleti Bueno podseća na njih..živote tugo najveća..

Najbolji savet za blogere ?

Ostanite svoji. Pišite samo kada imate inspiracije, jer se u drugom slučaju to primeti jako. Uživajte u ovome śto radite, jer jednog dana, kad vam ovo više ne bude izmamljivalo osmeh, znajte da je gotovo.

Voliš li da eksperimentiśeś u kuhinji ?

Ja i kuhinja, ko zemlja i nebo. Ali zaista, jedno jaje jedva ispržim a da ne zapalim polovinu imovine, ne samo kuhinje, nego čitave kuće, tako da radije se čuvam iza tih vrata..za moju, ali i svačiju bezbednost.. Šalu na stranu, kuhinja nije moje omiljeno mesto za posetiti, osim kada nemam gotovu hranu koju samo treba pojesti, njam.

Je l ćeś biti kroz deset godina ponosna na sebe kakva si sada ?
Ne verujem, ne znam. Možda hoću, a možda i ne. Jer, i dalje sam ista ona stara, mala ja, koja dopušta svima da uđu kroz vrata mog srca, pa je posle lome na svaki mogući način. Prethodni mesec ću definitivno upamtiti kao najgore protraćeno vreme na jednu osobu, koja nije zaslužila ni da se prstom makne za nju. Mali, hvala ti što si me slomio na hiljadu delova, jer sam izgubila prijatelja kakvog sam samo sanjala.. A što se ponosa tiče, na blog i na pojedine stvari hoću, ali na vreme koje traćim..ne verujem.

Kako vidiš sebe za deset godina ?

Kao uglednu osobu, i dalje malo ludu za provodom i za svime što asocira na momke i zabavu, ali osobu sa završenim fakultetom, možda na master ili doktor studijama, ne znam, ali vidim se kao jako uspešnu i prizemnu ženu.

Mišljenje o balkanskim trendovima ?
Napusala sam detaljni post o ovoj temi, biće vani za par dana, tako da..sačekaj njega.

I to bi bilo to, hvala svima koji su izdvojili svoje vreme i postavili mi par pitanja. Zadivoljstvo je bilo odgovarati na njih. Kao što sam gore rekla, očekuje nas još jedan Q&A, a do tada, čitamo se u postovima karakterističnim za Aliju. Ljubim vas i volim sve puno!

уторак, 11. јул 2017.

11. jul 1995. | Ćutite, ljudi !


Ćutite, ljudi, samo ćutite danas. Stanite. Bar na trenutak samo stanite. Ostavite sve što radite i samo stanite. Pomislite. Razmislite. Dajem vam jedan, dva, ali i 8372 razloga za to. Stanite, bilo da ste planirali raditi kućne poslove, jesti, ma šta god..stanite i sedite, predstavljam vam tekst o danu kad je izbrisan jedan grad..i ćutite, ćutite..samo ćutite, danas nije dan za mrżnju, danas je dan za ćutnju i molitvu, saosećanje i tišinu. Danas je dan za sećanje, za tiho proklinjanje pravde, ali tiho, bez vređanja i bez ičega..nije u redu, nije u redu zanemariti 8372 srca koja su kucala baś poput naśih i staviti ih u drugi plan, nije u redu svađati se, nek se ova polemika zaustavi ovde, bar nek' na ova 24h zamre, ugasi se..ne treba nam to, ne danas. Ne na ovaj dan, ne na dan kad su oni uzimali zadnji gram vazduha..Ne na dan kad im se u mislima zadnji put pojavila slika devojke/žene koja ih je čekala i molila se. Ne na dan kad im je srce iskucalo zadnji otkucaj. Ne na dan kad su pali u zagrljaj smrti, bez ikakve krivice. Ne na ovaj prokleti dan! Samo stanite. O molim vas, stanite !

Ne mržnji, ne osveti, ne ponavljanju sličnog. Ne, ne i ne. Nikada više. Dosta je jedna, o ne dosta..previše je jedna. Previše je zagušljiva ova atmosfera, ovaj zrak koji je pretežak za sve nas, za sve ljude, za sve one iskrene..za svako dete kome je danas knedla zastala u grlu kad je prvi put čulo tu priču, čudnovatu i nikad dovršenu.. za svaku osobu na ovoj planeti koja ima i malo ljudskosti u sebi..Previše su 8372. života koja su nestala, i 8372. porodice koje i dalje plaču za voljenima.  I da vas pitam nešto ? Čemu to ? Čemu taj prećutani vrisak ? Te suze koje niko nije hteo videti, te molitve koje niko nije čuo, ti uzdasi, ta vrištanja, to proklinjanje koje su svi ignorisali  ? Zar nisu bili ljudi samo zato što su nosili imena koja su nosili i zato što su bili ono što jesu ? Zar njihovi životi nisu bili životi samo zbog toga što su pripadali i verovali u nešto skroz drugo ? Zar nisu ? Zar mirno spavate svi vi, svi koji ste na taj dan, pre 22 godine potegli ruku, jaču i snažniju, na slabijeg i bespomoćnijeg od sebe ? Zar vam se u snovima ne pojavi dete kome majka objašnjava da mu se tata neće vratiti više nikada ? Zar vam u mislima ne sedi ona devojčica koja pada na kolena dok gleda u očeva pogrbljena leđa i sagnutu glavu koju odvode ? Zar ne čujete vrisak one mlade devojke koja ljubi verenički prsten ? Zar ih ne osećate ? Zar ne osećate tu patnju, zar ih ne osećate ? Ona majka tamo, i ovaj otac ovde..izgubili su nekoga ! Ona devojka tamo izgubila je brata..a ovo dete ovde nikad nije upoznalo rođenog oca. Grize li vas savest ? O ćutite ljudi, ako Boga znate,ćutite..Samo ćutite, neka taj vrisak koji se tada nije čuo, čuje sada. Decenijama kasnije, neka se čuje..zasluži su to..o molim vas neka se čuje. Ćutite, samo ćutite!



A to je bio grad. Mesto gde se stvarao život. Mesto gde su sklapani brakovi, gde su se isti rastavljali..mesto gde su se rađala deca, mesto gde je boravio život. O pevale su ptice. Sve dok ljudska potreba za krvlju nije prevlada, sve dok hladnokvnost nije zaigrala. O, sve dok sve nije utihnulo. Ćutite ljudi, o samo ćutite. Mirno je bilo tad, nek mirno bude opet. Samo stanite, pogledajte ka nebu, možda vidite odsjaj Fatimine duše..dečji osmeh koji je samo tako izbledeo. O ne oprašta se! Ne oprašta se, ljudi, ne oprašta, a i ne zaboravlja. Samo stanite. Razmislite. Dajem vam 8372 razloga za takvo nešto.

Majka plače, sestra jeca. Da vidiš, moraš da vidiš. Moraš da znaš. To sveto mesto, to mesto gde kosti nemirne borave, to mesto gde su pokopane nade, nečije nade za bolje sutra, nečije jedine ljubavi, nečije patnje i boli, morate znati za to mesto ! Moraš da pamtiš. I da nikad ne zaboraviš. Da nikad ne zaboraviš. Tvoje je hoćeš li oprostiti, samo tvoje, ali ne gazi po tuđim nadama i snovima..ne gazi po tim mladim ljudima, ne gazi po nečijim snovima, ne gazi, ne ismevaj tuđi bol. O ćutite ljudi, nek vas je sramota, nek je sramota svake osobe koja danas nije stala i nije razmislila o tome. Nek je sramota bolesnika koji čestitaju oslobođenje Srebrenice, o nek je sve nas sramota. Sramota što živimo na Balkanu, sramota što živimo u svetu gde se takvo nešto desilo te 1995. i sramota što se tamo negde u Siriji to opet dešava, a mi ćutimo. Lekciju iz istorije nismo naučili. O ćutite ljudi, za Boga miloga, samo ćutite. Danas nije dan za priču.



Kosti se oplakuju. Uspomene nadolaze. Neko tamo u crno se opet zavija. Neko tamo dete sahranjuje..nekome se tamo danas sve skuplja i neko tamo plače. O ljudi ne vređajte, danas zanemarite svoje bolesne potrebe. Danas nije dan za to. Samo ćutite.

Oh ljudi, neka tuga bude nada. Neka osveta bude pravda. Oh ljudi, neka majčina suza bude molitva, da se nikad i nikome ne ponovi Srebrenica.

                Ćutite, samo ćutite! 


понедељак, 10. јул 2017.

Najava za Q&A !




Mučim se sastaviti i jednu rečenicu i iako imam temu, jednostavno ne ide sa pisanjem, tako da sam odlučila javiti vam se ovim putem, obavestiti vas da organizujem Q&A nakon sto godina, jeeeej..znam da ste svi ovo čekali (aha).

Pitanja postavljajte dole u komentarima, pokušajte biti kreativni, jer sam na pitanja : omiljena hrana, koji telefon koristiš i slična, odgovorila mali milion puta, tako da..pustite mašti mesto i smislite nešto kreativno.




Odgovaram na bilo šta, bukvalno sve, za nedelju dana, te postavljajte, a mi se vidimo u nekom složenijem postu, ako mi se ova inspiracija vrati uskoro, a i čitamo odgovore zajedno naravno..Ljubim vas sve puno!

петак, 07. јул 2017.

Par filmskih preporuka !



Čim su školske obaveze ostale za nama, dala sam sebi zadatak da u roku od par dana, odgledam što viśe filmova, kako bi na blogu, nakon punopuno vremena, izašao post sa ponekim filmskim preporukama..uspešno sam isti obavila, tako da, skrolujte dole i pronađite savršeni predlog za večerašnju dozu filmske atmosfere!

1na1 ili Jedan na jedan jeste, za promenu, domaći film, videćete u nastavku, odgledala sam ih dosta ovog puta, u režiji Mladena Matičevića. Iskreno, znatiželjna sam bila jer su se slike, delovi ovog filma provlačile svuda a i određenu sam simpatiju bila osetila prema glavnom glumcu, pa sam se vodila logikom da nemam šta izgubiti, ali..oduvek od domaćih filmova nisam ništa puno očekivala, osim traljave radnje i dosta vulgarnih reči ili scena, međutim baš kao što sam se opekla sa mišljenjem  o poeziji i kako mi ga je jedna knjiga promenila ( post klikom ovde ), tako su i ovi filmovi uradili slično. 1na1 jeste priča o mladom momku, Mačku, čiji su roditelji poginuli..koji živi sa dedom a čija je najveća strastbasket, tačnije sama ta igra jedan na jedan. U blokovima Novog Beograda, nema igrača koji mu može parirati, međutim njegovi drugovi Ćime i Slavko, sitni reperi sa malenim dosijeom što se kriminala tiče, uvlače ga u skroz drugu realnost koju je on pokušavao ignorisati. Koma jeste lokalni kriminalac koji živi tu, a kako mu Ćimetov brat duguje dosta veliku svotu novca, on nasrće i presreta Ćimeta da mu istu vrati, takođe i devojka koja kasnije osvaja Mačkovo srce, Sonja je takođe i igračica u Kominom noćnom klubu..tako da je susret između Mačka i Kome neizbežan.. Međutim, šta ako nakon toga dođe do mnogo opasnije igre 1na1..ko zna! Opasne preporuke za ovo, kvalitet nije na zavidnom nivou, međutim, jednostavno pored svega, film će vas ubediti u činjenicu koliko je samo mladih talenata propadalo zarad kriminala u ovoj državi i koliko ih još uvek i propada zarad sličnih stvari..



Nebeska udica, prvi film koji sam pogledala u toku ovog mini filmskog maratona, takođe domaći, ali i jedan od onih koji me je nakon kraja ostavio bez teksta, suznih očiju i ruke preko usana..Nebeska udica jeste priča o ljudima koji se na sve moguće načine trude nositi sa posledicama rata. U ruševinama zgrada, u haosu tadašnje Srbije, njima nije cilj samo da preguraju rat i prežive, no i da to urade na što normalniji način. Kaja, koji je inače bivši košarkaš, dane rata provodi sa majkom i sinom Jovanom..od žene Tijane se bio razveo, međutim njih dvoje muče isti problemi : hoće li im sin napokon progovoriti ? Bombe koje neprekidno padaju i čitav taj strah, samo pogoršavaju stvari.. dok Kaja i čitava družina pokušavaju pročistiti teren za košarku i provesti koliko-toliko normalno leto, da li će rat samo tako proći pored njih ? Dirljva, ma ne dirljiva..priča koja je me ostavila bez teksta. Ako nešto trebate pogledati sa ovog spiska, onda je to ovaj film, definitivno!



Kad porastem biću Kengur, joś jedaan i zadnji domaći film sa ove liste..priča koja prati tri priče. Prva prati Bracu, studenta, koji pokušava da smuva mladu i lepu manekenku Iris.. iako iz dva različita sveta, oboje se trude ne pokazati to i skopčati se na prvu. U drugoj, Šomi i Duje, prate fudbalski meč između Mančester Junajteda i Istviča, kladili su se na Istvič, jer tamo brani njihov drug iz detinjstva- Kengur. A treća se odvija na krovu solitera, gde Avaks i Hibrid dangube i čekaju da im se nešto desi.. međutim, ono što je interesantno jeste do se sve tri priče, na kraju, ukrštaju na tom istom soliteru.. i pošto sumnjam da niste gledali ovaj film, koji bukvalno spada među našim najpoznatijim, da vas pitam nešto..da ste na vrhu tog solitera, u Kenguru, čije bi ste ime vrištali na kraju ?



The Thinning je, za promenu, američki film, čija je radnja zasnovana u dalekoj budućnosti. Kako se populacija širila nekontrolisanom brzinom, resursa bilo sve manje i manje, Američka vlada došla je do zaključka da svoje studente svake godine, od prvog do dvanaestog razreda testira jednim skroz čudnim testom. Svrha testa jeste da oni koji ga padnu, najgore urade, bivaju ubijeni.. a ostatak čeka sledeću godinu i nova polaganja. Međutim, kada dvoje učenika otkrije da se test lažira, uradiće sve da isto dokažu.. Šta je sa učenicima koji padaju test, da li njih stvarno čeka smrt nakon svega ? Tople preporuke!


I za kraj, Before I Fall jeste film kog sam završila pre sat vremena. Reč je o devojci, Samanti, koja naprosto živi savršen život. Sa trima drugaricama, spada u najpopularnije cure srednje śkole..ima predivnu porodicu i savršenog momka. Međutim, sve se to menja, kad nastupi 12. februar, njen zadnji dan.. Ona, ima jedan dan da promeni apsolutno sve i sedam šansi.. iznova se i iznova budi, čitavu sedmicu, tog 12. februara, petka inače, ima šansu da otkrije misteriju svoje smrti i svega onoga što bi mogla da izgubi..

Za tebe možda postoji sutra. Možda je njih na hiljade ili samo deset. Ali, za neke od nas.. postoji samo ovaj dan. I ni ja nisam znala, sve dok nisam pala..    Preporuka !




To bi bilo to, ukoliko želite još ovakvih postova, slobodno komentariśite ispod..uskoro treba izaći jedan sa knjigama, tako da..jedva čekam objaviti sve što sam napisala.  Ljubim vas sve i volim puno, vaša Alija. 

среда, 05. јул 2017.

LGBT populacija | #nemržnji



Ovako, u postu u kom sam najavila neki mini serijal u kome ću, kao, pisati neka svoja mišljenja ili vas savetovati o određenim temama, klik ovde ukoliko imate neku ideju, lupila sam kao primer da bih rado pričala o samoj LGBT populaciji, a Marsa me je u tome podržala putem komentara, tako da, eto..skrolujte dole i nastavite čitati ovaj post, u kom, opet napominjem, nema mržnje, ovo je samo moje lično mišljenje, a hteli ste da ga čujete, ja se ne bojim da ga ispričam, te slobodno nastavite!


LGBT jeste seksualno opredeljenje jednog dela populacije, koje, pogotovo ovde na Balkanu, privlači i osvaja ogromni prostor u javnosti, ali i ovako. Jako su česta tema medija, međusobnih razgovora i baś poput svake stvari oko koje se diže prašina, postoje ljudi koji ih vole, ali i oni kojima nisu baš na skali omiljenog, tako da, i oko toga, javljaju se ogromne svađe i večite polemike. Moje mišljenje je zaista mnogo puta menjano i ćesto sam bila u situacijama da samo sednem i razmišljam o tome, te tako nekako uvek promenim određeni stav prema čitavoj temi. Nikad ih nešto preterano nisam veličala ili podržavala, jer sam smatrala, a i dan danas smatram da je takvo nešto krajnje nepotrebno i beskorisno, te sam se uvek držala po strani i svoje mišljenje čuvala unutar svoje glave, ubeđena u to da će uvek postojati ljudi suprotnih stavova i razmišljanja.



Svako ima pravo na svoj život, i lično svoje izbore, to znam i time se i vodim, imaju sve to i oni sami. Smatram da je bespotrebno odbacivati ih iz društva, nešto kao lumpovati preterano oko njih, jer jednostavno, i oni su ljudi i samim tim, imaju skroz prokleto ista prava baš poput mene ili tebe, ili svih nas na ovom svetu koji nisu deo te populacije. Međutim, lično ih ne volim. Ne hejtam ih, samo ne gajim neke simpatije prema njima. Ne bih ih nikad vređala, odbacila zbog onoga što jesu, ali ih ne volim. Držim se toga da trebaju shvatiti da žive na Balkanu i da je svaka parada koju organizuju potpuno bespotrebna i da tako neće prikupiti simpatije drugih ljudi. Nije mi jasno, prokleto čemu sve to ? Zašto bi neko imao potrebu da paradira, hoda gradom, uz obezbeđenje policije, idući pravo na oči onima koji ih smisliti ne mogu, usput stavljajući sebe i sve prisutne u opasnost, zarad onoga što on i jeste ? Svi smo mi drugačiji. Dok se neki bave  pisanjem, neki u tome ne vide poentu. Nekima je pevanje beg od stvarnosti, dok je nekima to isto bavljenje sportom. Pa tako su i oni, na neki način drugačiji. Ali, da li ste videli da pevači paradiraju, jer su pevači i jer žele da svi znaju da su oni pevači, ili da turisti, Turci na primer, paradiraju u Beogradu, jer su bi lajk, oni Turci i to treba svi da znaju ? Jeste li ? Naravno da niste. E kakve li potrebe oni imaju za tim ?

Shvatam ja sve. Međutim, ništa ne postižu tim šetnjama, osim toga da ih neki huligani mogu snimiti, bar određenu grupu njih i kasnije ih napasti kad najmanje budu očekivali, polomiti im kosti i, i vredi li ? Naravno da ne. Tako da, prvo što svi ljudi koji su deo toga trebaju uraditi jeste da prihvate sami sebe. Jasno kažu, ali ne u centru grada ili pred skupinom ljudi...ne, nego sebi ispred ogledala. Ja sam pripadnik LGBT populacije, ja sam to i volim sebe onakvog kakav ja i jesam. Da, to. Na taj način, ovim postupkom, dobiće ljubav od njih samih, jer im to i treba. Nikome na ovom svetu ne treba ljubav čitave planete niti neko od iste može komotno i srećno živeti, nikome nisu potrebni lajkovi ako ih nema od sebe samog.


Protiv sam, ne sklapanju brakova, već usvajanja dece, jer smatram da pogotovo deca, ne zaslužuju da odrastaju u porodici, gde će imati tatu i tatu, ili mamu i mamu. To je jednostavno bolesno i u čovekovoj prirodi jeste to da od malih nogu odrasta uz ljubav oba roditelja, majke i oca. Volite se vi, sklapajte brakove, ali ne uništavajte živote random deci, jednostavno..ne zaslužuju to.

Parade nisu način, jer nikada ne možete postići da vas svi na ovom svetu vole. Postojaće ljudi koji će vas mrziti, postojaće i oni poput mene, koji vas jednostavno neće povrediti ali vas neće ni voliti, a postojaće i oni koji će vas beskrajno mnogo podržavati. To je żivot. I to je moje mišljenje o ovoj temi. Hvala.

недеља, 02. јул 2017.

Jesu one mene upravo slikale ? | Story time




U nekoliko ste mi navrata rekli da vam se moji stori tajm postovi dopadaju, te da bih mogla pisati češće nešto nalik tome, tako da.. da, danas vam donosim jednu jako blamantnu priču koja se odigrala pre dve/tri a meni je pre par sekundi pala na pamet, pa dok je nisam zaboravila, skrolujte dole i nastavite sa čitanjem krajnje blamantne i sramotne priče. Trebalo je hrabrosti, hah..


Sredina je negde leta bila, a kako sam ja jednostavno ja i kako se na svakih minut vremena zaljubim u nekog skroz drugog lika i zamenim onog prethodnog sa njim u mislima, nije moglo proći bez određene simpatije, od koje bi sklanjala glavu u stranu kad god bi se sreli. I tako je i bilo. Razigrana Alia, od 12/11 godina, nemam pojma iskreno, zaljubila se u momka koji je, negde, bio mnogo stariji od nje, ali kako je tada bila zaluđena savršenim Wattpad pričama i Disney romansama sa TV-a, njegova ped..(khm,khm) slatkasta frizura koja je tada bila u trendu i retardirani stil oblačenja(spuštene farmerke i neke nedefinisane majice ) zavele su je na prvi pogled i naterale njeno majušno srce da kuca istim ritmom k'o pred odgovaranja u školi. Toliko o tadaśnjoj ljubavi.



Skrivala pogled kad god bih ga videla, tripovala da je možda i on zaljubljen u mene, bežala na skroz suprotne strane i okretala se kako bih videla da li se slučajno osvrnuo da bi me video.. oooh mladosti ludosti. Okej, ispalo je kao da imam negde 30 godina, zanemarite..da nastavimo. Tako je to prolazilo, međutim sećam se da sam sa sestrom od tetke sedela kraj jednog zidića, naspram koje se nalazila plejstejsn igraonica i sve one gluposti za kojima momci lude. Neśto smo razgovarali bili o njemu, njegovom izgledu i ja sam, sećam se, pričala i ubeđivala nju da je on najsavrśeniji dečko koji hoda ovom planetom (dajte jednu kesu, hvala ! ). U tom trenutku kad sam se ja okrenula ka vratima od te kuće, igraonice tačnije, na njima je bio sedeo njegov tadašnji drug. Brzopleto sam pokazala sestri.. bolje da nisam.

I tako sam ja, kao zadnja budala na ovom svetu, stajala i buljila u ta vrata, čekajući njega da izađe. Ali, naravno, Alia ne bi bila Alia, da je samo mirno sedela, naslonjena na taj zid, i sa vremana na vreme pogledala ka njima..ma jok. Znate šta je ona, prokleto, uradila ? Zgrabila telefon, čekala da se približe i htela da ih slika ! Aplauz za ovo, molim vas.. i minut ćutnje. Hvala. Sa telefonom na gotovs, i to ne samo ja nego i moja sestra, kako bi kasnije mogle upoređivati slike, jer who knows, moja će možda biti mutna, pa šta ću ja posle.. čekale smo da se oni napokon udostoje da izađu  i približe nam se. Oni krenuśe, mi dižemo telefone, fokus.. bam.



Blic, jednom za fokus.. i kasnije za fotografiju. Njegovo lice biva osvetljeno, mi brzinski pokrivamo telefone rukama i wtf, śta sada.. jer oni, naravno, gledaju u nas, jer bi lajk nije bilo drugih debila u okolini. I znate šta smo mi uradile ? Da, dale se u beg, i to na skroz suprotnu stranu od one za koju smo mislile da on tuda prolazi. Međutim, naravno,kad krene krene, tako da smo opet naletile na njih. I u trenutku kad smo bile prolazile, drug ga udara i kaže jedno : brate, ove te slikale malopre. Nikad veći blam u životu nisam doživela.


Savet ? Hm..NE SLIKAJTE SIMPATIJU ILI KOGA VEĆ TELEFONOM. NIKAKO. Jer, u tim trenucima, kad vam je pamut pomućen, spustite to čudo i setite se fejsa i Instagrama i činjenice da ni taj momak ne živi u praistorijskom vremenu, tako da..da, Alia i svi vi, i on se isto slika i te slike deli sa ljudima..pa zar prokleto nije bilo lakše pronaći ga na društvenim mrežama i balaviti nad tim slikama..nego izblamirati se do bola na ovakav način? Uuuuf..

четвртак, 22. јун 2017.

Da li se ja sviđam tom momku ?




Jeste li se ikada zapitali, da se ja, možda ne sviđam onom momku iz śkole ? Da li mu se ja sviđam..tako je savrśen ! Bože, kako da to saznam, a da ne pitam njega ili nekog njegovog druga ? Večita dilema koja je ikada postojala i koja će postojati sve dok je sveta i veka... nažalost. Međutim, Alia je danas tu, da vas uvede malo u čitav taj svet muške psihe i razmišljanja, khm khm, to i nije baš nešto složeni proces..skrolujte dole i nastavite sa čitanjem.

Momci se ne javljaju ako nisu zainteresovani. Dok ženski mozak, kad je zaljubljen, radi pod parolom : javljam se sve ređe, da me ne iskulira, jer ludim za njim..muški to malo drugačije radi i uglavnom, kod njih je suprotno i poprilično jednostavno..rekoh ja, nema složenosti, komplikovanja, te zato i ne mogu skontati jednu jedinu facu koju napraviš, pa umesto da pretpostave da si ljuta, umisle da ti je skroz svejedno..prosto, ako mu se sviđaš ili ako ga bar malo zanimaš, javljaće se, u suprotnom, neće.

Ne zanimaju ih priče o bivšim momcima,drugaricama i ako  na tvoju kilometarsku poruku sledi odgovor koji se sastoji od 'HAHAHAAHAHAHAHAHA', iako se u toj poruci uopšte i ne radi o nečemu što je za 'HAHHAHAHAHAH' postoji ogromna verovatnoća da nije ni pročitao, nego je samo pokušao ispasti pristojan, na taj glupotupi način. I ako se sada verovatno pitate, kakve dovraga veze ovakva ispala ima sa tim procesom zaključivanja da li je ili nije zaljubljen u mene..oh, verujte, ima. U suprotnom, da si ti za njega samo neka obična devojka, jedna od milion, ne bi ni odgovorio..tako da, to 'pucanje od smeha' nije ispala, nego znak da njega ta priča ne zanima, ali da vas poštuje i da mu je lepo bar toliko, da ne želi da vas ispali na skroz morbidni način.


U slučaju da počinje da vam govori o porodici, prijateljima, bivšim devojkama i priča vam o svemu što mu se deśava, kako pozitivinom tako i negativnom, to je svakako..nešto ? Jer u tako prosto građenom mozgu i razmišljanju tipičnog momka, verujte, pokušava se sve pojednostaviti, te vas on..na opet kažem glupotup način pokušava uvući u taj svoj svet, život jednostavno. I ma koliko god neverovatno zvučalo, to jeste neki malecni znak da je njemu stalo do vas.

Ako vam krene slati određene skrinšotove od razgovora sa drugaricama, u početku, ako se radi o normalnim porukama, jednostavno vam veruje..međutim, ako se radi o slatkastim porukicama, razmenjivanju određenih nadimaka..šta ? Pokušava iskopati vašu reakciju, želi videti kako vi reagujete na takve stvari..sviđate mu se.

U toku dopisivanja, ne ljutite se na njega ako vas malo više, da kažem tako, sprda..jer još jednom, moj drug tvrdi da je to jedan od načina da vam stavi do znanja da je zaljubljen u vas..gluposti Božje, majko moja.

I to bi,nekako otprilike bilo to, u slučaju da želite čitati još nešto o momcima i sličnom, unajmiću druga na još po koji put i smarati ga, zbog vas. Tako da,ne zaboravite da ispod ostavite svoje mišljenje!


среда, 21. јун 2017.

Završni ispiti | Story time




Nedelju dana od početka istih, bukvalno sam tek sad došla sebi i nekako se otarasila nervoze, te odlučila da vam iskuckam post o tome śta se to dešavalo tokom ta tri dana i koji je utisak na mene čitava ta frka i zbrka ostavila, tako da skrolujte dole i nastavite sa čitanjem ovog posta !

Od tamo negde februara ili marta, ne sećam se tačno, kad sam i dobila zbirke, u mojoj je glavi postojala pomisao da jednostavno ima vremena, tako da..jesam se spremala, ali je to uglavnom bilo vikendom, po sat/dva najviše. Jednostavno, u početku, nisam toliko marila oko toga, jer sam poprilično svesna bila svojih 70 bodova, a ubeđena sam bila da ću još dvadesetak dobiti na lagan način. Tek sredinom maja krenula sam sa jačim pripremama, uglavnom iz kombinovanog,tačnije iz istorije i biologije najviše, i iz matematike..srpski nisam bila ni otvorila, jer sam poprilično ubeđena bila da sve to znam, tako da..jednostavno osećala sam da nema potrebe da se  bakćem i ponavljam, bubam ono što već znam. Međutim, kako se vreme tih testova približavalo, u meni je rasla misao da nemam pojma, nisam bila niti malo sigurna u sebe i jednostavno, htela sam vratiti vreme i spremati se mnogo više nego što jesam.



Proślog utorka, tačnije dan pre testa iz srpskog, ne znam ni kako sam se držala na nogama. Plakala sam, drhtila..bila ubeđena da ću napraviti ogromni kiks, da ne znam ništa, jednostavno..znala sam da sam napravila ogromnu glupost ! Preklinjala sam svo protraćeno vreme koje sam provodila na Instagramu, u gledanju TV-a, čak i u spavanju..ali je tog dana jednostavno bilo prekasno za sve. Mama mi je stalno bila pričala o rođacima i navodila primere kako je moj ujak ovaj isti test polagao u Novom Pazaru, sam samcat i da do trenutka kada je seo da polaže, nije video ikada niti poznavao tu decu, a bio je među prvima na kraju..pričala mi je i o tome kako je to jednostavno niśta, da ja sve znam, da sam se godinama trudila i da sam sve to odlično usvojila..Međutim, sve to meni i nije bilo baś od neke koristi, i sam upis i ti testovi, predstavljali su..pa poprilični stres za mene.

U sredu sam bila ustala sat i nešto pre dogovorenog vremena, tačnije do trenutka kad sam trebala sići dole do puta i čekati direktora i drugaricu, kako bi nas odvezao do dogovorenog mesta za polaganje..Jela sam, plakala joś malo, potrudila se da bar neśto pročitam i sišla dole. Sećam se da smo oko 08.30 bili već unutra i da su nas upoznavali sa pravilima, da se ne okrećemo, da ne prepisujemo, da sve potvrdimo hemijskom na kraju, i tako dalje.. Popila sam polovinu vode iz  flašice pre samog početka, toliko ću samo reći. Ali, čim sam dobila taj test i otvorila ga, osetila sam se dosta opuštenije i samo sam se isključila i krenula sa radnjom.

Matematika je, bar po meni, bila dosta lakša, iako neočekivano. Zadaci su bili prosti i očekivala sam dosta više poena nego što sam zapravo dobila, ali eto..žurba je odradila svoje valjda, dok je kombinovani bio sve samo ne lak. Mučila sam se i mučila, plakala malo..dobro, malo viśe, proklinjala i sebe i svu tu decu tu, kao i dežurne nastavnike i supervizora, ma sve redom! Međutim, i tome je na kraju došao kraj..a ja sam jedva dočeala kraj dana kako bi se obratila direktoru za rezultate, jer ih je, naravno on već imao.

Tako da..ispalo je da iz srpskog imam, na moju veliku žalost, samk 15.5, baj d vej, na probnom sam iz srpskog bolje prošla, iz matematke 14 * šmrc* a iz kombinovanog samo 9. Da, da, definitivno petak nije bio moj dan.. međutim, kad se sve to sabere imam oko 89 poena, što je i više nego dovoljno i čime sam i više nego zadovoljna, tako da.. da, hvala dragom Bogu što se sve na kraju završilo ovako i što ću najverovatnije i upasti u gimnaziju, tako da..jeeeeej!


Hvala na čitanju. U slučaju da smo prošle nedelje delili istu sudbinu, napišite mi vaše utiske u komentarima i takođe, koji vam je to test bio najteži ? Čitamo se u nekom od narednih postova!

Ne zaboravite da mi u komentarima ispod prethodnog, ali i ovog posta možete pisati teme o kojima biste voleli čitati na ovom blogu!



субота, 17. јун 2017.

Pričam vam/savetujem vas o..





Kao spektakularni povratak na ovu scenu, koga su svi čekali, jer je moja neredovnost smetala svima..ma gluposti, zanemarite moje blebetanje.. Zdravo svima i dobrodošli  u moj novi post ! Bože kako mi je ovo samo nedostajalo iako me na kratko vreme nije bilo, tokom zavrśnih testova sam za brdo naslova znala, ali jednostavno vremena nije bilo, zbog užasnih zbirki koje su, iskreno, ostale poluprazne.. no, to svakako nije priča koja treba ovde da se ispriča, skrolujte dole kako bi videli šta vas to novo očekuje na mom blogu !


Došla sam do ideje da na jedno nedelju dana, tačnije svake srede, izlazi post sa gore pomenutim naslovom. Dakle, o čemu se radi ? Vi, ne svi naravno, nego oni koji žele ovde čitati određene stori tajmove o nekim događajima ili pak čuti moje savete/mišljenje o nečemu, ispod ovog posta možete komentirati kako i šta ! Dovoljno je da samo napišete stori tajm o tome ili tvoje mišljenje o, lupam, LGBT-populaciji.. kako kreativno, zar ne ? ( sarkazam )



No, mislim da će nam ovo pomoći da se što bolje upoznamo a i vi imate priliku da čitate samo ono što vas zanima. Naravno, ovo nije jedini post ispod kog možete pisati ideje, možete ih ispod svakog ovakve tematike..prvi će izaći sledeće srede i ova ''rubrika'' će trajati tokom čitavog leta !


Iskreno, jedva čekam vaśe predloge i reakciju na ovo. Ljubim vas sve puno!



недеља, 11. јун 2017.

Zašto ljudi imaju stalnu potrebu da omalovažavaju tuđi trud ?




Zgrožena postupcima ljudi, u strahu da polako propadamo u stalnoj težnji da spustimo druge ljude mnogo ispod naših nivoa kako bi uzdugli sami sebe i uveličali sopstveni rad i trud, jednostavno imam potrebu da sa vama podelim svoja trenutna osećanja i bes koji kola mojim venama..neću vam poželiti da uživate u ovom postu, jer ovo nije stvar koja je napisana sa ljubavlju, niti sa nekom strašću, već jedva da sama nekako i izvlačim ovo..

Ja imam prijemni za tri dana. Ti imaš prijemni za tri dana. Ja vežbam od februara tamo. Ti si zadnjih dana pročeprkala po zbirkama, i da ne zaboravim, obavezno opalila mali milion fotografija za instastory, uz skroz patetične opise kako si se napokon vratila u realnost i kako mrziś život koji provodiś nad tim papirima. U miru sam i tišini naučila sva pravila, tri dana nisam spavala. Vežbaš, najviše, trideset minuta i za to si vreme objavila najmanje trista objava kako ne želiś živeti više. Vukovac sam, samo ja znam kako sam se kroz godine i godine provlačila i sa kojom sam mukom pravila i sagradila put koji je delio privatni život od školskog, te kako sam ga i sa kolikim bolom u grudima održavala da ostane takav, da se ne sruši.. Ti si jedva prelazila godinu, oduvek ti je bitnije bilo da putem do śkole ne slomiš nokat, nego da spremna odeś na odgovaranje iz geografije. Kako znam ? Znam, jer te poznajem, znam..jer smo se dopisivali u tim periodima, znam jer sam sve ono što sam trebala videla, znam jer sam dok sam ti ja kukala da mi fizika uopśte ne ide, ti si pričala o nekom frajeru kog planiraś smuvati u subotu u tom i tom klubu.  I sada ?


Sada, ti, ista ona ti..dođeš sa pričom da ću ja sigurno upasti u śkolu, jer bi lajk, ja živim na selu, dok ti živiś u Beogradu i kako je meni mesto u śkoli zagarantovano. Bez ikakvog poštovanja, smejeś se na moju izjavu da sam uspela stići do kraja i da uzimam Vukovu diplomu verovatno, jer ti prokleto znaš da mi je to poklonjeno, da niko nije gledao moje znanje, već da sam iz razreda u razred prelazila na osnovu toga što su mi nastavnici rodbina ( śto je apsurd ogromni ). Smejeś mi se, ismejavaš me dok ti pričam da se plašim i da mi fizika i hemija ne idu tako dobro kako sam se nadala.. jer je to sve mačji kaśalj za tebe, i jer je tebi ne trebaju sati i sati učenja.. a i ako ne upadneš, naravno da ti nije ni stalo, jer si ti ona riba koja se tripuje da je neko i nešto i koja glumi prosečnog huligančića sa Beogradskih ulica.. i da te pitam sad nešto, istripovana i iskompleksirana osobo, što si ti koji vrag dobila sa tim śto si moj rad spustila ispod svačijih nivoa, što si ponizila moj rad, kako bi zamaskirala svoje blejanje po praznim ulicama i izlaske, i kako bi ispalo da si se ti trudila milijardu puta viśe od mene ? Da te pitam samo šta si postigla ?

Niśta. Prokleto niśta nisi postigla, osim toga što si dokazala da je tvoje seljačko ponašanje koje prikazuješ na Instagramu jedna ogromna nula naspram ovoga u realnosti. I da, ispala si debil ipo, debilčina na kvadrat. Ali, za sve vas, za nju i za osobe poput nje, imam samo nešto reći. U najjeftinjoj sobi sanjaju se najskuplji snovi. I  najsvetliji umovi rađaju se na najtamnijim mestima. Toliko od mene. 

уторак, 06. јун 2017.

Kako prepoznati osobu koja se lažno predstavlja ?




Pre par nedelja na mom je blogu osvanuo post, tačnije storitajm u kom sam pričala o nekim mojim malim pustolovinama na Internetu, fejk profilima i tom lažnom svetu u kom sam se bila upustila i na moje iznenađenje u komentarima je dosta veliki broj vas potvrdio, tačnije ispričao neku svoju verziju slične priče..no, juče mi je nešto palo na pamet i poprilično je, nemam pojma ni ja sama, straśno ? Zamislimo da samo zamenimo mesta ? Da sam ja bila ono što zapravo i jesam, śto je realno bilo nemoguće, jer se on ne bi dopisivao sa detetom koje još nije imalo ni deset godina, ali samo zamislimo.. da sam ja bila ovo što ja jesam, a da se on krio iza te neke maske lepog momka, dok je zapravo tamo negde iza kompjutera sedio koji gadljivi starac koji je na taj način odlučio lečiti svoje komplekse iz mladosti, dok mu u sobi pored spavaju unuci..pu, pu, daleko bilo i ne ponovilo se nikada. No, kako ni ja, a niti niko drugi ne bi dośao do situacije da se uhvati u koštac sa lažnim profilima, kao ekspert za lovljenje istih, ja vam u ovom postu donosim par načina kako da se na vreme izvučete iz tog sveta.. pa skrolujte dole i uživajte u čitanju !

Ako primetite znakove koji jasno ukazuju na to da osoba koja se nalazi iza ekrana možda nije neśto za šta se sama i predstavlja, potražite od njega, ili u suprotnom slučaju od nje.. sliku, selfi. Međutim, ne običan, jer je naravno lako pronaći takvu sliku u folderima od onog nesretnika od koga isti uzima slike predstavljajući ih kao svoje, već mu tražite neku na kojoj će na primer, držati papir sa napisanim vašim imenom, ili tako nešto u tom fazonu..ako krene sa izgovorima da ne može trenutno, da je mrak, da nema papir i olovku kod sebe ili slične gluposti koje se čak kose i sa pameću, znajte da to hleba ne jede..





Pamtite pojedinosti. Jer se laž lako uhvati, tačnije, postoji poslovica koja glasi : zaklela se crna zemlja raju, da će sve tajne da se odaju. I to je istina. Niśta na ovom svetu ne može ostati večito pod velom tajnosti, skrivanja ili sličnog. Pa tako ni ta osoba koja se krije iza tuđih slika, jer kako je čitav 'njen' život jedna ogromna laž, desiće se ispadi da lupi da je na primer jednom '98, a nekoliko dana nakon toga '97 godište ili da je do pre par minuta imala momka u kog je bila zaljubljena do uśiju a već u ovom, nema nikoga već godinu dana. Tako da, da.. obratite pažnju na pojedinosti tokom razgovora, biće puno propusta.

Slike govore više od hiljadu reči. Obratite pažnju, ne na bukvalno sliku, nego na komentare ispod. Jer lajkovi su lajkovi.. to svako može postići, jer su Azerbejdžanci i Irani, koje prikupljanu po stranim profilima, uvek raspoloženi za lajkanje..nah, glupostima 21. veka nikada kraja, ali stvarno. No, da se vratimo na komentarisanje. Ako osoba ispod niti jedne slike nema komentara, sumnja ! Jer svaka živa osoba na ovoj planeti ima bar jednog normalnog prijatelja, sestru koji će bar jednu sliku komentirati. Ili u slučaju da je osoba pametna poput moje sestre i mene i u isto vreme napravi dva fejk profila, kako bi u isto vreme štitila leđa, onda samo obratite pažnju na to koja se to osoba stalno taguje na slikama i ako se radi o jednoj te istoj, batalite odmah.

Obratite pažnju na pisanje. Verujem da ste svi vi upućenu u činjenicu kako i koliko je vremena roditeljima/rođacima i tako starijim osobama, bilo potrebno samo da bi shvatili kako se telefon gasi i pali, a kamoli da bi naučili osnove neke aplikacije i njenog koriśćenja. Da ne pričam uopšte o pisanju, hiljaditim greškama i svim tim glupostima..Oni nisu jedini, tako da.. obratite pažnju na određene gramatičke greške, brzinu odgovaranja, brzinu kucanja..

Ako se, ili mislite da, se dopisujete sa momkom koji je, lupam, '98 godište, obratite pažnju na njegov rečnik. Ako u rečenicama, porukama, ne bude ubacivao skraćenice koje su sada In ( nmg, nmvz, vtp, lkn) ili koristio psovke, reči poput tebra ili smora, onda se verovatno ne radi o tom i takvom momku, nego o nekom matorcu koji je verovatno godište vaśih roditelja.

To bi bilo to, jedina i jedna namena svega ovoga jeste da svi mi budemo bezbedni na internetu. Jer uvek biva tako, ako neko pazi, drugi baś i ne. Svi mi možemo zapnut u slične kandže, ko zna kome.. pa kako ćemo posle iz  istih izaći na jedan miran i bezbedan način ? Jako teśko. Tako da razmišljajte, obratite pažnju na ove pojedinosti..budite oprezni. Jer u ovom svetu, u ovom veku i u ovo doba, svega ima, osim bezbednosti i lepih namera. Ljubim vas sve i volim, pa mi se zato čuvajte. Vaša Alija.❤

недеља, 04. јун 2017.

Prizren - drevni carski grad



Da, da.. Alija je iznenada postala redovna sa pisanjem na blogu i ne mogu verovati da sam juče ostala skoro pa do 4, kako bih napisala zalihe za vreme testova i spremanja za iste, koje mi se polako približava. Stara motivacija je iznenada ugledala danak ponovo i ja nemam reči da adekvatno opiśem sreću koju osećam dok sam iznutra puna ideja koje se uspešno pretvaraju u zaista divne tesktove, kvalitetne i dugačke, k'o u starim danima. Ovoga puta, na redu jeste neki mini storitajm, sa ekskurzije koju smo imali pre par dana, u ponedeljak. Ideju sam videla na Marsinom blogu, ona je bila pisala o Somboru, a kako sam i ja imala par kvalitetnih fotografija, odlučila sam joj posuditi i iskuckati nešto slično njenoj ideji. Skrolujte dole i uživajte !

Ekskurzija je bila planirana za petak, dan nakon mature odmah, međutim zbog užasno lošeg vremena, magle i kiše koja je lila kao luda, to jednostavno nije bilo moguće sprovesti po planu, te je sve pomereno za ponedeljak, śto se pokazalo kao zaista divna ideja, jer je vreme ponedeljkom bilo i više nego odlično ! Kao śto sam pričala za maturu, i od ekskurzije nisam oćekivala ništa preterano, jer bi lajk, Prizren je grad kog sam posetila jako puno puta i stvarno se nisam nadala nekom vau iskustvu. ali je ipak u meni postajala mala nada, nakon uspešne mature, i to se malo svetlo pokazalo kao ispravno. Bilo je divno.

Čim smo stigli, otisnuli smo se na penjanje do Kaljaje, tačnije do jednog jako posebnog i istorijski značajnog mesta za sam grad.
Radi se o srednjovekovnom utvrđenju u Prizrenu, u kome se određeno vreme nalazila prestonica Srpskog carstva. Podignuto je na na brdu, iznad Bistrice.


Prvo utvrđenje su podigli Vizantinci, da bi ga Dušan Silni, kasnije proširio, posle čega su ga i Turci, tačnije Osmanlije popravljale tokom svoje vladavine, davši današnji izgled.
Tvrđava je danas u ruševinama, ali je za videti jako čarobno i posebno mesto, jer vam je sa vrha gotovo čitav grad pod nogama, a i svi ti obrisi nečega što se davno deśavalo jesu vidljivi i duhovi prošlosti osećaju se, zaglavljeni među porušenim kulama, zidinama.. 
Napomenula sam da sam dosta puta bila, tačnije posetila ovaj grad, međutim ovo jeste prvi put da sam ja bila do Kaljaje gore i zaista mi se jako puno svidelo..


 
Putem koji vodi dole, nizbrdicom, svratili smo i do crkve Svetog Spasa.

Građevina podignuta u 14. veku, oko 1330. godine, nalazi se na jugozapadnom delu grada, spomenula sam, odmah ispod tvrđave, u delu gde je nekada bila srpska četvrt.



Sam pogled iz dvorišta je nešto neverovatno, nešto što se rečima ne da opisati lepo.. crkva jeste porušena, od nje nije ostala niti približno lepota koja je nekada vladala, međutim imala sam priliku da uđem unutra.. i iako ni pola posebna kao što je, bar po mom miśljenju, nekada  bila, zaista jeste mesto koje vredi posetiti.


Nisam mnogo fotografisala, jer se nisam osećala prijatno da toliko koristim telefon unutra, što je delom i realno, jer..jednostavno nisam htela, te nismo mnogo vremena proveli tu, zbog vrućine ali i sledećih stanica koje smo morali obići. Kupivši po flašicu vode, kako bi se rashladili, nastavili smo svoje silaženje ( kako glupo zvuči ) dalje do Sinan-pašine džamije.


Sinan-paśina džamija jeste islamski objekat u Prizrenu, podignuta je oko 1615. godine i spada u najpoznatije znamenitosti tog grada.
Nismo ulazili unutra, iako nam je razredni bio pričao da je zaista i više nego lepo, a po spoljaśnem izgledu, njegova priča ima dakakve temelje. 



U dvoriśtu ispred džamije, nalazi se neka imitacija Baščaršije, Sarajevske, i ja sam očarana bila dok sam prolazila kroz nju.. pronašla sam, videla a i kupila jako zanimljive predmete, koje će mi poslužiti kao uspomena na ovo divno iskustvo. 



Nakon svega toga, naravno, odlučili smo se za predah u dvorištu jednog kafića. Mali nesporazum sa konobarom, jer sam bila naručila dve kugle, ni spomenula nisam jagodu, a dobila četiri i to od jagode.

No, to su ti problemi prilikom sporazumevanja.. Divan ostatak vremena u zabavnom parku.
Zaista je to bilo poput krune svemu što lepom što smo proživeli na maturi, ali i na ekskurziji. Ismejali smo se, vriśtali i zaista se sjajno proveli.

Nasmejani, sa osmehom od uha do uha, uputili smo se ka supermarketu, tu neśto pokupovali i na kraju otišli do restorana, jeli.. i vratili se do automobila, te se zaputili ka kućama. U autu smo ja i drugarica prepričavale jedna drugoj sopstvena iskustva, razmenjivale slike.. i složile se da smo provele jedno jako lepo vreme skupa !



To bi bilo to, čitamo se uskoro ponovo.. a do tada, voli vas i ljubi vaša Alija. ❤